Патријарх српски Павле

Слава му...

Патријарх Павле биће сахрањен у четвртак, 19. новембра у 13 часова на гробљу манастира Раковица, саопштио је епископ бачки Иринеј Буловић.



После седнице Одбора за организацију сахране патријарха Павла, Иринеј Буловић навео да ће у четвртак у 7.30 у Саборној цркви бити служена Света архијерејска литургија за упокојене, а у 11 часова у Храму Светог Саве опело.

"Предвиђа се да ће поворка са посмртним остацима Патријарха ићи око сат времена од Саборне цркве до Храма Светог Саве

Према речима епископа, жеља Патријарха Павла била је да буде сахрањен на гробљу манастира Раковица и ту жељу је више пута усмено саопштио, а записана је и у његовом тестаменту.

Синод Српске православне цркве апеловао је да се на сахрану не доносе венци, што је и била жеља патријарха, већ да се дају прилози који ће се користити за завршетак изградње Храма Светог Саве.

На питање о садржају тестамента патријарха Павла, Иринеј Буловић је рекао да је то "достојанствен и продуховљен текст" и да му је садржина позната али да није за јавност.

Он је навео да ће у уторак у осам часова бити служена литургија у Саборној цркви након које ће бити одржана још једна седница Одбора за организацију сахране патријарха Павла.

Велики број грађана и данас жели да ода последњу почаст патријарху Павлу. На улазу у цркву налазе се две књиге жалости.

Бесплатан превоз из РС и Црне Горе на сахрану

Влада Републике Српске је у сарадњи са општинама организовала бесплатан превоз на сахрану српског патријарха Павла.

У саопштењу Владе РС се наводи да ће превоз бити организован у регионалним центрима Бањалука, Приједор, Добој, Бијељина, Зворник, Источно Сарајево и Требиње.

Верници из Црне Горе који желе да присуствују сахрани патријарха Павла, а одлуче се да иду возом, путоваће у Београд о трошку јавног предузећа Жељезнички превоз Црне Горе.

То предузеће је са Железницом Србије договорило организацију ванредног, бесплатног воза, који ће из Бара за Београд кренути у среду у 22 часа, речено је агенцији Бета у кабинету директора Жељезничког превоза Црне Горе.

Шефица кабинета Калина Адровић је рекла да је ванредни воз тражила Митрополија црногорско-приморска, али да она неће платити воз.

Митрополија је тражила 20 вагона, а Жељезнички превоз Црне Горе је одобрио 14 вагона, са око 1500 седишта.

Повратак ванредног воза из Београда за Бар предвиђен је након сахране патријарха Павла, за четвртак у 18 часова.

Духовити патријарх

Својим начином живота патријарх Павле постао је близак свим људима. Њега, као неког свог, себи блиског, доживљавали су не само православни верници, него и верници других религија, па и они који се изјашњавају као атеисти.

Отуда и доста прича, доскочица и шала у којима је главни јунак српски духовни поглавар, пишу "Новости". Оне само додатно утемељују мит о патријарху Павлу као о народном, светом човеку. Ако није у питању нека чиста људска шала, оне су редовно прожете неком духовном поуком. У њима је патријарх Павле - скромни човек великих врлина. Велики духовник.

Подучавао је и друге да се труде да у скромности живе. Тако, када су га, као надлежног епископа монахиње из манастира Сопоћани код Новог Пазара замолиле за благослов да купе "фићу" (у то време најмањи аутомобил), да би се њиме допремале потрепштине за манастир, и да не би морале до града да иду аутобусом, пошто се дешавало да понекад доживе неке непријатности, он је то одбио.

Образложење његово било је: "Није у реду да купите аутомобил од новца који је дала сиротиња. И још, може да се деси, кад пређете преко неке барице, да испрскате ту сиротињу!"

У то време, док је био епископ рашко-призренски, дуго је избегавао и да се за његове и уопште епархијске потребе набави аутомобил.

Говорио је: "Док свака српска кућа на Косову не набави кола, нећу ни ја." На крају је пристао да се набави само један "варбург", пошто није био скуп, а био је погодан за превоз робе, разних црквених ствари и других потрепштина.

Епископ Павле ретко је у њега седао, јер је углавном пешке ишао. Од манастира до манастира, од цркве до цркве, дуж и попреко по епархији...

Зато и није знао какви све аутомобили постоје. А кад је једном код њега у посету дошао, својим "пежоом", епископ жички Стефан, са којим је био изузетно близак још из Богословије, и кад су кренули тим његовим аутомобилом да заједно обиђу нека места у епархији, реча владика Павле:
"Е, брате, Стефане, баш ти је добар овај твој "варбург"!"

На исти начин владика Павле наставио је да живи и када се преселио у Београд, када је изабран за највишу црквену дужност.

У то време, као и обично, имао је само једну мантију. Сестра од тетке Агица, коју је често посећивао, задиркивала га је:
"Какав си ти патријарх кад имаш само једну мантију?"
На то ће новоизабрани патријарх: "Шта ће ми више, не могу две ођедном да обучем!"

Београђани су патријарха Павла често сусретали на улици, у трамвају, у градском аутобусу...

Једном приликом, док је сам ишао узбрдо тротоаром Улице краља Петра, у којој је седиште Патријаршије, сустиже га, у најновијем моделу "мерцедеса", познати свештеник једне од најпознатијих београдских цркава. Зауставио је аутомобил, изашао и обратио се патријарху:
"Ваша светости, дозволите да вас повезем! Само реците где треба..."
Патријарх не хтеде да га одбије, уђе и седе. Чим кренуше, видевши како луксузно изгледа овај аутомобил, упита га патријарх:
"А, је л’ те, оче, чији је ово ауто?"
"Мој, Ваша светости!", као да се похвали протојереј.
"Станите!", заповеди патријарх Павле.
Изађе, прекрсти се и рече свештенику:
"Нека вам је Бог на помоћи!"

А једном приликом, док се трамвајем враћао у Патријаршију, десило се нешто што је за то време било сасвим необично. У трамвају пуном путника, који је ишао према главној београдској железничкој станици, неко наглас изусти: "Ево га патријарх!" и крену да затражи благослов.
Нагрнуше потом и многи други. Створи се велика гужва. Возач заустави трамвај и нареди да сви, осим патријарха, изађу напоље. Остави отворена само једна врата, и онда заповеди: "А сад један по један..."
И тако сви, без гужве, приђоше и узеше благослов од патријарха.

У згради Патријаршије често се помиње један дијалог између патријарха и ђакона који га свуда прати, пред одлазак на службу у цркву на Бановом брду.
"Како ћемо да идемо? Колима?", пита ђакон, сугеришући одговор.
"Аутобусом!", одлучно ће патријарх.
А већ топло јутро наговештава врео дан. Ђакону се не иде градским превозом.
"Гужве су, загушљиво је у аутобусу, а није баш близу...", настоји да убеди патријарха.
"Идемо!", кратко и поново одлучно ће Његова светост, сад већ у ходу, док је његов штап одсечно одзвањао од удара о асфалтну подлогу.
"Али...", идући за њим, ђакон потеже нови, како сматра, још већи аргумент
"Ваша светости, лето је, доста света иде да се купа на Аду циганлију, аутобуси су пуни раголићеног света. Није згодно...
Патријарх накратко застаде, окрете се и одговори ђакону:
"Знате, оче, свако види оно што хоће!"

У време када је владика Павле изабран за патријарха српског, многе делегације и многобројни високи инострани представници изразили су жељу да се сретну са Његовом светошћу.

Његовим сарадницима то и није баш било сасвим по вољи, јер су страховали како ће се патријарх снаћи у тим сусретима, с обзиром на то да је највећи део живота, као монах, провео у манастирима и да није имао никаквог искуства у световној дипломатији.

Долазак је најавио и тада доста активни амерички амбасадор у Београду Ворен Зимерман. Патријарх га је примио у Патријаршијском двору. Амбасадор је пренео поздраве и честитке у име америчког народа, у име америчког председника и у своје лично име. Водио се разговор о општим стварима, а на крају амбасадор упита патријарха:

"Чиме вам можемо помоћи?"
Патријарх га погледа и једноставно рече:
"Ваша екселенцијо, немојте нам одмоћи, тиме ћете нам помоћи!"
Зимерман се нашао затеченим и није знао шта на то да одговори.
Време које је наступило показало је да је то била најмудрија могућа порука!

Код Његове светости нема испразних речи. Он често речју "жртвује себе" да би неког подучио. Тако, један боем, који је време проводио у кафани "Знак питања", надомак Патријаршије, кад год би видео да патријарх пролази поред Патријаршије или Саборне цркве, претрчао би улицу и од Његове светости затражио благослов. А једном, замуцкујући, рече:
"Ваша светости, нас двојица смо најбољи људи у овом Београду!"
Патријарх, видевши да није баш довољно стабилан на ногама, на то му одговори:
"Јес’, Бог га видео, ал’ кад попијемо, онда ништа не ваљамо!"

Наравно, патријарх никада није пио. Али, на тај начин, он преузима део греха овог човека и на један леп начин, кроз шалу, да га не повреди, указује му на његову слабост, на порок који има.

Патријарх Павле доста је полагао на црквено појање. Јер, како је говорио, најприроднији религиозни доживљај јавља се у цркви и на литургији, када се човек преда духовној музици.

Још као дечака у родној Славонији, Гојка Стојчевића су запазили да лепо пева, па су га прозвали - Пјевалица. У току студија био је секретар Хора студената Православног богословског факултета у Београду. И касније, када се замонашио, Павлу је певница у храму била омиљено место.

Једном приликом за време богослужења, патријарх Павле, родитељски, тихим гласом, упозори богослова који је био за певницом:

"Синко, обратите мало више пажње..., чини ми се да то не радите баш како би требало!"
Овај одговори, помало увређено:
"Па, знате, Ваша светости, свака птица пева својим гласом."
Патријарх ће на то:
"Јесте, синко, али у шуми. Ово је црква!"

Остао је упамћен и један случај из времена када је Павле био у Благовештењу.
Крене неколико њих монаха чамцем да обрађују манастирску земљу с друге стране Западне Мораве. Чамац се под теретом накриви, а отац Антоније (Ђурђевић) падне у реку. Павле скочи у воду и извуче Антонија на обалу.
Када је после више од четри деценије Антонију, као благочестивом архимандриту манастира Троноша, припала част да извуче коверту са именом новог српског патријарха, и пошто је извукао управо коверту са Павловим именом, то је онима који су знали за случај са Западне Мораве био повод за овакав коментар: "Павле је извукао Антонија из реке, а Антоније Павла за патријарха!"

Дошао је да га за своје новине фотографише један од најпознатијих српских фоторепортера Вицан Вицановић. Али, као атеиста, није знао како тачно треба ословити патријарха.
У току снимања, да би направио жељену фотографију, обрати се патријарху:
"Ваша светлости..."
Патријарх му на то рече:
"Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц!?", преносе "Новост" одломке књиге Јована Јањића "Будимо Људи".

Данас се навршава годину дана од смрти патријарха Павла,слава Му

Вечна му слава!

Данас се навршавају две године од упокојења Патријарха Српског Павла. Нека је вечна слава Српском Патријарху Господину Павлу.

Вечна му слава. За тако кратко време, схватили смо колико је значио нашој цркви, а и Србији. Хвала му за све!