Српска православна црква

U toku pripreme za izbor novog patrijarha
Autor: Tanja Nikolić-Đaković | Foto:a. dimitrijević | 16.10.2008. - 05:00


Uprkos nastojanju grupe arhijereja da se po svaku cenu do 11. novembra, za kada je zakazano jesenje zasedanje Svetog sabora, izdejstvuje ostavka patrijarha Pavla kako bi se redovno zasedanje pretvorilo u izbor za novog poglavara, pismene saglasnosti Njegove svetosti o povlačenju sa trona SPC nema, saznaje „Blic” u krugovima bliskim SPC.

- Ukoliko takav papir i postoji, reč je o falsifikatu - i dalje tvrdi izvor „Blica” blizak SPC-u.
Nastojanje ove grupe arhijereja da se dođe i do nalaza lekara o radnoj nesposobnosti patrijarha, još jednom je odbijeno. Proces utvrđivanja radne nesposobnosti dug je i iscrpljujuć jer pored ostalog podrazumeva i detaljno nimalo prijatno psihijatrijsko veštačenje. S obzirom na to da sa Vojnomedicinske akademije, gde se patrijarh već deset meseci leči, vrhu SPC stižu svakodnevni izveštaji lekarskog konzilijuma da je Njegova svetost „svestan, da piše i čita, svakodnevno prima posetu i nema tegobe koje mu trenutno ugrožavaju život”, ovakav zahtev je odbijen.
U Patrijaršiji odbijaju da govore za „Blic” uz opravdanje da su naši navodi „gnusne laži” i da redovno jesenje zasedanje Svetog sabora, kao niti bilo koje drugo za života patrijarha Pavla, neće biti izborno, odnosno da neće razmatrati temu smene patrijarha. Dodaju da arhijereji koji čine Sveti sabor vrlo dobro poznaju Ustav SPC i da im je poznato u kakvim uslovima i pod kojim okolnostima se o takvim stvarima može razgovarati, te da nikome ne pada na pamet da takvog sveca kao što je patrijarh Pavle živog sahranjuje.
Prema Ustavu SPC, patrijarh se bira na služenje doživotno. Smena Njegove svetosti se razmatra samo u slučaju da podnese pismenu saglasnost ili u slučaju da lekarski konzilijum izda potvrdu o radnoj nesposobnosti patrijarha.
Osim patrijarha Pavla, retki su primeri u pravoslavnoj crkvi da se za vreme života jednog bira novi patrijarh. Zagovornici smene patrijarha Pavla pozivaju se na činjenicu da je patrijarh German, Pavlov prethodnik, smenjen posle pada i loma kuka 1989. godine, nakon što je dugo ležao na Vojnomedicinskoj akademiji. Smenjen je na osnovu zaključka konzilijuma lekara da njegovo zdravstveno stanje pokazuje da on nije u mogućnosti da obavlja dužnosti patrijarha. Na Svetom arhijerejskom saboru, decembra 1990. godine, sproveden je izborni postupak po amandmanima Ustava iz 1967. godine. Poglavar se birao žrebom između trojice kandidata koji su dobili najviše glasova članova Svetog sabora. Patrijarh Pavle se još tada protivio toj smeni, ali kada je izabran rekao je da je to očito volja Božja i da je stoga ne sme odbiti.
Inače, još u maju, na prolećnom redovnom zasedanju Sabora, grupa arhijereja zatražila je u dva navrata od patrijarha Pavla potpis o povlačenju. Odbijena je. Patrijarh je ponovio reči, izgovorene još 1995. godine, neposredno nakon potpisivanja Dejtonskog ugovora: „Ostavku podnosim samo Bogu”. U maju, konzilijum lekara VMA saopštio je da će dnevno slati izveštaje Svetom sinodu o zdravstvenom stanju patrijarha, ali i da ova ustanova neće kadrirati u SPC. Zahtev za izdavanje potvrde o poslovnoj nesposobnosti patrijarha Pavla i tada je odbijen.
Procedura za izbor novog patrijarha precizirana je Ustavom do detalja. Patrijarha bira Sveti arhijerejski sabor, najkasnije tri meseca od upražnjenja mesta patrijarha. Zasedanje Sabora zakazuje Sveti arhijerejski sinod, vrhovno telo Srpske pravoslavne crkve, najviša izvršna, kao i sudska vlast.
Sinod čine, osim patrijarha koji je predsedavajući, i četiri arhijereja, koji su članovi. Mandat članova Sinoda traje dve godine. Biraju se za vreme redovnog prolećnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora u maju.
Na Saboru tajnim glasanjem i apsolutnom većinom biraju se tri kandidata glasovima aktivnih arhijereja. Na Saboru moraju biti prisutne najmanje dve trećine episkopa. Odsutni episkopi mogu ovlastiti druge da glasaju umesto njih. Jedan vladika može biti opunomoćen samo za jedan glas. Patrijarh se bira između trojice kandidata, koji su dobili najviše glasova, izvlačenjem tri koverte na oltaru.

Kako se bira poglavar SPC
Procedura za izbor novog patrijarha precizirana je Ustavom SPC do detalja. Patrijarha bira Sveti sabor, najkasnije tri meseca od upražnjenja mesta patrijarha.
1. Zasedanje Sabora zakazuje Sveti arhijerejski sinod, vrhovno telo SPC, najviša izvršna kao i sudska vlast.
2. Na Saboru moraju biti prisutne najmanje dve trećine episkopa. Odsutni episkopi mogu ovlastiti druge da glasaju umesto njih.
3. Jedan vladika može biti opunomoćen samo za jedan glas.
4. Na Saboru tajnim glasanjem i apsolutnom većinom biraju se tri kandidata glasovima aktivnih eparhijskih arhijereja koji upravljaju eparhijom najmanje pet godina.
5. Patrijarh se bira izvlačenjem imena jednog od trojice kandidata izvlačenjem iz žreba.
6. Svečano ustoličenje je dan kasnije u Sabornoj crkvi u Beogradu, a naknadno u Pećkoj patrijaršiji.

Svi srpski patrijarsi
44. patrijarh Pavle 1990.
43. patrijarh German 1958-1990
42. patrijarh Vikentije 1950-1958.
41. patrijarh Gavrilo 1938-1950.
40. patrijarh Varnava 1930-1937.
39. patrijarh Dimitrije 1920-1930.
38. Kalinik II Grk 1765-1766.
37. Vasilije Jovanović Brkić 1763-1765, 1772.
36. Kirilo II 1758-1763.
35. Gavrilo IV Grk –
34. Pajsije II Grk –
33. Vikentije Stefanović –
32. Gavrilo III 1752.
31. Gavrilo II Sarajevac 1752.
30. Atanasije II Gavrilović 1747-1752.
29. Joanikije III Karadža Grk 1739-1746.
28. Arsenije IV Jovanović Šakabenta 1725-1737.
27. Mojsije Rajović 1712-1726.
26. Atanasije I 1711-1712.
25. Kalinik I 1691-1710.
24. Arsenije III Crnojević 1674-1690, 1706.
23. Maksim Skopljanac 1655-1674, 1680.
22. Sveti Gavrilo Rajić 1648-1655, 1659.
21. Pajsije I Janjevac 1614-1648.
20. Jovan 1592-1614.
19. Filip 1591-1592.
18. Jerotej 1589-1591.
17. Nikanor –
16. Savatije Sokolović 1587.
15. Gerasim Sokolović 1575-1586.
14. Antonije Sokolović 1571-1575.
13. Makarije Sokolović 1557-1571, 1574.
12. Arsenije II 1453-1463.
11. Nikodim II 1446-1453.
10. Teofan 1446.
9. Nikon 1420-1435.
8. Kirilo 1407-1419.
7. Danilo IV 1406.
6. Sava V 1398-1406.
5. Danilo III 1392-1398.
4. Sveti Spiridon 1379-1389.
3. Sveti Jefrem 1375-1379, 1389-1392, +1397.
2. Sveti Sava IV 1354-1375.
1. Sv. Joakinije II 1338-1346. +1354.
1463-1557. Pred turskim osvajanjima Patrijaršija je preneta u manastir Žiču.
1766. Pećka patrijaršija je ponovo ukinuta 1766. i potčinjena Carigradskoj.
Srpska patrijaršija ponovo je uspostavljena 1920.

Patrijarh Pavle potpisao ostavku
Autor: Ekipa „Blica” | Foto:A. Dimitrijević | 24.10.2008. - 07:30




Patrijarh Pavle je podneo ostavku 12. oktobra ujutru na zakonit način i pred zakonitim telom, što znači da je to učinio pred celim Sinodom, rekao je juče za „Blic” izvor iz dobro obaveštenih krugova u Patrijaršiji. Izvor „Blica” je precizirao da je ostavka zavedena u arhivi Patrijaršije, da ju je patrijarh potpisao zelenim mastilom i pored svog imena stavio krst, kao i da ju je obrazložio svojim slabim zdravstvenim stanjem.

Prema istom izvoru, ostavka Patrijarha otvara mogućnost da predstojeći Sabor SPC 11. novembra bude izborni.
Nastavak teksta ▼


- Ne mogu ni da demantujem ni da potvrdim da je patrijarh potpisao ostavku. Što se tiče procedure na Saboru, ukoliko patrijarhova ostavka stigne na njega, ona će izgledati ovako: prvo je potrebno da se većina vladika izjasni da se ostavka uvrsti na dnevni red, a ako bi se to izglasalo, onda bi se na Saboru otvorila rasprava da li se ostavka patrijarha prihvata ili ne. Ukoliko bi Sabor prihvatio ostavku, pristupilo bi se izboru novog patrijarha - kaže za „Blic” drugi izvor iz Patrijaršije s kojim je „Blic” kontaktirao u želji da iz više relevantnih izvora potvrdi vest da je patrijarh Pavle potpisao ostavku.
Da podsetimo, vladika niški Irinej je za jučerašnji broj „Blica” izjavio da je želja većine u Saboru da Pavle ostane na mestu patrijarha, ali da veruje da bi Sabor prihvatio njegovu želju da se povuče sa te funkcije.
Patrijarh srpski Pavle već se skoro godinu dana nalazi u bolnici i već dugo se na njega vrše pritisci da se povuče sa te funkcije. Delegacije Sabora više puta su poslednjih meseci posećivale srpskog patrijarha Pavla na VMA, tražeći blagoslov, uputstva za rad i ovlašćenja za predsedavajućeg, kako je zvanično saopštavano. Uputstva od patrijarha Pavla nisu dobijali, patrijarh je delegacije primao bez komentara, a polovinom maja iz bolesničkog apartmana VMA odbio je tročlanu delegaciju episkopa Sabora SPC koja je tražila u ime Sabora njegov potpis za dobrovoljni odlazak sa trona srpske crkve, saznaje „Blic”.
Vladike niški Irinej, braničevski Ignjatije i Hrizostom žički tada su došli u posetu patrijarhu s predlogom i uz blagoslov Sabora koji je tada zasedao, da procene na osnovu ličnog uvida i lekarskog izveštaja da li je sposoban da upravlja SPC ili ne i da ga, ukoliko nije u mogućnosti to da čini, privole da potpiše ostavku, odnosno zahtev za penzionisanje. Patrijarh je zatečen u trenucima daleko od senilnosti na koju je računao deo arhijereja Sabora SPC, koji se zalaže za izbor novog patrijarha. Patrijarh Pavle tada je rekao da on nije patrijarh German, da je, iako bolestan, i te kako svestan i da ne pristaje na ono što shvata da neki arhijereji traže od njega.
Patrijarh je rekao da Sabor neće dobiti njegov potpis za ostavku i penzionisanje, da je patrijarhova funkcija doživotna i zatražio od delegacije da se udalje iz njegovog bolesničkog apartmana na VMA.
Zagovornici njegove ostavke i potrebe da se, zbog života crkve, izabere novi poglavar, podsećaju da se i Pavlov prethodnik, patrijarh German, povukao sa funkcije iz zdravstvenih razloga, dok je ležao na VMA. Inače, prvi je ostavku na funkciju patrijarha podneo upravo utemeljivač samostalne SPC Sveti Sava, u trenutku kada je imao 56 godina. Poznavaoci svetskih religija podsećaju za „Blic” da samo u Rimokatoličkoj crkvi nije predviđena ostavka poglavara.
- Ovo je delikatan trenutak za SPC, pre svega zbog unutrašnjih podela i dilema, a od Crkve se očekuje da kaže kuda da ide Srbija, šta Crkva misli o EU, o međureligijskim odnosima, o ekumenizmu, o korupciji i privatizaciji… Crkva treba da se više angažuje oko političkih pitanja, ali ne sa stanovišta dnevne politike, već sa stanovišta etike. Ona prosto treba da ukaže na put i zato bi bilo dobro da se izabere novi patrijarh koji bi mogao da odgovori na ove izazove. Međutim, ne bi bilo dobro da se odluka o izboru novog patrijarha donese bez konsenzusa. Crkvi je potrebna sabornost. Ako ne bude bilo konsenzusa na Saboru, bilo bi bolje da pitanje izbora odlože za sledeći Sabor u maju - kaže za „Blic” Živica Tucić, poznavalac crkve i verski analitičar.
Tucić objašnjava za „Blic” da u SPC ne postoje jasni frontovi onih koji su za izbor novog i za ostanak starog patrijarha. Prema njegovim rečima, predstojeći Sabor može početi kao redovni, kako je i zakazan, a da se dopunom dnevnog reda pretvori u izborni.
- Ako se pređe na izbor novog patrijarha, na to može imati veliki uticaj „geografski element” jer je mnogo vladika poreklom iz Bosne, pitanje da li su kandidati obnovitelji ili konzervativni po pitanju liturgije, ali i stav države prema tome šta očekuje od novog patrijarha može imati veliki uticaj na izbor - objašnjava Tucić.
Za najjače kandidate za novog poglavara SPC trenutno slove mitropolit Amfilohije Radović (izjasnio se da ne bi želeo da bude novi patrijarh), vladika Irinej niški i vladika Hrizostom žički.
Izvor „Blica” iz dobro obaveštenih izvora tvrdi da mlađi episkopi žele da istaknu svoje kandidate i da su njihovi favoriti episkop dalmatinski Fotije i budimljansko-nikšićki Joanikije, koji se do sada nisu negativno eksponirali ni u crkvenoj ni u široj javnosti. Isti izvor tvrdi da, s druge strane, niški episkop Irinej uživa podršku takozvanog bosanskog lobija.
Da podsetimo, kandidati za novog patrijarha su sve vladike koje imaju „staž” duži od pet godina i njih je ukupno 35. Oni tajno među sobom glasaju i trojica vladika koji dobiju najviše glasova ulaze u „žreb”. Među trojicom kandidata slučajnim izborom bira se „prvi među jednakima”. Kao kuriozitet i primer da licitacija ne mora ništa da znači u Patrijaršiji rado podsećaju da sadašnjeg patrijarha Pavla niko nije pominjao kao favorita prilikom prethodnih izbora.

Podele u crkvi
Najveće podele u crkvi, koje će svakako uticati na izbor novog patrijarha, nastale su po pitanju da li treba unositi novine u liturgiju, kao i po pitanju saradnje sa drugim religijama. Među „novotarcima” se nalaze gotovo sve mlađe ili medijski popularnije vladike: episkop lipljanski Teodosije, bački Irinej, penzionisani vladika zahumsko-hercegovački Atanasije, episkop jegarski Porfirije (odnedavno na čelu Republičke radiodifuzne agencije), vladika šumadijski Jovan… U red „konzervativaca” koji su za stari način služenja u crkvi i smanjivanje saradnje sa drugim religijama ubrajaju se uglavnom starije vladike, javnosti poznate kao bosanski lobi (vladika banjalučki Jefrem, banatski Nikanor, zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda) i imaju jako uporište među emigracijom.

Zeleno mastilo privilegija patrijarha
Patrijarsi se po vizantijskom pravilu i u duhu tradicije potpisuju zelenim mastilom i jedino takav potpis ima validnost ispod zvaničnih akata.
Pravo potpisa zelenim mastilom je isključivo privilegija patrijarha među sveštenstvom SPC. Ostavku je patrijarh Pavle upravo potpisao ovakvim mastilom.

Nužan boravak u bolnici
Patrijarh Pavle primljen je na VMA 13. novembra prošle godine potpuno iscrpljen, sa upalom pluća praćenom visokom temperaturom. Ova bolest sama po sebi, prema mišljenju lekara, nije bila toliko teška, ali lečenje je bilo utoliko komplikovanije pošto je imao 93 godine i hranio se isposnički. Zdravlje poglavara SPC počelo je da se komplikuje još u decembru 2005. godine, kada je pao i polomio karličnu kost. Više puta je bio na rehabilitaciji u banjama Selters i Koviljača. Zdravstveno stanje patrijarha srpskog Pavla je sada stabilno, ali prema mišljenju lekara, svaki izlazak iz bolnice mogao bi biti koban po njega. Patrijarh je, po svim vestima sa VMA i iz Patrijaršije, u stabilnom, ali krhkom stanju. Svestan je, komunikativan, sarađuje tokom nege i rehabilitacionog tretmana i redovno uzima lekove. Dan provodi u krevetu ili sedeći u fotelji, čita molitve i novine bez naočara! Redovno prima posete. U SPC su potvrdili za „Blic” da „nemaju nade da će patrijarh uskoro izaći iz bolnice”.

Uzi ::Нови патријарх биће биран на изборном Сабору, који почиње 22. јанура, и то је дефинитивно, каже епископ далматински Фотије.
“Сви епископи, нас 45, колико има СПЦ, биће позвани и присуствоваће изборном Сабору. Уколико неки архијереј не може да дође, свој глас повјериће једном од владика”, објаснио је Фотије за Блиц.

Процедура налаже да сабор почне по важећој процедури, а то је тројна кандидатура. Од три кандидата један се бира жријебом, наводи Фотије и истиче да до измјене устава може доћи једино ако на тај тројни начин не буде могао бити изабран патријарх.

“То се може догодити уколико ако ниједан кандидат не добије довољан број гласова, јер један кандидат мора да има 50 одсто, плус један глас да би ушао у тројну кандидатуру. Хипотетички, ако нема три кандидата са довољним бројем гласова, мора се приступити другом начину, који дефинише Сабор”, каже владика Фотије.

Хедониста ::Божија воља?