Бејаше некад давно

Имам и ја металне оловне војнике, један сет је из другог светског рата, а један из Америчког грађанског рата између САД и конфедерације, јебеш му матер можда их нађем сликам и окачим овде

А што се тиче овог фудбала на федере, јесте вала легендаран, имао сам мислим 3, скоро на сваком сам поломио по неког играча, али зато и дан данас некад одем да играм стони-фудбал, нема ништа јаче, и наравно, ИМА РОШТИЉАЊА, пустите те педерске форе да нема

Јел сте делили бомбоне у школи за рођендан? Ти школски дани стварно најлепше доба..Па екскурзије, брате колко сам то волео.Ноћ пред екскурзију никако заспати, луташ мислима како ће бити 7 дана без ћалета и кеве, како смувати девојчицу на коју се примаш већ годинама...Кад ми кева спакује 15 сендвича као да путујем на Килиманџаро а не на Златибор, још кад се онако усмрде у ранцу од саламе подригуше и оног "тост топи" качкаваља.Блам да те поједе.Онда тамо спремање за дискаћ, договарање "ко ће кога"...девојчице и вишесатно дотеривање на крају изгледају као да су пливале у пудеру.Увече увлачење у пиџаме и креће јурњава по собама, ходницима , скакање са тераса и наравно сви су гистро пијани. На крају у повратку сви сморени, плакање и тад се обично нађе неки весељак што подјебава (ЈА ). Па у школи на часу чувено дописивање папирићима, гађање...сећам се да смо ми од хемиских правили дуваљке , сажваћеш папирић дунеш и кад опалиш неког у око-непроцењиво. Онда фудбал на снегу на великом одмору , ту смо сви били бразилци.Крљање са обе ноге, голманске параде, редовни покушаји маказица..Кад се добро исквасимо одемо код разредног и тражимо да нас пусти кући.Ау човече каква тема, пукла ме носталгија само тако па не могу ни свега да се сетим...Неко је споменуо онај пластични кош, ја сам то имао, сећам се да сам са том лоптицом по стану играо и баскет, фудбал рукомет...па напуним каду до врха и играм се ватерпола. Имао сам једну црвено-белу пиџаму на пруге и позади сам исписао СТАНКОВИЋ и број 10 и тако сам са лоптом јурио по кући а гол ми је био шток за врата.

А иди јеботе, иста прича и код мене... А сећам се као било је на рекреативним наставама тим, и као вече најбоље фризуре, и онда смо сви стављали целу пасту за зубе у косу. А у првом и другом разреду нас је учитељица купала

А што се тиче снега, изађемо на одмору, правимо грудве и гађамо школу... Мада то смо радили и са 18 година

Сећам се да док сам био клинац 6-7 година кад год би се разболео и морао да примам инекције,кева би ми рекла ако не плачем купиће ми Тофиту...То ми је било остварење сна

CasualMente ::А у првом и другом разреду нас је учитељица купала :lol

Мртвог пијаног ортака који се по себи исповраћао разредна скида голог у осмом разреду пред очима другог ортака и мене који смо
му били цимери и одводи га у купатило где га лично купа на запрепашћење свих присутних.

Мантекиља ::Јел сте делили бомбоне у школи за рођендан? Ти школски дани стварно најлепше доба..Па екскурзије, брате колко сам то волео.Ноћ пред екскурзију никако заспати, луташ мислима како ће бити 7 дана без ћалета и кеве, како смувати девојчицу на коју се примаш већ годинама...Кад ми кева спакује 15 сендвича као да путујем на Килиманџаро а не на Златибор, још кад се онако усмрде у ранцу од саламе подригуше и оног "тост топи" качкаваља.Блам да те поједе.Онда тамо спремање за дискаћ, договарање "ко ће кога"...девојчице и вишесатно дотеривање на крају изгледају као да су пливале у пудеру.Увече увлачење у пиџаме и креће јурњава по собама, ходницима , скакање са тераса и наравно сви су гистро пијани. На крају у повратку сви сморени, плакање и тад се обично нађе неки весељак што подјебава (ЈА ). Па у школи на часу чувено дописивање папирићима, гађање...сећам се да смо ми од хемиских правили дуваљке , сажваћеш папирић дунеш и кад опалиш неког у око-непроцењиво. Онда фудбал на снегу на великом одмору , ту смо сви били бразилци.Крљање са обе ноге, голманске параде, редовни покушаји маказица..Кад се добро исквасимо одемо код разредног и тражимо да нас пусти кући.Ау човече каква тема, пукла ме носталгија само тако па не могу ни свега да се сетим...Неко је споменуо онај пластични кош, ја сам то имао, сећам се да сам са том лоптицом по стану играо и баскет, фудбал рукомет...па напуним каду до врха и играм се ватерпола. Имао сам једну црвено-белу пиџаму на пруге и позади сам исписао СТАНКОВИЋ и број 10 и тако сам са лоптом јурио по кући а гол ми је био шток за врата.

ја сам више волео некоме у уво да убацујем

Тебра имам такву шољу и даље!

Не могу нигде да нађем слику оних чувених лизалица Парк из доба Јуре.
Провидна, а изнутра видиш лого, хаос!

Далеко да је за ову тему, али куда је сада време отишло може се рећи да јесте на неки начин. Елем било је телефона и пре овога и мулти-десетинска-по седмици маса телефона после овога, али овај модел је посебан. Негде тамо септембра 2005 отвори се Моцарт код нас у крају, и цео комшилук доживљава експанзију у кладионичарском налету, да не причам сад све шта је било, а било је брдо ствари. И један уторак за лигу шампиона звизнем ја тикет, погодим, бога питај шта, играо је онај швајцарски Тун са Ајаксом, и Удинезе да ли са Панатинаикосом или Вердером, и Бенфика, и Рапид али не знам са ким, углавном свих 8 утакмица за то вече. И био поред мене неки лик који је радио у кафићу и спрцао пазар па су му требале паре, и навалио да прода сони ериксон т610, и наваљује, не дам се ја, али човек спушта цену на минут, на крају ме убеди и дадох ја добар део добитка (нешто око 110-120е, а дао сам у динарима) на тај телефон, а готивио сам га јер је имао тада саборац на каунтеру тај телефон па сам га чачкао, машина у оно време бре, крш од камере и говно од џојстика Телефон је тада био међу онима у високој класи, било га је и пре тога али превише скуп, а тада је и сама камера на телефону била појам. На крају се поклопац од батерије одвајао, па је био лепљен траком да би на крају отишао за делове. А данас брате људи у превоз уђу и отворе портал курац палац и листају вести палцем по екрану.
А када сам узимао први телефон, био је то сименс А35, и то само зато што је био јефтин у пакету са сим картицом која је ненормално коштала тада, а у почетку и појављивању још ненормалније, пар стотина марака. А пре тога сам користио кевин онај Алкател што може да се туче њим по лобањи

Кева моја је имала Моторолу крајем 90-тих почетком 2000-их, а ја сам добио на поклон Сименс А 40, могао си као да му мењаш неку сличицу око екрана.
Иначе, Т 610 је био хит, сви су га хтели, чини ми се да је управо он донео тај прелаз са монофоних на полифоне мелодије, могао си чак и да снимаш звук! Ма општи хит.
А овај сам прижељкивао доста дуго и смаро моје добрих годину дана ја мислим, на крају су попустили и купили, и сад ми је предркан дизајн. (и чувена Баунс игрица)

Ово су били цртаћи, а данас неки распали роботи,покемони и остале глупости.

Јебем ти кад се сетим овог, пошто није било наше лиге (важно да су Хрвате ставили. ) за почетак узмем Рому... Тачно се сећам тима...голман Антониоли, одбрана Кафу, Самјуел, Зебина, Кандела, везњаци Емерсон, Занети и Томази...у шпицу Монтела и Батистута, одма иза њих Тоти. Тим боли глава, нико им није био раван. Тад је Робен био хит, онда Жулиус Агахова из Шахтјора, Ван Дер Варт са 17 'дина као и неки белорус Цигалко убедљиво највећа грешка у историји менаџера, баја је био бржи од ветра. Сећам се да је Тарибо Вест кидао, још је тад био слободан одма на почетку.
Човече колко сам се ја дрогирао са овом игрицом, мада мислим да је CM 03/04 убедљиво најбољи од свих.


Дан данас га имам на ЦД-у са истим 'ваким омотом.

Сећам се једне године је изашла верзија коју ниси могао да играш без ЦД-а, узмем ти ја и кренем да пеглам па ми дође ортак и буквално на коленима ме моли да му дам ЦД да се он мало "дрогира". Ма какви нема шансе, дотер'о сам га на ивицу суза.

Које је дркање та игрица била. Ко те је молио да му даш?

Препознаће се ако прати.

Чини ми се да је ово морални ударац за Сицилију...

Кад споменусте телефоне да се присетимо


Мучки убијен са леђа од стране мобилног телефона

Бакин колач.

consigliere ::

Браво, ово је и даље хит у мом окружењу.

ti si zaosta
o

Ово смо ми бацали низ степенице кад смо били мали

тепих

Никад нисам имао тај тепих.
Ал' је имала другарица, па сам се код ње играо.