Дневна дешавања у земљи и свету

На сајту Сејдиуа "Косово је Србија"
http://www.mondo.rs/s162196/Info/Srbija/Na_sajtu_Sejdiua_Kosovo_je_Srbija.html

Референдум против ћирилице и српског језика
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=16850%203

СНС скупио 900.000 потписа, НС 179.000
http://www.mondo.rs/s162097/Info/Srbija/SNS_skupio_900000_potpisa_NS_179000.html

Протест Јат кетеринга испред Владе
http://www.mondo.rs/s162206/Info/Hronika_i_Drustvo/Protest_Jat_keteringa_ispred_Vlade.html

Полиција уклонила раднике са пруге у Београду
http://www.mondo.rs/s162161/Info/Hronika_i_Drustvo/Policija_uklonila_radnike_sa_pruge_u_Beogradu.html

У Чилеу погинуло више од 700 људи
http://www.mondo.rs/s162079/Info/Svet/U_Cileu_poginulo_vise_od_700_ljudi.html

http://www.alo.rs/vesti/25104/Tarzan_vozio_mrtav

Паранормал ::http://www.alo.rs/vesti/25104/Tarzan_vozio_mrtav

Ој црни Тарзане

http://www.manemoj.com/link_enc.php?id=24688
Јебеш пиће без последица.

Идемо!



http://www.alo.rs/sport/25276/Karina_utesila_Ronalda

Зезају кризу
http://www.alo.rs/politika/25250/Zezaju_krizu

Потрошња нас спашава

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=173279&title_add=Potro%C5%A1nja%20nas%20spasava&kword_add=dinkic%2C%20mladjan%20dinkic

Динкићу царе

http://www.alo.rs/vesti/25289/Olimpijac_BiH_u_majici_s_likom_Karadzica

Mafija ima uticaj u većini klubova



intervju, Ivan Ergić
Piše: Drago Kovačević

Ivan Ergić je profesionalni nogometaš turskog prvoligaša Bursaspora. U taj je klub došao iz Bazela, gdje je osvojio velik broj titula, postigao mnoge značajne golove i stekao zavidnu profesionalnu reputaciju. U Bazel je pak stigao iz velikog Juventusa, u kojem se obreo još kao osamnaestogodišnjak. Za reprezentaciju Srbije je odigrao 11 utakmica i bio učesnik Svjetskog prvenstva u Njemačkoj 2006.
Rođen je 1981. godine u Šibeniku i do rata u Hrvatskoj, do svoje desete godine, živio je u tom gradu. Ergići su iz dalmatinskog sela Gaćeleza u šibenskom zaleđu, nedaleko Vodica. Kada je rat počeo, sele se u Srbiju, kod rodbine u Šabac, a odatle 1997. sa iseljeničkom vizom odlaze u Australiju.
Ergić je po mnogo čemu neobičan sportista. Bez dlake na jeziku, otvoren i spreman da kompetentno raspravlja o temama koje ga interesuju. Tako je bez ikakvog ustručavanja poslao poruku da ne želi u Crvenu zvezdu, što je obrazložio kriminalom i korupcijom u srpskom nogometu. I nekim italijanskim menadžerima sasuo je u lice da iz sličnih razloga ne želi sa njima imati nikakvoga posla. Među rijetkim je profesionalcima koji nemaju menadžera i koji sami brinu o svojim poslovima.
Naročito je, za naše prilike, neobičan Ergićev intelektualni angažman. On nije samo mladalački, ljevičarski buntovan, nego u kolumnama, koje objavljuje u beogradskom dnevnom listu “Politika”, oslikava tamnu stranu sporta i razobličava stereotipe koji su izgrađeni u tom i o tom svijetu u kojem se vrti velik novac. Kada ih čovjek čita, prije bi pomislio da je njihov autor profesor na katedri socijalne psihologije, nego profesionalni nogometaš koji nije navršio tridesetu.
Rado je prihvatio razgovarati za “Novosti”, koje redovno prati na internetu.

Šibenik-Šabac-Australija
Kao dijete ste sa porodicom otišli u izbjeglištvo, iz Šibenika u Šabac. Kako pamtite to vrijeme?

Pamtim to kao vreme prekinutog detinjstva, kad su prave puške odjedanput zamenile one drvene, i u kom jedan desetogodišnjak, koji je samo znao da jurca za loptom, nije imao pojma šta se dešava. Srećom, umešnošću svojih roditelja, koji su me sklonili od ratnih događanja, bio sam pošteđen nekih stravičnijih slika, iako ni život u izbeglištvu nije bio nimalo lak. Odrastajući u marksističkom duhu svoga oca, naravno onog autentično marksističkog, a ne revizionističkog kakav je gotovo svuda vladao, ostao sam poražen spoznajom da se čitava ideja bratstva, zajedništva i negledanja ljudi po tome šta su i kom se bogu mole, ruši tu pred našim očima. Odlazak u Australiju je, pored ekonomskog razloga, bio i plod odluke proistekle iz razočaranosti svime što se desilo.

Imate li danas rodbine u Šibeniku i jeste li u rodbinskim odnosima sa Ivanom Ergić, mis Hrvatske za 2006. godinu?

Naravno da imam još rodbine u Šibeniku i okolini. Sa Ivanom jesam u rodbinskoj vezi. Svi Ergići su poreklom iz Gaćeleza, sela nadomak Šibenika, samo što nas je život odveo na mnogo različitih strana. Ivana i ja smo bili klinci kad je sve to počelo, tako da se ustvari nismo ni poznavali. Nedavno smo imali priliku da se upoznamo i pomalo zbližimo. Sećam se da su me drugovi iz reprezentacije, svi redom, zadirkivali i tražili njen broj telefona, pošto je baš 2006. godine kad je ona postala mis bilo Svetsko prvenstvo u Nemačkoj. Ivan Rakitić i Mladen Petrić iz hrvatske reprezentacije, koji su sa mnom igrali u to vreme u Bazelu, nisu nimalo zaostajali u zadirkivanjima. Naravno, sve u polušali.

Vaša fudbalska karijera počinje ozbiljno u Australiji kamo ste sa porodicom otišli 1998. godine. Kako je to izgledalo?

Po dolasku u Australiju bio sam tinejdžer koji je bio razočaran što smo stigli u zemlju gde fudbal nije toliko vrednovan. Sećam se da je to bilo jako stresno vreme, naročito posle dobivanja stipendije Australijskog sportskog instituta, kada sam se sa 16 godina prvi put odvojio od roditelja. Srećom, sa 18 godina sam već dobio prvi profesionalni ugovor i posle samo jedne sezone privukao pažnju Juventusovih skauta, a to je značilo povratak u Evropu.

Juventus polumafijaški klub
Iz Australije ste kao mlad i talentovan igrač otišli u Juventus, iz Juventusa u Bazel, pa onda u Tursku, gdje i danas igrate. Igrali ste u reprezentaciji Srbije i Crne Gore. Očekujete li ponovo poziv u reprezentaciju?

Juventus me kao mladog igrača pozajmio Bazelu u kom sam, eto, ostao devet godina. Zavolio sam klub i grad. U Juventus mi se nije vraćalo i zato što sam od samog početka shvatio da je to polumafijaški klub, kakvih je 90 posto fudbalskih klubova danas, samo što se to zataškava. Igrao sam za reprezentaciju Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije, i to uvek sa srcem. Mada, najveća uspomena iz reprezentacije i ono na što sam posebno ponosan jeste detalj da sam imao priliku igrati utakmicu protiv Obale Slonovače u Nemačkoj, na kojoj se poslednji put u istoriji izvodila himna “Hej Sloveni”. Bio sam jedini koji je pevao himnu, i to mi je bila posebna čast.

Osim po fudbalskim kvalitetama, javnost u Srbiji upoznala vas je i preko kolumni koje povremeno objavljujete u “Politici”.

Članke u “Politici” sam počeo da objavljujem tek pošto sam ih počeo pisati u švajcarskim novinama “Tages Ancajger”, da bi se kasnije došlo do ideje da ih objavljujem kod nas. Cilj mi je da pokažem da u sportu nije sve tako ružičasto i blještavo kakvim ga ogromna reklamno-marketinška mašinerija predstavlja. Pokušavam da uparim teoretsku kritiku sa ličnim iskustvima u sportu da bih dao njegovu pravu sliku, da bi se videlo da se tu uopšte ne radi o humanoj aktivnosti, kakvom ga sportska birokratija predstavlja, već pre svega o surovom biznisu gde su najveće žrtve navijači i igrači.

Kako nađete vrijeme za čitanje filozofske literature? Kada stignete proučavati Adorna, recimo?

To je još jedan mit, da fudbaleri nemaju vremena za druge stvari i da su sto posto fokusirani na profesionalne obaveze. Mi imamo mnogo više vremena nego bilo koji drugi radnik koji se bavi nekim konvencionalnijim poslom, a druga je stvar to što ga većina fudbalera troši na plejstejšn, igranje pokera i ostalo kulturalno smeće. Osećam se posebno privilegovanim što imam vreme u kom se stvara prostor za kultivaciju danas sve više zapostavljene ličnosti. Vreme je najskuplji artikl u turbokapitalističkoj dinamici življenja. Vremena ima, samo ga treba koristiti na pravilan način, da se ljudima razvijaju kulturne, a ne isključivo vegetativne potrebe, gde čovek kao biljka sedi pred ekranom.

Na fizičkom i mentalnom rubu
U Srbiji se pamti vaše učešće u jednoj emisiji na RTS-u gdje ste otvoreno govorili o iskustvu sa depresijom koju ste pobijedili. Koliko se uopšte pitanjima zdravlja posvećuje pažnje u profesionalnom sportu?

Zbog depresije sam bio dve godine van fudbala. Životna dinamika događaja, rat, odvajanje od familije u tinejdžerskim godinama, veliki ugovor i pritisak, sve je to doprinelo patologiji, a najviše od svega razočaranost u stepen neljudskosti onoga šta se dešava u nedostupnim kuloarima sporta. Posle terapije i ponovne integracije nije me uopšte bilo sramota o tome otvoreno pričati, pošto je cela Švajcarska bila zainteresovana da čuje kako je moguće da jedan sportista može da oboli od depresije. Svojim primerom sam hteo da dam do znanja kako u današnjoj dinamici života i njegovom vrednosnom ustrojstvu niko nije pošteđen, i da smo svi na fizičkom i mentalnom rubu. Znam da sam svojom spontanošću i otvorenošću doprineo da mnogi ljudi koje muče slični problemi počnu da pričaju o tome i potraže profesionalnu pomoć. Dobivao sam na stotine pisama u kojima su mi se ljudi zahvaljivali ili tražili savete.

Utisak je da ste u svojim promišljanjima ljevičarski orijentirani. Možemo li u budućnosti očekivati od vas još značajnije doprinose na intelektualnom planu?

Važno je da levičarska ideja ne zamre i da se ne rasipa, kao što su se nekad razdvajali marksisti od anarhista. Naravno da svet treba aktivno menjati, ali to ne znači da ga treba prestati teoretski ispitivati. Moraju nastajati uvek nove teoretske konfiguracije da bi se ušlo u kompleksnost odnosa i to je ono što pokušavam da uradim sa svoje pozicije koliko mogu. A što se tiče našeg dela sveta, čini mi se da su tek sad ljudi počeli da shvataju da je rat bio samo jedna velika podvala, i samo je na površini izgledao kao krvav pir nacionalizma i šovinizma. Izgubili smo dignitet i suverenost, praktično smo protektorati kojima upravljaju zapadni prokonzuli. U “civilizovanu Evropu” nismo još ušli zato što nas oni smatraju varvarskim plemenima koja su do juče jedna druge raznosila bagerima. Tek sad, kad su u naš kulturni prostor ušli zapadni kapital, politika i mediji, vidi se kome je rat najviše odgovarao i zašto se ništa nije radilo na tome da se on spreči.

Ливорнези,промашио си тему ливорнези.http://www.tribinasrb.net/forum-f16/topic-t1237.htm

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=15&nav_category=11&nav_id=417932

Beograd -- Stanko Subotić Cane rekao za B92 da su Miroslav Mišković i Milan Beko sa njegovih 50 miliona evra kupili Večernje novosti i Luku Beograd. Luka demantuje navode.

Uključujući se direktno u emisiju "Intervju sa Jugoslavom Ćosićem", u kojoj je gost Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promjene, Subotić, koji je optužen za šverc cigareta tokom 90-ih godina, optužio je Medojevića da diže hajku potiv njega po naredbi Milana Beka i da je njegov plaćenik. Medojević je te tvrdnje demantovao.

Stanko Subotić, za kojim je Srbija raspisala međunarodnu poternicu, se u program javio iz Ženeve i na taj način demantovao prethodne tvrdnje Nebojše Medojevića da se krije na Žabljaku, u Crnoj Gori.


Uzivo sam gledao, prateci teletekst, kada sam video da se ovaj Futura Trafika-Cane ukljucio, poceo sam da se cepam, likovi se javno gadjaju na tv-u, jebu nas sve u mozak...

http://www.kurir-info.rs/clanak/sport/kurir-16-03-2010/tudjman-nije-bio-grobar

Пропаде вам идол.

Паранормал ::http://www.kurir-info.rs/clanak/sport/kurir-16-03-2010/tudjman-nije-bio-grobar

Пропаде вам идол.

Говори у своје име...

ПАОКАРА ::

Паранормал ::http://www.kurir-info.rs/clanak/sport/kurir-16-03-2010/tudjman-nije-bio-grobar

Пропаде вам идол.

Говори у своје име...

Шала,мојне се примате одмах...

sto bacas ove glupe linkove brate????
sad ce opet da krenu one glupe rasprave i sto puta ispricane price

KB_DS ::sto bacas ove glupe linkove brate????
sad ce opet da krenu one glupe rasprave i sto puta ispricane price

Опуштено неће бити расправе,шала.

KB_DS ::sto bacas ove glupe linkove brate????
sad ce opet da krenu one glupe rasprave i sto puta ispricane price

Ја и Паранормал смо другари, спрдамо се...

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/181129/Ksenija-Pajcin-i-Filip-Kapisoda-pronadjeni-mrtvi

redforceKG ::http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/181129/Ksenija-Pajcin-i-Filip-Kapisoda-pronadjeni-mrtvi

e jebi ga...
mladi ljudi zao mi ih je!R.I.P.

http://www.alo.rs/vesti/25901/Mladiceva_bista__na_Kalemegdanu

Дечак рањен у стомак
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/183619/Decak-ranjen-u-stomak

http://www.mondo.rs/s165705/Hronika_i_Drustvo/Cacanin_krenuo_peske_na_Mundijal.html

Паранормал ::http://www.mondo.rs/s165705/Hronika_i_Drustvo/Cacanin_krenuo_peske_na_Mundijal.html

Који цар...свака част

Србин+ ::

Паранормал ::http://www.mondo.rs/s165705/Hronika_i_Drustvo/Cacanin_krenuo_peske_na_Mundijal.html

Који цар...свака част

Кладим се да неће стићи ни до пола.Има да га убију тамо у турским,суданским,којим већ планинама.
Шалим се,ал` контам да нема шансе да стигне до африке.

Паранормал ::

Србин+ ::

Паранормал ::http://www.mondo.rs/s165705/Hronika_i_Drustvo/Cacanin_krenuo_peske_na_Mundijal.html

Који цар...свака част

Кладим се да неће стићи ни до пола.Има да га убију тамо у турским,суданским,којим већ планинама.
Шалим се,ал` контам да нема шансе да стигне до африке.

Ма нема шансе да стигне...У Северној Африци пустиње...у средњој џунгле,лавови и та срања,а у јужној планине...и то 50 степени

Чисто сумњам да ће стићи до ЈА... Ал` свака му част...