EX YU

Velenje-Maribor

torcida

Juce bila tuca na Sibenik - Hajduk Split

УЕФА одрапила Динамо

Европска фудбалска унија (УЕФА) казнила је загебачки Динамо са рекордних 200.000 евра због дивљања његових навијача у Удинама, али је поново избегао искључење из европских такмичења! Због бакљаде на стадиону "Фриули" због које је меч Удинезе - Динамо у Лиги УЕФА (2:1) био прекинут десетак минута, Динамо је значајно "олакшан", али и опоменут да ће сваки следећи испад можда значити и избацивање из европских такмичења. Европска фудбалска унија (УЕФА) казнила је загебачки Динамо са рекордних 200.000 евра због дивљања његових навијача у Удинама, али је поново избегао искључење из европских такмичења! Због бакљаде на стадиону "Фриули" због које је меч Удинезе - Динамо у Лиги УЕФА (2:1) био прекинут десетак минута, Динамо је значајно "олакшан", али и опоменут да ће сваки следећи испад можда значити и избацивање из европских такмичења. Мада, УЕФА то стално поручује хрватским клубовима...После дивљања његових навијача на улицама Прага казна је била само 10.000 евра. У Динаму су запрепашћени висином казне (!?),а дриректор загребачког клуба Дамир Врбановић изјавио је да "ниједан клуб за сличне инциденте није кажњен тако драстичном финансијском казном". Иако су шокирани казном, динамовци морају да буду и задовољни, јер је због сличних инцидената (у Мостару против Зрињског) београдски Партизан био избачен из Европе.

Niksic

А пошто у Словениjи jош има високо Срба? ( био рат и т.п.) И знам шта Делиjе и Гробари има секциjе тама, они jе активни?

Хвала за информациjу, све разумеjу, но што jе "шипци" ?

Nord-East ::Хвала за информациjу, све разумеjу, но што jе "шипци" ?

Шиптари.

И сам jа тако помислио
шиптари у Словениjи????
аа, Бијели Хришћани против муслимана и шиптара и т.п.? добре

WHITE - PRIDE

Wold Wide!

varvari.net

Манијаци - НК Жељезничар

Најватренији навијаčи НК "Жељезничар", познати као Манијаци спадају у сами врх навијачких група у БиХ. Ту традицију проносе још из бивше државе гдје су сврставани у другу квалитативну групу заједно са "Хордама зла", "Армадом", и "Ред Фирм". Име под којим су познати носе од краја осамдесетих година, али би било погрешно сматрати да је то почетак ватреног навијања на Грбавици.

У шампионској сезони, "Жеље", 1971/72, навијачи су свој клуб пратили широм земље, а врхунац је био на стадиону "ЈНА" када је у задњем колу оверена титула. По повратку у Сарајево направљен је тзв."карусел", тј. циелу ноћ су по граду крузили аутомобили окићени заставама, уз неизбежно свирање свим расположивим средствима (трубе, аутомобилске сирене и сл.). Након година успеха, дошло је до смене генерација у екипи па је "Жељо" доспео и до Друге савезне лиге, али ни тада навијачи нису напустили плаве. Просек посете на утакмицама у Сарајеву био је близу 10.000 гледалаца.

У то време најватренији су се на Грбавици окупљали на брду изнад јужне трибине (тада још није био дограђен горњи део југа на коме се "Манијаци" данас налазе). По повратку у друство најбољих постепено је стваран јак тим, а 1981. је "Жељо" стигао до финала купа. Утакмица је привукла око 60.000 гледалаца што је била највећа посета на једној финалној утакмици (изузев оних које су играли клубови из Београда). Више хиљада навијача плавих је стигло на "Маракану", а сместили су се на источној трибини стадиона ("Вележови" су били на западу). Упркос громогласној подршци "Жељо" је изгубио (2:3), али је ова утакмица била повод за многе да се у одабиру клуба определе за "Жељезничар".

У првој половини осамдесетих година атмосфера на Грбавици се донекле разликовала од ове данашње (иначе је навијачки тренд у то вријеме изгледао мало другачије). Цениле су се заставе на копљима (на Грбавици је тада као највећа словила она плавобиела на којој је била нацртана локомотива са вагонима која је представљала "Жељин воз"), а атмосферу су стварале и бродске сирене монтиране на пумпе аутомобилских гима, те чегртаљке, звона, пиштаљке. Навијало се на свим утакмицама, а посебно су се ценили сусрети са тимовима "велике четворке", "Вележом" и наравно градски дерби против "Сарајева" . За ту утакмицу се спремало месецима, атмосфера на стадиону је доводена до усијања, а обичај је био да се након победе организује поход навијача кроз град до Башчарсије где се све завршавало пред једном посластичарницом чији је власник био ватрени навијач комсија са Кошева.

Једне прилике, у новембру 1982.године након утакмице на Грбавици (1:0 за "Жељу") на челу колоне је ишао транспарент на који је постављена раније постављена и одштампана шаљива смртовница посвећена бордо тиму. Најсветлији тренуци су доживљени у сезони 1984/85 када је тим са Грбавице успешно наступао у купу УЕФА. На Грбавици су тада виђани транспаренти навијача ван Сарајева, из средине где је "Жељо" традиционално имао велики број навијача (Коњиц, Травник, Кисељак, мала Горња Добостица код Лукавца, а подршка је пружана и од стране управе, играча и навијача НК "Ураниа" из башке Воде). Иначе "Жељо" је увиек имао своју публику и у Тузли, Зеници, Мостару, Ријеци, Љубљани, а пред рат је у Новом Саду егзистирала једна група од око педесетак "Манијака". Навијачи "Жеље" су и песмама опевани-"Пјесма Жељиних навијача" из седамдесетих, која се и данас емитује пре сваке утакмице на Грбавици, те "Жељо то је мој тим".

У другој половини осамдесетих долази до веће организације најватренијих навијача, и они тада дају себи име "The Maniaks". Осим ове групе стварају се и "Blue Tigers" и "Joint Union", те још неколико мањих група али сви они сачињавају матичну групацију "Манијака". Почиње израда навијачких везених шалова са именом групе (шал "Joint Union" је узивао велико постовање и на трибинама широм тадашње Југославије), набавка пиротехничких средстава-бакљада на утакмици против "Ц.Звезде" у јесен 1990.године је била дотада највецћа у БиХ, а путује се организовано на гостовања са клубом.

Током рата је Грбавица остала на окупираној територији, дрвена западна трибина је запаљена а око самог стадиона су се водиле жестоке битке. У срцу сваког "Манијака" је било само једно-када поново на Грбавицу. По реинтеграцији Сарајева стадион је затечен у лошем стању, али су управа и навијачи прионули на посао, те је како-тако стадион оспособљен за утакмицу против "Сарајева" на, за Сарајево симболичан датум другог маја 1996. Тешко је описати израз на лицима "Манијака" током те антологијске утакмице. Мешавина неверице, туге али и неизмерне радости сто су поново на својој Грбавици.

Навијачи "Жеље" су као и сви други током свог постојања имали свог вођу. Њих је током свих ових година било више, али се једно име ипак више истиче од осталих. То је рахм. Џевад Бегиц-Ђилда који је херојски погинуо прве ратне године. Његово име се данас на Грбавици изговара са посебним поштовањем.

И тако остају "Манијаци" на свом југу мада је постало неписано правило да се са пуњењем одређеног навијачког стажа они старији селе на север, па тако "Жељо" сада има ватрену подршку са обадве стране. Битно је да увијек Грбавицом одзвања оно познато: "Напријед Жељо цето плава…"

Хорде Зла - ФК Сарајево



Сарајево је традиционално имало сјајне навијаче уз чију помоћ се и осваја титула '84./'85. Те шампионске године пратили су Сарајево готово на свим гостовањима, а на "крилима" су ређне победе на Кошеву. После те шампионске генерације ФК Сарајево пада у велику кризу и годинама ћ се налазити на дну прволигашке табеле. Са лошим резултатима ФК Сарајева долазе године када навијачи Сарајева бивају ти који представљају клуб и град. Годинама су се навијачи Сарајева налазили на источној трибини и звали се "Питарима".

Ова стална групација је бројала око 300 младића, а овај број би се повећавао на 1000 и чак 2000 на утакмицама са клубовима велике четворке. На утакмици са Црвеном Звездом 1987.год., када су се навијачи још увек налазили на источној трибини, један од "Питара" офарбао је праву змију (поскока) у боју клуба (бордо-бијелу) и бацио је на клупу са резервним играчима Звезде. Одмах након тог догадјаја "Питари" су проглашени опасним по околину и пребачени су на северну трибину. Управо овај потез тера навијаче да размишљу о промени имена, а исте те године идеја је спроведена у дело. Наиме, у тадашњем хотелу "Београд" (данашња "Босна") састаје се група навијача Сарајева: Кемо Лилић, Един Челик, Алмир Пузић-Пуза, Ћосиц Џемал и други, која је смислила име навијачке групације "Хорде зла". Игром случаја на столу где се сједило налазио се цртани роман Загор са називом "Хорде зла" што је био основни разлог навијачка група добије овај назив.

Одмах по оснивању успоставили смо контакт са управом Клуба са тадашним директором Светозаром Вујовићем. Као резултат добрих односа убрзо смо добили своје просторије у "Цедусу". ХЗ улазе у Омладински савез Сарајева и добијамо регистрацију под именом "Хорде зла маркетинг" и региструјемо се на суду. Путем "Хорде зла маркетинга" и путем чланарине "Хорде зла" добијају ствари које ће их чинити препознатљивим у целој Југославији, израђују се шаблонски транспаренти, шалови, капе, мајице, беџеви, а све у циљу представљања групе у најбољем светлу. Од новца сакупљеног од продаје реквизита и од чланарине добијају се средства за набавку пиротехнике. Незаборавне су кореографије "Хорди зла" против Динама (бакљада која је проглашена трећом у Југославији), Хајдука, Ц.Звезде, Жеље. Пиротехника је представљала један начин изражавања у кореографијама, али група је и даље користила типичне енглеске анимације као што су грло и длан. Познато је да Хорде зла држе и рекорд у непрекидном навијању, које је трајало пуних 45 минута. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година ФК Сарајево играло је врло лоше, али помоћ Хорди зла да Клуб опстане у Првој лиги била је можда и кључна. ХЗ су пратиле Сарајево по многим градовима Југославије као што су Осијек, Нови Сад, Београд, Загреб, Мостар, Љубљана, Тузла. ХЗ у тим годинам прате и КК Босну у "Скендерији", а позната су и гостовања у "Пиониру" и "Цибони".

У бившој држави, у политичком смислу, ХЗ се ограђују од национализма јер ова група је одувијек етнички шаролика и чине је Бошњаци, Хрвати, Срби и други. Тако је и данас. Окосницу ХЗ чине мушкарци, али ни број навијачица (које се називају "Краљице зла") није за потцењивање. У прошлости су ХЗ имале и свој бенд, који се звао "Висости Хорде зла" (ВХЗ). Поводом трогодишњице постојања, 6.октобра, ХЗ организују "Бордо вече" на којем је присуствовало 3000 младих људи, а гости те вечери били су Тифа Банд (Сарајево), Јура Стублиц (Загреб) и Партибрејкерси (Београд). Касније се ради промоција фотографија Драгана Дј.-Стразног и књиге "Хулигани" у "Црвеној галерији" у Сарајеву. Да су Хорде Зла јака навијачка група показује и њихова бројност на утакмицама Прве лиге бивше Југославије (знало се окупити и до 5000 навијача). Тим податком су се могли похвалити само навијачи Ц.Звезде, Хајдука, Партизана и Динама.

Horde zla... Potsecaju me na neku Italijacku grupu...

Фукаре - Слобода Тузла


Године 1987. прву пут се почињу груписати на А трибини они најлуђи навијачи Слободе. Почињу се певати прве песме и почињу прва гостовања. Себе су називали “Црвено црна армија”, а као вођа се наметнуо Сулејман Дориц, човек који је касније постао легенда тузланског навијања и особа за коју су чуле све навијачке групе на просторима еx Yu. Оним чиме се данашње Фукаре највише поносе јесу гостовања на Маракани, у реванш утакмици финала Купа Маршала са Црвеном Звездом. Тај дан је на Маракани било 5000 Тузлака који су себе називали „ред блацк киллерсима“, те гостовање у Новом Саду када је такође неколико хиљада Фукара пратило Слободу.
Фукаре су дале и велики допринос и помоћ женском КК Јединство Тузла у њеном европском походу 1989.године. Предвођене најбољом кошаркашицом Света у том времену, легендом женске кошарке, Разом Мујезиновић и феноменалном Маром Лакић Тузланке су те године постале првакиње Европе. Фукаре се из тог времен највише поносе гостовањем у Италији.

Чим Се каже "ФУКАРЕ" зна се око ме се прича, о оним Тузлацима без милости! Слобода је увиек имала сјајне навијаче који су бодрили црвено црне. Надимак тај стиже од ЦРВЕНО ЦРНОГ дреса Слободе. Где год је утакмица биће ту са силом да покажу шта значи бити Тузлак и луд за Слободом.

У највећем броју су се Фукаре показале на утакмици између Слободе и Лас Палмаса. Тај дан је преко 20.000 Фукара дошло да припали Тушањ са радости и песмама. Велики дуели навијача су увијек били са Звиединим Делијама, Партизановим Гробарима, Вележовом Црвеном Армијом, Жељиним Манијацима, Сарајевским Хордама, и Хајдучком Торцидом а поготово са Челиковим Робијашима.

Највећи успех навијача био је 1972 године када су играли против Црвене Звиезде за куп Маршала Тита. И ако су Црвено Црни изгубили 2-0 на терену, победили су 10-0 на трибинама. Око 5000 Фукара је дошло на утакмицу да види полу финале Купа Маршала Тита.

Разочарани са тимом а љути на судију што је свирао један пенал без везе, навијачи су кренули на источни део Маракане где је било нешто више од 500 Делија. Крв се лила а бакље су гореле али за пар минута Делије су се повукле али не са 500 него са једно 350 или 400. Тај дан сматра се да је преко 30 Делија завршило у болници. Чакије под ребра и флаше по главима то су Фукаре дерале по Делијама. Нико неће заборавити тај дуел.

Gud old dejs.

BBB u Gabeli !

http://www.photosarena.com/displayimage.php?pos=-8882

Крка - Задар

Лучко - Динамо (17.2.09)



БББ - тренинг пред дерби са Хајдуком (19.2.09)

Дерби између Динама и Хајдука наравно није прошао без инцидената на трибинама. "Бед блу бојси" су паљењем столица у првом полувремену изазвали масовну тучу с полицијом која је трајала скоро десетак минута. Епилог инцидента је седморица ухапшених хулигана и три повређена полицајца. Дерби између Динама и Хајдука наравно није прошао без инцидената на трибинама. "Бед блу бојси" су паљењем столица у првом полувремену изазвали масовну тучу с полицијом која је трајала скоро десетак минута. Епилог инцидента је седморица ухапшених хулигана и три повређена полицајца. Пре утакмице на прилазу Пољуду навијачи Хајдука зауставили су једно возили загребачких таблица у којем су се налазили новинари. Иако су навијачи били наоружани и спремни за обрачун возач је успео да избегне ову сачекушу. Иначе, дерби на "Пољуду" почео је са закашњењем од 15 минута због бизарног разлога. У жељи да створе што лепши амбијент, навијачи су са крова стадиона расипали конфете, али у томе су претерали и затрпали аут линију испод источне трибине, па се морало сачекати да се очисти тај део терена.

Осијек - Ријека











Ријека





Хајдук - Динамо







Динамо