Облачење

Ultras nema ime za spoljasni svet,samo dobri prijatelj ga poznaju.Ultras nema lice,mnogo puta mu kapuljaca pokriva glavu a sal usta.Ultras se ne oblaci poput ostalih,ne prati modu,ne voli novitete.Kad se popne na voz,seta ulicom,iako nema svoje obelezja svoje ekipe,on je prepoznatljiv.Ultras napada ako je napadnut,pomaze kad je to potrebno,ne prestaje biti ultras cim skine sal i vrati se kuci,vec se bori 7 dana nedeljno.Iskusni ultras daje primer mladjem,mladji ima postovanje prema starijem.Mladi ultras je ponosan dok stoji pored iskusnijeg,uci od kritika starijeg i pocrveni kad mu ovaj pruzi ruku.Kad obicni ljudigledaju ultrasa,oni ga ne razumeju,a on ne zeli biti razumljiv,ne zeli objasnjavati svoje ideale.Svaki ultrasje razlicit.Postoje oni koji nose obelezja grupe ili tima i oni koji nikad u zivotu nisu imali tako nesto.Postoje oni koji se krecu samo sa svojom grupom i oni koji su individualci i koji su sami svoja grupa.
Ultrasi su razliciti,ali ih spaja ljubav prema klubu,upornost u ostajanju 90 minuta na nogama po kisi ili hladnoci,spaja ih toplota koja ih greje dok pevaju iz sveg glasa,dok spavaju u polu-pijanom stanju u vozu koji ih vodi sa gostovanja,spaja ih korteo kroz centar gostujuceg grada,spaja ih jedan sendvic koji ce podeliti njih cetvoro posle mnogo sati gladi,spaja ih jedna podeljena cigareta,spaja ih ona svadja oko rezervne navale koja je promasila odlucujuci penal,spaja ih jedan pogled,jedan ideal,jedan jedini mentalitet.
Sve stvari koje nas medjusobno spajaju,u isto vreme nas odvajaju od ostalog sveta : od zabrinutosti roditelja,do zaprepascenih rodjaka,od uplasenih skolskih ili poslovnih kolega, i od netolerantnih profesora ili sefova.Ultras je izlazak iz konformiteta,iznanadjenje koje ti ukrade osmeh kad shvatis da si se izvukao za dlaku.Ultras je i ruka koja te uvlaci u voz koji vec krece.Ultras nije vandalizam ili nasilje bez razloga,on je uporna odbrana jednog nacina zivota,koji je pao u krizu zbog socijalnih problema,zbog glupe televizije,zbog diskoteka,splavova koje privlace sve vise mladih ali najvise zbog NEOPRAVDANE REPRESIJE.
Biti ultras je sve ovo i mnogo vise,emocije i strast koje se ne mogu recima objasniti ljudima koji to ne zele da shvate,i koji bi svakako radje jednostavno okrenuli glavu i nastavili ziveti iza jednog stakla,ljudi koji ne bi nikad imali muda da razbiju isto staklo u udju u nas svet : tmuran i hladan

Većina "normalnog" svijeta navijače smatra barabama, uličarima, probisvjetima...Bar je takvo stanje kod nas. Pitajte bilo koju žensku osobu što misli o navijačima, vjerovatno će vas samo popreko pogledati... "a da to su oni što se tuku po stadionima, što i dalje nose trenirke, tenisice, te šalove oko vrata..." Kod nas je možda tako, a i bilo bi bezveze pričati o modi na našim stadionima kada na njima nema nikoga osim šačice onih redovnih i najvjernijih.

O modi na njemačkim stadionima također se nema što puno reći pošto je situacija tamo i dalje slična onoj na koju smo već navikli: repovi, brčići, tri šala oko vrata, dva oko struka, traka oko čela, prišivači po traper jaknama i prslucima... Čast izuzecima, a to su uglavnom likovi odrasli na punk muzici ili skinhead kulturi pa nije rijetka pojava i velikog broja fanova u Fred Perry, Lambretta, Ben Sherman, Lonsdale, Hooligan i sličnoj streetwear odjeći.

Žabari naravno uglavnom idu kao manekeni i na utakmice. Bočne tribine na stadionima u Rimu, Torinu ili Milanu mirišu na najnovije parfeme; kožne jakne, džemperčići, ulje u kosi... redovna su pojava među tifozima.

Engleska je međutim nešto sasvim drugo...

Travanj 2002, Charlton-Southampton...

Sjedio sam sa prijateljima Englezima u pubu nedaleko od Greenwicha. Taj dio uglavnom navija za Charlton Athletic. Dva sata prije početka utakmice zazvonio je Neilov mobitel. '' Tišina momci '' povikao je Neil. Svi su se ušutkali i pažljivo slušali što glavni među njima priča. '' Ok, koliko vas ima? Gdje ste? Maze Hill stanica... stižemo za deset minuta... '' Neil je završio kratak razgovor, a potom se obratio ostalim momcima: '' Zvali su Saintsi...ima ih devetnaest, nisu naoružani i čekaju nas! Neka se izdvoji jednak broj ljudi koji idu... bit će frka! ''

Sve ovo vrijeme ne mogu vjerovati. On je mrtav hladan pričao na mobitel sa navijačem Southamptona i ugovorio tuču nedaleko od puba u kojem se nalazimo. Ja sam bio dvadeseti, jer kako su mi rekli, ako neću učestvovati nitko me ne tjera, a u slučaju da krene naopako mene neće nitko dirati pošto nemam na sebi '' Casual odjeću ''. Njih devetnaest, i ja kao promatrač, krenuli smo ka Maze Hill stanici dvije ulice dalje od puba. Nikome nije palo na pamet uzeti bilo kakvu flašu ili palicu jer je dogovor bio '' na ruke ''. To tamo prolazi, pomislio sam... kod nas bi jedna strana sigurno zajebala.

Stižemo na dogovoreno mjesto. Dvadesetak metara ispred nas stajala je grupa navijača Southamptona spremna za okršaj sa Charltonom. Bez riječi zaleću se jedni na druge... bam, bam... lete udarci, ruke i noge u zraku, rade šake... I to traje ni dvije minute kada neki lik uletava na stanicu i viče: '' Bježite! Murija! '', i svi stali. Jedni na jednu, drugi na drugu stranu. Nevjerovatno! Na stanici je osim dvije grupe koje su se mlatile bilo još običnih ljudi koji su najnormalnije čekali vlak kao da se ništa ne dešava. A da stvar meni bude još nejasnija pobrinula su se i četvorica navijača Southamptona u crveno-bijelim dresovima koji su također sve samo promatrali sa strane. Na njih se nitko nije ni osvrnuo samo zato što su bili obični navijači obučeni u klupske boje, koje po pravilu nitko ne dira!
A kako su onda bili obučeni huligani ili kako da ih nazovem da bi ih razdvojio od navijača? Nitko na sebi nije imao nikakvih jasno vidljivih oznaka pripadnosti jednom ili drugom klubu. Eventualno na kragnama košulja ili na kapama stajao je mali bedž i to je sve. U jednom momentu kada su se izmiješali nisam imao pojma tko su koji ili čiji. Na njima su bile polo majice, karirane veste i šilterice, traperice i uglavnom cipele. Kada sam se malo bolje zagledao u sve njih shvatio sam kako svaki na sebi nosi par stotina funti odjeće.

'' Vidiš, na meni je Stone Island džemper od 200 funti, ispod je majica Henry Lloyd koju sam platio svega 40-tak. Traperice su Armani, cipele Lacoste, a kapa Aquascuttum. Ona me je koštala 30 funti! '' ,objašnjavao mi je Neil. Ja sam do tada o svemu tome čitao u fanzinima i slušao od UK prijatelja. Na europskom prvenstvu u Belgiji 2000. godine vidio sam veliki broj engleskih navijača u odjeći ne toliko poznatih koliko (barem na Otoku) popularnih marki.

Nakon nereda protiv Nijemaca u Charleroiu kao i u Bruxellesu protiv muslimanskog dijela stanovništva, engleska marka Hackett je bila prinuđena promijeniti logo svoje firme na majicama i trenirkama, te da sa njih skine veliki natpis, pošto je većina izgrednika imala baš tu odjeću na sebi. Firmi sa dugom tradicijom nije trebalo da se sa njom poistovjećuju nogometni huligani deportirani sa prvenstva u Belgiji.

Sve to sam znao, ali mi je ipak djelovalo malo suludo davati toliko love na odjeću koja vrlo lako može biti upropaštena, podrapana ili skinuta u tuči sa protivničkim navijačima. Kada sam se malo bolje osvrnuo po pubu, svih pedesetak Charltonovih fanova koji su tu pili imali su na sebi markiranu odjeću. Sve su to bile etikete koje baš i nisu toliko popularne na kontinentu, pogotovo ne među navijačima: Burberry, Henry Lloyd, Aquascuttum, Stone Island, Evisu, Paul and Shark, Napapijri, Paul Smith...

A kako je sve počelo?
Prvi put sa pojavom mode, tokom šezdesetih godina prošlog stoljeća, dečki koji su uglavnom poticali iz radničkih porodica voljeli su na sebe nabaciti nešto markirano. Za njih su noćni klubovi i nogometni stadioni bili mjesta na kojima su imali priliku prošetati novu (potpisanu) odjeću.

Tijekom osamdesetih godina u Engleskoj je nastao pojam Football Casuals koji je proistekao iz mode skinheadsa. Nakon redovne odjeće koju su furali skinsi: Harrington, Fred Perry, Jon Wood, Ben Sherman, Lonsdale, Sta Prest, Dr Martens ... na engleskim ulicama, pubovima, stadionima masovno su se počeli pojavljivati momci u Peter Storm jaknama, Pringle dolčevitama, Lacoste majicama, Burberry šalovima...

Bilo je prestižno imati na sebi skupocjenu, markiranu majicu, jaknu ili šal. U to vrijeme nije bilo mnogo dućana koji bi ih prodavali. Tinejdžeri su uglavnom mogli sebi priuštiti Levi's traperice koje su kupovali u Tesco dućanima, ali našlo bi se tu love i za po koju tenisku majičicu (Fila, Lacoste, Sergio Tacchini, Head) koje su bile obilježje prvih Casualsa.

Odjeća je u to vrijeme na Otok stizala iz inozemstva. Britanski klubovi vladali su Europom, a navijači su koristili svaku priliku da skoknu preko kanala i nabave '' in '' robu. Scousersi, fanovi Liverpoola, provodili su i po tjedan dana u Italiji ili Francuskoj kada je njihov klub tamo igrao, i '' operirali '' po robnim kućama, buticima i sportskim dućanima. Kući su se vraćali sa punim torbama Slazanger, Ellese, Kappa, Nike, Lois, Anoraks, Lacoste i drugih krpa.

Inter City vlakovi bili su puni navijača skockanih po Casuals modi. Vrlo bitnu stvar činile su i nove tenisice, posebno Adidasove Samba i Diadorine Borg Elite. Usprkos naletima mokasina i planinarskih cipela tenisice su tijekom osamdesetih bile hit.

Krajem osamdesetih Casual euforija se stišava da bi sedam, osam godina kasnije ponovo postala preokupacija navijača.
Lacoste i Burberry su možda i jedine dvije etikete koje su i nakon dvadeset godina zadržale vrtoglavu popularnost. Vremena se mijenjaju pa tako i moda. Ralph Laurenove golf jakne i polo majice postale su neizbježni odjevni predmeti. Prvi put klinci od šesnaest, sedamnaest godina odvajaju po 150 funti za džemper ili cipele.

Trenutno je broj jedan Stone Island, vrlo upečatljiva roba zbog oznake (poput kompasa, sličan NATO znaku) koja je kao prišivač sa dva gumbića prikačena na lijevi rukav jakne, trenirke ili džempera. Krajem osamdesetih ova marka se prvi put pojavila u Velikoj Britaniji. Na engleske tribine su je iz Italije donijeli preprodavači i lopovi koji su tamo odlazili prvenstveno zbog Armani jeansa. Kada je stigao u London Stone Island džemper je koštao 200 funti!!!

Krajem devedesetih policija je uočila vezu između markirane odjeće i huligana. Shvatili su kako ne moraju više biti fokusirani na nekoga tko urla na stadionu svih devedeset minuta obučen u dres i ogrnut klupskim šalom, već i na lijepo obučene tipove po pubovima i oko stadiona, od kojih veliki broj već ima zabranu odlaska na utakmice. Koliko su se huligani poistovjetili sa popularnim brendovima govori i činjenica kako svaka ekipa ima svoj bedž ''Stone Island on Tour'' sa ispisanim imenom kluba ili vizitke sa Burberry šarom na kojoj piše '' Upravo ste dobili batina od Aston Villa Youth-a ''.

Cardiff City-ev Soul Crew trenutno je jedna od vodećih huliganskih ekipa na Otoku. Na dan utakmice u pojedine pubove u glavnom gradu Walesa zabranjeno je ulaziti u Stone Island jaknama, dok je u Portsmouthu dovoljno skinuti etiketu sa rukava.
Poput Hackett-a i Stone Island je baš zbog navijača bio prinuđen promijeniti svoj dugogodišnji logo. Najnoviji modeli umjesto prepoznatljivog bedža sada imaju samo malu neupadljivu oznaku na grudima.

Jedan od svježijih primjera u kojem se digla hajka na huligane obučene po posljednjoj modi dogodio se na kvalifikacijskoj utakmici između Engleske i Turske igranoj u Sunderlandu. Sve je počelo nekoliko sati prije tekme kada su se potukle ekipe Sunderlanda i Newcastlea. Dva puba su potpuno bila demolirana a jedan navijač je u kritičnom stanju prevežen u bolnicu. Kada je policija uletjela da razdvoji zaraćene strane, nastao je opći kaos. Preko dvije stotine Casualsa se udružilo protiv njih. Rat je trajao čitav sat. Letjele su flaše, cigle, stolice. Nigdje nije bilo Turaka. Sve se dešavalo između engleskih huligana i policije.

Par sati prije toga grupa Turaka je napadnuta u centru grada, a kada je policija uhapsila jednog od napadača ovaj je kiptio od bijesa: '' Ja sam navijač Arsenala, ova govna su mi ubola nožem prijatelja prije dvije godine! '' Također je i jedan turski novinar dobio batina ispred Mc Donald's-a. Tijekom susreta turski navijači su konstantno gađani svim i svačim, a opća ludnica je nastala kada je Engleska povela sa 1-0. Preko pedeset navijača uletjelo je na teren da podijeli radost sa igračima. Većina ih je imala Stone Island jakne i Burberry ili Aquascuttum kape. Policija je tog dana uhapsila 105 izgrednika. Naslovi u sutrašnjim novinama poput: '' Burberry banda napala policiju '' i '' Stone Island huligani rušili sve pred sobom '' digli su veliku prašinu.

Policija na engleskim stadionima danas posebno obraća pažnju na '' markirane '' navijače, jer se ispostavilo da su baš oni potencijalni izazivači nereda. Naravno nisu svi obučeni u Pradu, Aquascuttum, Paul and Shark, Dolce and Gabbana, Henry Lloyd, Stone Island... jer činjenica je kako ne može baš svatko izdvojiti 500 funti kako bi kompletirao garderobu. Ima i onih koji se i dalje drže Fred Perrya, Ben Shermana, Lonsdalea... u suštini to je to, ali neusporedivo jeftinije!

Nogometni navijači širom Europe desetljećima su se ugledali na engleske navijače, tako da se i "fashion" euforija sa otočkih stadiona velikom brzinom širila i po kontinentu. Kod nas se o svom tom modnom ludilu ne zna puno mada se mora priznati kako je sve veći broj onih koji prate dešavanja na otoku. Neki od navijača furaju Lacoste majice i Tommy Hilfinger košulje i jakne, a pojavili su se i prve Burberry kape. Prvu Casuals ekipu čine urbaniji gastarbajteri koji prate dešavanja u Britaniji. Ipak teško je povjerovati da, prvenstveno zbog ekstremno visokih cijena za naše uslove, Stone Island, Aquascuttum ili Burberry mogu postati prepoznatljiv stil naših navijača.

Predlažem, da si pogledate filmove:

Football Factory


i ovo

фики_кершме ::али кад већ причате о томе, као што је већ неко споменуо, тај кежуал уопште није за нас Србе, првенствено због тога што је то јако скупа марка. имао сам прилику да видим кишне мантиле и дуже јакне од барберија које коштају по 800-900 евра!

Floyd Yunior ::Ја сам убеђен да ја комбинација кежуала и ултра најбоља. Кежултра!

Gambler ::

Floyd Yunior ::Ја сам убеђен да ја комбинација кежуала и ултра најбоља. Кежултра!

Za nase uslove je to najpogodnije, skoro sve navijacke grupe kombinuju i jedno i drugo...

Crazy ::чињеница је да је већина у том "кежултра" фазону,али да тога нису ни свесни...
...јбг,"српски" стил навијања је мешавина свега...имамо све! Звучи смешно,али тако је!
Једино што нам фали је квалитет фудбала и више публике,али то није до нас! На сцени нам је заступљено све..инциденти,пиротехника,кореографије,барјаци свих врста...ма све!
Зато и неби требали слепо пратити стилове! А и већина нема услове за то! Једноставно облачити и носити оно што је лепо и има стила,а да се при том ти добро осећаш!
Ја сам већ реакао,свиђа ми се кежуал трип,али исто тако волим да ми трибина добро звучи...да певамо сви ко један,да нема прекидања песме кад је шанса...или кад примимо гол...волим да ограда моје трибине лепо изгледа,да су трансови лепи и уредно поредани... Што се тиче одеће,трудим се да не изледам превише упадљиво,а опет да би могли да ме провале они који требају (а то је суштина кежуал фазона). Трибинасрб је написао...како већина оних што се ложе на кежуал носи фушбери кариране качкете....ја бих га само мало исправио,и рекао да они немају ни праву представу шта је суштина кежуал фазона,а камоли нешто више!
Опет наглашавам,ако немаш пара да купиш оргинал...немој носити ни копије! Боље узми неку јефитнју марку! Одећа на чини човека (у овом случају навијача),већ оно како се понашаш и како живиш!

Crazy ::чињеница је да је већина у том "кежултра" фазону,али да тога нису ни свесни...
...јбг,"српски" стил навијања је мешавина свега...имамо све! Звучи смешно,али тако је!
Једино што нам фали је квалитет фудбала и више публике,али то није до нас! На сцени нам је заступљено све..инциденти,пиротехника,кореографије,барјаци свих врста...ма све!
Зато и неби требали слепо пратити стилове! А и већина нема услове за то! Једноставно облачити и носити оно што је лепо и има стила,а да се при том ти добро осећаш!
Ја сам већ реакао,свиђа ми се кежуал трип,али исто тако волим да ми трибина добро звучи...да певамо сви ко један,да нема прекидања песме кад је шанса...или кад примимо гол...волим да ограда моје трибине лепо изгледа,да су трансови лепи и уредно поредани... Што се тиче одеће,трудим се да не изледам превише упадљиво,а опет да би могли да ме провале они који требају (а то је суштина кежуал фазона). Трибинасрб је написао...како већина оних што се ложе на кежуал носи фушбери кариране качкете....ја бих га само мало исправио,и рекао да они немају ни праву представу шта је суштина кежуал фазона,а камоли нешто више!
Опет наглашавам,ако немаш пара да купиш оргинал...немој носити ни копије! Боље узми неку јефитнју марку! Одећа на чини човека (у овом случају навијача),већ оно како се понашаш и како живиш!

nEw WavE StylE ::слажем се са овима за тај ултра'кежуал,али ја бих га пре назвао Српски стил,од памтивека овде се носе и треше и фарке,и фајерке и најк јакне нпр....сви Срби су ултрас и не постоји нити једна екипа која је 100% кежуал,тј тешко да има нека која је и 10 % то....а опет све зависи од особе до особе,ја сам ултра у глави,али имам пар стонки а и тотално не маркираних дускева али битно са капуљачом ....значи : фермерке,патике (ер мах или било какве беле ),дукс са капуљачом,црна јаша,марама и то је то...и слажем се боље носити и Теранову него копију Барберија или Стонџе ...

nEw WavE StylE ::ma kazem lepo,sve zavisi od osobe do osobe....ali ne mozes mi reci da ne mozes da ustekas tih 40 eu. ?
a za Grobar_bl posto predpostavljam da je meno ovaj post namenjen....
Pravite svi veliku gresku_kezual i ultra su mnogo vise od oblacenja. Ja nisam o tome pricao, i ti sto cine 10% su samo obuceni kezual ali su ultra ljudi...

Crazy ::чињеница је да је већина у том "кежултра" фазону,али да тога нису ни свесни...
...јбг,"српски" стил навијања је мешавина свега...имамо све! Звучи смешно,али тако је!
Једино што нам фали је квалитет фудбала и више публике,али то није до нас! На сцени нам је заступљено све..инциденти,пиротехника,кореографије,барјаци свих врста...ма све!
Зато и неби требали слепо пратити стилове! А и већина нема услове за то! Једноставно облачити и носити оно што је лепо и има стила,а да се при том ти добро осећаш!
Ја сам већ реакао,свиђа ми се кежуал трип,али исто тако волим да ми трибина добро звучи...да певамо сви ко један,да нема прекидања песме кад је шанса...или кад примимо гол...волим да ограда моје трибине лепо изгледа,да су трансови лепи и уредно поредани... Што се тиче одеће,трудим се да не изледам превише упадљиво,а опет да би могли да ме провале они који требају (а то је суштина кежуал фазона). Трибинасрб је написао...како већина оних што се ложе на кежуал носи фушбери кариране качкете....ја бих га само мало исправио,и рекао да они немају ни праву представу шта је суштина кежуал фазона,а камоли нешто више!
Опет наглашавам,ако немаш пара да купиш оргинал...немој носити ни копије! Боље узми неку јефитнју марку! Одећа на чини човека (у овом случају навијача),већ оно како се понашаш и како живиш!

nEw WavE StylE ::ma kazem lepo,sve zavisi od osobe do osobe....ali ne mozes mi reci da ne mozes da ustekas tih 40 eu. ?
a za Grobar_bl posto predpostavljam da je meno ovaj post namenjen....
Pravite svi veliku gresku_kezual i ultra su mnogo vise od oblacenja. Ja nisam o tome pricao, i ti sto cine 10% su samo obuceni kezual ali su ultra ljudi...

Да, могу, али ко би бацио 40 ј. на качкет?

Crazy ::ПАОКАРА

Да, могу, али ко би бацио 40 ј. на качкет?

Па брате,како ко би бацио?Ја ћу да дам пре 40е за качкет или 100е за ХЛ шуљу,него да дам 150+ Е за максаре...
Онај ко нешто готиви и жели,тај ће наћи начина да то и оствари! Уштедиће на нечему другом,да би себи могао приуштити то што жели.... Зар не?