TрибинаСРБ
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Нису више са нама...

+82
zona di guerra
Гробари Железник
kamora
ПФК
Калдрма
odio puro
tribina
syndesmos
NS
Реакција
ragazzi 47
bresa
ULTRAstyle
Privilage
Четник
Мантекиља
ЗБОР 021
Ultra Nbg
Београд
луле-пфк
psyhomaster
YOGcasual
kastru
kranta1992
Ultra' Style
KB_DS
Ултрас КВ
Крагујевац
навијачкаСвест!
А.Ц.А.Б.
Хедониста
andjeloo
urosh
varvar
ИГОР УЦФ
Паранормал
Ултрас
Само ти...
consigliere
ultra smederevac
Kole-Zemun
Ђомла Београд
Blitzkrieg
верСе
duka
mj89
Sub_Zero
Panaa
Uzi
medakbedak
djuka_PFC
Балканац
North Army
ViruS
minja
vlaje90
PFC4ever!
Gambler
Crazy
GrObAr-Serbian Berlin 44
blok straha
НАВИЈАЧ
Бошке
Gio BBRS
!НФК Ултрас!
_JuZnI_Fr0nT_1990
Mentalita Ultras
LimunNS
Lud rodjen!
ВИТЕЗОВИ_ОБИЛИЋ
zeleni-zub.bronx
boy
BooDalla
визант
CasualMente
mareee PFC
KEPA
Djolo
ФкБАЧКАпаланка
Косово је Србија
ултра
ПАОКАРА
86 posters
Go down
ПАОКАРА
ПАОКАРА
Корисник
Број порука : 1504
Локација : Беогард
Регистрован : 28.07.2008

Нису више са нама... Empty Нису више са нама...

18/8/2008, 01:38
Нису више са нама... Sale-tumb
У четвртак 14. августа престало је да куца велико Гробарско срце нашег брата и друга Салета Миладиновића. Знали смо да је тешко болестан, али и веровали да ће победити ту опаку болест. Био је честит, храбар, срчан и пожртвован .... велики Гробар и патриота, официр Српске војске, примеран отац и муж.

Сахрана је у понедељак 18.08.2008. на гробљу Лешће, опело ће се служити у 13:30х.
avatar
ултра
Корисник
Број порука : 2271
Регистрован : 02.05.2008

Нису више са нама... Empty Нису више с' нама...

10/9/2008, 18:46
Нису више са нама... Acaradovic1
Први организовани одласци на утакмице у Опову су постојали још од краја 80их година када је екипа од неких двадесетак људи оформила "Клуб Навијача Црвене Звезде". У то време направили су и свој транспарент који је био прилично редован на свим Звединим утакмицама у то време. Транспарент на којм је писало Делије Опово, био је дугачак нешто око 12 метара и ти момци су га са поносом носили на наш север. Током година многи од њих се жене, смирују се, одлазе у ратове ...и временом та екипа се распала, клуб навијача из Опова као такав престаје да постоји половином деведесетих година. Транспарент "Делије Опово" је колико сам чуо завршио на нечијем тавану где су га прогризли мишеви и онда је свечано спаљен пре пар година. Године 1999, за време 113. Вечитог дербија на северу Партизановог стадиона гине наш брат и пријатељ Александар Аца Радовић, од руке једног небулозног ума са јужне трибине, који је испалио ракету смрти у срце севера и угасио један седамнаестогодишњи живот. Почетком 2000. године јавила се идеја да се уради , транспарент који би ишао на Звездине утакмице а на којем би писало Аца Радовић, међутим у то време није било никога ко је имао довољно снаге и воље да се бори да се тако нешто оствари и та идеја убрзо бива заборављена. Из Опова у то време један добар број људи је ишао појединачно или у малим групама од 2-3 човека, на веће Звездине утакмице , и ми пријатељи Аце Радовића поново оживљавамо идеју о прављењу транспарента са његовим именом, али и покрећемо идеју о оснивању навијачке групе. Ја (Никола), Џо (Јован) и Терза (Милан), истрајавамо у томе да окупимо све звездаше из Опова али и из околних места и у томе успевамо негде месец и по дана пред онај значајан сусред Звезда - Розенбург. Сазивамо оснивачки састанак на којем се окупља око 30 људи. За две недеље сазивамо јеш један сатанак како бих се организовали и већ на том састанку било је негде око 74 заинтересована Звездаша. На том састанку се договарамо да направимо транспарент "Аца Радовић" као и да се оснује група за чије је име било више предлога али је само један изгласан апсолутном већином:"Навијачка група Аца Радовић", након састанка контактирамо Ациног оца Тому Радовића који се сложио са идејом да се прави транс као и да наша група носи име његовог сина, а нашег пријатеља. Терза контактира Шавију у вези транспарента који је понудио своју помоћ и који је рекао да му се обратимо шта год да нам буде требало, а за транспарент да ће увек имати места на Северу. План је био да се до утакмице са Розенбургом направи транс и дуксеви, али је лик који је радио транс закаснио, тако да транс добијамо тек две недеље касније. Касније се група свела на око 30-так људи. Свим тадашњим члановима подељена је копија "Информатора северне трибине" тако да смо их све упознали шта се од њих очекује. То је било крајем 2003. године, после Розенбурга играла се текма са Сутјеском ако се не варам на коју одлазимо ја, Џо, мој буразер Борко, и Терза који и дан данас сачњавамо сам костур екипе, и који смо редовни. Транспрент се први пут на северу нашао на утакмици Звезда - Ком и од тада је редован и на Маракани као и на неким ближим гостовањима. Редовно имамо проблем када дођемо на Маракану да нас онај из обезбеђења не пусти на атлетску стазу како би закачили транс, а ми не можемо никако да стигнемо раније из Опова. У нашој екипи налазе се људи из Опова, Сефкерина, Глогоња, Дунавца, Падинске Скеле, Миријева и један из Панчева, које све овом приликом поздрављам. Након ових скорашњих утакмица пре свега мислим на 122 дерби, желео бих да споменем један догађај који је мене и моје пријатеље дирнуо. Пошто на 122 дербију који се одржао на партизановом стадиону нису смели да се каче транспаренти, ми смо одлучили да пошто је на почетку планирана кореографија, на почетку другог подигнемо наш транс као шеталицу и да га држимо тако неко време. И тако и би, ми припремили транс развукли га дуж нашег реда, а Ш***** снимио да се нешто спрема и распитао се шта је то, и када су му ови до њега рекли шта је он поведе цео север да скандира "Радовић Аца", транс смо подигли, а мени се грло стегло и нисам могао да издржим а да не заплачем, плакао сам ко мало дете једно десет минута, за то време на истоку ЈФ је раширио паролу "ваша смрт је наша победа", благо речено попиздели смо сви ми. Након тога када сам дошао кући да прегледам снимак, кад оно РТС заташкао све нигде ни трага ни гласа од оне ненормалне пароле са истока, али зато тај исти РТС није пропустио да прикаже када по њима, Делије дивљају на трибинама, а не спомињу да они уствари бране свој транспарент који они морони из обезбеђења кидају. Са обзиром да смо ми једна мала и млада група мислим да је за сада ово све што бих имао да напишем.

ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ ЗА СВЕ ДЕЛИЈЕ! Навијачка група Аца Радовић
Нису више са нама... Acaradovic2 Нису више са нама... Acaradovic3


Последњи изменио трибинасрб дана 10/2/2009, 23:41. измењено укупно 1 пута
ПАОКАРА
ПАОКАРА
Корисник
Број порука : 1504
Локација : Беогард
Регистрован : 28.07.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

14/10/2008, 16:21
СЛАВА МУ!
https://www.youtube.com/watch?v=rnRvNPidykA
Косово је Србија
Косово је Србија
Корисник
Број порука : 684
Регистрован : 06.05.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

22/10/2008, 22:28
Umirao mi je na rukama

Sedamnaestogodišnji Aleksandar Radović iz Opova je došao da bodri svoje ljubimce u "večitom derbiju", ne sluteći da će to biti poslednja fudbalska utakmica kojoj prisustvuje

Te subotnje večeri Opovo je bilo najtužnija varoš na svetu. Tuga, teška kao olovo, pritiskala je sve njegove šorove. Ta štura zvanična vest kao bodež je pogodila u srce pet hiljada duša ovog pitomog banatskog mesta. Tog dana se u Beogradu igrala fudbalska utakmica između "Partizana" i "Crvene zvezde". Mnogo je njihovih mladića otišlo da gleda taj kobni sto trinaesti "večiti derbi".

A vest je bila strašna.

Videli su, televizija je prikazala, zlo se nadvilo nad ovom beogradskom fudbalskom arenom. Stadion je goreo. Pucalo se i lomilo. Jedna od raketa je pogodila sedamnaestogodišnjeg A. R. iz Opova. Tako je javljeno. Bio je na severnoj strani, među "Zvezdinim" navijačima. Prevezen je u Urgentni centar, ali mu nije bilo pomoći.

Dežurni lekar je saopštio da je preminuo.

Tu najdužu opovsku noć mnogi su probdeli pred kapijama svojih kuća i u centru varoši. Ugasla je i poslednja nada. Brzo se pročulo da je taj nesrećni mladić zaista njihovo dete, njihov Aleksandar Radović.

- Naš Aca - širilo se šapatom.

Iz stana u prizemlju višespratnice na početku Ulice Borisa Kidriča čuo se samo plač i lelek.

"Bio je naš ponos"

Mnogo je ljudi od te noći prošlo kroz dom Radovića. Da im kažu da tuguju sa njima. Za nesrećne roditelje, oca Tomislava, agronoma i direktora tamošnjeg PKB-ovog preduzeća, i majku Slavku, nastavnicu hemije, nije bilo reči utehe. Skrhana bolom neutešno je plakala i Acina starija sestra Vesna, student Više turističke škole u Beogradu.

Prvi novembarski dan je bio sunčan kao usred leta. U Opovu mu se niko nije radovao. Bio je to treći dan tuge za Aleksandrom Radovićem.

Ljudi nisu mogli da se pomire sa užasnom istinom da više neće videti tog divnog plavookog mladića i njegov osmeh. U grupama su dolazili pred kuću tuge. U trosobnom stanu Radovića nije bilo mesta za sve. Zato se čekalo na malom platou.

Tog ponedeljka je trebalo da dovezu Aleksandrovo telo. Čulo se da će biti sahranjen sutradan.

- Joj, ja ovo neću preživeti - duboko je uzdahnula uplakana devojka.

Kraj nje je za Acom tugovala i njena drugarica.

- Bio je naš najomiljeniji komšija. Volelo ga je celo Opovo.

Oni stariji, koji su se tu našli, poznavali su Acu odmalena. Miodrag Dragović sa Acinim ocem druguje dvadesetak godina. Kolege su na poslu.

- Kada sam čuo onu vest u subotu uveče, sve mi je bilo jasno - reče nam Acin "čika Dragović". Tako ga je zvao. - Mislio sam da je Toma bio sa njim. Uvek su ranije na derbije išli zajedno. Bili su pravi drugari. Aca je bio Tomin i Slavkin, ali i naš ponos. Bilo je to dobro, zdravo i pametno dete. Fudbalski talenat, perspektivni centarfor našeg "Omladinca". Mnogo je voleo "Zvezdu", odmalena. Obećavali mi njemu, dok je bio mali, "Partizanov" dres da ostavi "zvezdaše". Šalili smo se, a on ne pristaje, ni za šta.

Sedeo je tu i postariji čovek, duboko izboranog lica. Cigareta mu je vidno zadrhtala u ruci. Potresle su ga te reči. Oči mu zasuziše. Đura Koran mu je ime. Doskora ekonom u opovskom "Omladincu".

- Da, naš centarfor - prozbori tiho, više za sebe, pa podiže glavu. - Dete za primer. Malo je takvih momaka. Poštovao je nas starije, onoliko! Ne umem ti ja o Aci onako kako on to zaslužuje. Zlato, zlato, eto to je on bio.

O tragično nastradalom Aleksandru Radoviću bio je pun hvale i Luka Četnik, direktor opovskog fudbalskog kluba. "Omladinac" se takmiči u Vojvođanskoj ligi, u grupi "istok".

- U našoj omladinskoj selekciji Aca je bio golgeter - kaže prvi čovek "Omladinca". - Bio je najbolji među vršnjacima... Tih, nenametljiv, disciplinovan, veliki borac, hrabar i fer u duelima. Očekivali smo da igra za seniore. Dan pre ove tragedije rekao mi je da ne može to da prihvati. "Plašim se, čika Luka", kaže, "da ne popustim u školi". Kakva tragedija!

"Sručio se kraj mene"

Iz kuće žalosti izašao je mladić obučen u crno. Milan Terzić. Aleksandrov vršnjak i najbolji drug. Bili su nerazdvojni, rasli su na istom spratu. Obojica beogradski gimnazijalci, vrlo dobri đaci, učenici trećeg razreda. Aleksandar u Prvoj, a Milan u Petoj beogradskoj.

Milanu je teško. Pokušava da bude pribran. Često duboko uzdahne i zavrti glavom. Ne može da shvati da nema više njegovog Ace.

- Voleli smo iste stvari, sport najviše - pričao nam je Milan. - Zajedno smo trenirali fudbal i obojica navijali za "Zvezdu". Utakmice između "Zvezde" i "Partizana" gotovo da nismo propuštali. Ti "večiti derbiji" bili su nam strast. Naročito fudbal, ali i oni u košarci i rukometu.

Svakim danom su do škole putovali trideset pet kilometara u jednom pravcu, ali im nije bile teško da zbog utakmice u Beograd dođu i subotom.

- Od poslednjih dvadesetak fudbalskih derbija Aca i ja nismo propustili nijedan - nastavlja Milan svoju tužnu priču. - Ranije smo išli sa roditeljima, a u poslednje vreme sami. Prošle subote nam se pridružio i Perica Polimac. Bili smo, kao i uvek, na "Zvezdinom" "severu", negde u sredini. Išli smo da uživamo u fudbalu i u toj atmosferi, a ne da pravimo nered. To nikada nismo radili. Onda je Milan zastao. Pogledao je ka prozoru Acine sobe, duboko uzdahnuo i raširio ruke. Kao da je hteo da vrati svog drugara, koga je voleo kao rođenog brata, da ga opet ugleda na tom njegovom prozoru.

- Posle prvog "Partizanovog" gola na severu je nastao tajac. Bilo je to u šesnaestom-sedamnaestom minutu. Na suprotnoj strani "Partizanovi" navijači su se burno radovali. Praštalo od petardi, dimnih bombi i raketa. Nas trojica smo stajali. Na dva-tri metra od nas primetio sam da nešto leti ka nama. Čuo sam Acin krik. Sručio se kraj mene. Taj beli predmet, nalik na čep od šampanjca, kažu da je bila neka raketa, pogodio ga je u prednji deo vrata. Zario mu se ispod jabučice. Tada je počelo da varniči, kidalo mu je grudi, gušilo ga. Krv mu je šiknula i oblila ga po licu. Pridigli smo ga, pokušavajući da mu pomognemo. Prihvatio sam ga u naručje. Nije stigao ništa da kaže... Bio sam nemoćan, a umirao mi je na rukama. Sve je trajalo kratko, možda desetak sekundi, a činilo mi se kao večnost. To čudo ga je pogodilo pod uglom od devedeset stepeni. Siguran sam da nije moglo da doleti sa severne tribine. Došlo je to sa "juga".

Policajci su se brzo stvorili kraj njih. Prihvatili su Acu i odneli ga do sanitetskih kola. Posle toga je na severnoj tribini "Partizanovog" stadiona nastao haos. Pobesneli "zvezdaši" lomili su stolice i bacali ih na sve strane. Doduše, počelo je to još na početku ovog meča. Bila je to osveta "delija" za lom koji su "grobari" napravili na "Marakani" u prethodnom derbiju.

Stolice trojice mladića iz Opova ostale su čitave do kraja utakmice.

Milan Terzić i Perica Polimac dali su inspektoru svoje lične podatke i broj telefona Acinih roditelja.

- Tada su nam rekli da je Aca živ i da lekari nastoje da ga spasu - nikada Milan neće zaboraviti te trenutke. - Posle pola sata čuli smo da je umro. Ne znam kako sam se vratio kući. Bio sam u šoku. Najteže mi je bilo kad sam stigao do naše zgrade. Bio sam sav krvav kad sam ušao u stan Acinih roditelja. Još čujem njihov plač. Te slike su mi stalno pred očima. I u snu i na javi.

Iz Milanovih grudi se oteo još jedan dubok uzdah. U tom času sivi "volvo" sporo se približavao zgradi na početku glavne ulice u Opovu. Kroz zatamljena stakla se nazirao beli kovčeg.

Iz stana Radovića se čuo plač. Svog Aleksandra su dočekali njegovi najmiliji. U očima majke Slavke i sestre Vesne više nije bilo suza. Kovčeg sa Acinim telom izneli su njegovi najbolji drugari. Među njima i njegov Milan.

Tomislav Radović je prišao svom mrtvom jedincu. Rukama je obgrlio kovčeg, spustivši glavu tamo gde su bili Acini obrazi. Tiho mu je šaputao kroz suze.

- Aco, naše jedino muško, naša nado - ote se iz grudi njegove ujne Mace.

Njegova baka Ivana je kršila ruke. Potoci suza slivali su se niz obraze tetaka i sestara Aleksandra Radovića.

Prazno mesto u klupi

Acini drugari iz razreda tog ponedeljka su bili u popodnevnoj smeni. U trećem jedan Prve beogradske njegovo mesto ostalo je prazno. Na prvoj klupi do katedre veliki buket belih hrizantema i Acina slika.

Vest o Acinoj pogibiji Mihajlo Ćulum, njegov razredni, čuo je iste večeri.

- Odmah sam se uhvatio za glavu i rekao: "To je moj đak, moj Aca". Njegove drugarice i drugovi javljali su mi se do duboko u noć. Sutradan, u nedelju, otišli smo njegovoj kući u Opovo. Deca su ridala od bola. Svi su tugovali za njihovim Acom. Bio je omiljen, obožavali su ga, ja sam to znao. U Prvoj beogradskoj gimnaziji tog prvog novembarskog dana bilo je tiho i na odmorima. Tom tišinom kao da su vršnjaci iz škole odavali poslednju počast preminulom Aleksandru Radoviću.

- Ponekad bih došao neraspoložen na čas - seća se Acin razredni. - Bilo je dovoljno da pogledam njegove plave, uvek nasmejane oči, pa da se razvedrim. Njegov osmeh mi je ulepšavao dan. Bio je jak vrlo dobar đak. Putovao je iz Opova, a samo jedanput se dogodilo da zakasni. Bilo je to u prvom razredu. Taj izostanak je opravdao potvrdom da se "Lastin" autobus tog dana pokvario. Eto, kao da i Bog uzima najbolje.

Drugari iz razreda su tužni i ljuti na vinovnike za smrt njihovog vršnjaka Ace.

- Za Acinu smrt nije kriv samo onaj koji je ispalio tu raketu već i ljudi iz "Partizanove" uprave koji ga nisu sprečili da sa njom uđe na stadion - bio je izričit Marko Lovrić. - I oni treba da sednu na optuženičku klupu.

U radnom stolu u sobi Aleksandra Radovića bile su složene sve ulaznice sa derbija. U njegovom računaru se nalazila kompletna statistika poslednjih dvadesetak susreta "večitih rivala".

- Možda će krivca za smrt mog sina pronaći i osuditi. Ali to neće vratiti našeg Acu - govorio je svojim prijateljima Tomislav Radović.

U utorak, 2. novembra, na opovskom groblju je sahranjen mladi Aleksandar Radović. Prva žrtva naših fudbalskih arena. Svi koji su ga poznavali i voleli suzama i cvećem ispratili su u nezaborav plavookog opovskog anđela.




Oni su uneli i ispalili rakete

Pred zaključenje ovog broja, MUP Srbije, Sekretarijat u Beogradu, saopštio je da su posle tragičnog događaja na "Partizanovom" stadionu privedena 154 lica. Potpukovnik Mijodrag Gutić je izjavio na konferenciji za novinare da je krivična prijava podneta protiv desetorice punoletnih lica.

U istrazi je utvrđeno da je Zoran Živanović zvani Čegi (1967), vođa "Partizanovih" navijača, od nepoznatog lica kupio šezdeset baklji i deset signalnih raketa. Sat pre početka utakmice predao ih je u torbi Časlavu Kurandiću (1971) a ovaj je uz pomoć Branka Vučićevića, ekonoma kluba, ubacio na stadion. Kroz prozor svlačionice kadetskog tima paketi su predati Goranu Matiću iz Beograda i Draganu Petroviću iz Valjeva.

Zoran Živanović Čegi je naprave preuzeo na južnoj tribini i podelio ih je navijačima.

Prema Gutićevim rečima, nesumnjivo je utvrđeno da su signalne rakete ispalili Majk Halkijelvić (1975) iz Krnjače, Nenad Kecojević (1976) iz Malog Mokrog Luga, Aleksandar Aleksić (1975) iz Krnjače i Zoran Jovanović (1974) iz Beograda.

Jedna od ispaljenih raketa usmrtila je Aleksandra Radovića. Naknadno će se utvrditi ko je ispalio taj kobni hitac.
avatar
ултра
Корисник
Број порука : 2271
Регистрован : 02.05.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

22/10/2008, 22:39
Сузе ми кренуше... :nosad:
ФкБАЧКАпаланка
ФкБАЧКАпаланка
Одстрањен
Број порука : 918
Локација : Бачка Паланка,Србија
Регистрован : 05.09.2008
http://fkbacka.forumsclub.com

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

22/10/2008, 22:41
Уф кад сам ово прочитао :nosad:
Косово је Србија
Косово је Србија
Корисник
Број порука : 684
Регистрован : 06.05.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

22/10/2008, 22:44
Север је цео црвено-бео,Радовић Аца њега је део!!!
Косово је Србија
Косово је Србија
Корисник
Број порука : 684
Регистрован : 06.05.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

23/10/2008, 11:36
Снимак на дербију када је Аца убијен

Djolo
Djolo
Корисник
Број порука : 4
Локација : Kraljevo
Регистрован : 29.10.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

3/11/2008, 15:23
Sada sam citao ovo i placem kao malo dete jebote ...
Moja braca su bila na deset metara od pokojnog Ace na tom kobnom derbiju i vise posle nisu isli nikada na derbije samo na tekme Lige sampiona i kupa uefa ...
A pokojni Aca je takodje sin od tetkine poznanice ...secam se toga jesam imao 11 godina ali to se ne sme nikako zaboraviti !!!
KEPA
KEPA
Корисник
Број порука : 487
Локација : KG
Регистрован : 13.10.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

3/11/2008, 20:16
Krenla mi suza jbt...
Косово је Србија
Косово је Србија
Корисник
Број порука : 684
Регистрован : 06.05.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

8/11/2008, 23:01
Нису више са нама... 20_01_cz_radnn_1
Нису више са нама... 20_01_116derbi_25


Последњи изменио Косово је Србија дана 8/11/2008, 23:11. измењено укупно 1 пута
Косово је Србија
Косово је Србија
Корисник
Број порука : 684
Регистрован : 06.05.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

11/11/2008, 23:00
Radović Aca

U petak 31.10.2008. navršilo se devet godina od ubistva našeg druga, delije, navijača Crvene Zvezde Aleksandra Ace Radovića. Aca je ubijen signalnom raketom ispaljenom sa sa južne tribine u dvadesetom minutu derbija na stadionu JNA. Utakmica je nastavljena kao da se ništa nije dogodilo. Navijač Partizana koji je ispalio raketu je uhvaćen kao i njegovi pomagači a da li je i osuđen? Ne znam. Da li su smešne kazne za ubistvo zaista kazne, zataškavanje ili puka nezainteresovanost vi mi recite.
Napadači kažnjeni zatvorom od 8 do 23 meseca

Tomislav Radović, neutešni otac svedoči šta su država i fudbalski klub Partizan preduzeli da utvrde istinu i odgovornost za smrt njegovog deteta:
- Ljudi iz Partizana (u to vrene predsednik FK Partizan je bio Mirko Marijanović), policije, pravosuđa i zdravstva učinili su sve da se smrt mog sina zataška. Policajci i lekari su tvrdili da je Aca umro na ulici, iako su svedoci rekli da je stradao na stadionu JNA. Bio je mrtav kad su ga kola Hitne pomoći preuzela na atletskoj stazi.

U stanu Radovića u Opovu još su živa sećanja na Aleksandra, odličnog učenika III razreda Prve beogradske gimnazije i golgetera lokalnog kluba. Na zidovima u Acinoj sobi, kako je i danas zovu otac Tomislav i sestra Vesna, dve velike fotografije sa stadiona Zvezde, čiji je vatreni navijač bio.
- Sa pet godina je navijao za crveno-bele, a sa sedam počeo da trenira fudbal u Omladincu iz Opova. Uzori su mu bili Savićević i Stanković. Zajedno smo gledali utakmice, ali tog kobnog dana otišao je na derbi bez mene, jer su nam moleri bili u kući - seća se Tomislav.

Bio je to 113. „večiti derbi". Aleksandar nije slutio da je to poslednji meč koji posmatra i da će biti prva žrtva huligana na našim stadionima.
- U dvadesetom minutu, kada su crno-beli postigli gol, s juga su poletele brodske signalne rakete prema Zvezdinim navijačima na severu. Bio je to direktan i nameran napad „grobara" na „delije". Jedna od raketa zabola se Aleksandru u vrat i presekla mu aortu. Vrh rakete, malen kao čep, počeo je da varniči, da mu bukvalno kida grkljan i pali garderobu. Raketa ga je pogodila u levu stranu, a veštaci su kasnije napisali da je „ranjen u desnu" - i danas sa čuđenjem govori sestra Vesna.

Komšija Milan Terzić iz Opova bio je pored Aleksandra kad ga je pogodila raketa. Umirao mu je na rukama dok ga je nosio sa tribina na atletsku stazu. Policajci su potom odneli Aleksandra do bolničkih kola.
- Moje dete pogodila je brodska raketa s bojevim punjenjem, koja se koristi za signalizaciju na moru. Pitao sam policajce zašto nisu ispraznili deo tribina odakle je doletela, uhapsili napadače i prekinuli utakmicu. Samo su mi odgovorili su „dobro obavili svoj posao". Kada sam od policije i suda tražio snimak napada, nisam ga dobio. Traku nisu dali ni Draganu Džajiću. Neko je već posle sahrane sprečavao da se otkrije ko je i kako na stadionu ubio mog sina - tvrdi otac Tomislav.

Posle tragičnog događaja na stadionu Partizana, privedene su 154 osobe. Još u istrazi je utvrđeno da su brodske rakete kupljene u Grčkoj, prokrijumčarene u Srbiju i preko svlačionice fudbalera crno-belih, uz pomoć ekonoma, dospele u ruke „grobara". Prema policijskim izveštajima, u rukama ih je imalo 12 ljudi, a ispalili su ih Majk H. (1975) iz Krnjače, Nenad K. (1976) iz Malog Mokrog Luga, Aleksandar A. (1975) iz Krnjače i Zoran J. (1974) iz Beograda.
- Oni su na sudu rekli da nisu znali da su to rakete, već da su mislili da su petarde. I svu odgovornost svaljivali na ekonoma kluba. Kad smo mi tražili odgovornost za ekonoma, rečeno nam je da je dobio otkaz. Suđenje je bilo pravo mučenje za roditelje i mene. Niko od okrivljenih nam nije izjavio saučešće, a prisutni navijači su čak likovali zbog blage presude. Osuđeni su na 8 do 23 meseca zatvora, ali nisam sigurna da su uopšte bili na izdržavanju kazni - kaže Vesna, koja je išla na sva ročišta.

Suđenje u Drugom opštinskom sudu trajalo dve godine. Četvoro sudija se promenilo, kao i mnogo veštaka i advokata. Umesto za ubistvo, osumnjičeni su se teretili samo za remećenje javnog reda i mira, kao da su učestvovali u tuči.
Majka nastradalog mladića, profesorka hemije Slavka Radović, kako tvrdi njen suprug, zbog tuge i stresa tokom suđenja dobila je najpre visok pritisak, pa dijabetes, a onda i moždani udar.
Acin pogreb je bio targičan. Iza belog kovčega koji su poneli Acini drugovi formirala se nepregledna kolona drugova, rođaka i poznanika. Dok je tužna povorka prolazila Opovom, ovom vojvođanskom varošicom odjekivali su samo jecaji i zvuci posmrtne muzike. Na poslednjem ispraćaju vatrenog "delije", obučeni u trenerke, od ostalih su se izdvajali samo prvotimci Crvene zvezde i drugovi iz lokalnog kluba Omladinac, u kome je Aca igrao na mestu centarfora. Pored fudbalera Crvene zvezde, sahrani je prisustvovao i kompletan stručni štab ovog kluba, na čelu sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem.

Dok je ožalošćena porodica već dopratila telo do večnog prebivališta, začelje kolone još je bilo daleko od groblja.

Veliki broj "delija" sa crveno-belim šalovima ispratio je svog druga sa tribina a na kovčegu je bio i venac od Crvene zvezde. Dok su odjekivali zvuci melodija "Tiho noći" i "Na te mislim", sahranjen je Aleksandar Radović.

Aco, neka ti je laka zemlja.
mareee PFC
mareee PFC
Корисник
Број порука : 509
Регистрован : 01.10.2008

Нису више са нама... Empty Зоран Вујовић Вујке 1988-2008

24/11/2008, 21:30
Нису више са нама... 9ribfblytz38mahrqyjs

Туга, горчина, свуда око нас. Више нема Зорана. Са пријатељима је са сајма кренуо у Београд на протест поводом проглашења независности Косова и Метохије, и више се није вратио. Те фебруарске вечери 21. дана изгубили смо још једног младића који је својом харизмом пленио све око себе.

Ни рат и разарање који су га са Косова и Метохије 1999. године из Чаглавице код Приштине са породицом и млађим братом натерали да се пресели у Нови Сад, нису га обесхрабрили, ни студије факултета техничких наука у новом саду где је у року давао испите на другој години, ни спорт и пријатељство које га је везивало за црно белу боју због које је сваки пут поносно носио име Партизана на уснама неће остати заборављено.

Велики губитак за породицу, за југ, за трибину, сувише рано прекинут један млади живот због безумља и хаоса изазваном ланчаном реакцијом због косова. Био је син, брат, пријатељ. Они који су га познавали, памтиће га вечно а његова дела живеће са нама.

Вујке, Партизанов Југ заувек ће памтити твоју храброст, твоје поштење и твоју увек безрезервну љубав према Партизану.Увек у првом реду, увек у епицентру збивања, судбина је ваљда хтела да тако и завршиш. Не брини, нећемо заборавити ниједан наш заједнички тренутак на Југу а верујемо да ћемо понекад и са неба чути “Где год ти да играш ту су твоји Гробари...”.

Нека му је вечна слава и хвала! ГРОБАРИ ЈУГ

нека ти је вечна слава.... молим да се стави под леплјиву
CasualMente
CasualMente
Корисник
Број порука : 5426
Локација : Београд
Регистрован : 29.07.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

27/11/2008, 00:49
Нису више са нама... N1409558358_156396_8193
визант
визант
Корисник
Број порука : 457
Регистрован : 26.07.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

7/12/2008, 18:24
Слава му!
BooDalla
BooDalla
Корисник
Број порука : 7
Локација : ПАРИСКЕ КОМУНЕ НС
Регистрован : 08.12.2008

Нису више са нама... Empty Дејан Димитријевић-Лонац (1981-2008)

8/12/2008, 19:51
Нису више са нама... 344ruiu


Преминули немају другог дома,
до насег сећања и места у нашим срцима!

Иво Андрић


БИО СИ СРЦЕ И ДУША НАШЕ УЛИЦЕ, И ОСТАЋЕШ

ПК
avatar
boy
Корисник
Број порука : 594
Регистрован : 28.09.2008
http://sport.4rumer.com

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

8/12/2008, 22:04
Najezim se kad ovo pogledam!


CasualMente
CasualMente
Корисник
Број порука : 5426
Локација : Београд
Регистрован : 29.07.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

8/12/2008, 22:13
Slava mu....
avatar
zeleni-zub.bronx
Корисник
Број порука : 21
Регистрован : 03.11.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

8/12/2008, 23:42
Почивај у миру Дејане
ФкБАЧКАпаланка
ФкБАЧКАпаланка
Одстрањен
Број порука : 918
Локација : Бачка Паланка,Србија
Регистрован : 05.09.2008
http://fkbacka.forumsclub.com

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

9/12/2008, 01:39
Почивај у миру Дејане!
Вечна ти слава...
mareee PFC
mareee PFC
Корисник
Број порука : 509
Регистрован : 01.10.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

9/12/2008, 13:53
Pocivaj u miru
визант
визант
Корисник
Број порука : 457
Регистрован : 26.07.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

9/12/2008, 20:01
Слава!
ВИТЕЗОВИ_ОБИЛИЋ
ВИТЕЗОВИ_ОБИЛИЋ
Корисник
Број порука : 212
Локација : СТАДИОН "МИЛОШ ОБИЛИЋ"
Регистрован : 26.09.2008
http://home.drenik.net/vitezovi/

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

9/12/2008, 20:20
jel ovo decko koji je poginuo u sukobu sa navijacima partizana ?
CasualMente
CasualMente
Корисник
Број порука : 5426
Локација : Београд
Регистрован : 29.07.2008

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

9/12/2008, 20:21
ВИТЕЗОВИ_ОБИЛИЋ ::jel ovo decko koji je poginuo u sukobu sa navijacima partizana ?


Da
ВИТЕЗОВИ_ОБИЛИЋ
ВИТЕЗОВИ_ОБИЛИЋ
Корисник
Број порука : 212
Локација : СТАДИОН "МИЛОШ ОБИЛИЋ"
Регистрован : 26.09.2008
http://home.drenik.net/vitezovi/

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

9/12/2008, 20:26
koja steta ...slava mu
Sponsored content

Нису више са нама... Empty Re: Нису више са нама...

Назад на врх
Similar topics
    Permissions in this forum:
    Не можете одговорити на теме у овом форуму