За убиство Татона 240 година!!!

Gambler ::Stvarno žalosno, i potresno za čuti i pročitati. Čak i ovako kada se čuje preko vesti, a kamoli ko je direktno ili indirektno povezan sa pomenutima i optuženima. Nisam čuo priču kako se to kaže "iz prve ruke" šta je tačno i najdetaljnije bilo tada, ali niko je i nije saznao detaljno. Na sudu nigde nisu rekli da su utvrdili da ga je neko mučki bacio sa stepenišne ograde, već su naveli da je sudski veštak rekao da je tako bilo. Svedoci su više puta menjali iskaz. Dokazi nisu prikupljeni i predstavljeni kako treba javnosti. Ako ih uopšte i ima. Ali ne, ovo je bio proces za primer kako to oni mogu da urade po kratkom postupku i naravno, celoj evropi su poturili vest o brzom i efikasnom postupku našeg pravosuđa. Ako se krene sa upoređivanjem ovih i ostalih presuda, samo ćemo tanjiti svoje živce. Moramo biti svesni da je to (izgleda) naša realnost. Da kada se mi nađemo u situaciji u kojoj će nas država optužiti za nešto što je njoj trn u oku, nećemo proći dobri. Da zakon i ustav neće biti primenjen na našu stranu. Da i nas, slično kao i ovog nesrećnog francuza (neka počiva u miru), može zadesiti slična situacija u kojoj možemo biti prebijeni od strane više lica, da li na utakmici, na ulici, prilikom provoda vikendom, u kojoj nas mogu tući i mohikanci i apači, ali opet posle toga mi smo bespomoćni osim u pokušaju sopstvene osvete. Zaštite države i prave presude za nas, obične građane neće biti.
Osim toga država nam neće dati ništa, kuću, stan, ko ima od roditelja, tu je šta je, sami teško da ćemo nešto izboriti. Ko treba da ide na fakultet možda neće imati para za isti, a mnogi neće moći da ga nastave zbog istog razloga, i na kraju, ko ga završi nikako nije siguran da će raditi to za šta je školovan. Gledaće pedere koji su ubačeni iz stranaka, ko se sa kim ušemio, taj će imati a nažalost taj će i voditi glavnu reč. Ko ostane u svojoj domovini, gledaće ljude kako idu preko granice i rade u inostranstvu a i ti ljudi su uglavnom klasični gastabajterski šabani. Nemojte samo misliti da će doći "Božija pravda" jer mislim da je svako u jednom od svojih pesimističkih razmišljanja pomislio da toga nema, jer nije još doživeo...

DRŽITE SE GROBARI !

Tabloid istražuje

Preokret: Slučaj pokojnog Francuza Brisa Sinklera Petera Tatona pokazuje svu mizeriju srpskih vlasti i pravosudnog sistema Srbije, a možda i medicinske struke



Smrt zbog loše dijagnoze a ne zbog mučkog napada?



Proces protiv optuženih za "teško ubistvo" Francuza Brisa Tatona u toku je, ali istovremeno na svetlo dana isplivavaju neke činjenice, koje ceo proces mogu - ili treba - da okrenu u sasvim drugom smeru. Na primer od krivično-pravnog ka - medicinskom. O tome naglašeno govori i neuobičajena ali izvanredno hrabra napomena sudskog veštaka - kardiohirurga, koji na kraju svog superveštačenja napominje da je svestan "daleko šire konotacije od uobičajenog i prosečnog krivičnog postupka... čiji su aspekti deo međunarodnih odnosa Republike Srbije i Republike Francuske i opštedruštvena značajnost", ali da je "nezavisnost sudstva u kvalifikaciji ovakvog krivičnog dela na posebnom ispitu i da krivci treba da budu kažnjeni usklađeno sa krivičnim delom..."

Drugim rečima: Možda vi nemate prave krivce, gospodo!



Milovan Brkić





Optužnica koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo 18. januara protiv navijača koji su 17. septembra prošle godine oko 18 sati na Obilićevom vencu, u kafiću Irish pub napali francuske navijače, nanevši teške telesne povrede Brisu Tatonu, od kojih je on, kako se navodi u optužnom aktu, umro u Institutu za kardiovaskularne bolesti 29. septembra, pokazuje da je reformisano srpsko pravosuđe došlo do dna.

Zamenica višeg tužioca Gordana Janićijević optužila je 14 navijača Partizana da su kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo, koje je kažnjivo po članu 114. tačka 2. a u vezi sa članom 33. Krivičnog zakona Srbije. Ako ih sudsko veće oglasi krivima i prihvati tužiočevu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, četrnaestorica navijača mogu biti osuđeni i na kazne od - 40 godina zatvora!



Razgovarao sa novinarima



Zašto slučaj pokojnog Francuza Brisa Sinklera Petera Tatona pokazuje svu mizeriju srpskih vlasti i pravosudnog sistema Srbije?

Kada je grupa obesnih mladića, navijača FK Partizan, poznatijih kao Grobari, tog kobnog 17. septembra napala na Obilićevom vencu francuske navijače, srpski predsednik je podigao građane na noge, objavljujući rat sopstvenoj državi i narodu.

Niko razuman ne opravdava napad na francuske navijače. Ali, u ovom nesrećnom činu obesnih navijača Partizana srpski predsednik je video šansu da promoviše sebe, i predstavi se kao veliki pobornik mira i bezbednosti, koju, kazaće nam on to ovih dana, Srbija čak i izvozi u Evropu!

Nesrećni Bris Taton je, nakon što je napadnut od grupe navijača Partizana u Irish pubu, očigledno uplašen, počeo da beži ispred navijača. Optužnicom se navijačima stavlja na teret da su ga, navodno, oni stigli, i bacili sa trotoara, sa visine od oko osam metara, nanevši mu teške telesne povrede opasne po život, od kojih je 12 dana kasnije i preminuo.

Dok manipulacija nije počela, navedeni slučaj se može opisati ovako. Kada je pao s visine od nekoliko metara, Bris Taton je, sedeći na zemlji, obliven krvlju i natečene glave, čekao šta će ga snaći. Njegovi napadači dali su se u beg. Centar grada je pun ljudi. Mesto na kojem je sedeo čekajući hitnu pomoć, pokrivaju sigurnosne kamere, skoro svaki pedalj ovog prostora. Na to mesto može se baciti pogled sa okolnih stanova, javna garaža je uvek puna vozila i njihovih vozača.

Policija se, nakon pada pokojnog Brisa Tatona, našla na licu mesta, kao i kamere TV stanica. Nesrećni mladić je bio svestan, orijentisan, pokretan, i pokušavao je, sporazumavajućim jezikom i gestovima, da pruži odgovore kako se našao na tom mestu. Kamere prate njegovo prebacivanje u Urgentni centar, i na ulazu u Urgentni centar Taton daje izjave, objašnjava rukama, zbog nepoznavanja jezika, gde je i kako tučen i šta mu se desilo.



Zašto se kasnilo



Iste večeri počinje kampanja protiv navijača, koje srpski političari predvođeni Borisom Tadićem nazivaju huliganima, bandom sa kojom će se Srbija obračunati do kraja. Srpski predsednik je u višegodišnjem ratu sa svim i svakim.

Podižući Srbiju na noge, predsednik Tadić pominje povampireni fašizam, rasizam, antisemitizam. Sve ove masovne pojave on svojim očima vidi u Srbiji! Šteta koju je nesrećni Boris Tadić naneo Srbiji skoro da je neotklonjiva. Svetske TV stanice danima su izveštavale o skupovima i istupima srpskih političara koji obećavaju da će Beograd učiniti bezbednim gradom, očišćenim od fašista, nacista...

Nesrećni Brist Taton počinje da vodi svoju bitku za život.

Dok je Taton u bolničkoj postelji, konzilijum lekara vrši medicinske pretrage, sa ciljem da se preduzmu sve mere za njegovo lečenje i oporavak.

Srpska policija te večeri kreće u potragu za napadačima na Brisa Tatona. Pregledaju se sve sigurnosne kamere koje su postavljene na ovom delu centra grada, osim one koja pokriva prostor sa kojeg je pao, ili kako optužnica tvrdi, sa kojeg je bačen Bris Traton! Tri sata kasnije, dok je Taton već bio u bolnici, neko iz policije se setio da oko 21 sat pozove na lice mesta i dežurnog istražnog sudiju Okružnog suda u Beogradu, i dežurnog zamenika okružnog tužioca. Istražni sudija, nakon što mu je predočen razlog izlaska na lice mesta, odbija da izvrši uviđaj, sačinjavajući službenu belešku u kojoj navodi da je besmisleno da izvrši uviđaj sa tolikim zakašnjenjem i ako ga je već policija na stručan način obavila.

U Urgentnom centru povređenog Brisa Tatona obilaze državni rukovodioci i francuski ambasador. Iz minuta u minut preti se bespoštednom borbom protiv huligana.

Lekari konstatuju da povređeni Taton ima hematom na mozgu, koji se, kako je ustanovljeno pregledom na CT skeneru, ne širi, pretrage pokazuju da mu je prelomljeno šesto rebro, da ima mnogobrojne krvne podlive po telu, a suspektna je i ruptura aorte. Konzilijum lekara stalno zaseda i odlučuje da Taton bude iz Urgentnog centra prebačen na Institut za kardiovaskularne bolesti, radi operacije aorte. Ovaj potez biće koban za povređenog Tatona.



Šta policija želi da svedoci vide



Operacije nad Tatonom prihvata se hirurg Lazar Davidović. Njegovu hiruršku intervenciju, što je nezabeleženo u dosadašnjoj praksi, snimaju kamere RTS-a.

Oni koji su poznavali Davidovićeve stručne kvalitete bili su zabrinuti za ishod operacije. Pre dve godine Davidović je obavio operaciju aorte jednom bolesniku, koji je uspeo da preživi. Godinu dana nakon kontrolnog pregleda, ustanovljeno je da je bolesnik ostao bez zdravog bubrega! Nakon toga pacijent je podneo krivičnu prijavu protiv doktora Davidovića.

Otvaranjem grudnog koša, hirurg Davidović konstatuje da u njemu nema krvi, što ukazuje da nije došlo do rupture aorte, da ova hirurška intervencija nije bila urgentna i da se mogla odložiti, dok se ne saniraju povrede i hematom na mozgu, te dok se ne stabilizuje krvni pritisak. Najblaže rečeno, preuranjena operacija aorte dovodi do povećanog pritiska, koji uzrokuje širenje hematoma na mozgu, a potom i do moždanog udara, od kojeg Bris Taton umire 29. septembra.

Smrt Brisa Tatona iskorišćena je u Srbiji za opšte jauke, paljenje sveća, a političari su se, predvođeni Borisom Tadićem, zaklinjali da će njegova smrt biti osvećena, da će svi huligani dobiti maksimalne kazne. I nesrećni roditelji Brisa Tatona zahvaljivali su predsedniku Tadiću što će ubice njihovog sina, svi odreda, dobiti maksimalnu kaznu. Tako nešto oni u Francuskoj ne bi smeli ni da pomisle, da određuju sudu na koji način će odlučivati. U zemlji Srbiji, čiji predsednik je Boris Tadić, ruženje sopstvenog naroda je poželjno, a to je i mera njegovog života.

Beogradska policija je, pregledom bezbednosnih kamera, brzo locirala napadače na francuske državljane, i većina je odmah lišena slobode. Za dvojicom, koji su u bekstvu, raspisana je međunarodna poternica. Neki od napadača uopšte nisu procesuirani, jer su bili članovi LDP-a Čedomira Jovanovića, i za njih se pretpostavlja da su, za račun engleske obaveštajne službe, organizovali ovaj napad sa ciljem destabilizacije Srbije. Izvori Tabloida potvrđuju da je gospodin Jovanović zatražio izuzeće svojih momaka iz ovog procesa, što je predsednik Tadić i prihvatio.

Pokušavajući da pribavi potrebne dokaze za optužnicu, kriminalistička policija traga za svedocima, nekima nudi i status zaštićenog svedoka. Zanimljivo je da je optuženog Stepu Petrovića policija saslušala 25. septembra prošle godine u prostorijama odeljenja za krvne delikte, pri čemu je od njega uzeta izjava i sačinjena službena beleška o obaveštenju primljenom od građana, koju su sačinili policijski službenici Dejan Jović i Dejan Jovanović.

Stepa Petrović je uhapšen, po nalogu zamenika višeg tužioca, 5. novembra prošle godine, kao pripadnik grupe koja je ubila Brisa Tatona. Pretpostavlja se da mu je policija nudila povlašćen status uz obavezu da on potvrdi da je video svojim očima kako su napadači bacili Brisa Tatona sa trotoara, niz stepenište visoko nekoliko metara.



Ko će da presudi?



Optužnica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ima krupan nedostatak. Niko od predloženih svedoka nije potvrdio da je svojim očima video optužene da Tatona bacaju sa tolike visine, preko žardinjere. Ni dvoje zaštićenih svedoka, svedokinja A1 i svedok A2, nisu videli optužene da su Tatona bacili preko žardinjere! Takav zaključak se ne može izvesti ni uvidom u povrede pokojnog Tatona. Da su ga navijači uhvatili svojim rukama i bacili sa tolike visine, nesrećni Taton bi na mestu ostao mrtav, jer bi pao u vodoravnom položaju, polomio bi kičmu i glavom bi udario o beton, što bi dovelo do momentalne smrti.

Nakon podizanja optužnice izvršene su pripreme za suđenje. Na prvom glavnom pretresu roditelji Brisa Tatona su izrazili zadovoljstvo što će svi optuženi, koji su u tom trenutku imali manje od 21 godinu, dobiti po 20 godina zatvora, a oni koji su stariji - po 40 godina! Takvog uverenja bio je i ambasador Francuske u Beogradu. Da je Njegova ekselencija ispred suda u Parizu saopštila da će sud doneti takvu i takvu presudu, momentalno bi bio uhapšen i osuđen za uvredu suda. Ko je obećao najteže kazne Tatonovim roditeljima i francuskom ambasadoru? Boris Tadić? Slobodan Homen, engleski agent koji je svojom reformom zgazio srpsko pravosuđe?

Po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kojom se 14 mladih ljudi sumnjiči da su na svirep i podmukao način ubili Brisa Tatona, i za njih traži maksimalna kazna, postupa pretresno veće Višeg suda u Beogradu, kojim predsedava sudija Mira Ilić. Ona je jedini preostali sudija iz krivičnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, i zbog velikog iskustva, ona je određena da sprovede prvostepeni krivični postupak. Oni koji poznaju rad ove sudije, tvrde da ona podleže isključivo pritiscima materijalnih dokaza, a ne pritiscima vlasti.

Optužnicu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kompromituje i osporava i nalaz zakletog sudskog veštaka Ministarstva pravde Srbije, kardiohirurga Gorana Panića, koji je na zahtev advokata Zore Dobričanin-Nikodijević, branioca jednog od optuženih, ocenio nalaz sudskih veštaka sa Vojnomedicinske akademije, obducenata dr Ivice Milosavljevića i dr Đorđa Alimpijevća.

Opsujući nalaz dvojice obducenata, kardiohirurg dr Goran Panić je doveo u ozbiljnu sumnju kvalitet lečenja povređenog Brisa Tatona i ishitrene hirurške zahvate, koje u takvom stanju pacijenta nije trebalo preduzimati, a koji su doveli do daljih komplikacija, koje su uzrokovale smrt.

U celosti prenosimo nalaz ovog zakletog sudskog veštaka, koji na stručan, jasan i logičan način dovodi u ozbiljnu sumnju stručnost lekarskog tima koji je brinuo o Tatonovom zdravlju.

Hoće li presudu u ovom sudskom postupku doneti sudsko veće sudije Mire Ilić, ili će ona samo pročitati presudu koja je optuženima već izrečena iz usta srpskog predsednika Tadića, državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, Tatonovih roditelja i francuskog ambasadora?











Na zahtev advokata Zore Dobričanin-Nikodinović i Ljubiše Valjarevića iz Beograda, prilažem



Naknadno veštačenje u predmetu Višeg suda u Beogradu K 3012/10 u krivičnom postupku protiv okr. Grković Ivana i drugih...



NAKNADNO VEŠTAČENJE



Nakon pregleda opsežne medicinske dokumentacije, koja je u ovom predmetu relevantna za procenu vrste, težine i posledica krivičnog dela, ponudiću Sudu u daljem tekstu elemente koji su u primarnom tekstu protivurečni i nekonzistentni. Na ovaj način želim da pomognem Sudu da na adekvatan način ovo krivično delo bude procenjeno, kvantifikovano i procesuirano. Smatram nesvrsishodnim ponavljanje svih činjenica koje su u prethodnom zapisu navedene već da samo ukažem na značajnost kontradiktornih tvrdnji.



ČINJENICE



1. Celokupan tekst koji mi je bio dostupan nosi pečat kolega koji se bave sudskom medicinom a ne kliničkom praksom.

2. Preminuli je kod prijema u Urgentni centar bio svestan, sa spontanim disanjem, arterijskom tenzijom 130/70 mm Hg, frekvencom rada srca od 100/min. i sa politraumom. Saturacija krvi kiseonikom bila je 100 %, a nivo hemoglobina 135. Ovakav pacijent nema fizikalni i laboratorijski nalaz za aktivno arterijsko krvarenje koje zahteva primenu najhitnijih hirurških, hemostatskih i/ili rekonstruktivnih procedura.

3. CT endokranijuma pokazuje kontuziono hemoragične lezije čeono i slepoočno levo (17.09.2009. u 21 i 30 h).

4. CT skener grudnog koša pokazuje znake hematoma u medijastinumu.

5. Kontrolni CT (17.09.2009. u 23 i 50 h) ne pokazuje progresiju medijastinalnog hematoma. Hemodinamski i respiratorni parametri se u kontinuitetu ne menjaju.

6. U tački 6.5. izveštaja veštaka sudske medicine prvi put se pominje dimenzija medijastinalnog hematoma koja je primarno iznosila 10 cm, transverzalno.

7. U daljem tekstu ne postoje nalazi koji bi direktno ili indirektno ukazivali na aktivno arterijsko krvarenje.

8. Multislajs skener pokazuje postojanje rascepa unutrašnjeg sloja aorte (intime) na početku descendentnog (silaznog) dela sa pseudoaneurizmatskom formacijom.

9. Bez kvantifikacionih parametara (dimenzije medijastinalnog hematoma) u dinamici kliničkog razvoja postavljena je dijagnoza rupture istmičnog dela torakalne aorte.

10. Kontrolni CT pokazuje progresiju kontuziono-hemoragičnih žarišta centralnog nervnog sistema.

11. Konzilijum lekara svojom odlukom preminulog prebacuje na dalje lečenje na Institut za kardiovaskularne bolesti KCS. Pacijent je prebačen u somnolentnom stanju, bez grubih motornih ispada, piramidalne lateralizacije ili poremećaja funkcije kranijalnih nerava.

12. Operisan je 18.09.2009.godine - urađena je parcijalna resekcija torakalne aorte i interpozicija grafta u dužini od 4 cm.

13. Postoperativni kontrolni CT pregled CNS-a (19.09.2009.) pokazao je da je frontalni hematom četiri puta uvećan u odnosu na preoperativni nalaz.

14. Neurohirurška procedura urađena je istog dana - kraniotomija i evakuacija hematoma.

15. Od 21.09.2009. godine razvija se akutni pulmonaini distres sindrom (ARDS).

16. Dana 24.09.2009. godine dolazi do nastanka desnostranog pneumotoraksa koji se tretira uvođenjem torakalne drenaže.

17. Uz dalju progresiju oštećenja mozga smrtni ishod nastaje 29.09.2009. godine u 10 h.

18. Tačka 6.3.3.6. zaključka u prethodnom veštačenju - "hirurškom intervencijom zbrinut rascep zida nishodne aorte, neposredno ispod luka koji zahvata veći deo zida, ali ne i opnicu aorte, koja je od tog mesta naniže, sve do prečage, difuzno krvlju podlivena, a što je praćeno i krvnim podlivima porebrice duž pripoja od III do XII para rebara za kičmeni stub".

19. Tačka VII - "smrt Taton Brice-a je nasilna i nastupila je usled zadobijenih povreda glave i sadržaja lobanjske duplje u vidu oštećenja po život važnih moždanih centara i nastalih komplikacija".



MIŠLJENJE



Tragičan ishod za Brice Tatona nastupio je zbog progresije traumatskog oštećenja centralnog nervnog sistema. Smatram da kvalifikacija krivičnog dela u znatnoj meri zavisi od kontributivnih faktora za krajnji, fatalni ishod. Napominjem da za ovo veštačenje nisam imao priliku za uvid u originalnu medicinsku dokumentaciju (ili fotokopije) već samo izveštaj lekara veštaka sudske medicine, pa ipak, izvodi iz originalne dokumentacije daju realnu osnovu za sumnju u svrsishodnost i redosled medicinskih postupaka.



DIJAGNOSTIČKE KONTROVERZE IZVEŠTAJA VEŠTAČENJA



1. Stav 6.4., strana 2, i stav na strani 3 - "MSCT panaortografija je pokazala traumatsku rupturu istmičkog dela torakalne aorte".

2. Tačka 6.5., strana 3 - "urađen MSCT na kojem je postavljena sumnja na traumatsku rupturu torakalne aorte."

3. Operativni nalaz (strana 3), tačka 6.5. - "uočena kompletna transsekcija intime i ruptura na desnom bočnom zidu".

4. Tačka 6.3.3.6. strana 13 - "hirurškom intervencijom zbrinut je rascep zida nishodnog dela aorte, neposredno ispod luka koji zahvata veći deo zida ali ne i opnicu aorte".

U veštačenju je na osnovu navedenog apsolutno nejasno da li se radi o disekciji aorte typ III komplikovanoj rupturom aorte. U istom izveštaju potpuno različite tvrdnje imaju dijametralno različitu terapeutsku konsekvencu.



KONTROVERZNE ODLUKE ZA POSTAVLJANJE VITALNE INDIKACIJE ZA HIRURŠKO LEČENJE BRICE TATONA



1. U izveštaju ne postoje direktni ili indirektni, ali jasni i precizni, dokumentovani razlozi postavljanja vitalne indikacije za hirurgiju aorte, naročito uzimajući u obzir progresiju kontuziono-hemoragičnih promena u centralnom nervnom sistemu neposredno preoperativno.

2. Vitalna indikacija znači da bez hirurškog lečenja, ukoliko se istog trenutka ne preduzme, pacijent će izvesno preminuti, što u konkretnom slučaju nije potvrđeno sa sigurnošću.

3. U dokumentaciji ne postoje preoperativne hematološke analize koje bi kao indirektni znaci potvrdile aktivno arterijsko krvarenje. Takođe nedostaju i postoperativne gasne analize arterijske krvi koje bi bile uputne za procenu kontribucije plućne funkcije za smrtni ishod lečenja.

4. Iz raspoloživih zapisa nije jasno na osnovu kojih parametara je procenjeno da je rizik operacije aorte manji od rizika primene opšte heparinizacije u situaciji dokazane progresije hematoma centralnog nervnog sistema.

Neposredno postoperativno urađeni CT centralnog nervnog sistema je pokazao četvorostruko uvećanje frontalnog hematoma, što je najverovatnije rezultat opšte heparinizacije (iako, navedeno u izveštaju, u nižim dozama nego uobičajeno). Takav nalaz ne može biti posledica spontanog toka i razvoja povrede mozga.

Kontributivni faktori smrtnog ishoda svakako su pulmonalne (plućne) etiologije.

Razvoj ARDS-a od 21.09.2009. i nastanak desnostranog pneumotoraksa od 24.09.2009. je komplikovao politraumu i njene posledice i doveo do hipooksigenacije centralnog nervnog sistema. Interesantno je pitanje iz kojih razloga nastaje spontani pneumotoraks kod čoveka starosti 28 godina. Patoanatomski nalaz ne govori u smislu ARDS-a već daje forenzički odgovor da se radi o bilateralnoj fibropurulentnoj pneumoniji sa levostranim purulentnim (bakterijskim) pleuritom (gnoj u levoj pleuri). U svakom slučaju, poremećaj plućne funkcije je značajan faktor hipoksije (nedostatka kiseonika) centralnog nervnog sistema (naročito onih zona koje su anatomski bliske mestu destrukcije tkiva).



ZAKLJUČAK



Slučaj po prirodi sadrži daleko širu konotaciju od uobičajenog i prosečnog krivičnog postupka. Aspekti su deo međunarodnih odnosa Republike Srbije i Republike Francuske i opštedruštvena značajnost. Nezavisnost sudstva u kvalifikaciji ovakvog krivičnog dela je na posebnom ispitu. Krivci treba da budu kažnjeni usklađeno sa krivičnim delom. Da bi se to desilo, u skladu sa pravom, neophodan je kompletan uvid u svu medicinsku dokumentaciju i reviziju prethodnog veštačenja. Apelujem da se u interesu pravde to i dogodi.



U Beogradu, 05.02.2010.

Dr Goran Panić

Šta reći posle svega što se juče desilo... Glava puna kojekakvih misli, duša puca od mržnje i prezira, drugačije ni ne može čovek da se oseća kada doživi nešto kao ovo silovanje. Užas, šok i neverica su blage reči za stanje u kojem su se našle porodice i prijatelji optuženih. Mizerija

Uče nas da je mržnja smrtni greh... Jeste, slažem se, ali za taj greh treba pred Bogom, ako ga uopšte posle svega ima, da odgovaraju oni koji su ovu presudu doneli iz svojih najcrnjih predrasuda i poriva. Ja za svoju neću da odgovaram, niko nema pravo da mi uskrati mržnju prema svima onima koji su bili protiv moje braće, mojih prijatelja i mojih saboraca sa tribine, koji su bili protiv svih nas i protiv mene samog, kao navijača, kao Grobara.

Neću ni sebe ni ostale da lažem, svestan sam ja bio negde tamo u malom mozgu da će ovakav scenario da bude, da je sve to pripremljeno i da su lapsusi na suđenjima od strane tužiteljke i sudije ukazivali da je sve to skuvano, zaprženo, zabibereno najljuće moguće i da će nam servirati da jedemo, ne kašikom, već kutlačom. Svestan sam bio da će ovako nešto biti moguće, ali nisam sebi hteo to da priznam, jer sam kao čovek, ponavljam ČOVEK, verovao da postoji ljudskost u tim ljudima. Ali život je surov i interesi kroje životne situacije. Sad sam potpuno svestan da pravo, pravo na pravdu i pravda ne postoje u ovoj državi, postoji samo gola sila, sila interesa i postoje PARE, iste one koje su Tatonovi roditelji tražili prilikom prvog dolaska u Beograd, kad su sasvim lepo pitali koliko ćemo mi da dobijemo para za smrt našeg sina.

Ali, vagajući između razuma i onog što sam video i čuo na svim suđenjima na kojima sam prisustvovao meni je sasvim bilo razumno da potisnem ono što je izvesno i da mislim da je prosto nemoguće da posle svih mogućih izjava, svih svedoka, dokaza, snimaka momci dobiju ovakvu robiju, na pravdi Boga. Nije mi jasno KAKO I ZA ŠTA su oni krivi? Čak ni sudija nije iznela valjane razloge za šta ih osuđuje! Ljudi, mene niko ne može da ubedi, pa ni u najvećem ludilu niko ne može da me ubedi da neko može da dobije 12, 14, 30, 32 i 35 godina bez i jednog jedinog dokaza, bez ijedne izjave svedoka koja bi uprla prstom u bilo koga od njih, bez ijednog materijalnog dokaza. Pobogu, ni jedan jedini svedok nije izneo na sudu ono što je sudija dala u obrazloženju presude. Ni jedan jedini svedok nije rekao ni šta za bilo koga od optuženih, niko od Francuza nije upro prstom ni u koga, čak su Francuzi dali potpuno suprotno viđenje stvari u odnosu na momke iz IRR. Ama niko bre nije video da je bačen, kad je bačen, ko ga je bacio, gde, kuda! Presuda je u stilu dnevnih novina, kao da je uzela sudija isečak i pročitala ga. Pa jel to sudstvo, jel to pravda, jel se za to spucava 10 godina studiranja da bi nekog pravio budalom? Da bi sam ispao budala?

Kaže sudija, tukli ga šipkama, a ja se pitam pa kojim šipkama gospođo sudija kada mi ni na jednom prikazanom snimku nismo videli nikog od optuženih da nosi šipku, kad mi nigde od veštaka nismo dobili šipke sa otiscima prstiju, dnk i ostala sranja. Kaže sudija bili su maskirani a ja opet pitam, na kom se to snimku vidi gospođo sudija kada se ni na jednom snimku koji je prikazan ne vide prekrivena lica onih koji su optuženi? A još se pitam i to nikako da mi neko objasni, od kada postoji kolektivna krivica u pravu? Nas već 20 godina ubeđuju svakojake ale i vajni stručnjaci da Srpski narod ne može kolektivno da bude kriv za dela pojedinaca, pa bih ja voleo da mi taj sudija objasni po kom osnovu su oni SVI krivi za smrt Tatona, jer ona kaže, SVI su doprineli njegovoj smrti, SVI su ga tukli, SVI su ga bacili, SVI su sve, jer tobože, oni su grupa. A ja bih evo opet da postavim jedno pitanje, gospođo sudija molim Vas da mi objasnite ko je to video da su ga SVI tukli, gde to ima da su ga SVI tukli i bacili, ja snimak nisam video nigde. Ja isto tako nigde nisam čuo da su nađeni bilo čiji otisci i DNK optuženih na Tatonu. Šta dokazuje da ga je bilo ko od ovih momaka tukao, bacio. Šta ako se neka baba uštekovala na tim stepenicama i onako senilna, cepio je adrenalin, videla neka frka da se dešava pa raspalila Tatona po glavi jer je mislila da će da joj otme ceger sa namirnicama, a baba ima tešku ruku i ovaj se preturio u ambis? Ili nindža kornjače se pojavile ni otkuda i krenule da ga peglaju. Ili ga tukla murija i hitna pomoć? Šta ako je tako bilo? Mene bi za ovu teoriju proglasili ludim, ali za mene je isto tako ludost da se bez ijednog dokaza dele godine robije momcima kao da su bombone.

Kića je dobio 30 godina, alo ljudi, 30 godina za kao neku organizaciju a dečko ni sa kim od optuženih nije komunicirao. Kaže sudija Kića je rekao "Brate počelo je". A ko je to od svedoka rekao na sudu? Jel ima neki snimak toga, ne razumem. Ko je na sudu upro prstom u Kiću i rekao " da, ja sam video kako je on to i to radio, on je rekao to i to"? NIKO! Isto tako i za ostale, niko nikog nije video, nigde snimaka, nigde dokaza a momci popiše robiju kao državni neprijatelji. Za Prelića i Puzigaću neću ništa da komentarišem, po 35 godina je apsurdno da dobiju za organizaciju koja nije ni postojala, to samo budala može da veruje da je postojala nekakva organizacija. Pa Legiji nije dokazana organizacija ubistva Đinđića, koji je bio vojnik, ceo život po pravilima igrao i radio, komandovao, a zamislite dokazali navijačima organizaciju. Da nije tužno i tragično, smejao bih se do besvesti

Stepa i Džekson su proglašeni krivima za delo koje je svima trebalo da se stavi na teret. Da li je njima 5 i 4 godina malo, mnogo, neću u to da ulazim, ali odgovaraju za delo koje je sasvim primereno u ovom slučaju, nasilničko ponašanje sa smrtnim ishodom, valjda tako glasi presuda za njih, nemojte da me držite za reč, još mi je puna glava, ne znam tačno.

Ivan Grković je označen kao vođa IRR, što on nije nikada bio, optužen da je organizovao klince da dođu u grad. Zamislite vi tu manijačku organizaciju, zvao ih u grad, kao da nikad do sad se niko nije okupljao u gradu. Poslao dve-tri poruke da možda ima francuza po gradu. pa nigde nije rekao e dođi u grad da peglamo francuze, da ih pobijemo i ostalo. Uz to, on je jedini VIDEO i opisao kako Taton pada sa vrha stepenica dole, ali sud se apsolutno oglušio o njegovu izjavu, imam osećaj kao da nisu ni razmatrali njegovu izjavu. Evo ljudi kucam ovo i samo mi naviru apsurdi sa suđenja, ma muka mi je verujte mi. samo kad pomislim da je Stefan Veličković popio 12 godina robije, a NIJE NI BIO NA OBILIĆEVOM VENCU, IMA SVE DOKAZE, POTVRDU OD PANDURA, KAZNU, SVE, ali ne vredi, presuda je doneta sa državnog vrha, u nečijoj kuhinji i to je to. I popiše momci brate godina i godina robije. Ma još veći je apsurd i to je bilo na samom početku suđenja, prvi dan, njima je uručena jedna optužnica, a na sudu su im sudili po drugoj. Ma katastrofa, kad bih počeo sve da nabrajam, roman bih napisao.

Ubeđen sam da će ova sramota koja se desila juče, ovaj nezapamćeni skandal, biti otresen kao slina na apelacionom sudu. Ma samo da vide ljudi da im je suđeno po optužnici koja im nije uručena kad je podignuta, treba da odmah obore presudu. Svaki pravni nonsens je viđen na ovom suđenju, od A do Š. Muka mi je kad pomislim koliko je sramno ovo što su učinili juče, samo se nadam da će ih stići osveta, ma kakva ona bila. Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada, uvek bilo i biće. Živi bili pa videli!

Braćo Grobari, zapamtite njihova imena:

Đorđe Prelić
Dejan Puzigaća
Ljubomir Marković
Ivan Grković
Vladan Suvajac
Branimir Četnik
Milan Vujović
Jovan Karbić
Matijević Bojan
Tomasović Dragan
Veličković Stefan
Milan Tarlać

To su momci nad kojima je Srbija izvršila UBISTVO! To nemojte nikada da zaboravite, Srbija ubija svoju mladost i svesno je se odriče!

Negde duboko u sebi i dalje verujem da će sve ovo u jednom momentu doći na mesto i da će ipak biti neke pravde. Ali, samo ako svi duboko verujemo u to, tako će i biti. Tribina ne sme da se odrekne ovih momaka i ne sme da im okrene leđa. Isto tako, trebate da znate da su ovi momci svojski branili pre svega GROBARE i Grobarstvo. Ako neko ne zna, izvesnom dečku za kog se smatralo da je drukao i nameštao, pojedinci su mu se javno izvinuli na suđenju jer su to tako mislili, te su kasnije ipak shvatili da to nije tačno. Mi moramo sad da delujemo kao jedan, da spasavamo drugare. U suprotnom ne piše im se ni malo dobro.

I na dalje, sve do kraja, mi stojimo iza parole SLOMITE LAŽI NESALOMIVI, a iznad svega stojimo iza parole SLOBODA ZA GROBARE!

SVI ZAJEDNO PROTIV SISTEMA! SHVATITE DA JE CEO JUG POSTAO DISIDENT!