Интервју - Ultras Ahlawy (Ал Ахли)

Интервју - Ultras Ahlawy (Ал Ахли)

Написао: CasualMente
17. јануар, 2010.

1. Здраво, можеш да нам кажеш нешто о себи, у кратким цртама?
-Поздрав, зовем се Амр, живим у Александрији у Египту и имам 21 годину. Студирам, и активно пратим мој клуб Ал Ахли.

2. Египатска навијачка сцена је релативно непозната људима у Србији, можеш да ми кажеш нешто о почецима првих навијачких група у Египту?
-Навијачка култура у Египту још није потпуна изграђена, 2005. је та година када је све почело да се гради, те године су први фан клубови кренули да прате клубове, али то је далеко од правих навијачких група које су настале мало касније. Такви фан клубови су били симпатизерске природе, навијало се само на моменте, обично после гола или неке добре шансе. Долазак на стадион је био породичан, то се схватало као лепа прилика за окуп, дружење и фотографисање. Многи фан клубови су тимове пратили само код куће, а на гостовања је ишло само при кључним утакмицама. Прве праве навијачке групе у Египту јављају се крајем 2006. и почетком 2007. године, тада се праве прве заставе и такве групе људи су се дистанцирале од остатка стадиона, почело је са организованим навијањем и праћењем клуба, како код куће, тако и на страни.

3. Претпостављам да је јако тешко је формирати навијачки покрет у околностима какав је Египат, са каквим сте се проблемима сусретали од 2006. до данас?
-На почетку деловања, власти нас нису доживљавали озбиљно, али са временом постали смо им трн у оку. Кроз многе проблеме смо пролазили, али то није угасило нашу веру и љубав.
Могу рећи да постоје 3 кључна проблема који нас коче. Први је тај да је Египат полицијска држава, а полицајац у овој земљу има огромна права. Људи се приводе и пребијају док најобичније шетају градом са породицом или девојком, само због тога што се сматрају опасни за националну безбедност. То је право наше полиције, и они га максимално злоупотребљавају. Друго је то што у Египту нема слободних медија, и народ не може тим путем да сопстевно мишљење, ако је оно против владајуће гарнитуре. То представља велики проблем и нама навијачима, јер су контроле при ултаску на стадион престроге. Полиције има много, и не дај Боже да се провуче нека политчка парола на трибину. Такву хајку и репресију боље да не доживите. Трећи проблем који такође кочи наш покрет је тај што много људи ради у договору са управом клуба. Они су буквално плаћени навијачи, они добијају новац да би на сва уста- подржавали људе из управа. И како сада да уградиш тај ултра менталитет таквим момцима?

4. У Србији су људи долазили у контакт са сликама и видео клиповима ваших издања, утисци су углавном позитивни и изненађујући. Како да тако млада сцена прави тако добра издања?
-Као што сам ти рекао, навијачки покрет постоји само три године, а у Египту већ постоји око осам правих, озбиљних навијачких група. И ми смо сами изненађени брзином којом се развијамо, на почетку нисмо ни очекивали да ће толико пуно људи ући у причу. Могу рећи да је веома јак фактор за развитак, велики ривалитет и стално такмичење група Ахлија и Замалека.

5 Ајде да пређемо на твој клуб и дешавања на твојој трибини, реци нам мало више о организацији трибине, и колико људи капира фазон?
-На нашој трибини постоје 4 групе. Прва је "Ultras Ahlawy" и чланови групе су из Каира и околине, где се иначе и налази клуб Ал Ахли. Они су уједно највећа и најстарија навијачка група у Египту. Друга група је група које сам иначе и ја члан "Ultras Devils", већина нас је из Александрије која је удаљена око 210 км од Каира. Мада постоји и наша "секција" у Загазигу. То су иначе и две највеће групе на трибину. Поред наведених ту су и две мање подгрупе "South falcons" и "Red Delta". Сви се окупљамо на северној трибини стадиона, то је наша друга кућа. Током сезоне пратећи наш клуб пређемо преко 30.000 километра, Египат је огромна држава, а неки противници су идаљени преко 1000 км. Што се тиче људи који баш капирају фазон, већина њих је прихватило ту причу здраво са готово, без правог разумевања овог могу рећи стила живота. Мада тренутно око 70% људи на трибини себе назива ултрасом, сви ти људи иду на гостовања, певају и лудују 90 минута, али није то, то право... Време је пред нама, а ја сам оптимиста. Наша сцена и трибина мора још пуно да учи, а ми смо на добром путу да едукујемо људе и направимо праву ствар.

6. Како се ораганизијете приликом гостовања, реко си да се пратећи клуб пређе и до 30.000км, заиста импресивно.
-Прећи толике релације заиста је тешко, и кошта много. Поготово због економске ситуације у земљи и животног стандарда који је заиста низак. Али свака група се труди да извуче максимум. На гостовања идемо аутобусима, све у нашем закупу и режији, а свака подргупа се организује за себе. Осим фудбала, покушавамо да испратим и наш кошаркашки и рукометни клуб, иако не успевамо све да стигнемо, група се максимално труди да увек буде ту, ма где Ахли да игра у којем год спорту било.

7. Када причамо о подгрупама, колико укупно људи чини те групе? И реци нам нешто више о великим мечевима и моментима за вашу групу.
-У подгрупама се тренутно налази око 1200 навијача, а што се тиче великих утакмицама никад нећу заборавити гостовање у Исмаилији. То је покрајина у Египту, која мрзи људе из престонице. Дошли смо у прави пакао, цео стадион је био пун домаћих навијача, који су тражили наше главе. Заиста невероватан и застрашујућ осећај. Наравно ту је Египатски класико између Ахлија и Замалека, који је уједно уврштен као осми највећи дерби на свету. За време дербија Каиро је подељен, а на све стране избијају варнице, инциденти, а на стадиону, атмосфера је врела. Ту је такође и утакмица у Александрији против Ал Итихада.

8. Да ли је било неких утакмица у Европи? И да ли ви као веома млада група имате неке узоре ван Египта?
-Наши навијачи редовно прате навијачка дешавања по Европи, али виђења су различити, неки узоре виде у западно а неки у источно-европским групама. До сада нисмо организовано одлазили у Европу, мада за то нисмо ни имали великих прилика. Ахли је пре пар година учествовао на неком пријатељском турниру у Шпанији, али тада група није била толико добро организована као данас. Ван Египта испратили смо клуб у Тунису и Камеруну. Сви са жудњом очекујемо следећу прилику и утакмицу у Европи. Тада ћемо показати своју снагу и право лице. То ће бити велики тест за нас свакако.

9. Реци нам нешто о већим инцидентима са полицијом или другим групама?
-На гостовању у Исмалији смо буквално запалили наш гостујући сектор, направљена је одлична бакљада а то је очито засметало властима. У наредних неколико дана је ухапшено и осуђено доста наших људи. Са навијачима Замалека није било већих инцидената, јер на дан дербија, полиције има буквално на сваком кораку. А организоване туче, и даље нису стигле до Египта. Било је две велике туче у Алксандрији, прва је настало спонтано између њихових навијача и наше подгрупе из Александрије, а пре меча против Итихада, када су све групе Ахлија биле на окупу. Велика туча против навијача Итихада, + локална полиција која је на њиховој страни.

10. Да ли је група политички оријентисана и да ли сте склопили нека пријатељства и контакте са другим групама?
-Као што сам напоменуо, веома је тешко исказати мишљење овде у Египту, забрањен је и разговор на тему политике која се не слаже са политиком државе. Тако да су све групе у Египту аполитичне. Што се тиче пријатељства и контакта, увек постоје лични контакти са члановима других група, али то се завршава на томе. Официјално пријатељства не постоје.

11. Да ли навијачи у Егупту прате дешавања из Србије, и какве су ваше импресије о нашем покрету?
-Да наравно, много људи прати дешавања из Србије са доста респекта. На највећем форуму где се окупљају Египтаски навијачи, Србија је изгласана у Топ3 навијачких сцена Европе, поред Грчке и Италије. Док су Делије окарактерисане као једна од најачих европских група. То ти све говори.

12. Желим да ти се захвалим у име сајта ТрбинаСРБ, ово је био одличан интервју!
-Мени је била част да имам прилику да презентујем рад своје групе људима из Србије, надам се да сам успео у томе! КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

Бакљада у Исмаилију!