Саопштење Маринаца!

Осећамо потребу да се обратимо јавности и објаснимо шта се десило на стадиону „Југословенске народне армије“ у Београду, јуче за време одигравања утакмице Партизан-Спартак.

Ми смо организовано дошли на стадион у 18:30, после редарске контроле ушли смо на трибину, тачније сектор Север-Запад који је био намењен за гостујуће навијаче. На наше изненађење, између Запада, где су се налазили навијачи Партизана и нашег „кавеза“, није било ниједног јединог редара ни полицајца!

Приметивши то, навијачи Партизана са Југа су послали групу провокатора скроз до нашег сектора у намери да изазову инцидент, што им је наравно и успело. При самом уласку на стадион били смо обасипани увредама, вређане су нам мајке „мађарске“ што је за наше схватање донекле и нормално јер је немогуће бити у љубави са навијачима супарничког тима. Приметивши да нема редара ни полиције, из опрезности због веровања да се „Гробари“ у договору са редарима и полицијом, са којима им сарадња није страна, спремају да нам скину заставе, једна мала екипа навијача Спартака стала је скроз доле, до ограде између нашег сектора и Запада са намером да чувају наше заставе и ту се дешава НЕВЕРОВАТНА СИТУАЦИЈА која је немогућа на било којем стадиону где обезбеђење, којег овде није било, ради свој посао.

Долази група „Гробара“ послатих са Југа, СКРОЗ ДО ОГРАДЕ која нас дели, иако је требала бити тампон зона барем 20 метара, и почиње да нас вређа и гађа разноразним предметима. Наравно рачунајући и то да нисмо „Хор бечких дечака“ него навијачи, скачемо одмах у одбрану нашег образа и образа нашег града и почиње оно што сте могли да видите на малим екранима. Туча преко ограде са људима који су као на корзоу дошетали до нас, гађање каменицама, које су се мистериозно нашле на Западу где је „нормалан свет, жене и деца“ и у тој размени десила се страшна ствар а то је да је дечак од 11 погођен у главу тупим предметом.

Нама је наравно жао због тога и желимо све најбоље дечаку и његовој породици са поруком да ако желе некога да криве нека траже кривца у „момчинама“ који су се крили на Западу иза жена и деце. После тог Фракција „Гробара“; „Забрањени“ који стоје на Истоку у жељи да се обрачунају са нама, без икаквих проблема прескачу ограду код Истока. Као по шеталишту, лаганим касом, истрчава цео Север и долази до нас и у том тренутку смо притиснути и са запада и истока, После „напада“ „Забрањени“ се враћају на свој „Југ“ који се налази на Истоку и ту се на тренутак смирује ситуација.

Полиција прави тампон зону између нашег кавеза и западне стране одакле је и почео инцидент, али Гробари са запада настављају неометано, и поред присуства полиције, да гађају каменицама и почиње све изнова. Полиција одлучује да испразни наш сектор, јер је наравно лакше нас избацити него 28.000 људи и ту се прекида агонија која је трајала 15-ак минута. Овим описом догађаја свима је јасно да нисмо ми изазвали ништа као што су наводиле разне „угледне“ новине и интернет портали. Наравно моралне лекције о повређивању детета никако нећемо примити од „Гробара“, људи који су завили у црно мајке Александра Радовића, Дејана Димитријевића Лонца и Ивана Перовића Гробија, људи који се међусобно боду и пуцају из ватреног оружја. Ако ништа друго, јуче смо показали као група да било нас 15 или 115, бранићемо образ наше групе и града, на било који начин, у било којој ситуацији.

Оно што нас највише боли је осуда суботичке јавности, и као поруку њима имамо да изјавимо следеће:

Господо што изигравате бечку културу, што под лажним именима на интернет порталима, као фантоми, пљујете нашу групу, знајте да смо у Београду јуче бранили и ваш „господски и културни“ образ иако је он био ушушкан испред телевизора, а наш био на мети 20-ак хиљада људи.

Навијачка група "Маринци Суботица"