Бејаше некад давно

Usijana Glava ::
И наравно...Ривалдо

Најјачи је био ! Око 99-те су биле неке сличице као скупљаш шпил карата, и на њима су биле све легенде тадашњег фудбала !

Rivaldove čuvene makazice protiv Valensije, poslednje kolo. Odatle i ona prethodna slika :
https://www.youtube.com/watch?v=is6ZLTe2CLw

Чувена игра 10,9,8.Не верујем да још нико није написао. Ако неко не зна о чему се ради нек пусти пп

навијачкаСвест! ::Чувена игра 10,9,8.Не верујем да још нико није написао. Ако неко не зна о чему се ради нек пусти пп

mi smo to zvali 10,9 ako je to ona igra sto se igra na jedan gol, pimplaju svi loptu i ko najmanje ispimpla on je na golu i ima 10 a ostali se dodaju i kako daju gol ovome se smanjuje, ko sutne pored ili preko gola sledeci je na golu, koliko se secam golovi su se davali samo posle nabacaja odnosno gol sa zemlje se nije vazio, bilo je nekih fora valjda glavom gol vredi 3, kroz noge 2 i slicno... i naravno ko prvi dodje do nule naguzi se i ostali ga napucavaju loptom u bulju... jesi na ovo mislio?

EvoksPGD ::

навијачкаСвест! ::Чувена игра 10,9,8.Не верујем да још нико није написао. Ако неко не зна о чему се ради нек пусти пп

mi smo to zvali 10,9 ako je to ona igra sto se igra na jedan gol, pimplaju svi loptu i ko najmanje ispimpla on je na golu i ima 10 a ostali se dodaju i kako daju gol ovome se smanjuje, ko sutne pored ili preko gola sledeci je na golu, koliko se secam golovi su se davali samo posle nabacaja odnosno gol sa zemlje se nije vazio, bilo je nekih fora valjda glavom gol vredi 3, kroz noge 2 i slicno... i naravno ko prvi dodje do nule naguzi se i ostali ga napucavaju loptom u bulju... jesi na ovo mislio?

ми смо тукли тог који прими голове

Код нас се то звало трте И морам да признам да ми жешће недостају.

Та се игра код нас звала "Гуза" и пичкице једино нису смјеле да играју зато што су се бојали за своју буљу

Ја сам увек био тај први са нулом...

Ултрас КВ ::Код нас се то звало трте И морам да признам да ми жешће недостају.

Недостаје ти ''трта''

Жмурке смо стално играли, често мењали места, јер све извалиш временом, најјаче је било у дворишту цркве из краја, пуно неког грмља и чуда.
Где смо се све сакривали оно није нормално.
Како се зове оно срање што је могло да се купи преко телешопа, обичан неки балон напуњен брашном па ти правиш облике? То су ми једном купили и ја прегризао.
И јел имао неко ону као главу а унутра било жито, па како расте жито као да му коса расте, па то као шишаш ово оно.

A pravili smo i ona cuda kao puske neke, kada se na neki letvu zakucaju gumice za teglu pa se zategnu stipaljkom i stavi se zrno kukuruza ili tako nesto i pritiskom na stipaljku se opali, sad kako se to zvalo pojma nemam, al nadam se da znate na sta mislim.

edit: a to sranje sto si pregrizao se zvalo valjda "kretino" ( i isla je reklama mozes da ga mesis cesto, kao pravo meko testo..)

Јенки Зулу батице, блато на врх штапа и гађај прозоре околне зграде

Аааа праћке, имао сам их на хиљаде, исто као и лук и стреле, све ми то ћале правио.
Па кад сам мало порастао, забадао ми некакве ексере у врх стрели, па сам имао мету на шупи.

Ми смо једном као клинци заглавили камен у ауспух неких кола ту на паркингу... После смо се узентали да ће ауто да експлодира, а нисмо могли да га извадимо, а ни имали храбрости да кажемо човеку који ауто пали. Тада сам се баш истраумирао, пошто сам ја набио тај камен

срећа, издувао га је ауспух одмах, и човек је отишао... а ја сам плакао

А иди, сад си ме насмејао.
Која си ти глава.
Ми смо покушавали да избушимо гуме аута, тако што смо стављали ексере онако на гуму. Па нам је на уму било то да кад ауто крене уназад, има да нагази онај ексер.
Наравно то се никада није десило.
Једном приликом смо нашли на некој гомили ''ђубрета'' (другаричина кућа се радила) лак за кола. Па смо дошли на идеју да офарбамо фелне неких кола облизњух. Е сад, ноћ, не види се ништа, ми први пут видимо спреј. Набили главе испред спреја, ортак стисне и ко за курац мене испрска у око, јер је лоше окренуо чеп, тј није га ни окренуо, оно срање све време било окренуто према мени. Ја сам толико почео да вриштим и скачем унаоколо, да је то било ужасно, сви могући родитељи су истраумирано искочили на улицу. На крају ми кева чистила око са штапићима за уши. Ни дан данас ми није јасно како је успела лак за кола са тим срањем да ми скине са очију (са беоњаче).
Јебеш ми матер шта смо све преживели као деца, па само релативно нормални, а сада измишљају 300 срања за заштиту. На крају ће се деца играти свако у свом балону и неће никада излатити из њега, нити ће бити директног контакта.
Ортака на рекреативној настави звекне фића, он устане отресе прашину и трк у хотел.

п.с. шта му је требало да се упропасти са оном шугавом серијом Бела лађа, малограђанштина обична.

ау брате па ово је нешто новије ВХС који је био код ујака на којем сам гледао касете је био знатно старији од овог

Ма нисам нашао бољу слику.
Онај мој је био тежак к'о туч, од челика фазон, али је одслужио свака му част. Неизмерно много цртаћа је прошло кроз њега.

Moj "Gold star" je i dalje u zivotu, sad da li radi pojma nemam sto godina nije ukljucivan, i neizmerno mnogo pornica je proslo kroz njega!

Сећам се да сам порниће први пут гледао код неких ортака (породични пријатељи), кад одемо код њих. Били смо баш клинци, оставе нас у соби и ми као пустимо Аладина или Краљ лавова и чим они оду, овај старији извуче из неког плакара касету. Како ми је све то чудно изгледало.

Ма све је то постало сад једноставно и то убија сву драж.Ранијих година није било јутуба па да се одма избаци клип после утакмице,нисмо ни сви имали интернет па да можемо одма да видимо слике,кад се отпева нека нова песма на трибини ретко ко је могао у брзом интервалу да је има на телефону.Па за филмове рецимо.Ето овај пас кошаркаш,ко клинци смо једва чекали на тај филм,сад за 2 сата га скине са нета,ако не и брже.Порнићи то је тек посебна прича.Какав црни јоујиз,редтјуб и те глупости.Ако успеш да нађеш касету,мало после тога цд одлично,кријеш то да маторци не нађу.Рецимо са 6-7 година ми смо о мобилним телефонима могли само да сањамо,данас изађеш на улицу сви их имају и то не оне буџе ко што су код нас биле актуелне него све телефони 100+ евра,па није ни чудо што нам држава иде у курац.Шта рећи кад шетам градом,прођем поред мекдоналда на Теразијама и видим деца од не више 7 година блеје онако на фб-у.Ало где је мозак?!Па ми смо по цео дан играли фудбал,кошарку,10,9(или што каже УлтрасКВ "трте" ) и шта још не све само онако да прође дан.И дан-данас се сећам своје прве бицикле,која није имала оне кочнице горе него кад окрећеш педале уназад тако се кочило,па која је то комедија била кад сам прво учио да је возим,а онда кад сам је возио.Памтим још увек кад сам заборавио како се кочи па сам се онако у финој брзини закуцао у кућу Неке од ожиљака имам овако и после 12-13 година.И оно јесте да је трауматично,али хтели ми то или не већина памти детињство и по НАТО бомбама.Мени је још увек у глави јутро када ми је авион пролетео изнад куће и када су попуцали прозори на соби у којој сам спавао.Буквално је било ја се будим,чујем авион у следећем тренутку он пролази и стакла пуцају,а ја наравно преплашен будим кеву.Лепо неко написа горе,деца ће имати само свој свет где неће моћи нико да их пипне.А лепо рече она будала Бер Грилс:"Човек који нема ожиљке,он као да није живео"

навијачкаСвест! ::Ма све је то постало сад једноставно и то убија сву драж.Ранијих година није било јутуба па да се одма избаци клип после утакмице,нисмо ни сви имали интернет па да можемо одма да видимо слике,кад се отпева нека нова песма на трибини ретко ко је могао у брзом интервалу да је има на телефону.Па за филмове рецимо.Ето овај пас кошаркаш,ко клинци смо једва чекали на тај филм,сад за 2 сата га скине са нета,ако не и брже.Порнићи то је тек посебна прича.Какав црни јоујиз,редтјуб и те глупости.Ако успеш да нађеш касету,мало после тога цд одлично,кријеш то да маторци не нађу.Рецимо са 6-7 година ми смо о мобилним телефонима могли само да сањамо,данас изађеш на улицу сви их имају и то не оне буџе ко што су код нас биле актуелне него све телефони 100+ евра,па није ни чудо што нам држава иде у курац.Шта рећи кад шетам градом,прођем поред мекдоналда на Теразијама и видим деца од не више 7 година блеје онако на фб-у.Ало где је мозак?!Па ми смо по цео дан играли фудбал,кошарку,10,9(или што каже УлтрасКВ "трте" ) и шта још не све само онако да прође дан.И дан-данас се сећам своје прве бицикле,која није имала оне кочнице горе него кад окрећеш педале уназад тако се кочило,па која је то комедија била кад сам прво учио да је возим,а онда кад сам је возио.Памтим још увек кад сам заборавио како се кочи па сам се онако у финој брзини закуцао у кућу Неке од ожиљака имам овако и после 12-13 година.И оно јесте да је трауматично,али хтели ми то или не већина памти детињство и по НАТО бомбама.Мени је још увек у глави јутро када ми је авион пролетео изнад куће и када су попуцали прозори на соби у којој сам спавао.Буквално је било ја се будим,чујем авион у следећем тренутку он пролази и стакла пуцају,а ја наравно преплашен будим кеву.Лепо неко написа горе,деца ће имати само свој свет где неће моћи нико да их пипне.А лепо рече она будала Бер Грилс:"Човек који нема ожиљке,он као да није живео"

А јуче кренуо на текме.

Исти случај, научио сам да возим бајс на Поници и то сам доста дуго фурао. Онда сам добио од стрица неки стари брзинац, ајооој који је то хаос био, као да сам спејс шатл добио. Први пут седнем, као да направим цајкана (полицајка, како год, оно кочење) и наравно истрипујем да је кочница на нози и закуцам се у неке цигле од комшије.

Па шта ти кева спава у атомском склоништу кад није чула авион него је ти будиш.