Стране групе

РИМ
1. Део

Сувисе је трошити речи о светлој историји “вечног града”. 21. Април 754 АД је по легенди датум оснивања поноса апенинског полустрва – град који је од 300 г. После Христа постао економски, културни, верски и војни центар тадашње историјске регије “Италиа”. Након распада Римског Империума, та најсветлија тацка централне Италије је заспала скоро 1.000 година и тек у 16. веку се полако буди оно што сви ми познајемо данас под псеудонимима “долце вита” и “долце фар ниенте”.

Урбани дух Рима, љубав свог народа према историји главног града Империума и њена невероватна љубав према спорту и фудбалу је малим клубовима из Римских крајева Тестаццио и Монтеверде дала од оснивања 1924. односно 1900 огромну подршку. И то је почетак легенде зване “Романисти” и “Лазиали”, то је почетак историјске свађе чији клуб брани боје града и част регије, то је почетак одмеравања снаге на трибинама, на терену и наравно у задњих 30 -ак година редовно и ван трибина – то је почетак навијачког покрета у главном граду Италије. Разлике између клубова су огромне, разлике између навијачке филозофије и културе на трибинама не баш толике као што се чини на први поглед. Римљани важе у Италији за препотентне, самоуверене, самозаљубљене, опуштене носталгичаре – Ултраси главног града у духу њиховог порекла уједињују све те карактеристике у навијачким покретима. “Цурва Суд” и “Цурва Норд”, данас познати сваком детету у Италији и свим навијачима широм Европе, су пролазили кроз дубоку транзицију у задњих неколико година, мењали политичке оријентације и идоле, било је успона и падова, добијених туча и тешких пораза, било је шампионских титула и испадања у другу лигу, али је остала љубав према “АС Рома” и “СС Лазио”.

У Тестаццио (део Рима) је све почело 1924. - 17.
Јун 2001 се Рома последњи пут претворила у центар славља на планети. “Рома цампионе” се чуло на улицама, у qуартиерима и деловима главног града. Више од 1.200.000 људи на организованој паради после 3. сцудетта вољене кћерке града. Колоне младих урбаних дечака, насмејане девојке, парола “Сеи л’оргоглио делла гиовентù Романа” (“Ти си понос Римске омладине”) се тада показала као истина. Само годину дана претходно су се певале другачије песме испред Цолоссеума и на Пиазза дел Пополо. Уместо “Рома Рома Рома” се чуло “Лазио гранде Лазио” и “Вола Лазио Вола”. И тада је око 1.000.000 становника свих qуартиера славило на улици победу Лазиа у задњем колу и 2. сцудетто екипе основане у северозападном Риму.

Размислите, навијачи! Рим је освојио укупно 5 титула шампиона. Торино-Генуа-Милано су укупно освојили 75 од 102 сцудетта. Али је посећеност утакмица римских клубова и у најцрнијим данима била међу најбољима у Италији. И њени навијачи су стварали трендове – одувек – као што је Рома исписала легендарне утакмице, као сто је Лазио побеђивао у најтежим тренуцима својег постојања најљуће ривале.

Историја навијачког покрета у Риму датира у ране 70-те године, када група “Боyс Рома” ,тада на северној (!) трибини олимпијског стадиона почиње с организованим навијањем. Реквизити су тада били бубњеви, на почетку њих око 20, скандирања и навијачке маијце. Ускоро се стварају групе попут Гуерриглиери, легендарна група Федаyн – још увек одана родном крају Тестаццио -, Пантере, Фосса деи Лупи, који се сви скупљају на јужној трибини у центалном сектору.

9. Јануар 1977 године на утакмици против Сампдорие дебитује један транспарент, који ће променити све познато на трибинама Италије и Европе – „Цоммандо Ултрà Цурва Суд” је први пут окачен на огради испред јужне трибине и постаје за следеће 22 године понос једног клуба, понос једног града, једна од најсветлијих страна у златној књизи званој “АС Рома”. Све мање групе се уједињују у једну од првих правих Ултрас група Италије. Један од првих вођа је био познати “Геппо”. На почетку је ЦУЦС група млађих навијача из разних крајева, али је групи због ангажованости својих чланова и невероватне енергије која протиче кроз групу потребно само пар месеци да постане главна Ултрас група на Суду. “Форза Рома” – слоган је на свим стадионима Европе где је гостовала вучица. Оснивају се пре 1980. г. и прве секције ван Рима.

Једна од највећих трагедија у навијачком покрету Рима се дешава 28.10.1979 на дербију против Лазиа када је ракета касније названа “Раззо” убила Винценза Папареллиа, 33-годишњег навијача Лазиа. Убица се дуго крио у Швајцарској и Немачкој пре повратка у Италију. Био је члан ЦУЦС.

1987 почиње то, што је и срушило Империум Романум – међусобне свађе главних људи. 1987 јако популарни председник « Дино Виола » доводи бившег играча Лазиа, Манфредониа. Шта још рећи – Манфредони је био играч најомраженијег противника и градског ривала, али и инволвиран у Тото Скандал који је потресао цело Италију. Две радикалне струје ЦУЦС-а, који полако почиње да буде база радикалних политичких крила левице и деснице, се одвајају од матичне групе и оснивају “Веццхио ЦУЦС” односно “Группо Анти Манфредониа” – познатија као ГАМ.

На утакмици против Генуе 2.9.1987 је дошло до тешких сукоба тих група у којим је много навијача тешко повређено. Било је ножева, бакљи, туча током свих 90 минута. Већ тада је почетак краја ЦУЦС-а. 35- и 40-годишњаци напуштају полако Суд и одлазе на “Трибуна Монте Марио” односно “Тевере Латерале”, “Веццхио ЦУЦС” јос некако покушава да нормално организује навијање, што успевају јер већина млађих навијача подржава историјску навијачку групу њене трибине и што им клуб омогућава да њене пароле и иницијативе износе у клупским новинама “Ла Рома”. ЦУЦС, тако и Веццхио ЦУЦС су одувек били аполитични – донекле чак левичарски покрет. У то време велике кризе је цела Италија, тако и Цурва Суд почела је да се после генерације 1978. и грађанског рата у Бологни (крајем 70их (поготову 78е) је досло у појединим регијама Италије (Емилиа Ромагна - поготову Бологна 78е и Цалабриа (Реггио, где је војска спрецила цео град у бојкоту против владе...) до ерупције насиља.) опет подсећа другог светског рата и националистичких идола (сеттембре неро је била терористицка група које је убила јевреје на олимпијским играма у минхену и зато је црни септембар пар дана касније добио име по том нападу арапа односно и групе су добиле име по њима (тј. сеттембре бианцонеро асцоли). ГАМ мења име у “Оппоста Фазионе”, Боyс и Федаyн се реактивирају и не учествују више активно у вођењу навијања ЦУЦС-а. Са свих страна само критика, цео Рим прича о мртвим ЦУЦС-има. На гостовањима све чешће вође других трибина почињу да организују навијаче са Суда. 93/94 се Веццхио ЦУЦС и ЦУЦС опет уједињују и почињу активно да навијају заједно за Рому, али није више то та група која је свим ентузијазмом и стилом целу деценију доминирала на трибинама – била је то мртва група, која је покушала вештачким навијањем с великим бубњевима и заставама да победи време, које је међутим већ победио њу. У другом крају града се у то време вец престајало навијати са бубњевима и великим заставима и по узору на тада већ легендарних “Бригате Гиаллоблù” дошло је до радикалне промене свести. Енглеска навијачка култура се почела копирати као и у другим крајевима Европе у то доба.

12.9.1999 је датум који ће вечно бити уписан у анале навијачког покрета АС Рома. Тада су ЦУЦС престали да постоје. ЦУЦС и мала група “Франгиа Остиле” су се свађале око главног места за њихов транспарент на трибини – Боyс и водећи момци Оппоста Фазионе су искористили прилику и одузели и једним и другима транспаренте – у целој Италији се причало у медијима данима о “фашистичком нападу на срце АС Роме”. ЦУЦСи су издали саопштење у којем стоји међу осталом да ће момци иза ЦУЦС бити увек са Ромом али да признају пораз који су им нанеле године и да напуштају поносно трибину. На гостовању у Венецији је окачен први пут транспарент “Ултрà Рома” (не наравно тај историјски из 80их година, већ нови…) и након медијских спекулација о нацизму и фашизму, о новим “фасци ди цомбаттименто” на Цурва Суд, се на утакмици против Перугие из протеста бојкотовало навијање и није изнет нити један транспарент.

На следећој утакмици се појавио транспарент “АС Рома Ултрас”, транспарент једне уније мостова малих група коју су у то време предводиле млађе генерације Суда. На почетку је све изгледало златно – велики инциденти, 45 одузетих парола од градских ривала на дербију против Лазиа, можда најбоље навијање у историји Цурва Суд – а на тој утакмици – све је изгледало као фантазија. Али ускоро долази до великих проблема – АС Рома Ултрас крше договоре с старијим групама и Боyс оснивају након распада АС Рома Ултрас после текме с Барцелоном (висио је у центру транспарент Тестаццио – али су се следећег лета повратили на чело трибине) нову генерацију млађих навијача која је одмах поред њих – “Ултрас Романи” – ултрадесничарска и радикална млађа група. Федаyн делује незаинтереосовани у навијачком покрету Роме и препуштају млађим групама организацију. Мноштво јако чудних група се оснивају у то време, сви под утицајем енглеског стила навијања. Између осталог: Ирисх Цлан, Обиеттиво Гласгоw, Традизионе Дистинзионе, Фигли делла Лупа, Фегати Спапполати, али има и озбиљиних као “Гиовентù Романа”, “Антицхи Валори”, “Модс”, још увек активне али не у навијању “Оппоста Фазионе”, и групе “Бригата де Фалцхи” по навијачкој легенди Роме која преузима место транспарента “Монтеверде” у сезони 2003/2004.

Тотално се избацује типични фолклор у навијању – сада су актуелни бар шалови, заставе на две мотке, дугачке и мелодичне песме, “баттимани”, марке су битне код навијача, стил је пуно важнији него што је некада био, “Цурва Суд” је некада била чврста целина, сада се намерно форсира организација мањих група (фирми), иако “АС Рома Ултрас” не одустају од историјског циља да уједине целу јужну трибину под њиховим транспарентом – сваки ултрас под ултрас заставу. Али да ли је то реалистично је непознато….само је познато да је већ једна још већа група престала да живи због тог циља…

…пишемо годину 1973. Лазио је на путу до титуле шампиона Италије. Појављује се први транспарент “Ултрас” на северној трибини, нема више спонтаног урлања и аплауза – има ту млађих момака из северних и западних делова града који износе своју љубав према клубу с пиротехником, заставама и транспарентима.

2. Део

Прве праве групе с именом “Ултрас Лазио” и “Цоммандос Монтеверде” (каснији ЦМЛ’74) се појављују 1974. Први дим запаљен у Риму је са стране “Ултрас”-а који су тада били на јужној трибини на пријатељској утакмици против Сан Паола. Али Лазио остаје међу главним адресама фудбала у Италији и тако група “Ултрас” напушта трибину. Мање групе попут “Леопард”, “Боyс”, “Вигилантес”, “Тупамарос” и “Маринес” улазе на трибину и организују навијање. И полако се ствара то што сви називају “Лазиалитà”. Екстремна љубав према Риму и његов историји, десничарски и домољубив покрет, оданост десничарским странкама и велике симпатије према фашизму – често се истицало да је Бенито Муссолини волио управо СС Лазио. Активни део трибине је био сачињен од 50 – 150 млађих навијача који су редовно ишли возом на гостовање – ствар која је годинама касније била главна инспирација једној групи званој “Ирридуцибили Лазио”.

Настају легендарни “Еаглес Суппортерс” и преузимају навијање у своје руке. Али убрзо долази до великих проблема унутар навијачке сцене Лазиа и 15-так младића оснивају групу “Викингс” и удаљују се од истих. “Еаглес” мењају трибину јер желе, као многе друге навијачке групе у то време имати трибину с којом имају идентификацију и у којој могу без проблема да форсирају навијање и уједињење трибине.

9. децембар 1979 је прва организована утакмица на којој је СС Лазио имао подршку с северне трибине и ускоро је већ испао у другу лигу која је ипак нешто најбоље што је могло момцима да се деси у то време. Велика гостовања у сезони 82/83 с некада 7.000 (Бологна), некада 4.000 (Бари), некада 10.000 (Пистоиа) Лазиала уз свој клуб – урнебесно навијање – хиљаде небескоплавих застава и међу првима организовано навијање с вођом на челу. Лазио је постао несхваћени феномен широм Апенина. Љубав своје публике према 11 фудбалера је убрзо прославио навијачку трибину Норд и сврстао је у сам врх Ултрас сцене Италије. Политика је и даље екстремно десничарска – Лазиали међу првима певају “Инно ди Мамелли” тј. Италијанску химну редовно на утакмицама вољеног клуба. Чак 15.000 Лазиали иде у Ареззо, једно од најмасовнијих гостовања у Тосцани свих времена…

Лазио побеђује пред 75.000 гледаоца Цатаниу после велике борбе – утакмице коју “Еаглес Суппортерс” сматрају као побеђену због навијача, због навијања, због љубави Рима према Лазиу. Долази на “промозионе” до туче у Цава деи Тиррени с навијачима Цавесеа и улазак у прву лигу је дефинитивно осигуран. У то време Еаглес као и друге навијачке групе Лазиа нису носиле италијанске заставе у знак отпора против “трицолоре” освојеног од Роме у години 1984. Ово је симболика комплекса у италијанској навијачкој сцени. Еаглес постају велика група и имају за тадашње услове фантастичну бројност од 2.000 чланова, остале групе инволвиране у чудо звано “Цурва Норд” су Ултрас’74, Цоммандос Монтеверде, ла Фаланге, Еаглес’ Корпс, Хелл’с Еаглес Дестроyерс, Америцан Еаглес, Группо Сцонволти и Еротиц Гропу. Као што сви видите већ је тада био присутан неки “стампо британницо “ у именима група Лазиа и многа имена ћете јос данас препознати код касније осниваних навијачких група широм Апенина.

18. октобар 1987 године је датум оснивања групе „Ирридуцибили Лазио“. Клуб је у великој кризи и после 3 године успева да уђе опет у Серие А. “Ирридуцибили” су група млађих момка, криминалца у покушају, неки чак бивши чланови “Еаглеса” које је исто почео нападати највећи противник – године и време. “Ирридуцибили” су група која је ношена љубави према клубу и радикалности. Визије пар великих ликова унутар ИРР’87 су темељ данашњег навијачког покрета Италије. Није тачно да су ИРР’87 измислили копирање Енглеза без бубњева, одлазак на гостовање возом “као некада”, тучу, пиво и заставе на две мотке али су заједно с Веронесима дефинитивно група која је у највише учествовала у развоју навијачког духа у то време. Наравно да су први конфликти између млађих ИРР и Еаглес неизбежни, ИРР чак улазе на муретто централе на Норд, централни део Норда на којем се налазе Еаглес Суппортерс.

Лазиали остају без свог стадиона због реновирања за светско првенство ‘90е и Лазио опет испада из Лиге. Еаглес већ 89е године морају да се боре за опстанак, све више млађих навијача прелазе на ултрадесничарске ИРР’87, међу њима и Паоло Ди Цанио 1989. Еаглес постају друга група трибине, али тек 92/93 на утакмици против Сампдорие после велике туче напустају Норд због “ великих разлика с ИРР” како истичу и одлучују да ЕС не постоје више. ИРР’87 организују навијање у свом стилу – све остало је историја и до данас се ништа није променило. Једино да је историјско пријатељство с Торином и са Баријем прекинуто одмах након распада Еаглес Суппортерс и да је прва гарда ИРР између Диаболика, Тонна, Yурија и Геппа успела да направи од ИРР марку. Прва су група која је комерцијалне сврхе користила за развој групе – годинама касније имате Радио Блù Италиа који емитује приче ИРР, 12 схопова у и у околини Рима, трибину која лојално стоји иза феномена Ирридуцибили и клуб који не може да доминира над групом, већ група која доминира над клубом. Питање је једино да ли су ИРР продали свој мото с којим су увек нападали Еаглес – да користе навијање за зараду…

…ко је бољи и чија трибина има висе магије – одлучите сами, Ултраси Србије – једно је јасно – има толико прича на Норду и Суду колико и Ултраса, који су деценијама градили оно што Боyс, Федаyн, АСР Ултрас, односно Ирридуцибили, ЦМЛ’74, Банда Но’Антри данас зову “Ла ностра сториа è ла пиù белла дел мондо…”.

Лично мишљење аутора: Перверзне политичке структуре унутар Суда ће помоћи да се ерупција национализма угаси неке мање групе као што су XXИ Априле, који су већ напустили трибину због невероватних политичких дешавања на Суду. Боyси и Федаyн су групе легенде, које нису више активни у организицији трибине, већ искључиво долазе због части своје групе и части свог клуба, а АСР Ултрас немају репутацију за организацију трибине као што је Суд, иако је навијање у неким покушајима јако завидно. Али Суд није тај Суд као што је био пре 10 година, Суд није тај Суд који је светлио и који је био позитиван, велика криза која се покушава обићи радикалном политичком линијом као што то често италијански Ултрас покушавају. Имајући у виду да скоро све новоосноване групе Суда имају или про-британски или про-нацистички или у најбољем случају и једно и друго стил, се ипак види да време није прошло поред те историјске трибине – али да све то делује помало вештачки, иако је то додуше можда чак и нови пут свих италијанских Ултраса сем неких трибина који још увек покушавају да одрже “Стампо Италиано” (Бари и Лецце су најбољи пример, велике трибине које су то покушавале попут Суда у Милану и Норда у Бергаму су доживеле катастрофе у задњих 2-3 године…).

Норд Лазиа је такође у транзицији. Ирридуцибили имају додуше велики монопол и тешко је веровати да ће икада имати озбиљнији проблем у одбрани трибине, али је познато да није све тако златно као што изгледа. Вође трибине нису често на гостовањима, паре и политика (асоцијација с Нуова Гуардиа и с листом унуке Муссоллини су свима познате чињенице) су одвојиле ИРР од реалности – све чешће имате у Риму кампање за скупљање пара за италијанске породице у Аргентини због економске кризе, керова без дома у главном граду, протести у политичком и друштвеном животу – јесте да је то њихов стил, јесте да « Када мисао постаје акција » није само парола него део њихове идеологије, али је и видљиво да старији Лазиали све чешће избегавају тај феномен и удаљују се чак од групе. « Банда Но’антри » и тренутна мала криза Норда, о којој постоји толико варијанти да нећу овде да је спомињем, показују да ниједна група не може да избегава једно: Живити за свој фудбалски клуб и ништа више!

УЛТРАС ИТАЛИЈА


Италијански стадиони су спортска борилишта на којима навијаци стварају најбољу
атмосферу у Европи. Ту не мислимо на певање песама и навијање, вец пре свега на
атмосферу потпомогнуту заставама, барјацима, пиротехником, кореографијама. Ако је
неко мајстор да ушарени трибине и од досадног калцо (Цалцио) меца направи спектакл
онда су то свакако ултраси, како се у Италији називају најжешци навијаци окупљени
на својим трибинама иза голова. Многи наши навијаци и љубитељи фудбала када
гледају пренос неког меца италијанске лиге цесто више имају да виде пре самог
поцетка утакмице, захваљујуци дешавању на трибинама, него током свих деведесет
минута игре. Ако су Енглези синоним за нереде на стадионима, феноменално навијање и
прврженост клубу и националном тиму, италијански ултраси су пионири навијацких
кореографија. Све што се дешава код нас на стадионима Партизана, Звезде, Рада, Воше,
Земуна. као и на осталим европским утакмицама одавно је видено широм апенинског
полуострва, а вецина спектакуларних кореографија које приредују навијаци Лазија,
Роме, Милана, Интера. увек це бити недостижне за све остале европске навијаце. Због
ригорозног закона који је вец дуги низ година на снази у Великој Британији, на
острвским стадионима је незамисливо видети упаљену бакљу, димњаке, транспаренте
са називима група, шеталице или огромне барјаке (изузетак је Ливерпоолов Коп). Рец
навијац у Италији се везује за термин Ултрас. Свуда у свету та рец ознацава нешто
агресивно,екстремно, тако да би било логицно да је у фудбалској терминологији ултра
навијац уствари хулиган, али није тако. Ултраси у Италији су навијаци задужени за
све што један мец цини правим из навијацког угла наравно. По завршетку меца за
Ултрасе одмах поцињу припреме за наредни. Они су ти који це на редовним састанцима
одлуцити шта це се правити, организовати одлазак на гостовање, кореографију,
навијање, исписати пароле, потуци се. Од цланарине, путовања и продаје навијацких
реквизита финансира се вецина акција на стадионима. У италијанском фудбалу термин
Ултра такоде вуце и политицке корене из периода током шездесетих година прошлог
века. Након Другог светског рата, политицки немири у Италији одражавали су се на све
сфере живота, па тако и на спорт. У фудбалском свету тако су настале поделе на лево
и десно орјентисане навијаце. Лазиови и Интерови су традиционално десницари, док се
њихови градски ривали Рома, односно Милан изјашњавају као левицари. Седамдесете
године су као и на острву биле сведоци бројних инцидената и окршаја навијацких
група. Незамисливо је било да дерби мецеви у Торину, Милану, Денови или Риму проду
без макљажа навијаца ривалских тимова. Кулминација је уследила на римском дербију
1979. године када је један навијац Лазиа настрадао, пошто је погоден ракетом
испаљеном са противницке трибине.
Ултра покрет у Италији се ширио изузетном брзином тако да је вец током осамдесетих и
сваки нижеразредни клуб имао своју организовану навијацку групу, а убрзо су у сам
навијацки врх избиле Ултрас групе "мањих" клубова попут: Аталанте, Наполија,
Вероне, Фиорентине.
Стефано Мангини је двадесетпетогодишњи навијац Сампдорие, припадник групе Ултрас
Тито Цуццхиарони (УТЦ) и момак задужен за организовање кореографија: "Прва
организована навијацка група у Италији основана је крајем 1968. године. Рец је о
навијацима Милана окупљеним у групу "Фосса деи Леони" (јазбина лавова). У јулу
месецу 1969. године основана је и прва група са називом Ултрас у свом имену "Ултрас
Тито Цуццхиарони". Осниваци су били два момка и две девојке, навијаци Сампдорије, а
група је из утакмице у утакмицу имала све више присталица и цланова. Троје их је и
данас редовно на свим утакмицама нашег клуба, док је једна женска особа након дуге
болести преминула прошле године. Три месеца након оснивања УТЦ и навијаци Торина су
оформили своју групу "Ултрас Граната". Мислим да је њихова заслуга највеца што се
термин Ултрас процуо по Европи пошто су они у то време, за разлику од Сампдорије,
били редовни уцесници европских купова на којима су приредивали сјајну атмосферу
атипицну за остале европске стадионе.
*Зашто баш назив Ултрас Тито Цуццхиарони?
"Тито Цуццхиарони је био Аргентинац, деснокрилни нападац Сампдорије, током
шездесетих и седамдесетих и један од миљеника навијаца са којима је био веома
близак. Ови су му се одужили назвавши групу по њему. Данас језгро цини седамдесет
људи, који равноправно одлуцују о свему, док на стотине других навијаца плацањем
цланарине помажу рад наше групе."
*Да ли осим УТЦ постоји још организованих група навијаца Сампдорије и кажи нам нешто
више о самој организацији. Има ли сукоба меду вама?
"Осим нас, постоји и велики број других група од којих су најбројнији "Феделиссими
1961" (највернији). Да вас не буни, 1961. ознацава годину од када су момци из те
групе присутни на стадиону, а не када су основани. Ту су још и "Хелл'с Ангелс",
"Хаwкс 1991", "Фиери Фоссато", "Цани Сцолти" (који су наша цасулас екипа), "Ривиера
Блуцецхиата 1985", "Армата Блуцерцхиата", "Скуллс" и бројне друге мање битне групе.
"Ултрас Тито" је независна од других група и најутицајнија меду навијацима
Сампдорије. Сами се финансирамо од продаје реквизита. Сва гостовања сами плацамо,
као и све кореографије. На стадиону смо на горњем нивоу јужне трибине, која цела
има 8.500 претплатника, што је импозантна бројка. Односи са управом и играцима су
добри иако у прошлости није увек било тако. На целу фудбалског клуба су председник
Риццардо Гарроне, богаташ, власник нафтне компаније Е.Р.Г. и директор Гиусеппе
Маротта један од најутицајних фудбалских радника у Италији, одмах иза Луциано Моггиа
из Јувентуса. Сваког цетвртка у подне или десет увеце одржавамо састанке на којима
је присутно водство групе. Ту договарамо шта це се радити на утакмици за викенд.
Наравно, дерби мецеви се планирају месецима унапред. За последњи градски дерби са
Геноом смо издвојили 3000 евра за кореографију која је спремана пуне две недеље.
Све смо сами финансирали, без помоци клуба. Од прошле сезоне УТЦ издаје фанзин који
излази два пута месецно. "Феделиссими 1961" који су смештени испод нас на југу
такоде имају свој фанзин. Док је на целу клуба био Мантовани, дошло је до сукоба
измеду нас и њих, пошто је председник фаворизовао нашу групу. Након пар година све
је изгладено. "
*Коју би сезону издвојио као најбољу?
"То је свакако 1991. година када смо предводени Вујадином Бошковим освојили титулу и
играли запажену улогу у Европи. Звезде тима су били Луца Виалли и Манцини. На финалу
купа купова у Гетеборгу нас је било највише. Тада је Виалли постигао оба поготка у
победи над белгијским Андерлехтом. Претходна сезона је такоде била одлицна. У Риму
нас је било преко 3000 на утакмици са Ромом. У полувремену је дошло до сукоба са
полицијом на стадиону. На крају сезоне смо на Ромином сајту проглашени за најбољу
групу која је гостовала на олимпијском стадиону."
*Поменуо си инцидент са полицијом у Риму. Колико су цести сукоби на стадионима у
Италији и која је најжешца туца везана за вашу групу?

2. део :

"Раније је било много више инцидената, посебно током осамдесетих. Навијаци Аталанте
су дефинитивно најгори у Италији. Њихове групе "Бригата Нероаззуре 1976" (скрацено
БНА), "Суппортерс Оф Деа" и "Wилд Каос" (који више не постоје пошто је вецина
цланова у затвору) су изазивали нереде где год су се појавили. Данас када год се у
медијима помиње насиље на стадионима у Италији, све се увек пореди са хулиганима
Аталанте. Захваљујуци њима Аталанта је један од најомраженијих клубова. 1998.
године њих 500 је разјурило цео плато испред Роминог југа на којем је било скоро
десет хиљада Романиста. Њихови најљуци непријатељи су хулигани Бресцие "Ултрас
Бресциа 1911". Градови Бергамо и Бресциа су удаљени један од другог свега двадесет
минута колима, тако да је ту рец о локалном ривалитету и мржњи. И данас су утакмице
Бресцие, Аталанте, Вероне као и клубова са југа земље пуне инцидената.
Највеци инцидент везан за утакмицу Сампдорије догодио се 1998. у Бологни. Требала
нам је победа за опстанак, али смо одиграли само 2-2 и након више од двадесет година
испали у другу лигу, треци пут у историји клуба. По завршетку утакмице, из оцаја и
беса смо пробили кордон полиције и напали домаце навијаце на паркингу иза стадиона.
Нереди су трајали скоро пола сата. Велики ривалитет влада измеду нас и навијаца
градског ривала Геное. На дан дербија 1991. цео град је горео, а туце и повредени
навијаци оба тима нису могли да се изброје. Након тих инцидената полиција је
похапсила велики број изгредника, а ми смо склопили примирје. Сада се игноришемо,
надмецемо на трибинама, али су туце реда појава. Пре три године после утакмице
измеду Сампдорије и Торина дошло је до туце навијаца на улицама града. Биланс сукоба
је 20 повредених навијаца, 8 полицајаца и 50 ухапшених. У јануару 1995. године на
утакмици Геноа-Милан, Симоне Барбиглиа припадник Миланове групе "Фосса деи Леони"
убио је навијаца противницког тима Цлаудиа Спагнолу, задавши му ударац ножем у леда.
Полиција је до три ујутру држала навијаце Милана на стадиону док нису нашли убицу,
да би му суд одредио казну затвора у трајању од само две године. Од тог трагицног
догадаја више ништа није исто на навијацкој сцени у Италији, а све велике групе су
кренуле у кампању искорењавања насиља са стадиона."
*Каква је ситуација у Денови? Ко има више навијаца ви или ривал? Да ли Сампдориа и
Геона одувек играју на истом стадиону?
"Клуб ЦФЦ Геноа је основан далеке 1893. године. Основали су га поморци из Велике
Британије. Иако последњу давно, Геноа је освојила цек шест титула, и спада у ред
најтрофејнијих клубова у земљи. Сампдориа је основана тек 1946. године фузиом два
стара клуба Андреа Дориа и Сампиердаренсе. Сампдориа је познатија у Европи, након
успеха 1990. и пораза у финалу купа шампиона од Барцелоне две године касније. Геноа
има више навијаца посебно старијих, што је и логицно. За њих важи да су
страственији од нас. Последњих десет година су у другој лиги, и данас имају тек око
10.000 претплатника, док Сампдориа има преко 25.000. Њихова група "Фосса деи
Гриффони" (јазбина грифона), распала се 1992. године након сукоба меду водама.
Победницка екипа оснива нову групу "Веццхи Орси", али убрзо мењају име у "Оттавио
Барбиери", у цаст легендарног играца. Стадион Луиги Феррарис је најбољи у Италији.
Израден је на месту старог стадиона, по узору на оне у Енглеској, у периоду измеду
1987. и 1990. године пред светско првенство. Капацитет је 38.000, што је скоро
20.000 мање у поредењу са старим стадионом. Првих пет година постојања Сампдориа
је играла на другом крају града , на стадиону Цаиенна, који је данас атлетски
стадион. Од краја 1950. године ми и Геноа играмо на истом стадиону."
*Колико су навијацке групе у Италији политицки активне и ко има најбоље навијаце?
"Ултрас Тито је аполитицна група. Нас занима само Сампдориа. За разлику од нас има
доста група које се јавно политицки изјашњавају. Меду десницаре спадају:
"Ирридуцибили" Лазио, "Бригате Россонери" Милан, "Бригате Гиаллоблу" Верона,
"Фигхтерс 1977" Јувентус. док су левицари: "Рангерс" Писа, "Бригате Аутономе
Ливорнеси" Ливорно, "Армата Росса" Перугиа. Опште је мишљење да најбоље навијаце
у Италији имају Рома, Лазио, Милан и Интер."

Неколико група Роминих навијаца ујединиле су се 1977. године под именом "Цоммандо
Ултра Цурва Суд" (ЦУЦС), са основним циљем боље организације кореографије и
навијања. Они су сигурно једни од најмаштовитијих навијаца на свету када су
кореографије у питању. У главном граду их има неупоредиво више од Лазиала. Пошто се
језгро ЦУЦС након петнаестак година расуло, на цело групе су ступили нови, млади
момци, па је 1999. дошло и до промене назива у једноствно "Ултрас Рома". Са друге
стране навијаци Лазиа, иако у подреденом положају у односу на градског ривала, ни
мало нису заостајали нити заостају за навијацима Роме по кореографијама. Крајем
осамдесетих "Еаглес Суппортерс" престају да постоје а водецу улогу на Лазиовом
северу преузимају "Ирридуцибили". Они су били прва италијанска ултра група која је
одступила од класицног стила италијанског навијања. Избацени су из употребе огромни
транспаренти, који су замењени малим заставама у енглеском фазону, а у репертоару
песама све више је било енглеских мелодија.

*Интересантно је да на навијацкој сцени у Италији постоје бројна пријатељства
измеду ултрас група супарницких тимова. Са ким сте ви у добрим, односно лошим
односима?
"Пријатељи смо са навијацима Парме, француског Марсеја, као и са навијацима мањих
клубова попут Цатанзара и Спезие, док је много више оних са којима се не волимо. На
првом месту непријатеља су нам навијаци Торина (још од најранијих дана две групе),
Јувентуса, Милана, Наполиа, Бресцие, Бологне и наравно Геное."
*Просто је незамисливо да један мец италијанске лиге протекне без пиротехинке. Да ли
је она дозвољена?
"Бакље је дозвољено палити на стадионима, иако це вам их полиција одузети ако вам
их наде приликом претреса, посебно ако је рец о гостујуцим навијацима. Због паљења
бакљи нико не може бити ухапшен што је најважније, сем ако је не користите у туци
са противницким навијацима или сукобу са полицијом. Ми их на наш стадион уносимо
знатно раније, углавном умотане у велике транспаренте и заставе. У свим градовима
постоје легалне продавнице пиротехнике, а посебно у лукама попут Денове."
*Да ли УТЦ прате репрензетацију?
"Пре неколико година у Италији је основан покрет под називом "Ултрас Манифесто" који
је окупио под исту заставу навијаце свих клубова. Основни циљ је борба против
корупције и фудбалске мафије. Због свих срања која се дешавају са ТВ правима,
умешаности политицара и кладионица у водење клубова, догодило се да клубови попут
Фиорентине и Наполија банкротирају и буду избацени у трецу лигу. Прошле године на
скупу у Милану састале су се цак 72 навијацке групе како би изразили свој бунт и
незадовољство стањем у Калцу. Ове године исти скуп је организован у Болоњи када
је договорено да се иде организовано у Португал како би се бодрила репрензетација.
Ми нисмо ишли, али је ово први пут након дуги низ година да су се око репрензетације
окупили навијаци Интера, Вицензе, Торина. Сецам се да су на светском превенству у
Италији 1990. године навијаци били махом окренути бодрењем играца који играју у
њиховом клубу. Наполијеви су навијали искљуциво за Аргентину због Марадоне, док су
опет сви други навијали против њих. Тако се дешавало да су на сусрету
Аргентина-Камерун који се играо у Милану, навијаци Интера, инаце десно оријентисани
скинхеди, навијали за црнце из африцке екипе."

Према последњим истраживањима највише навијаца на Апенинима има најтрофејнији клуб
Јувентус, скоро десет милиона. Иза њега су Милан и Интер, који заједно имају колико
Јувентус, па потом следе Рома и данас трецелигаш Наполи са два милиона тифоза. На
првој утакмици Наполија у трецој лиги против Циттаделле присуствовало је преко
50.000 навијаца! Бројне навијаце имају и Фиорентина, Лазио, Бологна, Верона, Торино,
Бари, као и клубови са Сицилије односно Сардиније, Палермо и Цаглиари. Сампдориа је
по бројности навијаца тек негде на петнаесетом месту.

Фиделис Андрија

Зову се Brigate Fidelis Andria, што је релативно ново име, од 1998. до тада су били познати као New Blue Generation... Тренутно су у стагнацији, колико сам видео по форумима око 100 људи на гостовањима, мада их је на дербијима против Фође на пример пре неколико година било и много више. На њихову несрећу сада су у Серији Ц, играју у другој групи, не са својим традиционалним непријатељима Авелином и Фођом, тако да нема прилике за најважније утакмице.
Чланови су оне пријатељске групе коју чине Бари, Ређина, Барлета, Салернитана, Косенза... Од навијача са севера имају контакте са тифозима Венеције.
Важе за десно оријентисане, клуб је чак био кажњаван због расистичких испада. У последње време једна њихова застава виђа се на утакмицама Палерма, а навијаче везује заједничка мржња према Катанији (на једној од утакмица у Андрији, навијачи Катаније су им бацили бомбу из кућне радиности, па су домаћи провалили на гостујућу трибину и избила је фрка невиђена).
Остале непријатеље можете сами да извучете... Авелино (због Салернитане), Фођа (увек нереди и једне године чак десетак повређених), Леће (због Барија, али и суседске мржње), у Серији Б се развило непријатељство са Перуђом, Тернаном и Вићенцом. Због сукоба са навијачима Вићенце имали су тешке тренутке када су их заскочили традиционални пријатељи Вићентина, навијачи Пескаре.
Иако деле исте политичке ставове, мрзе се и са навијачима Вероне, али ја ипак мислим да је то због чињенице да су фашисти добри са навијачима Фође.

Салернитана

Водећа група: GRANATA SOUTH FORCE (основани су 1981. године, настали су од старе групе Salernitana Panthers, која је основана 1977.)

Остале групе: ULTRAS PLAITANO, CLUB FEDELISSIMI ANTICA SALERNO (Група старијих навијача Салернитане. Група је онована 1976. године),URAGANO GRANATA- MARICONDA, NUOVA GUARDIA, VECCHIO STAMPO, VIKING GUERRIERI, LIONS, NUCLEO STORICO, OPULENTA SALERNO, MUMMIONS, LE FEDELISSIME (најватреније навијачице Салернитане).

Пријатељи: Бари, Бреша, Барлета, Андрија, Равена, Паганезе, Марсеј.

Ривали: Наполи, Ноћерина, Авелино, Фођа, Каљари, Косенца, Пескара, Верона, Фиорентина.

Све групе навијача Салернитане окупљене су под називом Ultras Salerno, урадили су пуно оригиналних кореографија од којих су неке баш спектакуларне.

Удинезе

Главна група су некадашњи Hooligans Teddy Boys, даннас само Teddy Boys.
Налазе се екстремно десно, део су скинси, а на северној трибини стадиона Фриули су чести пре све анти-јеврејски слогани (делом је то повезано са мржњом према оближњем Трсту, њиховим заклетим непријатељима. У Трсту иначе живи доста јевреја).
Занимљиво да Teddy Boys нису највећа група на трибини (већи су Kaos North, али су они препустили вођство трибине Teddy Boys-има). Остале групе су Friulani in seguito, New Guard i ULTRAS, секција Veneto и секција Milan(они су блиско повезани са Fedayn Romа).
У последњих неколико година бележе видан напредак, пре тога били су исмевани због лоших кореографија али и неорганизованости трибине. Проблем је била и бројност, али су се омасовили и занимљиво на гостовање у Прагу против Спарте ишло је чак 4.000 људи. Треба рећи да су у последњих неколико година редовно у Евро Куповима, па је то и разлог што напредују.
Једино право пријатељство негују са навијачима Вићенце, били су добри и са Модс Болоња, али је због приближавања са Романистима то пукло. Наравно највише мрзе суседне навијаче Тристине, иако се два клуба готово никад не састају.
Мрзе се још са навијачима Вероне, Пјаћенце, Сампдорије, Кремонезеа, Јувентуса и Венеције.
Навијачи Удинеззе су једино опасни код куће, и даље су једна од бројчано најслабијих трибина у Серији А, готово је и да не личе на жабарске навијаче (приметан је и даље јак енглески утицај).
Стадион им је ужасан, чак га и сами навијачи упоређују са затвором и много је велики за провинцију каква је Удине. Према неким сведочењима прилично се слабо чују и навијачи су тотално несинхронизовани.

Ђенова

Уопштено, да би се говорило о дербију у Ђенови, потребно је прво се подсјетити настанка Сампдорије и Ђенове, који ће нам помоћи да боље разумијемо разлике између ова два клуба и њихових навијача.

Ђенова је најстарији клуб у Италији, основана 1893. године, освојила је 9 титула првака, али последњу још 1924. године, те дуго времена својим навијачима није приредила никакву посебну радост, што је један од разлога што су навијачи Ђенове веома темпераментни, али и увијек спремни да протестују против клуба и управе.Сампдориа је основана 1946. година и велики број година је била минорни клуб у односу на Ђенову.Њени навијачи били су из Сампиедарене(периферни крај Ђенове) и осталих индустријских крајева на западу града.Због тога је све до пре двадесетак година постојала разлика између ђеновеза и дориана.Навијачи Сампдорјие су били више из радничких и имигрантских породица, док је Ђенова окупљала прије свега старе Ђеновљане и ситну буржуазију.Данас је ситуација другачија, јер скоро сва Ђеновљанска буржуазија навија за Сампдорију, тако да се може рећи да Дориа има више обичне публике у Ђенови.Такође је занимљиво рећи да је током 70-их и 80-их на утакмицама Дорие било више наркомана и криминалаца, док је сада ситуација потпуно другачија, и скоро сви наркомани који иду на текме су Ђеновези.

Први дерби на коме је виђена једна кореографија је онај одигран 17.3.1974. године.Јужна
трибина (УТЦ) користила је жуте димове, док је сјевер (ФДГ) изњео једну велику црвено-плаву заставу са Грифоном у средин.Тих година било је вемо честих инцидената између УТЦ и ФДГ, али није било много повријеђених пошто се није употребљавало оружје...
http://www.ultrastito.it/foto/genoa_samp78_79.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/Genoa-samp%201978-79.jpg
Сезоне 79/80 почиње ера великих организованих корографија.На другом дербију те сезоне ђеновљани су убацили у терен 11 зечева обучених у Сампдоријине боје, док су УТЦ надували огроман гумени балон у лику Попаја.У том периоду се уочавају велике разлике у начину спремања кореографија између две трибине.Сезоне 80/81 ФДГ су користили велики број бакљи и димних завјеса на дербију, што није био сључај и са УТЦ, који су на првом дербију пођелили 2000 пом-помова у бојама клуба и спремили су велики поздрав упућен Ђеновезима, направљен од дрвета врло подгругљиве садржине.На другом дербију те сезоне УТЦ доносе 8000 папирних заставице.Сљедеће две сезоне Ђенова проводи у серији Б.Јако интересантно је било на првом дербију 83/84.Вече пред дерби, Ултрас Тито улазе на стадион и краду димњаке које су ФДГ припремили за утакмицу.Поред тога било је показано 11 застава , на којима је умјесто ликова Ђеновиних играча, било 11 задњица, а на почетку утакмице један шимпанза обучен у Ђеновин дрес је учао у терен, направио пар кругова око центра, уз ерупцију одушевљења на Сампдоријиним трибинама.На прољећном дербију ФДГ су протествовали против управе, без навијања и транспарената, док се на југу
гђе су се налазили УТЦ појавила прељепа застава(90x34) која ће годинама бити најдужа у Италији.Сљедећих шест сезона није било дербија, јел је Ђенова ирала у серији Б, а једну сезону и у серији Ц1.
http://www.ultrastito.it/foto/genoa_samp80_81.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/samp_genoa82_83_2.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/samp_genoa_82_83_4.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/genoa_samp_83_84_2.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/genoa_samp_83_84.jpg
Дерби се вратио 30.8.1989. када је играна утакмица за куп Италије, на којој, осим великог броја застава, није виђено ништа спектакуларно.У првенству, међутим, кореографије су биле
заиста импресивне.У јесењем дербију ФДГ су затворили своју трибину са црвено-плавом завјесом, која је по отварању пружила величанаствену слику сјевера, пуног црвених заставица у једној и плавих у другом ђелу трибине.На другој страни Ултрас Тито су се појавили обучени у прслуке, тако да су свој распоредом формирали боје свога клуба.На
прољећном дербију су такође доминирале класичне заставе, класичне на сјеверу, и високе кратке (као заставе јапанских самураја) УТЦ.
http://www.ultrastito.it/foto/genoa_samp_89_90.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/samp_genoa_89_90.jpg
http://www.tifonet.it//fotousr2/1814_9062001201144.jpg
90/91 спектакли су били такође веома добро припремљени.На јесењем дербију навијачи Сампдорије с урадили 8000 пластичних пехара, као подсјећање на побједу у КПК у сезони 89/90), док је са друге стране направљено море од црвено-плавих трака са једним бродом
који плови са једног краја на други.На прољеће Ђеновљани су направили модел једног авиона који атерира на писту аеродрома прослављајући тако свој улазак у европске купове.
На југу је пођељено 8000 застава у Сампдоријиним бојама а било је и много великих пластићних туба, такође у бојама клуба, напуњених топлим ваздухом, који су били пуштени у ваздух, што је представљало апсолутну новину у кореографијама.И сљедећа година је била
обиљежена са много занимљивости.На југу је пођељено 1000 заставица са натписом «цампиони» док су Ђеновљани поновили једну стару сценографију, пођеливши сјевер на пола и испунивши их црвено-плавим заставицама, док су над читавом трибином доминирала два огромна грифона, која су држала грб Ђенове.На прољећном дербију јужна трибина је направила две дивне кореографије у размаку од двадесет секунди.Прво су дигнути картони којима је направљена застава Сампдорије, а затим су спуштени каротини и дигнуте заставице које су на бјелој подлози исцртале грб града Ђенове и италијанску тробојницу.ФДГ су на тој утакмици протествовали против хапшења тројице својих навијача у Асколију и ограничили су се само на навијање.Од сезоне 92/93 почиње опадање у квалитету кореографија, које постају све једноставније и јефтиније, влада нека безидејност.Палиле су се углавном бакље, обнављали стари фондови застава итд.Сезона 94/95 је последња сезона када се играо дерби, на крају те сезоне Ђенова испада у другу лигу, гђе и сада кубури.ФДГ пале велики број црвено-плавих димова, а такође су имали и инциденте са полицијом док се на југу појавио велики натпис САМПДОРИА са заставама на два копља.На прољећном дербију УТЦ приказују нову велику заставу, дугачку 70 метара, која на средини има цртеж Сампдиријиног навијача са шалом око врата, док су Ђеновези користили само заставе и бакље.Од зада дербија није било, само утакмице Купа, на којима нисмо могли виђети ништа спектакуларно.У сезони 2001/2002 и Сампдориа испада у другу лигу , али ништа спектакуларно нисмо виђели.Као што вјероватно знате, Сампдориа је сад у серији А.
http://www.tifonet.it//fotousr2/1664_23052001113540.jpg
http://www.tifonet.it//fotousr2/1856_15062001125451.jpg
http://www.tifonet.it//fotousr2/1856_14062001185755.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/genoa_samp_90_91.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/samp_genoa_94_95.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/genoa_samp_94_95.jpg
http://www.ultrastito.it/foto/genoa_samp02_03_6.jpg
http://www.tifonet.it//fotousr2/8447_21062003130141.jpg
http://www.tifonet.it//fotousr2/8447_21062003124712.jpg

Fossa dei Grifoni “јазбина грифона” (грифон је митолоско бице, пола птица и пола лав, симбол Геное) основана је 1973. Одмах су се наметнули као главна група која је водила целокупну организацију навијања и свега осталог на трибини(Цурва Норд).Да каземо главне фаце у њој (Сцотто, Берогно, Спагноло, Цаллагхан) били су прави узор за све навијаце, па су зато узивали велико постовање и њхова рецсе веома постовала.Групу је карактерисала углавном старија екипа.Навијање је увек било страствено и константно уз велики број мелодицних песама, а све то уконпоновано у безброј плаво,црвених застава,транспарената,салова..итд. За велике утакмице као сто су дерби са Самдориом (и неким вецим клубовима)редовно су прављене фантастицне кореографије.Ево неких:
http://www.akaiaoi.it/images/Gallery/Grifone%20013.JPG
http://utenti.lycos.it/elforossoblu/hpbimg/derby_europa.jpg
http://www.akaiaoi.it/images/Gallery/Grifone%20022.JPG
У време тих 70-тих година када је група дозивљавала свој успон била су позната и велика гостовања која су достизала цифру и по неколико хиљада људи.
Позната ствар у Италији су била разна пријатељства између навијацких група,тако да су Фосса деи Грифони имали многа пријатељства са навијацима Писе, Вицензе, Анцоне, Наполија и наравно највеце пријатељство(мозе се реци и братство) које и дан данас датира са навијацима Торина .
http://www.fototifo.it/eventi/20042005/torino-genoa_19/20042005_torino-genoa_005.jpg
http://www.fototifo.it/eventi/20042005/torino-genoa_19/20042005_torino-genoa_004.jpg
http://www.fototifo.it/eventi/20042005/torino-genoa_19/20042005_torino-genoa_007.jpg
Такође су били добри односи са навијацима Милана али је то пријатељство оконцано,а кап која је прелила цасу било је убиство Винценза Спагнола на утакмици Геноа-Милан 1995.Инаце, убица Симоне Барбаглиа добио је 11 година затвора. Са друге стране у непријатељске клубове се убрајају наравно Сампдориа, Јувентус, Интер, Аталанта, Верона..итд.Сигруно су неки од тих односа и политицки настројени. Као сто је и познато навијаци Геное се сматрају да су лево орјентисани,а такође је познато да су напр. интеристи, веронеси,лазиали... супротног става. Занимљиво је да је у задњих пар година досло до раскида веза с Писом и Вицензом,а са друге стране до приблизавања с Ливорном (традиционално познатим левицарима)..
Све у свему досла је и та 1992-93 год када су Фосса деи Грифони расформирани,након сукоба између вођства групе.Видели су да је све висе долазило до несугласица између старијих и препустили вођство екипе млађим људима.Мозе се реци да је велике “Фосса деи Грифоне” наследила група “Оттавио Барбиери” (названа по једном од легендарних играца) која и дан данас води главну улогу на трибини, а ту су јос и Ассоциазионе Цлуб Геноа,Веццхи Орси,Грифони ин Рете итд.

Каљари

Водећа група им је Sconvolts (покварењаци), основани су 1987, симбол им је грб града Каљариа, језгро екипе чини око 50-60 људи.

остале групе- Furiosi , vecchie facce

Трибина им је подељена, иако су дуже време били заједно на другом нивоу услед разлика и сукоба који постоје између ових група. Покварењаци су пре неколико година прешли на доњи ниво. Имају обичај и да на гостовањима поделе сектор на два дела, и навијају одвојено. Разлике између група заснивају се на политичким поделама и пријатељствима.

Furiosi су у пријатељству WKA a Sconvolts са Вероном , Сампдоријом и Пармом.

Њихове пароле -
Бити Ултрас - бити то у духу!
Поштовање за Ултрасе!
arrow: Cagliari
grupe;Sconvolts '87,1989(?), (Furiosi '89)

Коринтијанс-Gavioes de fiel
Живот у Бразилу је 60-их година прошлог века био мрачан.Војна хунта спроводила је апсолутну самовољу,диктатура је ''цветала'' и била уочљива на сваком кораку,а оне који су превише причали-појео је мрак.Народ се смиривао тако што је власт зидала,у правом смислу те речи,фараонске објекте попут ''Morbal'' и ''Rodovia Transamazonica''.Животни мото који је власт пласирала био је :''Живети без циља и умрети за домовину''.Диктатура није била присутна само на политичком плану него и у спорту.Без обзира што је легендарни Пеле тих година прослављао хиљадити гол и што је Бразил успео да се пласира на Светско првенство у Мексику,на челу клубова биле су управе одане диктаторском режиму.То је било најуочљивије у Коринтијансу,а испоставиће се да је та чињеница била иницијална каписла неколицини момака из истоименог кварта у Сао Паулу да оснују навијачку групу GAVIOES DA FIEL,чији је превасходни циљ била борба против диктаторске Управе клуба за који навијају.Како то обично бива у апсолутистичким системима,свако веће окупљење на једном месту одмах је изазивало сумњу да се спрема побуна против ''народне власти''.Тако су GAVIOS DA FIEL састанке организовали у строгој тајности,мењајући локацију приликом сваког окупљања.У почетку,то су били забачени ћошкови кватра Коринтијанс,јер нико није имао храбрости да им уступи било какву просторију,али су касније,када је група ''порасла'',пронашли своје прве просторије у којима су смишљали акције.Прича је кренула од уха до уха и врло брзо GAVIOES DA FIEL постаје респектабилни покретач новог таласа Коринтијансових навијача.У почетку утопистички идеал,борба за изношење отвореног мишљења,поштовање навијача и избацивање некомпетентних ликова из управе клуба постао је реалност.Талац који су покренули GAVIOES DA FIEL жестоко је уздрмао до тада неприкосновену управу Коринтијанса.Видевши да имају све више присталица уз себе,GDF су избацили свој нови захтев.Желели су,наиме,да директно суделују у осмишљању политике клуба.Тако је Коринтијанс Паулиста у својој управи ''добио'' људе који живе за њега,насупрот оних који су за циљ да се од њега окористе.Многи су се питали како су GDF у таквом доктаторском систему какав је постојао у Бразилу уопште успели?Једноставно,наметнули су се као авангарда.Били су нешто потпуно ново-група је свако могао да слободно изнесе мишљење.То је оно што је младима у Бразилу недостајало током владавине војне хунте.Када се на све то дода врхунска организованост и подела посла унутар групе,успех је био неминован.Вође су настајале на сасвим природан начин.Свако ко је унутар групе наметнуо својим интелектом,односно креативношћу,могао је да предводи одређени посао,а изнад свих њих постојала је ''глава која мисли'',односно,за неверовати када су у питању навијачи,једав врхунски интелектуалац.Да би та особа била заштићена GDF су увек смишљено избацавали у први план неког другог члана и приказивали га као вођу,а овај је морао да буде спреман да одговорност таквог посла прихвати на себе.Међутим,тај члан није знао како група функционише,где се састају и какве акције планирају,тако да полиција од лажног вође није могла ништа да сазна.Падом диктатуре у Бразилу,али и у самом Коринтијансу,GDF се окрећу искључиво подршци клубу и задобијању примата у самом Сао Паулу.Октобра 1974. године добили су просторије у којима се и дан данас окупљају најватреније присталице Коринтијанса,они који знају шта значи ''уметност састајања''.Ту се договарају акције против других навијачких група,сачекуше гостујућим навијачима,кореографије,начин понашања на трибини...Иначе,GDF су навијачка група која држи потпуни примат у организовању карневала у Сао Паулу.Ниједна од ривалских група у том граду не сме ни да помисли да пкуша да им тај примат одузме.Данас после 41годину од када је група основана,GAVIOES DA FIEL су најбројнији у Бразилу,а с обзиром,на то да су створени као вечити борци,а не пасивни посматрачи,сигурно је да ће респект који имају у Бразилу заувек бити на снази.Њихов мото ''борити се и победити'' биће вечити позив младима у Сао Паулу да им се прикључе како би Коринтијанс имао што бољу подршку!

БАРЈАЦИ И ШЕТАЛИЦЕ
-GDF се посебно истичу фантастичним барјацима и шеталицама које умеју да покрију комплетну трибину.Током утакмице навијање је одлично координисано,тако се неретко дешава да комплетан стадион скаче и пева као у трансу што играчима даје крила.Иначе,Коринтијанс је до сада био четири пута првак Бразила,освојио је два купа и једном је био финалиста Светског клупског првенства,2000.године.Нема дилеме да се у тим успесима GDF имали велики утицај.

НЕПРИЈАТЕЉСТВА
-У Бразилу реч ''пријатељство'' међу навијачим групама једноставно не постоји.Врло је ризично ићи на гостовања,јер увек мораш да будеш спреман на ''врућ дочек'' домаћих хулигана.Велики проблем је ако неко случајно залута са дресом свој клуба у суседни кварт,који припада фановима неког ривала.Утакмице измењу градских ривала су врло ризичне,а неретко су се сукоби навијачких група завршавали убиствима.Највећи непријатељ GDF су несумљиво навијачи градских ривала Сао Паула(Tricolor Indepedente),Сантоса(Torcida Jovem) и Палмеираса (Mancha Verde) као и све навијачке група из Рио де Жанеира,ривалског града Сао Паулу.Наравно непријатељство се гаји и према клубовима из Минеира,Сао Каетана,Паране...

АЕК ORIGINAL 21
Љубав,фанатичност,и изнад свега,оригиналност у односу на већину група у грчкој.Отуда и име ORIGINAL 21 за најватреније присталице АЕК-а,клуба који је своју историју започео у Цариграду.Његови навијачи су потомци оних Грка који су током Азијских ратова били принуђени да се преселе у Грчку.Тада се АЕК из Цариграда преселио у Атину,а огроман број грчких исељеника остао је веран сво, клубу,Надеље Nea Filadelfija постала је база АЕК-оваца.Историја О21 почела је давне 1975 године.Градски ривали,Панатинаикос и Олимпиакос,увелико су имали своје организоване навијачке групе,док су фанови АЕК-а прилично заказали на том пољу.Првобитно име групе GATE 21,типично за све грчке навјаче који називом показују број капије кроз коју улазр на трибину.Први клуб навијача GATE 21 основан је у подруму једне зграде у насељу Agios Nikolaos.Када је основан,с обзиром на чињеницу да је тада војни режимввладао Грчком,многи су сматрали да му је циљ ''провокација државе''.Људи из управе у почетку су их игнорисали,плашећи се последеца које би биле таква ''провокаторска'' група могла да проузрукује.Међутим,чланови Г21 нису се обазирали на првобитне проблеме јер им је једино подршка клубу била важна.Чак су уживали у томе што су неприкадно били мета критика јер је њима у том периоду и негативна реклама била добродошла.Иначе,ваља напоменути да унутар данашњих Оригинала заиста левичарски настројених чланова групе,па чак и анархиста,што је довело до тога да О21 за пријатеље имају навијаче италијанског Ливорна (Brigate Autonomo Livornesi) и Олимпика из Марсеља (Comando Ultra 84).На свакој утакмици АЕК-а,на трибини где су смештени О21,вијоре се заставе Ливорна и Олимпика,а ови момци су врло активни и у истицање антифашизма.До промене имена дошло је 1982 године.Тада је унутар GATE 21 дошло до сукоба око даљих праваца функционисања групе.На чистину су изашли и докази да је појединим члановима групе сама група била важнија од АЕК-а што се није поклапало са основном политиком на трибини.Један млади навијач,видевши да ствари не иду добро,из револта је одлучио да оснује нову групу под именом Оriginal 21 и да једини циљ буде подршка АЕК-у.Тада је АЕК дефинитивно добио оно што је и заслужио а О21 уносе нову енергију на грчке стадионе.О21 је постао стил живота ,а чувени слоган ''АЕК,Оригинал 21је овде и уз тебе смо'' постао је симбол трибине атинских жуто-црних.Група тада остварује одличне односе са управом и први пут добија своје просторије.Симбол навијача АЕК-а постала је црна застава са жутом лобањом која је означавала смрт за противника и независност групе.Улаз 21 је дело вероватно најпопуларнијег председника АЕК-а до сад,Lukasa Bariosa,који је средином 70-их ризиковао сопствено богаство и велелепну кућу како би мого да делује у АЕК-у.Временом,просторијеу којима су Оригинали боравили постале су премале.Уз то,просторије су биле свега 200 метара далеко од стадиона Панатинаикоса,што је што је неретко био главни узрок великих нереда.Међутим баш због тога,О21 био је јединственији него икада,а када су се преселили у нове просторије,намерно су тражили још блише стадиону Панатинаикоса.Од тада готово да нема утакмице коју игра ПАО а да не дође до сукоба измђу GATE 13 (PAO) и О21 (AEK) јер,једноставно,ове групе се не могу мимоићи.О21 краси невиђена фанатичност и верност.Такође у тучама су прави лудаци,и важи правило да нема повлачења са ''бојног поља''.До стадиона Nea Filadelfija где АЕК игра,врло је тешко прићи,тако да гостујући навијачи,хтели или не,морају да доживе блиски сустер са ''оригиналима'',а то се онда претвара у прави мали рат.Највећу мржњу О21 гаје према градским ривалима,Олимпиакосу и Панатинаикосу,али ни мржња према солунским клубовима,посебно ПАОК-у,није мања.Највећа експанзију доживели су 80-их и почетком 90-их када је АЕК,на челу са Душаном Бајевићем,3 пута за редом био првак Грчке.Последња титула освојена је 199


ПОДРУЖНИЦЕ ШИРОМ СВЕТА
О21 имају своје фан клубове широм света,а два најпознатија су у Њујорку и Лондону.На свакој утакмици АЕК-а заставе ових филијала имају своје место на трибини.Филијале значајно помажу финансирање групе у отаџбини!


''ТУРЦИ''
Због чињенице да је АЕК клуб који су основали грчки исељеници из Византије,сви они који не подносе АЕК тај клуб и његоне навијаче зову Турцима.Међутим,О21 се не обазиру на те прозивке и веома се поносе својом историјом и пореклом!


ТЕРИТОРИЈА
Још од 1929. године највећи број АЕК-ових навијача налази се у атинском насељу Nea Filadelfija.Поред овог кварта,где се иначе налази стадион и управна зграда АЕК-а,фанови жуто црних имају своју упоришта и у северној Атини!

Борба је једини начин да се добије независност

о чему ти?

smithsandy ::Борба је једини начин да се добије независност

Casuals ::

smithsandy ::Борба је једини начин да се добије независност

Клима,промене,нездрави живот...схватите човека

Napolitanci :

U sezoni 72/73 na tribini B se pocinju organizirati navijaci iz napolitanskih cetvrti Fuorigrotta i Sanita kroz grupu Ultras ,da bi im se ubrzo nakon toga pridruzili Commandos, koji su do toga trenutka imali svoje mjesto na tribini A.
Tako nastaju Commandos-Ultras , koji ubrzo prerastaju u Commando Ultra' s namjerom da okupe navijace iz cijelog Napolia, bez obzira na kvartovsku pripadnost .
Konacno ustrojavanje grupe je zavrseno uoblicavanjem u CUCB, na cijem se celu nalazi, od samog pocetka, karizmaticni voda Gennaro Montuori zvan Palummella (golub na napolitanskom dijalektu) , koji je taj nadimak dobio po navici da se u trenucima navijackog zanosa baca sa ograde prema ostalim navijacima.
U kriznoj 1979.godini, kaka je nakon smrti italijanskog navijaca Paparellia, zabranjeno ime Ultras, kratkotrajno mjenjaju ime u Sostenitori Azzurri.
Spomenuti Palummella, bio je za vrijeme Maradoninog igranja za Napoli, vrlo blizak s 'malim zelenim' Argentincem,sto je rezultiralo cinjenicom da njegov sin nosi ime Diego,a da je njegovoj kceri Cinziji, kuma bila upravoMaradonina supruga Claudia.
Sam Palummella je svoju karizmaticnost okrunio u filmu 'momci s tribine B' (Ragazzi della B) snimljenim 1987.godine s namjerom da se shvate prave vrijednosti navijackog pokreta.

Ultras Napoli trenutno broji vise od 7000 clanova i temeljna razlika u odnosu na drugog aktera ove price, je besprijekorna organizacija. Jedna od temeljnih odlika ove grupe je da su ponekad cjelokupne porodice okupljene u ovoj grupi i da je ona, sto se stadiona tice, orijentirana na koreografske aktivnosti. Grupa je svoje aktivnosti organizirala do te mjere da postoji cjelokupna tehnicka podrska radu clanova, sto ukljucuje kompjutere,telefone i telefaxe, zaposlene sekretarice i odvjetnike.
Ultras Napoli su dio 'Udruzenja Napolijevih klubova' (Ultras Napoli club…), imaju svoj mjesecni casopis 'Ultra'zzurro' ,u kojem suraduju nogometasi i clanovi uprave Napolia i koji se stampa u preko 20 000 primjeraka,svakog cetvrtka na lokalnoj TV imaju svoju emisiju, a aktivni su i na humanitarnom planu.
Prikupljali su humanitarnu pomoc za djecaka s teskocama u disanju, kako bi mu omogucili operaciju, a organizirali su i nogometni utakmicu na kojoj su nastupili Napoli i Roma, da bi sav prihod s te utakmice dostavili majci jednog poginulog navijaca. Isto tako, organizirali su skup protiv navijackog nasilja. Inace, imaju brojne podruznice po cijeloj Italiji, aposebno su ponosni na one u Londonu,Novom Zelandu i ..Iranu?!
Prijatelji su s navijacima Genoe,Palerma i Empolia , dok su u dobrim odnosima s navijacima Savoie, Ancone, Taranta i Nocerine.
A lista neprijatelja je 'malo' poduza ,krenuvsi od Salernitane,Avellina,Hellas Verone,Lazia,
Rome, Juventusa, Atalante,Brescie, Reggine,Intera, Milana, Ternane, Fiorentine, Padove, Pescare, Cagliaria, Baria…



Fedayn E.A.M.

Napolitanci okupljeni u grupi Fedayn imaju bitno drugacije karakteristike: srcani su, neposlusni i nasilni, ali i duboko osjetljivi na jedinstvo tribine B. Iako navijacku energiju crpe iz kaosa nastalog u masi plavo-bijelih navijaca, postuju suradnju s drugim navijackim grupama na tribini B.
Nastali su 1979.godine istupanjem iz CUCB, poslije neslaganja s navijackom politikom dojucerasnjih kolega. Cetiri godine kasnije se sele na tribinu A, da bi se uvjerili da li mogu narasti kao grupa sami i da li imaju snage okupiti nove mladice slicnog nacina razmisljanja koje smatraju izvornim navijackim stilom tribine B.
Kada su uspjeli u tome, 1986.godine se vracaju na svoju 'rodnu' tribinu s jasnom namjerom da stalnim prisustvom promjene sliku o Napolitancima kao pretezno folklornim navijacima. Svoj ,pomalo, elitisticki pristup brane tvrdenjem, kako nije rijec o snobizmu, vec o zelji da se kvalitativno unaprijedi navijanje…
Ocigledna suprotnost u pristupu navijanju, u odnosu na Ultras Napoli, se ogleda i u suprotstavljanju financijskoj pomoci kluba, kao i protivljenju pretjeranoj bliskosti s igracima.
U skladu s tim su napravili transparent- 'Tu smo zbog ljubavi prema dresu, a ne prema onome ko ga nosi'.
Inzistiraju na samofinanciranju i potpunoj nezavisnosti prema bilo kome, nemjau srediste grupe, niti ga namjeravaju imati, kao sto nemaju ni cvrsto vodstvo grupe. Uvjereni su da svaki pripadnik mora biti svjestan svoje odgovornosti, te da su krizni trenuci njihovog kluba posljednjih sezona pokazali ispravnost njihovog navijackog mentaliteta.
Dok su se drugi poceli kolebati, Fedayn su postali cak i uporniji.

Objasniti sta znaci EAM je isto kao i objasniti istoriju necega, to jest ono sto smo mi i sta za nas znaci BITI ULTRAS .
Osamdesetih godina u Napulju je glavna navijacka grupa bila Commando Ultra Curva B , ciji je vodja bio Djenaro Montuori - nadimak "Palumela".
To je covek koji nije imao nista zajednicko sa ultras pokretom . Njegov jedini cilj je bio da zaradi puno para ( sto je i uspeo) i to kao navijac .
Prodavao je ulaznice koje je dobijao na poklon od uprave kluba, prodavao je casopis koji je sam izdavao, prodavao je materijal grupe, organizovao je autobuse za gostovanja ,od uprave kluba je uzimao novac za koreografije i bio je protiv nasilja kako bi svake godine osvojio titulu najmirnijih navijaca u Italiji , sto mu je omogucavalo da svoje poslovno prihodovanje obavlja u miru .
Osim nas i Blue Lionsa ( koji su prodavali salove, nalepnice, itd... a mi to neodobravamo ) , navijacki pokret u Napulju je bio zajednistvo blebetala i laznih ultrasa koji su u ime Maradone i Napolija zaradjivali puno novaca , a situacija im je omogucavala jer se zaista u to vreme okretalo puno para kada su u pitanju bili Maradona i Napoli .
Za nas nije bilo lako distincirati se od takve mase .
Tako je i nastala parola E.A.M. - "ESTRANEI ALLA MASSA", sto bi prevedeno na nas jezik znacilo "DRUGACIJI OD OSTALIH " .
E.A.M. znaci :
1) VOLETI SAMO DRES , A NE FUDBALERA KOJI GA NOSI

2) MARKETING GRUPE ( salovi, majice, nalepnice,...) SE NE PRODAJU , VEC SE ISKLJUCIVO DELE CLANOVIMA GRUPE !

3) NIKAKVE KARTE SE NE UZIMAJU NA POKLON OD UPRAVE KLUBA ( u nasoj grupi postoje momci koji vec 30 godina dolaze na utakmice i nikada nisu uzeli ni jednu ulaznicu besplatno )

4) KRV I NASILJE NA SVAKOJ UTAKMICI , ALI SAMO PROTIV NEPRIJATELJA, OSTALI LJUDI SE NIKADA NE DIRAJU !

5) ULTRAS 7 DANA U NEDELJI , A NE SAMO KADA JE UTAKMICA !

Interisti :

Najverniji i najžešći navijači, tj. oni koji su organizovani u navijačke skupine, nalaze se na severnoj tribini - drugi prsten. To je anello verde secondo, po službenom nazivu sektora. Grupno se identifikuju kao CURVA NORD, a najpoznatije i najveće skupine su: viking, ultras, boys s.a.n, boys roma, irriducibili, milano nerazzura,bauscia…

CURVA NORD 1969 INTER MILANO

BOYS S.A.N.

Jedna od najjačih skupina svakako je BOYS S.A.N. (squadre d’azione neroazzurre) koja već postoji 35. godinu zaredom, njen prvi transparent mogao se uočiti 1970. godine u Rimu na utakmici protiv Lazia. Ime su uzeli po nestašnom dečaku “BOY” iz nekog crtanog filma. Kasnije, kroz 70-egodine, BOYS S.A.N. predstavlja pionire ultra’ navijačkog pokreta, koji organizovrano prati svoju ekipu i izvan Milana, od kojih u svojoj knjizi o istoriji grupe ističu Napoli, Bari i Rim. U to vreme počeli su s koreografijama najčešće uz pomoć papira i velikih barjaka. Usporedo s tim delom priče, počinju i prve tenzije s drugim ultra’ skupinama iz Italije, naročito s Dorianima (Sampdoria), utrasima iz Torina, Bergama a svakako najviše s Milanistima. S ovim poslednjima česti su sukobi na samome stadionu, dok nisu Interisti poslani na sever, a Milanisti na jug stadiona, što je okončano 1979. godine po dovršetku obnove San Sira.
Osamdesete su godine u kojoj su BOYS S.A.N doživele vrhunac, iako su zbog međusobnih nesuglasica poterali dio njih koji su se prozvali “Potere Nerazzurro”, dok je skupina “Forever Ultras” koja je nastala još 1975. godine već bila odvojena. BOYS SAN tih godina potenciraju nasilje pa je bitno spomenuti izgrede na utakmici protiv Rome 1981. godine i 1982. u Genovi. Naravno najveći neredi bili su s “rođacima” Milanistima, ali je 1983. godine međusobno dogovoreno da se smanji nasilje koje je već preraslo u svakodnevni život. Navodno je taj pakt još na snazi. Koreografije su se razvile u velike bakljade i upotrebu dimnih kutija, napravljena je prva zastava koja je pokrivala čitav sever. Tada nastaju i prva prijateljstva s Brigatama iz Verone koji je trajao do 2001., Firentincima do 1987. i s Sampdorianima koji je potrajao 1992. godine. Taj period je okonočan izradom velike cerade koja i danas visi na sredini jevera.
U devedesetima kada je Inter uzeo prvi kup UEFA i kada je Sampdoria izgubila prvenstvo u Milanu, raspalo se bratstvo s ultrasima iz Genove 1992. godine, a nasilje je još uviek prisutno no u nešto manjem intezitetu nego 80′. Ono se smanjuje uvođenjem “difida” odnosno zabranama dolaska na stadione za nasilnike, posebno pooštrenim 1995. kao posledica ubistva navijača. Tih godina za razliku od ranijih kada je Boyse vodilo nasilje, grupa se okrenula prema kooreografijama i dekoru na severu. Iako će za sebe reći da su radili famozne kooreografije, priznaju da su mogli uvek i bolje, budući se u tom istom vremenu u Italiji pojavljuju i druge suparničke grupe. To utiče na bolju saradnju s ostalim grupama na tribini.
Za današnje godine, reći će kako ih klub neprestano razočarava ali da će i dalje bodriti svoj dres te kako to nameravaju i ostati.

ULTRAS

ULTRAS je druga po starosti skupina sa severa, nastala 1975. godine, a do 1995. jelovali su pod nazivom “Forever Ultras” uz bok Boysima (od 1979. jedan kraj drugoga izlažu udarne transparente). Ova grupa napominje kako su njeni članovi bili pod uticajem desnice u Milanu. Danas ovu grupu čine uglavnom mlađi pripadnici, dok su stariji još uviek predvodnici iste. Ponosni su što imaju odlične odnose s ostatkom tribine, što je zaista retkost na talijanskoj sceni. Prijateljstvo održavaju s IRRUDICIBILI Lazio, s kojima često znaju odigrati fudbalsku utakmice. Od neprijatelja najviše poštuju bergamose, dok preziru navijače Barija zbog toga što navodno znaju samo krasti tuđe transparente +(, i Cagliaritane koji napadaju palicama 15 na 3. Namera im je doživeti 35. godinu, a smatraju da samo ujedinjeni Ultrasi mogu preživeti moderan fudbal i ono što im isti donosi.

IRRIDUCIBILI

Nastaju 1985. godine dok godinu dana kasnije deo njih, “SKINS”, napuštaju tribinu zbog svađe s ostalim grupama i represijom od strane posebne policije (DIGOS ). 1992. godine nakon odvajanja grupe “SNAKES”, Irriducibili konačno postaju temeljna grupa severa koja zauzima svoje mesto, kojima se 1997. pridružuje grupa “ZONA NERA” koju čine 20-ak militantnih navijača te pritom njihov simbol postaje “Muttley”; popularni pas iz crtanih filmova (poručnik Draguljce). Naglašavaju kako su njihova politička gledišta desno orijentisana, kako im je pivo najdraže piće, slušaju OI muziku. Od protivnika najviše ne podnose Milan, Juve i Fiorentinu, Romu, Napoli, Bresciu i Bolognu. U bliskim su odnosima s Lazialima odnosno s njihovim grupom istog naziva.

Izdvojeno:

SKINS INTER

Pitate se kako su uspeli postati legendarni u samo 3 godine i zašto?
Pa jednostavno, bila je to ekipa totalnih ludaka koji su ludovali i činili nerede gde god bili i nisu se bojali nikoga. S njima nije bilo zajebancije, uviek u centru incidenata. Kako je 80-ih u Milanu skinhead scena bila jako razvijena, nakon godina divljanja po gradu (premlaćivanja crnaca, marokanaca, kineza, komunista) odlučili su preneti adrenalin na stadion. Osim tučnjava, bili su zaluđeni ideologijom naci-fanatizma, vezivala ih je ljubav prema Interu, oduviek klubu desnice.
6. svibnja 1987. (Inter - Cremonese, Coppa Italia) prvi put su obesili transparent iako su već neko vreme bili prisutni kao organizirana grupa na curvi nord. Uz natpis SKINS na transparentu su nacrtani ”fascio”- sekira sa dve oštrice, simbol fašizma te svastika. Vođa grupe je Paolo Coliva ”armiere”, a njemu uz bok su: Duilio Canu, Massimiliano Bergomi, Luca Ceccarelli te ”metallica”. Svi navedeni su imali debele dosjee za napade, nasilje i razne nerede na stadionu i van njega, svi su izdržavali zatvorske kazne. Coliva je u zatvoru umro od predoziranja, optužen za pokušaj ubistva mladog komunista. Mnogi ultrasi ih nikad nisu priznali kao ultrase nego više kao kriminalce i narkomane. Zanimljivo je da većina skinsa nisu bili socijalni slučajevi, uglavnon sinovi bogate milanske više klase koji su iz besa i dosade postali nasilnici i narkomani.

Najvažniji događaji:

1987. skinsi u centru nereda na Piazzi Cavour u Comu. Nakon sukoba sa domaćima (Fossa Lariana u to vrijeme) demoliraju centar grada. Šteta je ogromna, prvi put su na svim naslovnicama.
1988. neposredno nakon utakmice Ascoli - Inter prolaze ispod curve domaćih. Tuča je neizbežna, veliki su neredi, a jako malo policije.
Ascolani su izvukli deblji kraj, skinsi su krivi za smrt Nazarena Filippinija, jednog od osnivača SBN74. Inače, Ascolani su tada bili mala i kompaktna ekipa pa su kod kuće bili super jebeni. Tu su loše prolazili i romanisti, fiorentini, doriani…
1988. policija prisiljava skinse da uklone svastiku koju menjaju za simbol buldoga koji u jednoj ruci ima bokser, a u drugoj pivo.
1990. na utakmici Inter - Napoli skinsi se ističu transparentom:
“Hitler, con gli ebrei anche i napoletani!” (Hitleru, sa židovima i napolitanci!)
Godinama prije ove utakmice događali su se krvavi uvodi za ovaj dan,
transparent skinsa: ”droga e terroni piaghe d’italia” (droga i južnjaci pošasti italije) te ”il tricolore non cancella l’odore” (trobojnica ne briše smrad) te tuče s napolitancima 87. i 89. Također 89. u disku u Riminiju napolitanci su nožem ubili Interova skinsa pa je i to pridonelo tenzijama. Taj 05.02.1990. dan je jedne od najlegendarnijih talijanskih tuča uopšte, okrutnost sudara interovih skinsa i fedayn napoli snimile su sve talijanske televizije. Obe grupe su se odlično pokazale, neki govore bolje su prošli interisti, neki govore napolitanci, a u stvari to je najmanje važno. Činjenica je da se taj sukob i dalje prepričava među talijanskim ultrasima. Po tada tek dovedenome zakonu 55 skinsa (i neki boysi) se kažnjavaju ”diffidama”, zabranama gledanja utakmica na stadionima.
To je početak kraja ove grupe. Uz sve zabrane i hapšenja te masovni pritisak policije zadnji put se pojavljuju 21.10.1990. na utakmici Inter - Pisa.
Gašenju grupe je najviše pridonelo neslaganje sa boysima koji su imali potporu ostatka curve. Ex-skins, ili ono preostalo od njih, osniva 91. kratkotrajnu grupu “Shining”, a 97. grupu “Zona Nera” koja se ujedinjuje sa grupom “Irriducibili”, i danas ”najcrnijom” od svih. Poznati su još po sukobima sa genoanima u Genovi te romanistima i u Rimu i u Milanu međutim o tome bi se dala napisati ciela knjiga. Danas ih je većina umrla od droge ili po zatvorima, a oni pokoji preostali su većinom daleko od stadiona.