Дневна дешавања у земљи и свету

Cigani zlostavljali Srpsko dete

BOR - Već nekoliko dana unazad, G. Đ. (35) iz Bora, i njegovu suprugu V. Đ. (31), koji žive u ovdašnjem naselju Staro selište, more crne misli. A, sve je počelo pred sam početak školske godine kada su trojica dečaka romske nacionalnosti, starosti od 12 do 13 godina, na obližnjem igralištu presreli njihovog osmogodišnjeg sina, pretukli ga i naterali da - popije mokraću!
- Sin mi je dotrčao u kuću uplakan - priča dečakova majka. - Između dva jecaja mi je jedva ispričao šta mu se desilo. Trojica dečaka romske nacionalnosti, koji žive u komšiluku, su bez ikakvog razloga prišli mom sinu, a jedan od njih mu je pružio plastičnu flašu i rekao mu da popije jer je unutra sok. Međutim, dečak je video da se napasnik pre toga izmokrio u flašu i odbio je da pije. Onda je usledila pretnja:
- Prebiću te ako ne popiješ - kazao je taj dečak mom sinu, nastavlja majka. - Onda su druga dvojica mog sina uhvatili za ruke, dok mu je treći nabio flašu u usta. Moje dete je plakalo, dok su se napasnici smejali i sipali mu mokraću u usta.
U jednom trenutku, sin V. Đ. je uspeo da se otrgne i pojuri ka kući. Tu je jedva ispričao majci šta se desilo, a ona je odmah pozvala policiju, čije su patrole brzo izašle na lice mesta. Napasnike nisu pronašli jer su oni u međuvremenu pobegli.
- Suprug mi je bio u Kladovu, ali nisam smela da ga pozovem. Bojala sam se njegove reakcije, toga da će odmah krenuti za Bor i da će mu se usput nešto desiti, jer sam bila sigurna da će voziti prebrzo. Zato sam mu tek sutradan ispričala šta se desilo - kroz suze priča V. Đ.
Majka je svog sina odmah odvela kod lekara bojeći se da joj je dete otrovano.
- Lekari su me umirili rekavši da će mu mokraća, koju je moj sin na silu popio, najverovatnije nadražiti želudac i da će moj sin povratiti, što se i dogodilo - dodaje V. Đ.
Ovaj događaj brzo se raširio krajem u kome žive G. Đ. i V. Đ. Njihov sin je od tog trenutka gotovo potpuno prestao da izlazi napolje, a i ako izađe, traži od roditelja da budu s njim.
- Vodili smo sina kod psihologa - kaže njegov otac, koji sa V. Đ. ima četvoro dece. - Lekar nam je rekao da se naše dete sada oseća nesigurno i postiđeno. Sada ide na terapiju koja će potrajati najmanje dva meseca. Bojim se samo da ovo ne ostavi trajne posledice.


:upset:

СРБИЈА СРБИМА НАПОЉЕ СА ЦИГАНИМА!!

Патријарх Павлеживи кроз готово једновековну историју. Рођен је пре равно 95 година као поданик аустроугарске дунавске монархије, школовао се у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, потом Југославији, искушеништво водио у Недићевој Србији, замонашен и завладичен (1957) у време Тита, првојерарховао од 1990. за време Слободана Милошевића, Зорана Ђинђића, Војислава Коштунице, Бориса Тадића... Земља у којој живи променила је десетак имена. Његов живот је огледало једновековног пута пуног успона и падова једног народа, слика цркве која се на свој начин уклапала у та бурна збивања.

Са његовим избором за патријарха 1990. нико није рачунао, ни он сам није на то помишљао. Сматрало се да ће се бирати између двојице „јаких” кандидата, епископа Саве и Стефана, у чемусе у бројним гласањима није успело. Прихватио је дужност, сматрајући да „вољу Божју” не сме да одбије. Павле није због ратних околности успео да посети све православне цркве, као што је уобичајено за нове поглаваре. Трудио се да Срби у Америци успоставе црквено јединство и превазиђу раскол. У светском православљу, али и код других конфесија и вера, ужива изузетно поштовање. Најстарији је међу четрнаесторицом поглавара. Према другим хришћанима је био отворен, сусретао је великодостојнике разних цркава и примао их при посети српској престоници. Фундаменталистима, антиекуменски оријентисанима, то није било по вољи. Није се испунио ни њихов захтев да СПЦ напусти Светски савет цркава. Страни политичарикоји су долазили у Београд желели су да чују процену стања на Балкану и од српског патријарха. Он је на њих остављао утисак духовника, аскете, брижног оца, можда и некога ко није упознат са свим детаљима, који на конкретна питања одговара библијским цитатима, желећи свимадобро, мир и разумевање. Нетолерантност према другима, посебно околним народима, или према друговернима, нико није могао да констатује.

Усабраћуепископеимао је поверење, мада су неки то схватили као могућност (пре)наглашавања сопственог деловања које је водило слабљењу јединства Цркве. Разлике у оквирима Цркве су се у његово време о неким питањима знатно продубиле, чему он није допринео. Патријарх, као човек дијалога, када је износио мишљење није га наметао, слушајући пажљиво саговорника.

Жељи да се повуче није се удовољило, речено је да је замољен да остане и даље поглавар, иако се знало да не може да води Цркву нити да служи. Мањи део епископата желео је новог првојерарха, други су инсистирали да формално остане на трону, мада је током историје СПЦ и православља уопште повлачења увек било. Ниједан од могућих кандидата није у том тренутку био толико за све прихватљив да би избор био једноставан, као што је био случај са патријархом Кирилом у Москви. У околностима када су у епископату до изражаја дошле дубоке разлике, чак и полемике, останак Павла било је решење које је довело до смиривања страсти. Иако немоћан и стар, симболизује јединство цркве, што верници –али и неверујући –цене. Цркви неће бити лако да нађе визионара за наступајуће време.

Бити рођен на трагични празник Усековања, погубљења светог Јована Крститеља, дан најстрожег поста, позив је за хришћанина да води живот у скромности, одмерености и молитви.

Тога се држи патријарх Павле током девет и по деценија.

Dinkić: Racionalizacija ili kazne
14. septembar 2009. | 01:36 -> 16:34 | Izvor: B92, FoNet
Beograd -- Ministri koji ne naprave plan otpuštanja u administraciji plaćaće milion dinara kazne. Sindikat zaposlenih u upravi najavljuje proteste.

Mlađan Dinkić (FoNet, arhiv)
Mlađan Dinkić (FoNet, arhiv)
Vlada Srbije rešena je da se obračuna sa preglomaznim državnim aparatom u kome je trenutno zaposleno 28 hiljada ljudi. Ministri koji ne budu napravili plan smanjenja zaposlenih biće kažnjeni sa milon dinara, a prekobrojni radnici od januara neće primati platu, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Odsekao sebi prst u centru Beograda
14. septembar 2009. | 14:26 -> 15:59 | Izvor: B92, Tanjug
Beograd -- Radivoje Atanasković iz Prokuplja, protestujući u centru Beograda zbog spora sa “Dunav osiguranjem“, odsekao je domali prst na svojoj levoj ruci.

Policija na mestu gde se dogodio incident (Tanjug)
Policija na mestu gde se dogodio incident (Tanjug)
Incident se desio u samom centru Beograda ispred zgrade “Dunav osiguranja” u Makednoskoj ulici. Atanasković je sebi već odsekao jedan prst početkom juna, zbog kako tvrdi dugovanja “Dunav osiguranja” prema njegovoj firmi “Ris”. Ovaj spor traje već 17 godina.

Sa kanticom benzina i nožem u ruci Atanasković je u samom centru Beograda prvo pretio da će se politi benzinom i zapaliti.

Kada je odustao od te namere upotrebio je nož i odsekao domali prst na levoj ruci. Hitna pomoć ga je potom prevezla u Urgentni centar.

Spor između “Risa” i “Dunav osiguranja” vodi se od izbijanja požara u pogonu “Risa” kada je izgorela roba i objekat.

Atanasković smatra da je visina odštete koju je procenio veštak manja od stvarne i već je u junu, tokom suđenja u niškom Trgovinskom sudu iz revolta prvi put odsekao mali prst.

Atanaskovićev advokat Miloš Tešić, koji je došao ispred zgrade “Dunav osiguranja” gde se desio incident, kaže da njegov klijent ne namerava da odustane od radiklanog protesta sve dok se spor između njegove firme i “Dunav osiguranja” ne završi.

Tešić kaže da nije mogao da spreči Atanaskovića da se povredi.

“Pravo da vam kažem, ja sam došao malo kasnije, tako da nisam. Sa tim je upoznata i njegova familija, on je odlučan da to sprovede do karaja zato što su čoveka stvarno doveli do propasti”, kaže on.



Komentarišući ovakva ponašanja ljudi, psiholog Žarko Trebješanin, kaže da su te osobe najčešće nalaze u bezizlaznoj situaciji i da dramatičnim postupcima skreću pažnji javnosti.

“To meni govori o jednom vrlo visokom stepenu očajanja. Mislim da prosto treba ozbiljno shvatiti to i zapitati se šta može da se učini za sve one koji su u sličnoj situaciji i koji možda takođe pomišljaju na neke vrlo dramatične korake, da se makar spreči ono što se može sprečiti”, navodi on.

"Dunav osiguranje" negira odgovornost

Kompanija "Dunav osiguranje" saopštila je da ničim nije doprinela samopovređivanju Atanaskovića.

Kompanija "Dunav osiguranje" saopštila je da žali zbog čina Atanaskovića, ali je navela i da kao stranka u postupku za naknadu štete, koji se vodi po tužbi privatnog preuzeća ''Ris'' iz Prokuplja pred Trgovinskim sudom u Nišu, ne može uticati na tok i dužinu trajanja postupka koji se vodi u sudu.

Kompanija "Dunav osiguranje" navodi da će u svemu postupiti po pravosnažnoj odluci nadležnog suda u ovom sporu, kada ista bude doneta.

Opljačkana banka u centru Prištine
16. septembar 2009. | 18:02 | Izvor: Beta
Priština -- Kosovska policija potvrdila je da su tri naoružane osobe opljačkale ekspozituru Rajfajzen banke u centru Prištine i da su odnele znatnu količinu novca.

Policija je saopštila da je odmah nakon prijema informacije preduzela sve neophodne operativne mere kako bi se otkrili pljačkaši koji su iz banke pobegli vozilom, velikom brzinom.

Zajedno sa nadležnim tužilaštvom i radnicima banke, policija utvrđuje koliko je novca opljačkano i istovremeno preduzima mere na otkrivanju pljačkaša.

Јел сте знали?
http://www.blic.rs/zanimljivosti.php?id=111371

[quote]Kosovo: Hapšenja i protesti
23. septembar 2009. | 10:46 -> 15:47 | Izvor: B92, FoNet, Tanjug
Novo Brdo, Priština -- Srbi na Kosovu protestuju zbog hapšenja četvoro Srba iz sela Bostane i Jasenovik, osumnjičenih da su učestvovali u ratnim zločinima.

Euleks policija (Beta, arhiva)
Euleks policija (Beta, arhiva)
Srbi sa područja opštine Novo Brdo organizovali su polučasovni protest, sa koga su poručili da njihovi sunarodnici, koje je uhapsio Euleks, nisu odgovorni za ratne zločine. Predsednik opštine Novo Brdo Stojan Stanojević je rekao da ovim okupljanjem Srbi žele da pokažu da se ne mire s odlukom Euleksa o hapšenju njihovih sugrađana.

On je kazao da su uhapšeni nevini i da tokom rata 1999. godine u Novom Brdu nije bilo sukoba niti napada na Albance, i pozvao je okupljene na mir i strpljenje.

Četiri osobe srpske nacionalnosti, osumnjičene za ratne zločine, uhapšene su jutros na području opštine Gnjilane. Peta osoba je privedena zbog "opstrukcije".

"Euleks policija je u saradnji sa Kosovskom policijom i Kforom uhapsila četiri osobe srpske nacionalnosti, osumnjičene za ratne zločine", rekla je portparolka Euleksa Karin Limdal. Ona je dodala da je hapšenje obavljeno jutros na području Gnjilana.

"Hapšenje je naložio tužilac Euleksa pod čijom je to nadležnosti i istraga je u toku", rekla je ona.

Na Kosovu uhapšeno petoro Srba


Euleks
Policija EULEKSa uhapsila je u selima u opštini Novo Brdo petoro Srba, od kojih je četvoro osumnjičeno za ratne zločine.

Politički lider Srba u tom delu Kosova Stojan Stanojević rekao je za BBC da je akcija izvedena oko 6 sati i 30 minuta i da su hapšenje zajedno izvršili policija EULKSa i Kosovska policijska služba.

Prema rečima portparola misije EU na Kosovu Karen Lindel privodjenje četiri lica koja se sumnjiče za ratne zločine naredio je nadležni istražni sudija, dok je peta osoba uhapšena tokom akcije zato što je ometala hapšenje.

Ona je za BBC rekla da će tokom dana uhapšeni biti saslušani i da su to sve informacije koje je za sada u stanju da pruži.

BBCjev dopisnik sa Kosova ukazuje da su pod sumnjom da su činili ratne zločine do sada na Kosovu ugalvnom hapšeni Srbi koji su 1999. godine izbegli u Srbiju, a onda se vratili.

Politički lider Srba u opštini Novo Brdo Stojan Stanojević kaže da u ovom slučaju niko od uhapšenih nije odlazio sa Kosova i da su čak dvoje uhapšenih -- Svetlana Stojanović i Srećko Martinović -- radili u Kosovskoj policijskoj službi.

Osim njih dvoje pritvoreni su Dobrivoje Trajković, Slobodan Martinović i Srđan Senić.

Vlado Martinović čiji su otac Slobodan i stric Srećko medju uhapšenima, ispričao je za BBC kako je EULEKS policija prilikom hapšenja svima u njegovoj porodičnoj kući oduzela mobilne telefone i odnela kompjuter.

On tvrdi da niko od uhapšenih ni na koji način nije povezan sa ratnim zločinima i da je reč o pritisku na Srbe da se isele sa Kosova.

Stojan Stanojević takodje kaže da svi privedeni važe za porodične ljude koji ni na koji način nisu povezani sa ratnim zločinima i da su Srbi na tom području zbog toga veoma uznemireni.

U selu Bostane u opštini Novo Brdo posle podne je održan mirni protest Srba koji su zahtevalo oslobadjanje svojih komšija.

Ово је извештај са BBC-a...

Braun nudi manji nuklearni arsenal


Gordon Braun
Britanski premijer Gordon Braun ponudio je da negova zemlja smanji svoj nuklearni arsenal, pod uslovom da to bude deo medjunarodnog sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja.

On nudi da se broj britanskih podmornica koje nose nuklearne rakete smanji sa 4 na 3.

Braun je o tome govorio za BBC pre nego što je ponudu zvanično izneo na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti.

"Ako želite da sprečite širenje nuklearnog naoružanja, onda morate da se ponašate u duhu sporazuma o njegovom neširenju, a to znači da svaka zemlja koja ima nuklearno oružje treba da pokuša da smanji svoj arsenal", rekao je britanski premijer.

On je ocenio da najveća opasnost po koncept nuklearnog razoružanja preti od mogućnosti da do atomske bombe dodju zemlje poput Irana i Severne Koreje koje sada nemaju nuklearno oružje.

Braun je, u govoru u savetu bezbednosti, izdvojio smanjenje nuklearnog naoružanja kao jedan od 5 ključnih zadataka sa kojima se suočava medjunarodna zajednica; preostala četiri su -- oživljavanje privrede, borba protiv globalnog otopljavanja, terorizma i siromaštva.

London se nada da će ohrabriti ostale

Vlada u Londonu je pre nekoliko meseci odlučila da uloži 20 milijardi funti --što je oko 22 milijarde evra -- u modernizaciju svog sistema poznatog pod imenom Trozubac, koji čine 4 podmornice naoružane nuklearnim raketama.

Jedna od četiti britanske podmornice koje nose nuklearne rakete

Britanska vlada se nada da će njena ponuda ohrabriti i druge nuklearne sile da smanje svoje arsenale.

Time bi se, prema rečima zvaničnika u Londonu smanjila opasnost od povećanja broja zemalja koje raspolažu atomskim oružjem.

Jedan od BBCjevih vojno-političkih komentatora kaže da će ipak pre svega od velikih igrača -- Sjedinjenih Američkih Država i Rusije -- zavisiti da li će doći do značajnog smanjenja nuklearnog naoružanja.

Da li je cilj razoružanje ili štednja?

U Britaniji se spekuliše da je na Braunovu odluku da smanji broj podmornica uticalo i loše stanje britanskih javnih finansija.

Zbog ekonomske krize u budžet se sliva manje sredstava, vlada više novca troši na pomoć nezaposlenima, a morala je i da izdvoji velike sume novca za spasavanje banaka, pa je budžetski deficit na rekordno visokom nivou.

U javnosti se stoga u poslednje vreme postavlja pitanje da li je zemlji neophodan nuklearni arsenal čija modernizacija će koštati 20 milijardi funti.

Deo članova vladajuće Laburističke stranke čak poziva da ukidanje nuklearnog arsenala.

Britanski zvaničnici medjutim insistiraju da predlog o smanjenju broja podmornica koje nose nukelarne rakete nema nikakve veze sa štednjom.

"Odbrana, a posebno nuklearni arsenal, je dugoročno pitanje koje nema veze sa kratkoročnim finansijskim pitanjima", rekao je ministar inostranih poslova Dejvid Milibend, dodavši da je reč pre svega o pokušaju da se zaustavi rast nuklearnih tenzija u svetu.

Opasnost od klimatskih promena


Klimatske promene: tema samita svetskih lidera
Klimatske promene: tema samita svetskih lidera
Ulog ne bi mogao biti veći za lidere koji su se okupili na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Samit se održava samo dva meseca uoči izuzetno važnog skupa u Kopenhagenu, na kojem bi trebalo da bude postignut novi, globalni sporazum o smanjivanju ispuštanja ugljendioksida u atmosferu koji bi trebalo da zameni sporazum iz Kjotoa.

Odsustvo širokog dogovora pre početka glavnih pregovora decembra meseca u Kopenhagenu bilo bi moralno neoprostivo, ekonomski kratkovido i politički nepromišljeno.

Tako barem tvrdi generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban ki Mun koji je naveo naučna upozorenja da svet ima samo deset godina da zauzda klimatske promene.

Mohamed Našid, predsednik Maldivskih ostrva, zemlje koja je već ugrožena porastom nivoa mora, apelovao je na svetske lidere da, kako je rekao, odbace dvadeset godina indolentnosti i neispunjenih obećanja i zgrabe istorijsku priliku da nešto učine:

"Molim vas, dame i gospodo, mi nismo izazvali ovakvo stanje. Međutim, ako stvari nastave po starom, mi ćemo pomreti. Naša zemlja više neće postojati. Kopenhagen ne sme da se završi neuspehom. Ne smemo da dozvolimo da on postane samoubilački pakt. Moramo da postignemo dogovor u Kopenhagenu."

Zauzdavanje klimatskih promena neće zavisiti od ekonomija u usponu, već najviše od lidera Kine i Sjedinjenih Država, zemalja koje najviše zagađuju planetu.

Više napora SAD i Kine

Sjedinjene Američke Države i Kina, zemlje koje su najveći proizvodjači gasova izazivača globalnog otopljavanja , obećale su da će uložiti više napora kako bi smanjile emisiju tih gasova.

To su u Ujedinjenim nacijama u Njujorku najavili predsednici Barak Obama i Hu Đintao.


Barak Obama
Barak Obama
Obama je naglasio da je Amerika, od kada je on stupio na dužnost, čini više nego ikada ranije kako bi manje koristila fosilna goriva - naftu, ugalj i gas, čijim sagorevanjem nastaju štetni gasovi:

"Naša vlada je pokrenula do sada najveće ulaganje u razvoj čistih izvora energije. Ta investicija bi trebalo da omogući da se u naredne tri godine udvostruči količina energije koju ćemo dobijati koristeći vetar i druge obnovljive izvore", rekao je američki predsednik, dodavši da zahvaljujući podsticajnim merama njegove administracije širom Amerike privrednici ulažu u vetrenjače, solarne panele i baterije za hibridna vozila koja mogu da idu i na struju i na benzin.

Zahvaljujući tim projektima otvaraju se nova radna mesta i nastaju nove industrije, dodao je Obama, i upozorio da će se buduće generacije suočiti sa "katastrofalnim posledicama" globalnog otopljavanja, ukoliko čovečanstvo danas ne preduzme odlučne korake.

Pomoć zemljama u razvoju

Kineski predsednik Hu Đintao zatražio je od bogatih zemalja da finansijski pomognu zemljama u razvoju kako bi ovladale tehnologijama za proizvodnju energije iz čistih izvora.

On je najavio korake koje će preduzeti Kina kako bi smanjila potrošnju fosilnih goriva:

"Prvo, uložićemo veće napore kako bismo štedeli i efikasnije koristili energiju", rekao je Hu, dodavši da će Kina nastojati da do 2020. godine značajno smanji stopu emisije ugljendioksida u odnosu na brutonacionalni dohodak.

Kineski predsednik je takodje najavio ulaganja u nuklearnu, solarnu i energiju vetra, kao i pošumljavanje velikih površina zemlje kako bi nova stabla vezala ugljendioksid nastao sagorevanjem fosilnih goriva.

Prilikom otvaranja skupa, generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je da bi za neuspeh na planu postizanja sporazuma o borbi protiv klimatskih promena "bilo nemoguće neći moralno opravdanje ".

Diskusije u Ujedinjenim nacijama prethode samitu Grupe 20 zemalja sa najrazvijenijim privedama na svetu, koji se održava u američkom gradu Pitsburgu.

"Šuma od papira" i praznična atmosfera

U jednom malom parku u Njujorku u utorak je vladala prava praznična atmosfera - borci za zaštitu životne sredine napravili su "šumu od papira".


Tajms skver u Njujorku
Tajms skver u Njujorku
Cilj im je, kako kažu, da upozore na opasnosti od klimatskih promena, a njihovoj kampanji pridružile su se i neke slavne ličnosti, poput američkog glumca Harisona Forda:

"Treba da se udružimo u efikasne grupe, kako bismo pokrenuli globalnu masovnu akciju. Istorija pokazuje da kada individualni napori nisu dovoljni za promene, onda je potrebna kritična masa ljudi", rekao je Ford, koji kao i brojne ekološke organizacije širom sveta upozorava da je ostalo vrlo malo vremena za borbu sa ogromnim količinama opasnih gasova u atmosferi, poput ugljendioksida, koji na Zemlji stvaraju efekat staklene bašte i zagrevaju planetu.

Taj proces dodatno je ubrzan uništavanjem prašuma, a aktivisti su to slikovito su prikazali tako što su motornim testerama isekli svoju papirnu šumu.

Pomak sa mrtve tačke?

Ovakve predstave, koje se poslednjih dana odvijaju širom Njujorka, usmerene su ka svetskim političkim liderima u sedištu Ujedinjenih nacija koji diskutuju o novom, kontroverznom sporazumu o klimatskim promenama čije se usvajanje očekuje za dva meseca u Kopenhagenu.


BBC
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun pokušava da sa mrtve tačke pokrene pregovore između bogatih i siromašnih zemalja o tome ko i koliko treba da smanji ispuštanje ugljendioksida u atmosferu.

Kada je pre nekoliko sedmica jednim ledolomcem otputovao do Arktika, da bi ukazao na alarmantnu brzinu kojom se topi led na zemljinim polovima, Ban Ki Mun je rekao da svetski lideri imaju "ogromnu odgovornost".

"Očekujem od njih da pokažu da su politički lideri. Očekujem da postupe kao globalne vođe i da se pozabave ovim globalnim izazovima. Vremena za gubljenje nema", rekao je on.

Impresivna lista zvanica

Lista zvanica ekološkog samita u Njujorku jeste impresivna, ali najvažniji gosti su, bez sumnje, lideri dva najveća zagađivača Zemljine atmosfere - Kine i Sjedinjenih Država.

Stručnjak za međunarodne odnose Tom Vis kaže da je to od velikog značaja, baš kao i tajming samita - samo dan uoči početka Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

"Činjenica da će se samo dan uoči početka Skupštine razgovarati o jednom od priorita generalnog sekeretara pokazuje da će ovaj samit biti važan za slanje snažnih poruka, koje treba da pokažu šta je sve moguće očekivati od Vašingtona, kao i to da li je Peking spreman za određene poteze", rekao je Vis.

Blerova poruka

U Njujorku boravi i bivši britanski premijer Toni Bler, sa vlastitom porukom - da će nove, "zelene" tehnologije zapravo doprineti razvoju ekonomije i da što pre treba stupiti u akciju.


Toni Bler
Toni Bler
"Nekima od ovih tehnologija, kao što su na primer solarna ili električna vozila, biće potrebno dosta vremena pre nego što donesu značajnije promene i zato je potrebno da što pre donesemo odluke. Naravno, na konferenciji u Kopenhagneu ne može da se uradi sve, ali tamo mora da se utvrdi jasan put ka budućnosti sa što manje ugljendioksida", rekao je Toni Bler.

Inače, u Londonu je u utorak saopšteno i da je zbog recesije emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte ove godine u svetu doživela najoštriji pad u poslednje četiri decenije.

Prema analizi Međunarodne agencije za enegretiku (IEA), emisija ugljendioksida (CO2), najčešćeg ekološki štetnog gasa nastalog iz fosilnih goriva, ove godine će opasti za oko 2,6 odsto.

IEA je u izveštaju navela da postoji nada da će svet iskoristiti ovaj pad da obavi prelazak na privredni rast uz manju emisiju CO2.

Brazil upozorava Honduras


Zelajine pristalice
Zelajine pristalice se okupile uprkos policijskom času
Brazil je upozorio snage bezbednosti Hondurasa da ne ulaze u njegovu ambasadu u glavnom gradu Tegusigalpi u koju se u ponedeljak po povratku u zemlju sklonio pre skoro tri meseca u državnom udaru zbačeni predsednik Manuel Zelaja.

Policija je opkolila zgradu brazilske ambasade a isključen je dovod struje i vode.

Vlasti su produžile policijski čas do srede ujutro, iako su prethodno najavile da će on biti ukinut u utorak uveče.

Prethodno su rasterane Zelajine pristalice koje su se okupile ispred ambasade.

Privremeni predsednik Roberto Mikeleti je izjavio da policija neće silom ući u zgradu brazilske ambasade.

Dodao je da je spreman na dijalog ali samo pod uslovom da Manuel Zelaja apeluje za mir i prihvati izbore planirane za novembar.

Predsednik Kostarike, Oskar Arias, glavni posrednik u neuspelim pokušajima rešavanja krize u Hondurasu, pozvao je obe strane da se vrate za pregovarački sto:

"Od obe strane tražim da obnove dijalog u San Hozeu, jer u Tegusigalpi za to nema uslova. Ako se smesta nešto ne preduzme, plašim se da će se nasilje nastaviti i da bi mogla da bude prolivena i krv. A to niko ne može da poželi narodu Hondurasa."

Rasturanje protesta Zelajinih pristalica

Pripadnici policije Hondurasa razbili su protest pristalica svrgnutog predsednika Manuela Zelaje ispred brazilske ambasade u prestonici Tegusigalpi.

Specijalne snage policije u Hondurasu
Specijalne snage policije u Hondurasu

Policija je opkolila ambasadu u kojoj se Zelaja nalazi, a dopisnici atmosferu opisuju kao "mirnu".

Predsednik Brazila, Luis Injasio Lula da Silva, apelovao je na Zelaju da izaziva konfrontacije u Hondurasu.

Više hiljada pristalica zbačenog predsednika Hondurasa provelo je noć ispred zgrade brazilske ambasade u prestonici.

Oni su se okupili nakon što se ispostavilo da se zbačeni predsednik, koji je posle državnog udara isteran iz zemlje, vratio u Honduras i da se nalazi u zgradi ambasade.

Zelaja se u jednom trenutku pojavio na krovu tog zdanja, noseći svoj prepoznatljivi beli kaubojski šešir, i obratio se okupljenima.

Prelazna vlada Hondurasa je zatražila od Brazila da joj preda Manuela Zelaju, ali su brazilske vlasti upozorile zvaničnike da ne pokušavaju da upadnu u ambasadu, koja se smatra brazilskom teritorijom, kako bi uhapsile zbačenog šefa države.

Manuel Zelaja
Svi aerodromi su zatvoreni, a vlasti su naložile policiji i armiji da budu u stanju pripravnosti.

Ministar inostranih poslova Brazila Celso Amorim izjavio je da njegova zemlja ni na koji način nije umešana u povratak Manuela Zelaje u Honduras:

"Lično sam razgovarao sa predsednikom Zelajom i poželeo mu dobrodošlicu u ambasadu - na brazilsku teritoriju. Brazil nema nikakve veze sa njegovim dolaskom, ali jasno je da smo ga dočekali kao legitimnog predsednika Hondurasa. Ponovio je da je želi dijalog sa vlastima, kao i da se pronađe mirno rešenje situacije", rekao je Amorim.

Američki državni sekretar Hilari Klinton je upozorila da povratak Manuela Zelaje u Honduras ne sme da dovede do nasilja, i dodala da on i de fakto vlada moraju da pokrenu dijalog.

[quote]Vraćena prva grupa Roma iz Nemačke
29. septembar 2009. | 07:55 | Izvor: Tanjug
Priština -- Na Kosovo je iz Nemačke avionom vraćeno nekoliko desetina osoba koje su u tu zemlju otišle pre, tokom i posle ratnih zbivanja na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

Reč je uglavnom o Romima koji su u Nemačkoj živeli bez regulisanog statusa, javljaju prištinski mediji i navode da među vraćenim osobama ima i pripadnika drugih etničkih zajednica. Ovom repatrijacijom je i zvanično počeo povratak žitelja Kosova i Metohije iz više zemalja Evrope, na osnovu sporazuma kosovskih vlasti i Evropske unije.

Pretpostavlja se da u zemljama zapadne Evrope ima oko 50.000 Roma s Kosova, a najviše ih je u Nemačkoj bez rešenog statusa. Njihov povratak se očekuje do kraja 2010. godine.

Prištinske organizacije za zaštitu ljudskih prava ukazuju da započeti proces povratka može da poveća socijalne probleme na Kosovu i da socijalno stanje na Kosovu ne nudi garancije za uspeh tog procesa.

Tempo povratka samo će, kako se ocenjuje, povećati ionako veliko siromaštvo, nezaposlenost i kriminal.

Nigerijska prevara i u Srbiji
29. septembar 2009. | 08:34 | Izvor: Danas
Beograd -- U Srbiji su zabeležena prva tri slučaja tzv. nigerijske prevare, a žrtve su bile jedan građanin i dve firme, dok ukupna šteta iznosi 9.500 dolara, piše "Danas"

Kako kažu u Posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, sva tri slučaja su trenutno u fazama provere. Inače, ovom prevarom koja se odvija putem Interneta, prema procenama, kriminalci godišnje ostvare zaradu veću od milijardu dolara.

Kako navodi Lidija Komlen-Nikolić, posebna tužiteljka za visokotehnološki kriminal, prvi slučaj standardnog oblika ove prevare u našoj zemlji prijavljen je letos, kada je na ovaj način jedan naš građanin oštećen za 3.500 dolara.

“Reč je bila o standardnom obliku nigerijske prevare, tako što je jedan gospodin primio mejl u kojem se moli da pomogne u prebacivanju novca iz Senegala. Pošiljaoci ovakvih mejlova uglavnom se predstavljaju kao rođaci nekih od zvaničnika ili državnika stranih zemalja, koji uvek žele da prebace velike svote novca, za šta im je potreban bankovni račun iz druge zemlje, a za uzvrat obećavaju određenu proviziju”, kaže Lidija Komlen-Nikolić.

Ona dodaje da naš prevareni građanin nije ispratio zahteve do kraja i nije isplatio punu traženu sumu, jer je u međuvremenu posumnjao u priču, obratio se Tužilaštvu, koje je formiralo predmet o ovom slučaju.

Posebna tužiteljka za visokotehnološki kriminal ističe da su se u poslednje vreme pojavili i novi oblici ove vrste prevare.

Naime, razne firme dobijaju mejlove od „predstavnika državnih agencija“ iz dalekih zemalja, kojima je potrebna određena vrsta proizvoda. „Firme“ u tim slučajevima putem mejla šalju svu korespondenciju, a ti mejlovi su veoma precizni, sa adresom, brojem telefona i ostalim podacima. Međutim, prema rečima naše sagovornice, takvi mejlovi uglavnom stižu sa opštih naloga, što je neuobičajeno za neku vrstu poslovne prepiske.

U Srbiji su dve firme prijavile slučajeve ovakvog vida prevare, od kojih se jedna „upecala“ i uplatila 6.000 dolara.

“Mejlovi u ove dve firme stigli su iz Benina i Nigerije. U prvom slučaju potrebni su bili kamioni, a dogovoreni iznos bio je 13 miliona evra, od koga je uplaćen samo jedan deo. U drugom slučaju je firma na vreme shvatila o čemu se radi, obratila se Tužilaštvu, a mi smo proverili i savetovali ih da ne nasedaju na tu priču”, objašnjava ona.

Sagovornica lista "Danas" ističe da je u ovakvim slučajevima uglavnom reč o porukama koje stižu sa opštih naloga, odnosno naloga napravljenih na Jahuu, Hotmejlu, pa im se ne može precizno „ući u trag“. Tužilaštvo u tim slučajevima, kako kaže, preko policije stupa u kontakt sa policijom iz date zemlje, ali provere traju veoma dugo.

Lidija Komlen-Nikolić navodi da su mnogi korisnici Interneta već upoznati sa nigerijskim prevarama, pa su one donekle i prevaziđene.

Ipak, danas postoji oko 350 novih vidova prevara putem globalne mreže, a u našoj zemlji pokrenuto je dvadesetak predmeta tim povodom.

Veoma veliki broj prevara postoji pri kupovini automobila putem Interneta.

Niš:Grafiti "Smrt policiji"
6. oktobar 2009. | 13:01 -> 13:06 | Izvor: Beta
Niš -- Grafit sa natpisom "Smrt policiji" ispisan je na nekoliko mesta u širem centru Niša.

Policija je izvršila uviđaj i istraga je u toku", rekla je portparolka niške policije Lidija Pavlović. Ona je rekla da je izvršen uviđaj na jednoj lokaciji u Bulevaru Nemanjića u Nišu gde je na bilbordu ispisan grafit. Isti grafit ispisan je i na fasadi jedne zgrade u Srmeskoj ulici u Nišu. U Policijskoj upravi su naglasili da je u toku operativni rad na otkrivanju lica koja su ispisala grafite.

Počela trka za predsednika EU
6. oktobar 2009. | 01:35 | Izvor: B92
Brisel -- Počela je trka za predsednika EU i položaje u Evropskoj komisiji, nakon što je u Irskoj na referendumu podržano preustrojstvo institucija Unije.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren kandidat je za budućeg šefa diplomatije Evropske unije ili komesara za neki ekonomski sektor, ali može ostati i na položaju koji sad zauzima u Evropskoj komisiji.
Kako se navodi se u izvorima u Briselu, kao drugi kandidati za novog visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU spominju se i šef švedske diplomatije Karl Bilt, francuski ministar i bivši evropski komesar Mišel Barnije, kao i nekadašnji komesar Kris Paten.

“Dodatni kvalitet, kao žena”, imala bi i donedavna šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, a postoje i glasovi da bi čelnik diplomatije EU hteo da bude i nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble.

Istvovremeno, kako se smatra, izgledi su osetno oslabljeni šefu nemačke diplomatije Frank-Valteru Štajnmajeru, posle teškog neuspeha koji je doživao kao kandidat Socijaldemokratske partije na nedavnim izborima u Nemačkoj.

Nezvanično se u krugovima Saveta ministara EU, Evropske komisije i među evropskim diplomatama potvrđuju i razmišljanja da bi u novoj Evropskoj komisiji položaj komesara, za Ugovorom iz Lisabona osigurano proširivanje bar na Zapadni Balkan, ako ne i na Tursku, mogao dobiti i neki politički ugledan zvaničnik iz srednje Evrope.

Cela igra oko izbora nove Evropske komisije, isto kao i predsednika EU, kako je objašnjeno, tiče se nagodbe čiji su ključni elementi iskustvo i geografija.

Gleda se, naime, zemlja iz koje je kandidat, da li je to članica EU s velikim ili malim političkim uplivom i ekonomskom težinom, kojoj političko-ideološkoj grupaciji pripada kandidat i kakva njegova uloga treba da bude.

Zato se, recimo, smatra da bi za izbor na položaj predsednika EU teško prošao bivši španski premijer Felipe Gonsales, iako ima veliki ugled i iskustvo, budući da je na čelu Evropske komisije Portugalac Žoze Manuel Barozo.

Ako bi za "šefa države" EU bio izabran bivši finski premijer Pavo Liponen, onda Ren, Finac, isto kao i Bilt, Šveđanin, nemaju nikakvih izgleda da vode evropsku diplomatiju.

A jedan od viđenijih kanditata, posebno kako to prikazuju vlada i štampa u Velikoj Britaniji, jeste Toni Bler, mada to oštro osporava britanska konzervativna opozicija, koja ima velike izgleda da dođe na vlast, kao i neki uticajni politički krugovi i deo javnosti u EU.

Tu se, kako su to obrazložili i neki čelnici vlasti u Parizu, Berlinu, Rimu i Hagu, postavlja i pitanje da li bi predsednik EU trebalo da bude harizmatska, jaka ličnost koja bi mogla nametnuti ponekad svoju volju šefovima država Unije, s kojima deli vlast.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je, izgleda, više sklon jakoj harizmatskoj ličnosti, recimo Bleru, dok nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da uloga predsednika EU mora biti umerenija, diskretnija, pa se zato zalaže da taj položaj dobije holandski premijer Jan Peter Balkenende.

Bivši austrijski kancelar Volfgang Šisel je takođe viđen u igri za predsednika Unije, koji može vladati u dva mandata od po dve i po godine.

Francuski ministar za Evropu Pjer Leluš je, poput mnogih zvaničnika u EU, ocenio da Evropa ustrojena po Ugovoru iz Lisabona konačno može računati na to da deluje kao znatno snažnija politička tvorevina i da "ne gleda i ne sluša samo ono što se dogovaraju SAD i Kina".

Svi su saglasni da je zalog stavljanja na snagu novih institucija, mehanizma efikasnijeg odlučivanja i novih čelnika EU, to da Evropa bude u stanju da dobije presudnu bitku za izlazak iz ekonomske krize i rastuće nezaposlenosti, kao da i znatno snažnije može da utiče na svetska zbivanja.

Папандреу враћа Грцима осмех на лица
Са 160 посланичких места Пасок формира самосталну владу


Од нашег дописника
Атина, 5. октобра – Готово 44 одсто освојених гласова, десет процената више у односу на другопласирану и до сада владајућу Нову демократију, 160 посланичких места у парламенту од 300 посланика, овације на улицама... То је резиме убедљиве победе и повратка (после паузе од пет година) социјалистичког Пасока на власт у Грчкој. Наставак породичне традиције Папандреуа чији ће трећи по реду изданак, после деде и оца, сести у премијерску фотељу.

Ванредни парламентарни избори у Грчкој потврдили су традиционалну трећу позицију комуниста, очекивано све солидније место православног народног блока ЛАОС, мањи пад коалиције радикалне левице СИРИЗА, све већи интерес за Партију зелених. Али ови избори су до краја „спалили” наде досадашњег премијера Костаса Караманлиса да би започете реформе у тешким економским условима, са још једним новим, трећим по реду, мандатом могле да се спроведу до краја. На његов позив да га у томе подрже и на том путу следе, Грци овог пута више нису били спремни.

Убедљиви тријумф Јоргоса Папандреуа многи називају историјском победом социјалиста јер је то највећа процентуална разлика у последњих 35 година. Али у Грчкој, где је, сем малог прекида, Пасок готово увек био на власти и где суштинске политичке разлике између две водеће партије, практично, и не постоје, пре је реч о победи жеље у народу да се живи боље, да се нешто промени, да се поверује обећањима да ће сутра бити другачије, мање тешко, да постоји нада...

То је пут који је понудио Папандреу који је и после победе поновио да је његова жеља да се Грцима врати осмех на лица. Звучи помало патетично, али у време када се терет кризе све више осећа, када дугови расту, када је дефицит буџета два пута прерастао у ЕУ дозвољене стандарде, када је све више незапослених, али када у исто време земљу потресају скандали, гутају је пожари, избијају социјални немири – управо је осмех на сопственом лицу оно што би и сами Грци волели да виде или да, бар, у такву могућност верују.

Прва реална провера биће пројекат буџета у коме Папандреу око три милијарде евра намерава да добије из нове пореске политике која предвиђа да ће веће порезе плаћати богати, док ће се сиромашнији слојеви више штитити.

Костас Караманлис, који је освојио 34 посто гласова, својим сународницима је говорио о тешкој перспективи, стезању каиша, смањењу плата и пензија како би се изашло из економске кризе и реформе спровеле до краја, није успео да убеди нацију да га следи на том превише суморном путу. Пракса ће показати шта је реално, где су истина и праве могућности, али Караманлис је, како је то прокоментарисао један члан његове партије, у жељи да буде „поштен до краја“ –погрешно проценио.

Јоргос Папандреу, кога је председник Грчке Каролос Папуљас данас и званично именовао за мандатара нове владе, већ у среду ће саопштити састав кабинета у коме је куриозитет да ће половину чинити – жене. У петак ће у парламенту бити изложен програм нове владе. Папандреу је одредио рок од сто дана у којима ће нова влада већ показати боље резултате, напредак. Идеја је да се воде и преговори са ЕУ о добијању нових кредита и трогодишњег рока за решавање горућих економских проблема, побољшавање ситуације у сфери дугова. У плану је ангажовање и најугледнијих економиста из света који могу да помогну у стварању модела развоја потребног Грчкој.

Атинска берза је данас већ позитивно реаговала и забележен је скок од 1,59 процената. Папандреу је у свом програму зацртао области којима ће се одмах бавити: економија, државна администрација, транспарентност, спољна политика, инвестиције, социјална кохезија, образовање, осигурање, здравство, нова партија...

Када је реч о спољној политици, Папандреу ће прво отпутовати на Кипар, а затим у Брисел, на самит ЕУ. Његова жеља је да што пре Грчкој врати јаке позиције на међународној сцени, на Балкану.

Нови премијер Грчке обећава промене у здравству, обнављање и модернизацију болница, бољи систем здравственог осигурања, подизање минималне плате на 550 евра за појединца и 950 за двочлано домаћинство, укључујући у ову скалу и домаћице и пољопривреднике. Следећа етапа је и гушење корупције, модернизација државне администрације...

Осмех на лицима Грка, тако је рекао и обећао!


--------------------------------------------------------------------------

Обама честитао Папандреуу

Атина – Председник САД Барак Обама јуче је, у телефонском разговору, честитао лидеру социјалистичког Пасока Јоргосу Папандреуу победу његове странке на превременим парламентарним изборима одржаним у недељу. Према саопштењу Беле куће, Обама је позвао Папандреуа да би му честитао на изборном успеху и пожелео све најбоље свим Грцима који учествују у демократском процесу, пренела је агенција АНА. Председник САД је, том приликом, „поново указао на значај америчко-грчких односа” и изразио задовољство што ће сарађивати са Папандреуом.

Чуме угрожава „Сингидунум”
Иако овај универзитет демантује информацију, Љубиша Буха сутра за 1,2 милиона евра ипак купује Факултет за пословну информатику

Љубиша Буха Чуме, најпознатији сведок сарадник на суђењима за атентат на премијера Зорана Ђинђића и друге злочине „земунског клана”, по свему судећи сутра ће постати власник Факултета за пословну информатику, чиме ће стећи контролу и над Универзитетом „Сингидунум”. Како сазнајемо из поузданих извора, у понедељак пре подне потписан је предуговор и дата капара, а за сутра је договорено потписивање уговора. У предуговору је, како се незванично сазнаје, као цена назначен износ од 1,2 милиона евра. Како нам објашњава наш извор, упркос борби актуелног ректора Милована Станишића да докаже да тај факултет не постоји у саставу овог универзитета, ситуација је законски чиста, а основна бојазан је могућност да Буха издвоји свој факултет из састава „Сингидунума” чиме би овај универзитет престао да постоји.

„Ректор се тако жестоко бори и због чињенице што је овај факултет конститутиван и покрива једну од три области које су по закону потребне да би универзитет уопште постојао. Осим тога, куповином факултета Чуме ће имати пуно право да учествује у руковођењу универзитетом”, објашњава наш извор. Он додаје да је суштина читавог проблема у томе што законски нису формулисани критеријуми о власништву над високошколском установом, па тако данас факултет може да оснује, али и купи, буквално свако.

У кабинету министра просвете нам је речено да они немају сазнања да је Љубиша Буха купио неки факултет.

Пошто се управо завршава прва акредитација високих школа, факултета и универзитета у Србији, проверили смо шта кажу папири, а тамо је записано да је већ у другом циклусу „Сингидунум” као интегрисани универзитет добио дозволу за рад.

– Комисија за акредитацију гледа упис у привредни регистар, односно да ли је високошколска установа регистрована као правно лице, а не улазимо у структуру власништва. Нас интересује да све буде по закону, а не ко је власник – каже за „Политику” професор др Вера Вујчић, заменик председника Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије.

Она објашњава да комисија има увид у професоре, курикулум, наставни процес, финансијско пословање, али да подаци о власницима не улазе у њихову документацију. На наше питање да ли то значи да просветне власти практично немају никакве ингеренције над тим ко све може да постане власник једне високошколске установе, професорка одговара да би комисија имала ингеренције уколико би, рецимо, после промене власништва дошло до отпуштања професора или пада нивоа наставе.

На „Сингидунуму” енергично поричу сваку везу с Љубишом Бухом, а јуче је заседао и Савет Универзитета који је оштро осудио ширење „лажних информација о наводној продаји дела или целине универзитета, као и могућности постојања било каквих преговора о продаји дела или целог Универзитета Сингидунум”.

„Универзитет Сингидунум је основан 2005. као интегрисани универзитет који једини има својство правног лица. Поред овога, чланови Универзитета Сингидунум су и пет факултета са својством правног лица и сви они су акредитовани по новом Закону о високом образовању. Оснивачи и власници универзитета су уписани у јавни регистар Трговинског суда у Београду”, наводи се у саопштењу које је потписао председник Савета професор др Младен Веиновић.

Наш извор, међутим, прецизира да су у јануару 2005. године професори Милан Стаматовић и Небојша Шаркић заједно са актуелним ректором Станишићем основали универзитет и наставља:

– Стаматовић и Шаркић су били сто одсто власници Факултета за пословну информатику, а по тадашњем Закону о универзитету била су потребна три факултета да би се основао универзитет. Дакле, Стаматовић и Шаркић су са Станишићем основали „Сингидунум”, након чега је он од њих тражио да му поклоне 30 одсто власништва, што су они и урадили. После тога су „неким чудом” ова двојица избрисани из списка власника, што су сазнали тек после неколико месеци када је требало да потпишу неке папире. Три године су се тужили са Станишићем и пре два месеца је Врховни суд Србије пресудио да се факултет врати Стаматовићу и Шаркићу и пресуда је била без права на жалбу. Због читаве ове ружне историје, они су одлучили да продају факултет, што су и учинили прекјуче у преподневним часовима, када је потписан купопродајни предуговор.

Ректор Станишић у изјави медијима тврди да је Стаматовић као суоснивач исплаћен 2003. године и да од тада тај факултет не постоји. Он каже и да су поднете кривичне пријаве против Стаматовића, Шаркића и судија Врховног суда, да је решење донето мимо закона и на основу фалсификата и да ће судски поступак то и доказати.



-----------------------------------------------------------

Простор на 14.000 квадратних метара

Према подацима са ове високошколске установе, Универзитет Сингидунум располаже са 14.000 квадратних метара простора. Ту су 10 амфитеатара, 20 сала за предавање, пет рачунарских и интернет центара за стране језике, библиотека, кабинети за консултације, банка, стоматолошка ординација, студентски кафе-ресторан... На списку професора су бројна угледна имена из света науке, али и политике – Слободан Унковић, Нада Поповић-Перишић, Горан Питић, Јордан Алексић... Познат је и по бројним гостујућим предавачима, а међу њима је у децембру био и потпредседник владе и министар за науку и технологију Божидар Ђелић.

Од првог фебруара лет до Беча за 29 евра
Авион аустријске компаније "Флај Ники"

Аустријска нискобуџетна авиокомпанија „Флај Ники”, у власништву бившег возача „Формуле један” Никија Лауде, добила је привремену дозволу да од првог фебруара следеће године лети на релацији Београд–Беч, сазнаје „Политика”. Најјефтинија карта у једном правцу, у чију цену је урачуната и аеродромска такса, коштаће 29 евра.

Подсећања ради, „Флај Ники” је већ дуже време покушавао да отвори авионску линију од Београда до главног града Аустрије, али му то није полазило за руком.

Иначе, према очекивањима пословодства ове компаније, до краја године „Флај Ники” ће превести 2,6 милиона путника и имати обрт од 275 милиона евра. Следеће године, како је планирано, аустријски лоу кост превозник планира да превезе чак 3,8 милиона путника и да при том оствари обрт од око 400 милиона евра.

Пала подршка ЕУ

Улазак Србије у Европку унију, према подацима агенције Ипсос Стратеџик маркетинга из септембра, подржава 60 одсто становништва, што је за око седам одсто мање него месец дана раније. Равно годину дана раније , према подацима ове агенције, забележена је и највиша подршка уласку Србије у ЕУ у време када је ратификован Споразум о стабилизацији и придруживању. Тада је на референдумско питање да ли сте за зулазак Србије у Еу позитивно одговорило чак 75 одсто испитаника, а негативно 12 одсто. Најмања подршка ЕУ у Србији икада забележена је у марту ове године када је тек 56 испитаника било за чланство Србије у овој унији.

„Подршка, дакле њен раст или пад, зависи од тренутних догађаја, али и од заступљености тих догађаја у медијима и тога колико они одређени догађај потенцирају или га игноришу. Важни догађаји, као што је хапшење Караџића, на пример или проглашење независности Косова, утичу на висину подршке чланству у ЕУ, али она је углавном стабилна и не пада испод 60 одсто. Изузетак је март ове године када је подршка по први пут пала испод овог прага. Узрок треба тражити у дешавањима која могу и сасвим индиректно да утичу на расположење људи према ЕУ“, објашњава Светлана Логар из ове агенције.

У марту ове године, да подсетимо, дешавали су се преговори српске владе са ММФ-ом и говорило о могућем замрзавању плата и пензија, отваране су продавнице за сиромашне, ломила су се копља око статута Војводине, а власт је наговештавала долазак две тешке, кризне године. У то време обележавана је и годишњица НАТО бомбардовања. У том периоду нису изостале ни бројне афере, а у некима од њих главни актери су били представници власти .

Нобелова награда за мир Бараку Обами
Нобелов комитет: Обама створио нову климу у међународним односима, посебно је цењена његова визија света без атомског оружја. – Новинари: Како награду за мир може да добије председник који шаље војску у рат. – Експерти: политичка, чудна одлука, али храбра и далековида
Барак Обама (Фото АФП)

Од нашег дописника
Осло, 9. октобра – Актуелни амерички председник Барак Обама овогодишњи је добитник Нобелове награде за мир, саопштио је данас Нобелов комитет у Ослу.

Најутицајнија светска награда припала је 44. америчком председнику „због његовог изванредног залагања за управљање међународном дипломатијом и међународном сарадњом”. Како је образложио Торбјорн Јагланд, лидер петочланог Нобеловог комитета, посебан акценат и тежина стављена је на Обамину визију у његовом раду и напорима да створи свет без атомског наоружања.

У образложењу награде даље се наводи да је председник Обама створио једну нову климу у међународној политици. Мултирателарна дипломатија поново је у центру пажње, Уједињене нације и друге институције сада могу да играју велику улогу. Дипломатија и преговори поново су постављени у први план као средство решавања тешких међународних сукоба.

Образлажући зашто је Обами припала титула мировњака године, председник комитета Јагланд подвукао је да је визија америчког председника о свету без атомског оружја снажно обновила преговоре о разоружању и контроли разоружања. Кроз Обамину иницијативу, САД сада имају конструктивнију улогу, чиме је председник Обама постао гласноговорник идеје да онај ко предводи свет мора да то ради на основу вредности и ставова које ће подржати већина народа на планети.

У тренутку када је Торбјорн Јагланд саопштио одлуку Нобеловог комитета, настао је жамор у сали, новинари нису крили огромно изненађење, посебно амерички дописници. Били су отворени: зар није контроверзно мировну награду дати једном председнику који је у Белој кући седео само девет месеци, који командује војним операцијама у две земље (Ирак и Авганистан) и тренутно се налази у тешком положају у унутарполитичким обрачунима у САД, посебно у Конгресу.

„Ми дајемо награду Обами за оно што је урадио у последњој години дана, а посебно очекујемо да ово признање буде стимуланс за његово даље ангажовање, што је иначе и и сврха саме награде”, објаснио је новинарима шеф комитета Торбјорн Јагланд.

Одлука је политичка, чудна, скандалозна, али у исто време храбра и далековида, први су коментари у Ослу након саопштења Нобеловог комитета.

Норвешки премијер Јенс Столтенберг изјавио је да је одлука „узбудљива и далековида”. Нобелов тестамент каже да се посебно тежиште ставља на последњу годину рада. У том периоду председник Обама имао је кључну улогу у свету, предузимао је иницијативу да се на дневни ред посебно ставе односи истока и запада, казао је премијер Столтенберг.

Писац Јан Арилд Сноен назвао је доделу награде за мир „скандалозном”, Нобелов комитет управо је „забио последњи ексер у сандук репутацији награде”.

„Ово је једна мировно-ратна награда, само наставак праксе која је почела доделом признања бившем потпредседнику Алу Гору”, изјавио је за овдашњи дневник „Афтенпостен” писац Сноен, уједно и потпредседник „Монтицело сосијет” који се бави анализом америчке политике.

„Он је председник који је послао војнике у рат у Авганистан и вероватно ће их слати још више. Мора се бити обазрив са доделом награде председнику који је у рату”, закључио је Сноен.

Уле Моен, професор Универзитета у Ослу и експерт за америчке председнике, тврди да награда може да буде инјекција, подстицај за Барака Обаму, али је одлука чудна, председник није имао времена да покаже нешто више осим измењене реторике.

Ханс Улав Лахлум, историчар и писац књиге „Председници”, сматра да је награда стигла прерано, али да је она заправо „ударац за Буша”.

„Јако је чудно и смело дати мировну награду најмоћнијем човеку света, као лидеру нације која је последњих година спроводила једну политику која је извела милионе људи у избеглиштво”, каже Елизабет Расмунсен, председник Комитета за помоћ избеглицама.

Овогодишњи лауреат Барак Обама трећи је амерички председник који је добио награду за мир управо док седи у Белој кући. Током мандата угледном наградом окитили су се бивши шефови Теодор Рузвелт 1906. године и Вудро Вилсон 1919.

У свом тестаменту из 1895. шведски проналазач Алфред Нобел записао је да се награда додели у Ослу. Из фонда који је овај индустријалац напунио продајом оружја, производњом нафте, Бараку Обами ће на свечаности у градској скупштини у Ослу 10. децембра, управо на дан Нобелове смрти, припасти и новчани део награде од 10 милиона шведских круна, нешто мање од милион евра.

Р. Павловић

-------------------------------------------------------

Ко је изабрао Обаму

У Нобеловом комитету седи пет чланова и секретар. Председник Торбјорн Јагланд актуелни је шеф норвешког парламента и председник скупштинског сазива у последње четири године. Јагланд је недавно изабран и за председника Савета Европе. Био је премијер Норвешке 1996/1997, министар спољних послова, посланик је у парламенту испред владајуће Радничке партије још од 1993. године. По одлуци норвешког парламента, који иначе бира чланове Нобеловог комитета, Јагланд ће водити ово тело до 2014. године.

У раду око доделе Нобелове награде за мир помажу му још четири жене. Каци Кулман Фиве као заменик, затим Сисел Марије Ренбек, Ингер Марије Итерхорн и Огот Вале. Оне су углавном посланици у скупштини испред владајуће АП и опозиционе Напредне странке (ФРП).

За осам година без посла остало 400.000 људи
Највише страдала пољопривреда, шумарство, прерађивачка индустрија, грађевинарство, као и здравство и социјални рад. – Више радних места у државној управи, образовању и сектору услуга

У протеклих осам година у Србији је без посла остало 400.000 људи. Ако се обистине најцрње слутње представника синдиката, том броју би ускоро могла да се придружи армија од још 300.000 запослених, који ће, како ствари стоје, у наредном периоду остати на улици.

Према подацима Савеза самосталних синдиката Србије, у периоду од 2001. до 2008. године највише су страдали пољопривреда, шумарство, прерађивачка индустрија, грађевинарство, као и здравство и социјални рад. У тим делатностима број радних места је смањен за 400.841.

Ипак, чини се да није све баш тако црно. Према речима Рајка Косановића, саветника председника Савеза самосталних синдиката Србије, у истом периоду повећан је број радних места у области осигурања, пензијских фондова, посредовања, образовања, као и у државној управи.

– У овим делатностима запослено је 82.567 људи – наглашава Косановић. – Међутим, проблем је што је од 2001. године наовамо, дакле од када је почела приватизација, Србија практично деиндустријализована. Другим речима, у такозваном реалном сектору без посла је остало 400.000 радника који, због политике послодаваца, година живота и квалификационе структуре у највећем броју случајева нису могли да пронађу ново запослење.

Наводећи драматичне податке о страдалницима српске транзиције, Косановић истиче да је металска индустрија остала без 90.000 запослених, док је у текстилној без посла остало 66.000 људи.

– Трагично је и што је пољопривреда за ових осам година остала без трећине кадра, односно без 62.000 људи, а она је заједно са туризмом и саобраћајем требало да буде једна од окосница развоја Србије – каже Косановић.

Наш саговорник указује да је највећи број људи који су од почетка приватизације остали без посла ипак успео да нађе ново радно место и то углавном у самосталним трговинским радњама, угоститељским објектима, док су неки покренули сопствени бизнис.

– Реч је о 221.000 људи. Они су се успешно снашли у сектору услуга и то би могло да буде решење за градове попут Београда и Новог Сада, али шта ћемо са неразвијеним срединама у Србији? – пита Косановић, наводећи да је процес деиндустријализације највише погодио централну и јужну Србију.

Тако се, према истраживању Савеза самосталних синдиката Србије, процес отпуштања радника највише осећа у Борском округу, где је од 2000. до 2003. године број запослених смањен за 37,6 одсто. Затим у Топличком у коме је евидентирано 35,9 одсто мање запослених, Јабланичком где је број запослених мањи за 34,3 одсто, као и у Зајечарском округу у коме је у наведене три године забележено 32,2 одсто мање радних места.

– Ипак, одређена компензација губитака радних места у овим срединама остварена је оснивањем предузетничких радњи у Нишу, Параћину, Ћуприји, Јагодини и Пожаревцу. Дакле, индустрија и производња су замењене занатством и ситном трговином – закључује Косановић, уз напомену да таква структура економије не може да буде снажна полуга привредног развоја.

з Окружног суда у Београду
Строже казне за силоватеље
Последњим изменама и допунама Кривичног законика прописано је и да се за кривично дело силовања, обљубе над немоћним лицем и обљубе над дететом не може ублажити казна

Београђанка М. С. (29) препознала је пре неколико дана у градском превозу човека који ју је силовао пре шест и по година. Материјални докази потврдили су оптужбе које је М. С. изнела у полицији, па су осумњиченом за силовање стављене лисице.

М. С. је мушкарца, који ју је 28. априла 2003. године напао у Заплањској улици, препознала у аутобусу који саобраћа на линији 31. Био је са супругом. Када је изашао из аутобуса, М. С. је кренула за њим и женом. Зауставила га је, скупила храброст и рекла му: „Ти си ме силовао.”

Он је негирао тврдећи да је уопште не познаје. Девојка га је пред супругом позвала да заједно оду у полицију и тамо докаже да је није силовао. Осумњичени је пристао да би супрузи доказао да је невин. Није се надао да је сачуван ДНК профил осумњиченог, који је одмах након силовања узет са доњег веша девојке… После саслушања код истражног судије, осумњиченом је одређен притвор.

– Кривичним закоником, поред осталих, обухваћена су и кривична дела против полне слободе. Кривичним делима из ове групе инкриминишу се сексуалне радње у ситуацијама када не постоји свесни и вољни пристанак лица према коме се предузимају. То би, у основи, била ситуација када се сексуална радња врши уз употребу принуде, односно када се користи стање немоћи, или ситуација када се радња врши према лицу коме се због психофизичке незрелости не може признати право на сексуално опредељење. Овом групом обухваћено је више кривичних дела: силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба над дететом, обљуба злоупотребом службеног положаја, посредовање у вршењу проституције… – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Последњим изменама и допунама КЗ-а, које су ступиле на снагу 11. септембра ове године, поред тога што су пооштрене казне за починиоце ових кривичних дела, предвиђена су и нова кривична дела. Тако је као ново кривично дело прописано навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама. Такође је кажњиво и искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу. Последњим изменама и допунама КЗ-а прописано је и да се за кривично дело силовања, обљубе над немоћним лицем или обљубе над дететом на може ублажити казна. Такође се казна не може ублажити починиоцу овог кривичног дела који је раније осуђиван за исто.

За разлику од ранијих кривичних законика када је силовање инкриминисано на мање-више традиционалан начин, прва значајнија новина унета је изменама КЗ-а из 2002. године, којима се ово дело проширује и на силовање жене са којом учинилац живи у брачној заједници. КЗ-ом из 2006. године одустало се од ранијег концепта да извршилац може да буде само мушко лице, а пасивни субјекат женско. Овај законик предвидео је и да и извршилац и пасивни субјекат могу да буду лица оба пола.

Према речима Рамићеве, радња извршења кривичног дела силовања састоји се из два засебна акта: принуде и обљубе. Принуда, објашњава наша саговорница, подразумева употребу силе или озбиљне претње управљене на то да друго лице нешто против воље учини, не учини или трпи.

– Судска пракса и теорија поставиле су одређене критеријуме за утврђивање који облик и интензитет принуде треба да постоји да би се радило о кривичном делу силовања. Сила може да буде апсолутна или компулзивна, а по интензитету подобна да сломи отпор жртве. Уколико постоји претња, она мора да буде квалификована да ће се непосредно напасти на живот или тело жртве или њој блиских лица. За постојање силовања битно је да обљуба или са њом изједначен чин не би била извршена да сила није употребљена. То значи да, понекад, употреба и силе мањег интензитета могу да буду довољне да се неко лице присили на обљубу. Сила би могла да обухвата и употребу хипнозе и омамљујућих средстава као што су алкохол, опојне дроге, афродизијаци, али под условом да је учинилац то средство дао жртви без њеног пристанка. Жртва овог кривичног дела може бити било које лице. Постојање кривичног дела не искључује чињеница да је извршилац одржавао сексуалне односе са жртвом или да је са њом живео у брачној или ванбрачној заједници. И проститутка може да буде жртва. У случају да је силовање учињено према брачном другу, гоњење се предузима по предлогу оштећеног – објашњава наша саговорница.

Овом главом КЗ-а, наводи Рамићева, обухваћено је и кривично дело обљуба злоупотребом положаја. Најчешће би то био однос између послодавца и запосленог, односно потчињеног и надређеног. Код овог дела је потребно да се ради о озбиљнијим видовима злоупотребе службеног положаја и о знатнијем степену зависности или подређености, односно о озбиљнијим облицима притиска на пасивног субјекта. Навођење не сме да обухвати принуду јер би се у том случају радило о силовању – каже Рамићева.

Спречено самоубиство два малолетника најављено на Интернету
Полиција успела да предупреди самоубилачки чин двоје младих, чланова организације „Емо”
Фотографија са сајта „Емо” организације

Српска полиција спречила је самоубиство малолетне особе која је била члан организације „Емо”, наводи се у саопштењу МУП-а Србије. Малолетник је спасен тако што је полиција стигла на место догађаја непосредно пред само извршење дела, које је било договорено путем Интернета са још једним дететом из иностранства.

– У оквиру међународне полицијске сарадње, каналима Интерпола, српска полиција је сазнала да се припрема истовремено самоубиство два малолетника, од којих је један држављанин Србије. Малолетници су чланови организације „Емо” – наведено је у саопштењу полиције.

О чему је реч откривено је приликом спасавања малолетника, страног држављанина, који је покушао да се убије тровањем. Он је признао да се спрема још једно самоубиство на територији Србије, после чега је полиција ове државе обавестила српске колеге.

Брзом интервенцијом наше полиције, чији су припадници стигли на место догађаја пред само извршење, спасена је друга малолетна особа. Према доступним информацијама, како је наведено у саопштењу, ова организација је дефинисана као неформална група људи која комуницира путем Интернета. Њихови припадници облаче искључиво црну или белу гардеробу, залажу се за сексуалну апстиненцију и виртуално вођење љубави.

Овај случај није први који самоубиство и самоповређивање младих доводи у везу са „Емо” организацијом. Утицајни музички часопис МНЕ директно је, прошле године, оптужио један амерички „емо бенд” за саучесништво у самоубиству 13-годишње девојчице из Кента, која се обесила, наводно предозирана мрачном, срцепарајућом музиком. Убрзо затим, у Хрватској се један 14-годишњи „емо” дечак самоспалио, а две 13-годишњакиње су скочиле са црквеног звоника.

У мноштву дефиниција шта то заправо емо значи и представља, најчешћа су она која кажу да је то један од најмасовнијих покрета у историји панк и рок субкултуре, чијој све већој популарности доприноси Интернет. Млади, који су чланови овог покрета препознају се по специфичним шишкама преко очију и јаком шминком, карактеристичном за оба пола. Поред карактеристичне фризуре и шминке, „емо” клинци носе и специфичну гардеробу, уске црне фармерке, дуксерице…

У први план стављају своју хиперемотивност, насупрот распрострањеним агресивним реакцијама у окружењу. За „емо децу” кажу да пубертетску агресију усмеравају према себи, јер су убеђени да су изопштени из друштва.

Имају свој сајт и портал на Интернету, где свакодневно размењују информације о „емо” трендовима, па тако и о оваквим самоубилачким чиновима

http://www.blic.rs/zanimljivosti.php?id=114574
http://www.blic.rs/zanimljivosti.php?id=114299
http://www.blic.rs/zanimljivosti.php?id=114505

Navijački grafiti na srpskoj ambasadi u Beču
Nedelja, 4. oktobar 2009. 22:34


Nepoznata lica oskrnavila su fasadu ambasade Srbije u Beču i konzularnog odeljenja - na nedavno završenoj fasadi ambasade osvanula je poruka "Sloboda - Grobari 1970", a na fasadi pokraj ulaza u Konzularno odeljenje "Grobari - sloboda navijačima".

U ambasadi, koja se nalazi u 3. bečkom okrugu, kvartu diplomatskih predstavništava, i u Konzularnom odeljenju, smeštenom u 5. okrugu, u jednoj stambenoj zgradi, niko nije primetio vandale.

Ambasadu Srbije, za razliku od nekih ambasada većih zemalja u okruženju, već duži niz godina ne obezbeđuje austrijska policija danonoćno, već samo po potrebi, kada postoje određene najave, poput demonstracija.

Pretpostavlja se da su vandali, posebno za grafite na ambasadi, pošto se ona nalazi u prometnoj ulici, iskoristili noć da bi izvršili ovaj atak na fasadu zgrade pod kulturnom zaštitom.

Zgrada u kojoj se nalazi ambasada Srbije nekada je bila palata "Hojos", koju je izgradio poznati arhitekta Oto Vagner krajem 19.veka. Jedno vreme poznati arhitekta živeo je u ovoj zgradi, a u susednoj zgradi je od 1898. do 1908. živeo slikar Gustav Maler.

Fasada ambasade napravljena je u stilu rokokoa i jugendstila. Vagner je izgradio i susedne zgrade sa obe strane, ali je palata u kojoj je sada ambasada najlepša.

Ta zgrada je 1903. prodata grofici Mariji Hojos, španskog porekla, koja je posedovala u Beču još jednu palatu, današnji hotel "Bristol". Ta palata je prodata 1957. Jugoslaviji, koja je u njoj napravila svoju ambasadu.

Raspadom bivše Jugoslavije ovo zdanje prešlo je u vlasništvo Srbije, koja je objekat pod zaštitom renovirala. Pošto je fasada bila oronula, ona je u potpunosti renovirana, i tek pre par nedelja okončani su radovi.

Službenici diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije u Beču obavestili su o vandalskom aktu nadležne organe i zatražili preduzimanje mera.

Služba za zaštitu ustanovnosti i borbu protiv terorizma odmah je reagovala i izvršila je uviđaj. Ova institucija će ispitati čitav slučaj i pokušati da nađe vinovnike, koji će za to zasigurno biti papreno kažnjeni.