СРБСТВО

ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ

Свим Православним хришћанима желим срећан Ускрс!
Овај најсрећније храишћански празник, проведите насмејани, у кругу породице...

Тактика Отпора без вође, и тактички савети за Србске националисте!

СРПСКИ ОТПОР БЕЗ ВОЂЕ

Српски Отпор без вође је организована мрежа независних ћелија или појединаца где се активно делује на сопствену иницијативу за исти политички циљ. Насупрот тиранији постојећег система над српским патриотским грађанима, организација ћелијске структуре се у пракси показала много безбедноснијом и ефективнијом него организација класичне пирамидалне структуре у данашњем времену. Пирамидална организација која има званично чланство и извршни одбор са председником на челу је лак "плен" за окупациони систем, њој су све карте отворене и лако ју је контролисати, инфилтрирати се у њу и уништити је изнутра. Такође, погледајте само примере из прошлости, када вођа "падне" онда се и цела пирамида (организација) руши. Код ћелијске организације могуће је уништити само неку ћелију док би остале ћелије независно од других наставиле свој активизам. Исто тако права ноћна мора за систем (као што се показало у ZOG медијима) је постојање на десетина или стотина независних активних ћелија које раде за исти Циљ.

Пропагандна/едукциона акција:

Пропагандна/едукациона акција је активизам ћелије или појединца која има за циљ неки политички ефекат или утицај којим би се проширила или учврстила наша идеја. Она може бити оличена у дистрибуцији пропагандне или едукционе литературе, аудио-видео издања, лепљењу плаката/налепница, писању графита, пропаганде преко интернета итд.

Такође, требају да постоје независни поједници-легалисти који би били представници наше идеје на свим нивоима. Они би били сазивачи/организатори скупова, говорници, издавачи, идеолошки учитељи, представници у медијима итд. Један од добрих примера за оваквог активисту у свету је Tom Metzger.

Директна акција:

Диретна акција је активизам ћелија или појединца која има за циљ неки политички ефекат или утицај којим би се ослабио или уништио наш непријатељ. Добар пример за организације су Wehrwolf (1945-1947), The Order (1982-1984) и Combat 18 (од 1992. до данас), а за појединце Joseph Paul Franklin, David Copeland, Timothy McVeigh... Такође, директна акција може имати и безбедносни карактер ако је сврха у заштити покрета или некој превентиви.

Вук самотњак:

Вук самотњак је појединац који је идеолошки мотивисан да сам делује независно од других и осмишљава сопствене активности које имају за циљ неки политички ефекат или утицај. То је уједно и најсигурнији начин деловања.

Фантомска ћелија:

Фантомска ћелија је група од 3-5 људи са координатором на челу која независно делује и осмишљава сопствене активности које имају за циљ неки политички ефекат или утицај. Она је самофинасирајућа, сама бира своје безбедносне мере, сопствене активности и да ли је способна за пропагандну или директну акцију. Својим успехом она се не хвали, својим поразом она неутиче на друге. Најбоље је да нико осим чланова те ћелије и не зна за њено само постојање.

Српски отпор без вође је професионални активизам који је алтернатива гушењу слободе говора, мишљења и деловања од стране тренутног окупационог система. Отпор без вође је само тренутна прелазна фаза док не дођу времена где ће сваки Србин моћи слободно да изражава своје политичке ставове и где неће бити кажњиво да засупа интересе сопствене земље и расе. Док не дође такво време, немојте да кукате или губите време на сањарење него узмите ствари у своје руке и у име наших предака будите Срби за Србију!

Ако неки појединац није јак, ниједна га организација не може учинити јаким. Буди сам себи вођа и покретач, немој бити део стада оваца које слепо чекају свог пастира!

Књига Приручник белог отпора (White resistance manual), поглавље Отпор без вође (Leaderless resistance), аутор непознат...

Отпор без вође

“Јавни” Расисти, Ћелије и Вук самотњак

Постоје два пута која можемо изабрати, ми који се одлучимо на борбу. Прва опција је оно што ја називам ''јавни'' активиста. Ове особе се боре свом снагом да прошире поруку Белог опстанка и препорода што већем броју наше расне браће. Ови бели активисти користе штампани материјал, новине, радио, телевизију а нарочито интернет. Ове храбре особе иду опасном стазом јер што су њихова залагања ефикаснија то више пажње привлаче на себе од властодржаца и разних непријатељских организација.

Скоро сваки град на западу има “Одељење за Злочине из мржње” или сличан орган који ради као веза између јеврејских интереса и полиције. Ове установе раде на томе да идентификују и изграде досије Белих активиста који делују у том подручју. Њихова крајња тежња је да се инфилтрирају у сваку групу Белих активиста ради:

- Сакупљања кривичних доказа против њених чланова

- Откривања веза са другим групама ради даље истраге

- Подривања, дискредитовања и уништења тих група

Тајни агенти ових одељења ће посећивати састанке и скупове расних активиста и информације као што су имена и лични описи појединих чланова ће бити прикупљене. Одељење за Злочине из мржње ће такође сакупити литературу, постере и остали материјал који активисти деле. Овај материјал ће бити анализиран ради проналажења отисака како би што пре индентификовали чланове групе. Ови отисци ће касније бити смештени у досије у коме властодршци држе све оне умешане у расни активизам.

Следећи корак у раду Одељења за Злочине из мржње је да се инфилтрирају у групу, зарад прикупљања доказа о учешћу у било каквом кривичном делу или наговештају планирања кривичног дела од стране групе. Овакав посао обично ради један агент, али нису нам страни ни случајеви када их је било два или више.

Ако никакви докази испрва нису прибављени, убачени агент ће покушавати да наводи групу да изврши неко озбиљно или насилно кривично дело или ће њему/њој обезбедити средства за извршење кривичног дела и помоћи у планирању. Ако су припадници групе довољно лакомислени да верују инфилтратору ускоро ће се наћи иза решетака. Овај тип рада Одељења за Злочине из мржње је добро забележен до сада. Случај ''Skinheadsa четвртог рајха'' у Лос Анђелесу, инфилтрација у ''Combat 18'' у Енглеској и Grant Bristoe афера са "Heritage Front"'у Канади су добри примери коришћења ''агента-провокатора'' како би се уништили Бели Националистички покрети и ихапсили Бели мушкарци и жене.

Како се можемо заштитити од инфилтрације и саботаже властодржаца? Све се може сажети у једно једноставно правило: Нико ко је отворени активиста, познат медијима и полицији, никад не би требао чак ни да ужива у идеји да се умеша у оружану борбу. Право раздвајање мора да постоји између оних који воде рат речима и оних о којима њихове акције говоре. Кад год је отворени Бели активиста суочен са позивом на оружану борбу, он мора објаснити да је његов лични избор одбијање насиља али да ни неосуђује оне који се упусте у оружану борбу ради одбране свог народа. На овај начин можемо неутрализовати утицај инфилтратора властодржаца против нас.

Баш као што “јавни” бели националисти морају бити стриктно не насилни, они који изаберу насилну борбу морају своје идентитете и уверења држати у строгој тајности од свих, осим оних директно умешаних у покрет. Ово ће бити тежак задатак, а учешће што већег броја људи ће га све више отежати. Из овог разлога морамо употребити организациону структуру малих “ћелија”. Свака од тих ћелија би имала свега пар чланова и била би способна да изводи акције независно од осталих. Само дуготрајно познанство са пуно поверења може саставити ћелију. Шака посвећених ратника (не више од 4 или 5) могу створити непробојно, кохерентно и успешно оружје против тираније са којом смо суочени. Снажно мотивисан појединац илити “Вук самотњак” такође може предузети акције на сопствену иницијативу. Ова ћелија од једне особе ће очигледно бити непробојна за инфилтрацију властодржаца, међутим Вук самотњак може бити ограничен размером напада које може да изведе. Управо овај тип ћелијски структурисаног покрета отпора је оно чега се навише плаше издајничке курве жељне моћи које седе у влади. Они немају представу како да се изборе са оваквим типом покрета, нема хијерархијски моћну структуру па не може бити срушен а ћелије су превише мале и превише опрезне на инфилтрацију.

Свако ко се прикључује покрету мора да схвати да смо ми нација у изгнанству, која чека да преузме власт у вакуму који ће бити створен падом Западне цивилизације.

Грађани ове прогнане нације су обавезни да буду:

- Свесни- Грађанство мора себе да едукује на разумном нивоу о свим питањима која се тичу Белог опстанка. Наши непријатељи никада не смеју бити у могућности да питају ''Зашто?'' без одговора.

- Наоружани- Грађанство мора имати оружје за герилско ратовање и потребно знање да рукују њиме. У неким околностима ово ће бити тешко, али је апсолутно неодложно да су грађани наше нације способни да преузму моћ у своје руке када за то дође време.

- Спремни- Грађанство мора бити и психички и телесно спремно за долазећи сукоб. Нужно је да грађанство себе обучава, као војници, и да буде телесно способно за борбу, обављање тешких послова и издржљивост на исцрпљеност. Такође, као војници, нужно је за грађанство да избришу сваки осећај наклоности према нашим непријатељима или кривицу према акцијама које морамо предузети. Тај осећај је симптом највећег могућег зла које је природа створила… слабост.

Неке од безбедносних мера у Отпору без вође:

- Само са провереним људима улазити у причу за оснивање ћелије. Боље бити добар Вук самотњак него имати ћелију која је унапред осуђена на пропаст.

- Нико осим чланова ћелије (3 до 5 људи) не треба да зна за само постојање и активизам ћелије.

- О активностима ћелије не причати преко телефона нити на било који начин који може оставити траг. Најбоље је очи у очи на прикладном месту, а телефон оставити што даље.

- НС/расни материјал не држати код куће нити на компромитиваним местима.

- У свакој мисији која се обавља за политичко деловање бити што више неупадљив, како игледом, тако и понашањем.

- Ако живите у мањем месту, делујте ван њега. Ово доста зависи од тога да ли сте регистровани у ZOG архивама као расни активиста.

- Ако нешто наопако/непредвиђено крене током извршавања мисије, не треба ризиковати, већ је одложити за други пут ако околности то дозвољавају.

- Поштовати правило да спонтана акција, оправдана или не, није део Отпора без вође. Активизам Отпора без вође је планирана акција.

- Ако сте при извршавању мисије заробљени од стране непријатеља и накнадно испитивани, представите све као спонтану индивидуалну акцију и преузмите одговорност на себе како би заштитили остале своје саборце.

- Увек пре акције испланирати све околности. Мора постојати план А, Б и Ц. Ако ствари крену како није очекивано, да увек постоји резервни план.

- Чувати се могућности да можете бити снимљени камером на улици, попут оних у банкоматима, фирмама, кафићима...

- Запамтите , Отпор без вође српских националних револуционара није за слабиће и лабилне људе. Добро преиспитати себе пре него што кренете са активизмом. Ниједна вас група неће учинити јаким, ако то сами нисте!

Србија Србима, по сваку цену!


Преузето са: http://www.bhserbia.org/forum

Деце никад није много!


Драган и Драгана Љубисављевић (види рубрику НАШИ КУМОВИ) из Стропског код Врања имају деветоро деце, све једно другом до ува – Златицу, Златка и Александру из Драгановог првог брака и њихове – Милицу, Анђелу, Кристину, Лазара, Анастасију и Адријану. Немају заједничку фотографију јер су ретко сви на окупу. Срећни су, како кажу, и ништа им не треба, „само да су деца здрава“

Драган је био удовац. Али је његова друга жена Драгана његово троје деце из првог брака прихватила као да су њена. А онда су добили још шесторо. У собичку од 16 квадрата трошне приземљуше Драгановог покојног оца, сада живи једна до најбројнијих породица у Србији. Најстарији њен члан Златица има 17, а најмлађа Адријана само четири године.
Љубисављевићи су ретко на окупу јер је Златица често у гостима код бабе, а Златко се налази у једној хранитељској породици.
– Удала сам се за Драгана после смрти његове прве супруге. Затекла сам Златицу, Златка и Александру и прихватила сам их као своју децу. Нисам планирала да изродим шесторо деце. Али, деца се не планирају – каже Драгана.
Драган и Драгана су тренутно без посла, али се, како кажу, сналазе. Драгана подиже децу и обавља кућне послове, а Драган, иако врсни пекар, остао је без посла и принуђен је да за живот зарађује надничењем, повремено помажући комшијама у пољопривредним пословима, додаје Драгана Љубисављевић.
Најбројнија породица у седам општина Пчињског округа сваког месеца добија новчану помоћ од 10.000 динара од градоначелника Београда Драгана Ђиласа. Од Центра за социјални рад у Врању Љубисављевићи добију 7.000 динара и још толико дечјих додатака за четворо од девет малишана.
Наравно да тај новац није довољан, јер Љубисављевићи дневно поједу десет килограма хлеба, а с хлебом, шта се нађе – пасуљ, кромпир, купус, боранију… Месо, веома ретко. Али нису Љубисављевићи пробирљиви, све воле.
– Дечји додатак примам само за четворо деце. Остала деца за државу као да не постоје. Политичари на сва уста говоре да се треба борити против беле куге, а питам се због чега онда не стимулишу породице које побољшавају наталитет. Не само што не добијамо додатак, него за петоро деце немамо ни попуст за књиге и школски прибор – прича невољно Драган.
Љубисављевићима годинама помаже Љубинка Миловановић из невладине организације „Животна помоћ“. Позната врањска хуманитарка доноси породици храну, одећу, обућу. Малишани се, наравно, највише обрадују играчкама и слаткишима.
Од Љубинке су добили пет коза и десетак кокошака. Два јарета најмлађим Љубисављевићима замењују играчке.
– Увек су весели. Никад се не жале да су гладни, жедни, голи, боси – прича Миловановићева.

www.srbizasrbe.net

Ево пошто верујем да сам најмлађи на форуму и тек сам прва година средње школе мислим да добро знам шта очекује нашу вољену отаџбину у наредном периоду.Међу онима које знам највећи је проблем писма пошто смо очигледно ћирилицу заменили латиницом уведено је слово дупло в уместо л и не знам чега још,имамо сх уместо ш онда цх уместо ч,више нико не може да напише не знам него се све пише нзнм и тако даље.А за ово је један од највећих криваца држава јер у средњим школама у просеку имамо 3 часа матерњег језика, а примера ради у Грчкој деца имају и до 10 часова недељно матерњег језика па се после питамо зашто више негују своју културу и обичаје.Проблем непоштовања историје лежи у истом као и у језику,историју имамо у просеку 2 до 3 часа недељно,а чак није ни то проблем него узмите дневнике и погледајте оцене из историје, већину деце мрзи да уопште уче србску историју да питате неког да вам на улици наброји владарску лозу Немањића не би знао ни то,а да не причам о задужбинама,годинама владања и тако даље.Трибина све мање постаје место где се бодри вољени клуб,а више где неки долазе да дувају пију и пребију неког.У школама се често између вршњака издвајају групе и муче слабије од себе.Речник данашње омладине се своди на кулирање,блејање и смарање.

Само да додам да се у неким средљим школама историја и не учи, или је изборни предмет који често нико не изабере.

Djomla Beograd ::Ево пошто верујем да сам најмлађи на форуму и тек сам прва година средње школе мислим да добро знам шта очекује нашу вољену отаџбину у наредном периоду.Међу онима које знам највећи је проблем писма пошто смо очигледно ћирилицу заменили латиницом уведено је слово дупло в уместо л и не знам чега још,имамо сх уместо ш онда цх уместо ч,више нико не може да напише не знам него се све пише нзнм и тако даље.А за ово је један од највећих криваца држава јер у средњим школама у просеку имамо 3 часа матерњег језика, а примера ради у Грчкој деца имају и до 10 часова недељно матерњег језика па се после питамо зашто више негују своју културу и обичаје.Проблем непоштовања историје лежи у истом као и у језику,историју имамо у просеку 2 до 3 часа недељно,а чак није ни то проблем него узмите дневнике и погледајте оцене из историје, већину деце мрзи да уопште уче србску историју да питате неког да вам на улици наброји владарску лозу Немањића не би знао ни то,а да не причам о задужбинама,годинама владања и тако даље.Трибина све мање постаје место где се бодри вољени клуб,а више где неки долазе да дувају пију и пребију неког.У школама се често између вршњака издвајају групе и муче слабије од себе.Речник данашње омладине се своди на кулирање,блејање и смарање.

свака част на тексту...све је истина од речи до речи!!!!

Лудзило ::Само да додам да се у неким средљим школама историја и не учи, или је изборни предмет који често нико не изабере.

Стварно нисам упознат са тим,али знам да је мој брат имао историју и да изабере неки изборни предмет и он је изабрао сербску историју само он је сад 6 разред

Xepoj ::свака част на тексту...све је истина од речи до речи!!!!

хвала

сенке рата и на јави:
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=130&status=jedna&vest=154669&title_add=Senke%20rata%20i%20na%20javi&kword_add=depresija%2C%20ratni%20veterani

Напад на светиње у Сарајеву:
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=130&status=jedna&vest=154469&title_add=Udar%20na%20svetinje&kword_add=ba%C5%A1%C4%8Dar%C5%A1ija%20crkva%2C%20stara%20crkva

комисја испитала преко 300 свједока о гробу ђенерала Драже:
http://www.blic.rs/temadana.php?id=109144

живело србство, мада је мени жао кад видим да ми срби и не можемо да се сложимо, али кад би бар то покушали да урадимо није баш случајно цар душан имао онолико царство, али он нас је држао све заједно а кад је он умро одмах је почео распад, мислим да има она једна пословица тј изрека и да иде не дај боже да се срби сложе најебаћеш и ти боже ,задњи пут кад смо се сложили а и то је било делимично било је пред косовски бој, баш сам скоро читао један чланак у коме пише да ће последњи србин умрети за 500 година , е то је проблем ми се све више окрећемо ка западу и абортус смо видели од њих колико се само абортуса годишње обави у србији, али још једном кажем живело србство цело

Песма Јована Дучића "Аве Србија", написана на Крфу, 1915 године!