Ваш град...

https://2img.net/r/ihimizer/img82/3880/15323194el7.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img222/1033/30818950kd2.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img134/7733/52323083fo9.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img220/8122/380110630yqgomlfsps2.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img81/5790/slika3mr1.jpg

Земун

Земун се налази на ушћу Саве у Дунав у југоисточном делу Срема, испод сремске заравни на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан је за Београд, у чијем је саставу од 1934. године. Један је од највећих индустријских центара у Србији, са металопрерађивачком, текстилном, индустријом коже и обуће, хемијско-фармацеутском, дрвном. Значајно је средиште друмског, речног и ваздушног саобраћаја. Земун је, као део Београда, велики културно-просветни центар. Данас се територијално шири према западу и југозападу, где се спојио са Новим Београдом.

Први назив је био Таурунум. Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XII века. Настао је од словенске речи „землин“ и претпоставља се да се име везује за земунице које су масовно присутне у вертикалној ивици лесне терасе.

У насељу Земун живи 118648 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,3 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 50986 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

поглед са Гардоша



Дунав...



Гардош кула



Земунски кеј

.

Прелепо место, дође ми да продам све што имам, и одем у Беочин...

.

бања лука :

Skoplje,do jaja grad..700k ljudi..u zadnje vreme ima se problema sa siptarima..kote se ko kinezi..a uostalom sve je u redu..pocela da se siri navijacka svest..dobra stvar ima dosta srba pa i vecito rivalstvo nije zaboravljeno..

Нови Београд, од најгорих смо најгори

Kraljevo
http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr98215/trg-kraljeva.jpg
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/42580/i/1/kraljevo,-tvrdjava-Maglic-m.jpghttp://www.kraljevo.org/cms/galerija/upload/DSC_6339_1.jpg

Cuvena kafana Pariz

https://media.photobucket.com/image/kraljevo%20grad/NenadT/kraljevo/IMG_1025_Pariz.jpg

http://static.panoramio.com/photos/original/5453218.jpg
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/38837/i/1/kraljevo1.jpg
http://charolija.files.wordpress.com/2008/03/kraljevo-pogled-sa-terase.jpg

Maglic
http://www.pskzeleznicarkraljevo.org/SLIKE/stari%20grad%20maglic.jpg

U Celoj opstini zivi 83.022 prema popisu iz 2002.

U Užicu živi 43126 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 37,4 godina (36,7 kod muškaraca i 38,0 kod žena). U gradu ima 17836 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,06.

Ovaj grad je velikim delom naseljen Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je porast u broju stanovnika.




Prva hidrocentrala na Balkanu počela je da proizvodi električnu energiju u Srbiji 1900. Druga, sagrađena 1903. do danas nije prestajala sa radom.


Dok je 1895. u Kanadi, na slavnoj Nijagari, zahvaljujući patentima Nikole Tesle, sa radom počinjala prva hidrocentrala na svetu pripreme za iste takve istorijske poduhvate odvijale su se i u Srbiji. Sprovodio ih je Teslin prijatelj i poštovalac Đorđe Stanojević koji je do tada već inicirao uvođenje električne struje u Beograd i ovaj grad načinio jednom od prvih moderno osvetljenih prestonica Evrope.


Na ideju ovog fizičara i rektora Beogradskog univerziteta 1900. je sa radom počela hidroelektrana na reci Đetinji u Užicu, a tri godine kasnije prve kilovate struje ka Leskovcu emitovala je i hidroelektrana na reci Vučjanki.

Prva hidroelektrana na Balkanu, pod užičkim Starim gradom radila je do sedamdesetih godina prošlog veka kada je prilikom izgradnje pruge Beograd–Bar, zatrpan njen jaz. Elektrana na Đetinji je druga hidroelektrana u svetu, a prva u Evropi koji je sagrađena po Teslinim principima polifaznih struja. Potpuno je obnovljena 2000. od kada je ponovo u pogonu doprinoseći osvetljavanju Užica


Slike Užica












I naravno ponos i dika grada...



Ужички раднички спорт-клуб Слобода основан је пролећа 1925. године у некадашњој Милинковићевој кафани у Ужицу, и то на иницијативу Милоша Марковића, који је две године раније био оснивач Нишког Радничког.
Прву званичну утакмицу Слобода је одиграла 24. јуна 1926. године против Младог Радника из Крагујевца (данашњег Радничког) и изборила нерешен резултат 2:2.
Значајан датум у Слободиној историји свакако је 19.фебруар 1967. Тога дана на куп утакмици са Црвеном звездом, коју је Слобода Изгубила тек у продужецима са 2:1, на стадиону 24. септембар окупило се 14000 гледалаца.У сезони 1968/69. Слобода је била јесењи првак и за мало су јој измакле квалификације за прву лигу.
Деведесете. Већ у сезони 1991/92. Слобода је била у врху лиге и у последњих неколико кола прокоцкала је место које би је стицајем околности (због отцепљења БиХ и Македоније) одвело у прву лигу. Грешка је исправљена већ следеће године, када је Слобода предвођена тренером Иваном Чанчаревићем, капитеном Ненадом Маркићевићем и Сашом Симићем остварила пласман у прву савезну лигу. Остале су запамћене сјајне победе против Борца у Чачку од 4:0, Рудара на препуном стадиону у Пљевљима 1:0 и главног конкурента Нишког Јастрепца у Ужицу евроголом Маркићевића у првом минуту. Међутим, због чудне реорганизације Слобода није имала прилику да одмах игра са најјачим тимовима, већ је на то чекала до пролећне полусезоне 1995/96. Пре тога остају забележене утакмице баража за опстанак јуна 1995. године када је Слобода тек после пенала на пуном стадиону у Новом Пазару успела да обезбеди опстанак у лиги. У наредној сезони, Екипа предвођена тренером Слободаном Доганџићем, Миодрагом Меданом, Драганом Ћулумом и другима обезбедила је четврто место и пролеће у првој А лиги. Слобода је ипак већ од почетка пролећне полусезоне због слабе реализације и голова примљених у последњим минутима (Раднички Ниш, Војводина, Бечеј) била прикована за последње место. Остаје забележено да је Слобода у најјачој конкуренцији забележила победе против зрењанинског Пролетера и лучанске Младости, одиграла три нерешене утакмице и забележила 13 пораза. Од тада, Слобода је у константном паду. Већ следеће сезоне, Слобода је изгубила прволигашки статус у последњем колу поразом од Лознице у Ужицу од 1:0. Наредне четири сезоне, екипа се углавном борила за опстанак у лиги.

Posetite nas

Prelep ,ali prelep grad , steta sto se ne ulaze vise u njega ,ali meni jedan od najlepsih gradova, narocitno ona naselja na brezuljcima , kao u bajci .... smekerski je grad skroz ...

ВИТЕЗОВИ_ОБИЛИЋ ::Prelep ,ali prelep grad , steta sto se ne ulaze vise u njega ,ali meni jedan od najlepsih gradova, narocitno ona naselja na brezuljcima , kao u bajci .... smekerski je grad skroz ...

ДА! БАШ ТАКО! У последње време се као нешто и ради... на модернизацији... али у односу на неке јелте мање битне градове... ситно...

Ово лето сам био на Златибору,па сам пролазио кроз ужице.Јако леп град,симпатичан и за свакога по мери.Кајмак одличан!
Приметио сам да се скоро спојио са златибором.И да незаборавим финих девојчица има

LimunNS ::Ово лето сам био на Златибору,па сам пролазио кроз ужице.Јако леп град,симпатичан и за свакога по мери.Кајмак одличан!
Приметио сам да се скоро спојио са златибором.И да незаборавим финих девојчица има

Колико сам приметио ни Нови Сад не заостаје ни мало.

Их па НС је ван конкуренције што се тога тиче

Ako ste prošli kroz Užice a niste pojeli MAKAR jednu komplet lepinju, niste ništa uradili...

Ovako moj grad je Valjevo ima nesto vise od 100.000 stanovnika, ima nekih muzeja i tako to ali sam ja nekulturan pa ne idem ,inace skoro je izgradjen hram "Vaskrsenja Gospodnjeg".Najvece reke u Valjevu su Jablanica, Obnica, Kolubara i Gradac (jedna od najcistijih reka u Srbiji) nalazi se na 100 km od BG-a.Vama je najpoznatije sigurno po Radnickom iz Va. tojest po navijacima Divlja Telad, po KK Metalac i ako gledate tv po epidemiji salmonele .

http://www.kosava.rs/Portals/0/VESTI/Valjevo_sharp.jpg

http://www.balkanfile.com/images/posts/nov2008/valjevo.jpg

http://www.b92.net/news/pics/2006/06/119203983144a1288c7062d038396835_extreme.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4b/Resurrection_Temple_Of_Our_Lord_in_Valjevo.jpg

http://farm4.static.flickr.com/3395/3643534140_d5a4322c79.jpg

Ma sreca Arcaine pa nisi zabo Taurunima potpis... :D

Смедерево се први пут помиње 1019. године када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427. године, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице, Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град пада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459. године, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење, сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустроугара 1718. године. 1739. године град је опет под Турцима. Међутим, развој града за време Аустроугара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушћи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница.

Под немачком окупацијом, 5. јуна 1941. године Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили железницом и складиштили је у тврђави. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом. Мало ко у осталом делу Србије зна за ову трагедију.

Смедерево је данас велики индустријски град и град спорта. Велики туристички потенцијали представљају будућност града на Дунаву.
















олд скул