КОСОВО И МЕТОХИЈА

''Отворено писмо Жандармерији од момка који је синоћ чувао барикаду

Док ти чуваш плату ја чувам свој дом. Сестру сам изгубио али нећу мајку. Оца сам изгубио али нећу очевину. Бранићу и мајку и огњиште док сам жив док ти браниш фотељу и новац а ја ти правим проблем како кажеш. Да ли би ту цев коју си синоћ упирао у мене искористио када би добио наређење? Како можеш пред своју децу знајући да си учествовао да се одузму моја? Како можеш наређење да ставиш испред свог народа, морала и правде? Како уопште наређење можеш да ставиш испред једног поштеног и честитог човека? Мој отац је погинуо бранећи отаџбину као твој колега, полицајац. Када би само знао да му је сина рођеног, његов брат по дужности у одбрани мира и отаџбине, угурао цевком аутомата у шиптарску злочиначку квази-републику. Има ли срца под том фантомком? Чије је то срце? Док себи смишљаш оправдања мисли и о томе како си ноћас издао своју децу, свог палог саборца, своју отаџбину којој си дао заклетву, свој народ који си се заклео да чуваш. Правиш границу између Србије и њеног срца. Између нас Срба на Косову и вас Срба из централне Србије. Докле иде то. Има ли Бога у теби?

Искрено

Милан са барикада, момак који брани очевину''

Шта нам раде браћо,плаче ми се од муке више, само се питам кад ћемо устати већ једном!

http://www.alo.rs/vesti/46590/Deca_dobila_atlas_sa_Srbijom_bez_Kosova

Е моја Србијо...

Ово је цена уласка Србије у ЕУ!

Шиптарска “полиција” је већ 24 сата држи у притвору у Вучитрну!

Сви пунолетни грађани Косовске Митровице обавезни су да дежурају на барикадама, одлучио је Штаб за ванредне ситуације. Еулексу до даљег неће бити дозвољен неометан пролазак кроз северни део града.

http://www.vaseljenska.com/drustvo/mobilizacija-na-kosmetu-svi-punoletni-srbi-moraju-na-barikade/

http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/598721_3406430514766_418130250_n.jpg SVAKO KO MOZE!!!

https://www.youtube.com/watch?v=zyGtAi8_RkU
https://www.youtube.com/watch?v=r-J5bpwKpAs

Јуче су шиптари пуцали по Србима на очиглед „српске“ жандармерије која није мрднула курцем.

Policija nasilno skinula majice Banjaluka Republika Srpska

Priština - Pripadnici specijalne jedinice Kosovske policijske službe na punktovima na prilazu Gazimestanu spriječili su prilazak spomeniku svim učesnicima koji su na sebi imali majice sa oznakama Banjaluka, Republika Srpska.

http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Policija-nasilno-skinula-majice-Banjaluka-Republika-Srpska/lat/83751.html

http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Rukomet/216864/Rukometasi-Srbije-posetili-Kosovo-i-Metohiju

До сада су прикупљена средства за дванаест српских породица на Косову и Метохију (Дреновац):
Маринци 100 еура
Мераклије 10 000 дин
Варвари 320 еура
фирма 13 000 дин
Таурунум 300 еура
Ђаволи 37 500 дин
Унија 200 еура
фридом фајтерс 20 000 дин
Лешинари 200 еура
Делије 650 еура
Делије дијаспора 500 еура
Корида 5000 дин
Јужни фронт 120 еура,
ИРР, Шедовс и анти-роми 100 еура

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1135144/%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD+%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D0%B0%D1%80+%D0%BD%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%83.html

Па докле више?? Убијају нам народ као псе и нико ни да мрдне курцем у овој усраној земљи! Вечна вам слава Срби!

Навијачи фудбалских клубова: Слобода из Ужица, Будућност из Подгорице, Борац из Бањалуке, Раднички из Крагујевца, Нови Сад, ОФК Београд, Војводина, Спартак из Суботице, Земун, Партизан, Раднички из Ниша и Црвена Звезда, 8. јула 2012. године дошли су аутобусом на Косово и Метохију и посетили манастире Високе Дечане, Пећку Патријаршију и Девич. Све ове навијачке групе окупио је заједнички племенити циљ – помоћ Србима повратницима у метохијским селима. Навијачи-поклоници су путовали целу ноћ да би у недељу ујутру присуствовали Литургији у манастиру Високи Дечани, где су се до подне задржали у разговору са дечанским игуманом и братијом.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/navijaci-fudbalskih-klubova-sakupili-pomoc-za-srpske-povratnike-u-metohiji

Обавезно причитајте песму, ко се не најежи није човек!

СРПСКО СРЦЕ ЈОВАНОВО

Ово су моје опроштајне речи
које приносим времену што следи,
можда ће неком рану да залечи
неког ће другог љуто да увреди

Зовем се Јохан, Немац по рођењу,
од оца Ханса и мајке Грете
наша је кућа знана по чувењу,
у раскоши живех к’о једино дете.

Наследих фабрике, силна имања,
непрегледне шуме и бројна стада
радост ми трајаше све до сазнања
да тешка болест мноме влада.

Доктори рекоше да нећу дуго
годину једну ил’ можда две
свет ми се сруши, о моја туго,
у једном дану нестаде све.

Рекоше нећу издржат више
најбољи доктори који постоје,
једини лек је, сви се сложише,
да замене другим срце моје.

О, судбо моја, о дивни часи,
најлепши мој животни трене,
када из болнице стигоше гласи,
нашли су доктори срце за мене.

За цену човек тада не хаје,
и не знам да ли за то постоји,
нисам чак пит’о ни ко га даје,
кад живот нови мени предстоји.

Операција прође у најбољем реду
са новим срцем несташе боли,
тек онда схватих, кад скинух беду,
колико се живот цени и воли.
* * *
Недуго затим, кроз ноћи тавне
у сну ми прилазе лица нека
и звона цркве православне,
буди ме њихова тужна јека.

Јасно видим пределе стране,
прелепе шуме и поља плодна,
ливаде и потоке разигране
брдашца блага и винородна.

Видим и двориште између плота,
амбар и шталу, стазу до куће,
старину неку што дуван мота,
док гледа кера и звиждуће.

Старица крхка живину ваби
док баца просо из мале зделе,
а онда журно ка штали граби
да пусти на воду шарено теле.

Прелепа жена, гипка к’о срна,
двориштем хита да ручак стави
за њом вијори коса јој црна
и мало дете очију плави.

О, та ме слика ходила често,
сновима мојим давала срећу,
спавао нисам ал’ то је место,
стварало љубав у мени већу.

* * *
А онда дођоше ружни снови,
које не могах да пребродим,
насташе неки предели нови,
којима свезан, у колони ходим.

Угураше нас затим у нека кола,
пут је трајао бескрајно дуго,
уз псовке, претње, тренутке бола,
од звери се нисмо надали друго.

У Жутој кући, у граду Бурељу,
сазнасмо тако је месту име,
у албанском приватном мардељу,
тамничише нас до почетка зиме.

Последња слике које се јежим
беше зелена маска докторска
и лице које видех, док лежим,
како се кези мрцина мрска.

И светло јако, јаче од сунца,
које ми сева мозгом к’о стрела
док ме на живо секу к’о јунца
и крв док шикља, последња врела.

Задње што видех бејаху руке,
шиптарске како дигнуте стоје,
на њима дрхтећ’ уз тешке муке
још увек куца – то срце моје.

* * *
Тај урлик страшан што небо пара
враћ’о ме стално из ноћних мора
све сам мислио да сан ме вара
и спас да доноси једино зора.

Кренух на пут, непознат, далек
да нађем извор несаних ноћи,
да решим једном, али за навек,
куд срце вуче – где морам поћи?

Косово беше циљ мога пута
тамо ме поведе душа и тело
кренух к’о путник који не лута
коме је познат и крај и село.

Угледах цркву из снова мојих
пред њом је стража, то ме зачуди,
са војском неку реч прозборих
кажу да чувају цркву од људи

Какви су људи што би да сруше
лепоту ову из средњег века
имају ли они бар мало душе
знају ли каква их судбина чека?

Пред мојим очима пукло село
око њега свуда бодљикава жица
к’о да га нешто за век проклело
и људе у њему згрчених лица.

Гледај Европо, завриштах тада
погледај свете ту правду нашу
докле ће овај народ да страда,
а други и даље оружјем машу.

Изнад те туге, изнад те жице,
осетих поглед који ме тражи
угледах познато дечије лице
које ме ноћу сновима блажи.

И приђе мени кроз жица сплет,
загрли ручицом око врата
то божје биће, небески цвет,
прозбори нешто: “Тата, тата”.

А срце моје к’о лудо скаче,
шавови хоће да попуцају,
шта ли те речи њему значе
да ли се можда препознају?

Нисам ни хтео ал’ моје руке
кренуше к њему некако саме
то дете нежно, о моје муке,
беше к’о зрачак из љуте таме.

Жена из снова дојури с врата,
из оног истог дворишта преко,
“Милане сине, то није тата,
он је на небу негде далеко.

Наш Јован сине Косово чува
заједно горе с Лазаром светим
чујем га увек кад ветар дува,
тебе кад гледам њега се сетим.”

Стојимо тако, жица нас дели,
а срце спаја љубављу истом,
и свет је застао, управо цели,
заустављен божанском искром.

У повратку мало застах по страни
задивљен, поносан и препун среће,
док Јован и мртав Косово брани,
Србима га нико одузети неће.

Од јуче ја сам Петровић Јанко,
рођењем Немац, Србин по вери,
написах ово јер желим жарко,
истину да сазнају светске звери.

Од стида мало да погну главу,
злочинце казне – добро их знају,
жртвама српским да одају славу,
имена њихова вечно да трају.

доброоо си рекаоо братее ко се не најежи , ил му не крене суза , ЧОВЈЕК НИЈЕ !

Јел Немац аутор песме?
Одакле је преузето ово... стварно срце цепа.

http://www.poetabg.com/htm/nove_knjige.html

Мислим да је то из књиге, аутора Веселина Џелетовића. Књигу колико сам тражио, нисам могао да је нађем, али желео бих да је прочитам.

У суботу, 29.09. 2012. у Крушевцу, преминуо је Ђенерал Вељко Раденовић у 57. години живота. Ђенерал Вељко је учествовао у ослобађању Ораховца 1998. године, када су шиптарски терористи неколико дана држали ораховчане као таоце. Својом храброшћу се истакао у одбрани и ослобађању талаца од шиптарских терориста. Ђенерал Вељко биће сахрањен у понедељак 01.10. у 14 часова на Новом гробљу у Крушевцу.

Нека му је вечна слава и хвала! Хероји никада не умиру!

Српска застава и транспарент подршке Србима на Косову на челу пољског "Марша независности"
13.11.2012

На челу традиционалног "Марша независности" који пољски родољуби организују већ четврту годину за редом, поводом Дана независности Пољске, ове године ношен је транспарент подршке Србима на Косову и Метохији организације "Пољаци за српско Косово" и државна застава Србије. СНП Наши вaм преносе извештај пољског хуманитарца и представника Иницијативе "Пољаци за Српско Косово" Марека Скавинског.



Варшава...

- Већ по трећи пут Иницијатива „Пољаци за српско Косово“ учествовала је у Маршу независности којим све патриотске средине обележавају годишњицу обновљења пољске државности 1918 год. Поново смо били и у Комитету за подршку Марша. Марш, организован по четврти пут окупио огроман број од више од 100 хиљада људи. Прошли су они читавом планираном рутом, упркос полицијској провокацији, употребе сузавца и гумене муниције против младих људи, деце и ветерана.

Сасвим на челу Марша, поред главног банера, смо корачали ми са нашим банером, који је у протекле четири године био на многим местима на Косову и Метохији: на Газиместану и у Грачаници, у Високим Дечанима, у Пећкој Патријаршији, на Косовском Поморављу, у Сиринићкој жупи, у српским енклавама северне и јужне Метохије, на барикади у Лепосавићу.

Када ми, Пољаци сада мислимо о нашем повратку на карту Европе након 123 година ропства и у исто време суочавамо се са све брзим смањењем слободе, поновом постепеном губитком независности због јаког утицаја Берлина и Москви, такође памтимо о томе шта било је учињено Вама – браћо Срби, шта била Вам је одузета Ваша колевка, Ваша света земља – Косово и Метохија - стоји у поруци коју је поводом "Марша независности" Скавински упутио СНП Наши.

http://www.srpska.ru/article.php?nid=19918

На Космету 1000 српских специјалаца

http://srbin.info/2012/11/potvrdeno-na-kosmetu-1000-srpskih-specij/

Срби јутрос поставили барикаде предвођени начелницима општина са Севера КиМ! Народ кренуо на Јариње и почео са уклањањем изграђених граничних објеката!

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/decembar/zandarmerija-na-goloruk-narod.php

Колико читам по неким форумима,ситуација уопсте није онаква како су ДВЕРИ описале.Краљевачка жандармерија која обезбеђује ту назови границу није хтела да бије сопствен народ.

Јел има неких новијих вести о дешавањима на Космету?

http://www.vaseljenska.com/drustvo/srbi-proveli-noc-na-jarinju/

Ево једна слика с Јариња.