БРАТСКА РУСИЈА

КРАТКА БИОГРАФИЈА ПОСЛЕДЊЕГ РУСКОГ ЦАРА- СВЕТОГ ЦАРА НИКОЛАЈА ДРУГОГ РОМАНОВА

Последњи руски цар Николај Други Романов рођен је 6. маја. 1868. године (по старом календару), на дан Светог Јова Многострадалног. Ступио је на престо после смрти свог оца, цара Александра Трећег, 20. октобра 1894. године. За цара крунисан је, 14. маја 1896. године, у Саборној Цркви Успења Пресвете Богородице у московском Кремљу. Супруга цара Николаја постала је принцеза Алиса Хесенска, унука енглеске краљице Викторије. Принцеза Алиса, тј. будућа руска царица Александра Фјодоровна, родила се 25. маја 1872. године (по старом календару), у Дармштату. Николај и Александра венчали су се 14. новембра 1894. године. У царској породици рођене су четири кћери: Олга, Татјана, Марија и Анастасија. На дан 30. јула 1904. године, царски пар је добио дуго очекиваног сина, наследника руског престола, царевића Алексеја. Цар Николај је велику пажњу поклањао потребама Православне цркве. Даровао је велике прилоге за изградњу нових цркава, па међу њима и за храмове који су се налазили изван Русије. Током година његове владавине, број парохијских цркава увећао се за више од 10.000, отворено преко 250 нових манастира. Цар је посебно уважавао Светог Серафима Саровског за чију се канонизацију упорно залагао и присуствовао 1903. године, а Свети отац Јован Кронштатски заузимао је у царевом срцу посебно место. Царски пар се одликовао дубоком религиозношћу.
Обавезна посета богослужењима недељом и празником, као и упражњавање свих постова, били су нераскидиви део њиховог живота. Свој положај врховног главнокомандујућег на почетку Првог светског рата, цар Николај је посматрао као испуњење своје моралне и државничке дужности пред Богом и народом. На дан 2. марта 1917. године, државна скупштина и издајници из највише војне команде проморали су цара Николаја Другог да се одрекне престола. Када се одрекао власти, цар се надао да ће они који су желели да се он удаљи, знати како да рат доведу до победе и да неће уништити Русију.
Цар није желео да због њега буде проливена макар и једна кап руске крви. Иако је, како се њему чинило, прихватио једино исправно решење, цар је преживљаво тешке душевне патње: „ Ако сам ја сметња за срећу Русије и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним, спреман сам не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за Отаџбину,“ говорио је Цар. Већина оних који су били сведоци последњег периода у животу царских мученика говори о заточеницима тоболског губернаторског, а касније јекатеринбуршког Ипатијевског, дома као о људима који су страдали али су, и поред тога, без обзира на све друге увреде, водили побожан живот.
У ноћи између 3. и 4. јула, извршено је злочиначко убиство царске породице. Заједно са царском породицом, убијене су и слуге које су пратиле своје господаре у изгнанство: доктор Ј. С. Боткин, царичина собарица А. С.Демидова, дворски кувар И. М. Харитонов и лакеј А. Ј. Труп.
Поштовање царске породице, које је започео још Патријарх Тихон у заупокојеној молитви и у беседи на парастосу убијеном цару у Казањској Саборној цркви у Москви, и то само три дана после свирепог убиства, наставило се током читавог совјетског периода руске историје, упркос суровим прогонима безбожне власти. Свештеници и мирјани узносили су Богу молитве за упокојење убијених страдалника, чланова царске породице. Посебну вредност представљају публикације које садрже сведочанства о чудима и благодатној помоћи која је уследила после молитве царским мученицима. Оне говоре о исцељењима, о сједињењу растављених породица, о заштити црквеног наслеђа од расколника.
Руска Загранична Црква је, 1981. године, канонизовала царску породицу, заједно са мноштвом других новомученика побијених од стране комунистичке власти. Московска Патријаршија је такође то учинила и 2006. године уврстила породицу Романов у календар Цркве. ( Ј. Ј. Алферјев: „Житија и служба Цара Николаја Другог“- Линц, 2006.)

Помен преминулом патријарху Руске православне цркве служен је у подне у свим београдским храмовина, а у Саборној цркви молитву је служио викар патријарха Павла, епископ хвостански Атанасије.

"Руска православна црква је показала да има моћ да роди хришћанина за сва времена", рекао је епископ Атанасије, нагласивши да је РПЦ с патријархом Алексијем показала сву снагу православља.

"Нема сфере живота у којој није био присутан патријарх Алексије следећи апостолску поруку Христову - Идите и научите све народе", рекао је епископ хвостански нагласивши да је "руско православље уз њега преобразило све чега се дотакло, и народе и културе".

"Никада нећемо заборавити његову велику храброст у Савету Европе где се огласио јеванђелском истином о Косову... а ни његову храброст у она времена када је српски народ страдао под НАТО агресијом", рекао је епископ у беседи по завршеној молитви.

Епископ хвостански ће сутра у подне служити литургију у цркви Светог Марка, а након тога и парастос у руској цркви на Ташмајдану.

У Амбасади Русије у Београду 7, 8. и 9. децембра биће отворена књига жалости.

Упис у књигу жалости је од 10 до 16 часова.

Нека му је вечна слава.

Страшно, много ми је било криво... Али њему је сада сигурно боље него нама, тамо горе на небу...

Вечна му слава.

страшно...штета за Русију и православну веру..

МОСКВА, 01. јануара - Предсједник Русије Дмитриј Медведев и премијер Владимир Путин обављају летове у пратњи православних икона.

Тако у премијерском авиону стоји барјак са иконом светог Николе чудотворца, покровитеља путника, саопштава часопис “Комсомолска правда”.

“У предсједничком авиону такође постоји икона, али која, тешко је рећи”, казао је у интервјуу за часопис, управник послова предсједника Русије Владимир Кожин.

Прошле године Путин је у интервјуу за часопис “Тајм” казао да у свом авиону осим иконе има и Библију. “Ако путујем далеко, а наша је земља велика, а често идем и ван граница, онда имам могућност да док летим читам Библију”, казао је Путин.

Извор: Седмица.Ру С руског: Марија Живковић

Е, када ће наша власт овако... :smajlikojiuzdise:

Ruski patrijarh otrovan!

http://www.reformation.org/russian-patriarch-poisoned.html

Данас (24. I 2009) у 18 часова испред амбасаде Украјине у Београду руски омладински покрет "Млада Русија" организује протестни скуп због неодговорне и провокативне политике украјинског председника Виктора Јушченка и његове блокаде протока гаса према Србији и другим земљама.

Позивамо све србске родољубе да се придруже протесту и подрже нашу браћу.

Амбасада Украјине се налази у Булевару Ослобођења 87 (у близини стадиона Црвене звезде).

Тајним гласањем, јуче је у Москви изабран нови партијарх Руске православне цркве.



Великом већихом гласова победио је Митрополит Смоленски и Калининградски Кирил, те је тако постао шеснаести Патријарх Москве и целе Русије.

Акција браће из Белорусије


Молитва за Србију!


Многострадална земља Косова и Метохије данас доживљава права апокалиптичка времена и дешавања. Долази до циљног уништавања целокупног српског духовног и културног наслеђа. Дижу се у ваздух и руше средњовековни православни храмови и манастири, сатиру се најважније светиње српског срца, неповратно нестају сакрална огњишта српске историјске свести. Земља светог Саве и Симеона, земља великих царева и хероја Лазара и Милоша сада се претворила у јединствено жариште непрекидних мука и страдања, у праву Голготу српског народа.

Управо у такав страшан и трагичан час желимо да кажемо нашој српској браћи – нисте усамљени у својој несрећи! Белорусију и Србију повезују православна вера и словенски дух, и зато смо јединствени!

04. јануара 2009. спроведена је већ друга по реду акција подршке братском православном народу „Молитва за Србију“. Као и први пут, она је, с Божјом помоћи, организована од стране Православне омладине, али се овога пута одвијала у оквиру јединственог пројекта „Белорусија – сестри Србији“, који уједињује све који нису равнодушни према трагедији и болу српског народа на Косову и Метохији.

http://svrus.hram.by/content/view/88/30
http://svrus.hram.by/content/view/85/30

ПРИВЕТ БРАТЬЯ !Россия и Србиjа братья заувек!

РУСИЈА И СРБИЈА БРАЋА ЗАУВЕК!!!

СЛАВА РОССИИ!

Русија Русима! (Russia to Russians)

Руски националисти су се одлично организовали на 1.мај, дан који су комунисти пласирали као "међународни дан радника", и време када свугде по свету прави скупове сав комунистички и антифа олош. Руски националисти су направили контра-протест и изашли на улице против комунизма и капитализма!

СРБ-37 ::Руски националисти су се одлично организовали на 1.мај, дан који су комунисти пласирали као "међународни дан радника", и време када свугде по свету прави скупове сав комунистички и антифа олош. Руски националисти су направили контра-протест и изашли на улице против комунизма и капитализма!

Извештај и слике:

http://evgen-v.livejournal.com/262085.html

У среду 20. маја у дому књиге у Санкт Петербургу одрзано је вече српске поезије. На почетку је приказан руски документарни филм о Космету (Косово/сретење).

Након тога су уследиле рецитације песама српских аутора на руском, а на крају дечији хор је отпевао неколико српских песама. Почели су химном Боже правде, уследиле су Ој Косово, Косово, Тамо далеко, креће се лађа француска итд.







химна

Видовдан је обележен такође у Москви, Санкт Петербургу и Севастопољу (руски град на територији Украјине) центру руске флоте за Црно море, где су одржани молебани Цару Лазару...
Организатори облежавања Видовдана су "Косовски фронт" и друге патриотске организације наравно треба захвалити и Руској православној цркви...

http://www.srpska.ru/article.php?nid=11884


Отац Генадиј Беловоглов, који је одржао молебан у Петербургу, представља књигу о "Светом владики Николају" и књигу "Писма из енклава" (цртежи и писма наше деце на Космету). Прва књига је на руском а друга на оба језика.




Отац Генадиј са иконом цара Лазара коју су добили у поклон од Владике Амфилохија и његове епархије прошле године на Газиместану за Видовдан. Овај свештеник је много свестан и активан у вези Космета. Кад су шиптари прогласили независност такође је дошао у Београд на протесте...Икона се налази у Храму Светог апостола и евангелиста Јована у Санкт Петербургу. Икона је од камена што представља чврстину вере.


Храм Св. Апостола и Евангелиста Иоанна исторического подворья Леушинского монастыря

Путинових десет година

понедељак, 10 август 2009



На данашњи дан пре тачно десет година, тадашњи руски председник Борис Јељцин објавио је име човека „који је у стању да консолидује друштво ослањајући се на најшире политичке снаге и да обезбеди наставак реформи у Русији”.

Владимир Путин, тада директор Федералне службе безбедности, није био много познат јавности. Јељцинов избор је, зато, био изненађење – „Парламентарна газета”писала је да председников избор „човека вероватно паметног, али без икакве харизме и искуства у управљању државом, за свог наследника”, није „ништа друго до обичан хир”. Слично су тада мислили многи, а италијанска „Стампа” писала је да нови руски премијер „нема ни једне харизматичне црте, пре би се рекло да је потпуно негативан”. Само је супруга председника Јељцина, Наина, рекла да избор није случајан, и да ће време показати „да је и потпуно исправан”.




У сваком случају Путину нико није предвиђао дуги останак на власти, било је то веома тешко време за Русију – Кремљом су владали олигарси, сплеткарило се као некад на царским дворовима, Чеченија је била на ивици отцепљења, тероризам је царовао, економија била у катастрофалном стању, плате се нису примале месецима, па и годинама...

Говорећи о својим првим годинама на месту председника, Путин је рекао да је Русија била на граници распада, да су регионални закони били у супротности са федералним и да се ови други нису поштовали у регионима. Спровео је низ политичких реформи, изменио облик Савета федерације, начин избора губернатора, изборно законодавство и закон о партијама.

Обрачунао се са олигарсима удаљивши их из политике, „научио их” да плаћају порезе... С тим у вези је и „случај Ходорковски”, власника највеће руске компаније ЈУКОС, који многи сматрају политичким, што је Путин у више наврата негирао, поричући било какву заинтересованост државе за прогон менаџера ове компаније, осим успостављања законитости.

Кад данас неког од Путинових противника упитате да упореди стање сад и пре десет година, невољно ће вам одговорити да је прогрес – огроман. Учвршћивање јединства, учвршћивање улоге државе и стабилизација – главни су резултат„Путинове деценије”, сматрају данас политички аналитичари.

Веома важандео Путиновог рада односи се на обнављање економије. Зато је најпре је, пре времена, враћен сав „Јељцинов дуг”, а на почетку свог првог председничког мандата Путин је поставио себи задатак да за десет година удвостручи бруто национални доходак. За осам година, повећао га је за 70 одсто, а индустријска производња порасла је за 75 процената. Прекинут је оток капитала који се мерио десетинама милијарди, а инвестиције су порасле за 125 одсто.

Путинова заслуга је и што је први пут на демократски начин, без пуча и револуције, изабран нови председник, а он је постао премијер и наставио да остварује економске циљеве. Криза му је помрсила рачуницу, али је повећање животног стандарда грађана остао један од главних циљева.

За осам година редовно су повећаване плате које иду из буџета (лекари, професори, војска...) и пензије, што није престало ни кад је производња у многим фабрикама скоро престала да постоји. Велики део резервног фонда, трећина од рекордних 600 милијарди, отишао је на подршку банкама и решавање социјалних проблема.

Путину се замера да је сувише „дисциплиновао медије”. Ако се узме као референтна Јељцинова ера, онда је то заиста тако. У време Јељцина, у руским медијима је владала не слобода већ анархија. Медији који су били у приватним рукама служили су за остваривање интереса својих власника. Њихови најистакнутији новинари нису презали ни од чега ако је требало уништити противника. Данас је ситуација далеко другачија. Главна државна телевизија, Први канал, извучена је из руку Березовског, највећи медијски холдинг у земљи је „Гаспромов” а слобода се мери другим аршинима. Постоје бројне опозиционе новине као што је на пример „Нова газета” олигарха Александра Лебедева и Михаила Горбачова, „Газета”, „Комерсант”, „Независимаја газета”... уз веома много опозиционих интернет-издања.

У спољној политици Русија је озбиљно учврстила своје позиције на међународној сцени, без ње се не може решити ни један проблем у свету, па није чудно што се последња деценија назива „ером Путина”. И мада је данас председник други човек, та ера се наставља захваљујући сарадњи Медведев–Путин.

РЕЈТИНГ ТАНДЕМА ПУТИН-МЕДВЕДЕВ НА АПСОЛУТНОМ МАКСИМУМУ

МОСКВА – Према резултатима истраживања Фондације Јавно мњење, рејтинзи председника и премијера Русије Дмитрија Медведева и Владимира Путина достигли су апсолутни максимум, пише дневник „Московски комсомолац”.

Према наводима листа, поверење у у шефа државе има 59 одсто, а у председника владе 73 одсто становништва.

И оцене рада челних људи Русије су близу рекордним: антикризне акције премијера подржава 78 одсто испитаника, док само 12 одсто сматра да он не успева у својој мисији.

Да Медведев добро решава проблеме пред којима је Русија, сматра 67 одсто, док различито мисли 18 одсто анкетираних.

У анкети је испитано 2.000 људи из 100 насељених места, наводи лист.

Московски дневник је указао да је, према подацима других социолошких служби, врхунац популарности Путина достигао 2007.

Други московски лист „Труд” у опширном тексту о променама у земљи за последњих десет година, колико је Путин на власти у Русији, као премијер и председник, навео да је влада 2002. одобрила први суфицитни буџет, да је после 2004. ниво резерви у злату од 120 милијарди долара први пут премашио ниво спољњег државног дуга (114,1 милијарду), као и да су у том периоду пре времена исплаћивани спољни дугови.



„Труд” је изнео и податке да је 2007. раст бруто друштвеног производа био 8,1 одсто, као и да су 18. априла прошле године „златне резерве” износиле 518, 8 милијарди долара, што је било треће место у свету после Кине и Јапана.

Према подацима листа, бруто друштвени производ од 1999. био је повећан скоро осам пута, удесетостручени су приходи по глави становника, као и просечне пензије и плате, а златне резерве 1999. биле су 13 милијарди долара, а сада су 386,6.

У том периоду спољни дуг сведен је са 158,7 на 43,9 милијарде долара, пише „Труд”.

Историјска посета Медведева Србији

Лавров: Русија и Србија бориле су се раме уз раме против фашизма, и данас се раме уз раме боре против фалсификовања историје

Москва, 5. октобра – Посета председника Русије Дмитрија Медведева Београду биће историјска, рекао је данас министар иностраних послова Србије Вук Јеремић. Он је навео да су односи између две земљена заиста високом нивоу и да неће бити никаквог преокретајер он није ни потребан, али ће долазак руског председника допринети интензивирању сарадње.

– Србија води тешку и неравноправну борбу за очување територијалног интегритета и очување историјског наслеђа, у тој борби имали смо и имамо подршку Русије. Велико ми је задовољство да кажем да ћемо је имати и убудуће– рекао је Јеремић.

Он је додао да ће Србија постати чланица Европске уније, али ће и даље својим најбољим пријатељем сматрати Русију.

–Русија и Србија бориле су се раме уз раме против фашизма, и данас се раме уз раме боре против фалсификовања историје– истакао је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров.

Он је рекао да посета Медведева означава нову етапу у односима између две земље који су већ добили карактер стратешких.

Дијалог који ће водити два председника у Београду односиће сена готово све области сарадње – политичку, економску, хуманитарну и културну.

Лавров је рекао да Русија веома цени српски став у односу на иницијативу председника Медведева о европској безбедности, задовољна је чињеницом да се сарадња у енергетској сфери успешно развија и као примере навео је Нафтну индустрију Србије, „Јужни ток” и „Банатски двор”.

На конференцији за новинаре речено је да ће 2010. године бити одржани дани духовне културе Русије у Србији, а 2011. дани српске духовне културе у Русији.

Говорећи о кредиту који Руска Федерација даје Србији, два министра су истакла да ће детаљи и услови бити познати током посете Медведева Београду.

Руски министар је за изјаву премијера Албаније да Албанци треба да се уједине рекао да је узнемирујућа и изразио изненађење што нико из међународне заједнице није на то реаговао.

Лавров је истакао доследност српске стране и истрајност у тражењу обострано прихватљивих решења као и неконструктивну улогу Приштине у том процесу.

Русија је послала писани материјал Међународном суду у Хагу који ће почетком децембра разматрати српски захтев за оцену законитости проглашења независности Косова и учествоваће у расправи. Русија ће инсистиратина поштовању међународног права.

Лавров је рекао да је Русија додатно узнемирена и ситуацијом у Босни и Херцеговини, да је време да се заврши мандат високог представника и да се прекину Бонска пуномоћја. Дејтонски споразум мора да се поштује.

Два министра усагласила су све детаље посете Медведева Београду и припремили низ докумената за потписивање, што је и био главни циљ доласка Вука Јеремића у Москву.

Стратешко партнерство Русије и Србије

Два министра током нешто више до сат времена „прошли” сваки детаљ боравка руског председника у српској престоници

Москва, 6. октобра – Мало је земаља за које Србија или Русија могу рећи да се са њима у свему слажу кад је реч о билатералним односима и да међу њима нема отворених питања. А управо је то карактеристика њихових међусобних односа. Јучерашња посета министра иностраних послова Вука Јеремића Москви још једна је потврда томе.

У Русију свакодневно долазе председници држава, премијери, министри... Руски медији навикли су на то, па се често посете лидера малих земаља или уопште не бележе, или се само помену с једном или две реченице. Догађало се то и нашим политичарима, али овог пута је све било другачије – пажња коју су медији посветили посети Јеремића још једном потврђује да Русија веома држи до добрих односа са Србијом и да се посета председника Медведева с пажњом и нестрпљењем очекује не само код нас него и у Русији.

То је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров објаснио рекавши да Русија веома цени чињеницу да се Србија у Другом светском рату борила заједно са Црвеном армијом против фашизма, а данас се, такође раме уз раме, бори са Русијом против фалсификовања историје.

Управо је зато председник Медведев изменио своје планове и, мада то није било у плану, одлучио да прихвати позив српског председника и дође у Београд 20. октобра и заједно са српским народом ода пошту онима који су дали животе за ослобођење нашег главног града. Изненадна одлука Медведева задала је много посла бројним службама које су морале да усагласе председникове планове и обавезе и да испланирају његов боравак у Београду. Највећи терет у томе носе два министарства иностраних послова која су морала да координирају све акције и чији су се руководиоци састали синоћ у Москви да последњи пут пред пут све провере и прецизирају.

Два министра су током нешто више до сат времена „прошли” читаву посету и такорећи сваки тренутак тог дана. Сваки детаљ је разрађен, сваки минут испланиран. Посао је био веома тежак с обзиром на то да ће посета, колико се сада зна, трајати само један дан. Тадић је позвао Медведева да борави два дана у Београду, али он, највероватније, неће за то имати времена. Одлуку ће донети сам Медведев, али читав програм мора, за сваки случај, да се згусне у један дан. Ако Медведев одлучи да продужи посету, лако ће се потом „развући”.

Главни догађај дана биће обележавање Дана победе Београда и одавање почасти руским и српским борцима палим за слободу. Председници Медведев и Тадић присуствоваће свечаној академији у Београду и положити цвеће на споменик Незнаном јунаку.

Посета има и други, радни део. Циљ је да се међусобни односи, који су већ на нивоу стратешког партнерства, подигну на још виши ниво. Са председником Русије стижу и бројни сарадници, министри, бизнисмени, водиће се озбиљни разговори о сарадњи, пре свега економској. Русија је већ објавила да ће позитивно одговорити на захтев председника Тадића за кредит од милијарду долара, али се детаљи још не знају. Они ће бити коначно дефинисани у Београду. Поред тога, два председника ће потписати шест међудржавних споразума којима се покривају готово све области међусобне сарадње – науке, технике, образовање, културе, политике, економије.

Неизбежна и једна од најважнијих тема разговора биће Косово и Метохија, поготову зато што се приближава заседање Међународног суда правде у Хагу где ће се одлучивати о законитости проглашавања независности Косова. Руски председник ће још једном потврдити одлучност своје земље да помогне Србији у очувању територијалног интегритета. Русија је већ послала суду документ у коме образлаже свој став, а њени представници ће учествовати и у расправи.

Два министра приликом сваког сусрета демонстрирају блискост и добро расположење, па је тако било и овог пута – пред новинаре су изашли насмејани и весели, шалећи се на енглеском језику. Разговор су наставили после веома посећене прес-конференције, током заједничке вечере у вили „Спиридоновка”, а онда су се разишли – Јеремић је наставио да даје интервјуе, а Лавров је, како су касније јавили медији, исто вече имао важне разговоре у Абхазији.

Пре састанка са министром Лавровом Вук Јеремић је посетио архиепископа волоколамског Илариона, руководиоца Одељења за везе са иностранством Московске патријаршије који га је уверио да ће наставити политику какву је водио његов претходник на том месту, владика Кирил, садашњи руски патријарх.

Иларион је истакао да су српски и руски народи два братска народа у којима је православље имало значајан утицај на свест људи.

Говорећи о односу Руске православне цркве према Србији, Иларион је подсетио да се она увек трудила и да ће тако наставити, да помаже Србији која се у последње време налази на тешким искушењима.

Нема ниједне значајне телевизије која није приказала снимак насмејаних министара и објавила да ће ускоро у Београду бити председник Медведев, а колико је интервјуа дао, вероватно не зна ни сам Јеремић. Зато је његов радни дан јуче трајао до 23 сата, кад се поново појавио пред новинарима у српској амбасади.

Тадић и Медведев договорили кредит од милијарду долара
БЕОГРАД – Председници Србије и Русије, Борис Тадић и Дмитриј Медведев, договорили су данас у Београду кредитни аранжман у износу од милијарду долара, сазнаје Танјуг.
О детаљима како ће та средства бити распоређена разговараће експертски тимови две земље, али је извесно да ће 200 милиона долара бити подршка буџету Србије...
Председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев сагласили су се данас да билатерални односи двеју земаља иду узлазном линијом, и да српско-руска стратешка сарадња треба да буде продубљена.
Председник Медведев изразио је чврсту подршку по питању Косова и Метохије, али и европских интеграција Србије.
Заједнички погледи о међународној безбедности: Дмитриј Медведев (Фото Танјуг)
„Наши односи су у успону. Крупни пројекти о којима смо разговорали око којих је постигнут договор, доказ су стратешког карактера наших односа”, поручио је Медведев у Палати Србије после разговора са Тадићем и потписивања више међудржавних уговора и споразума.

Тадић је захвалио председнику Руске Федерације Дмитрију Медведеву на доследној подршци те државе територијалној целовитости Србије.
Он је поручио да Србија неће мењати политику према Косову и Метохији, и да ће наставити да инсистира на поштовању међународног права.
„У миру ћемо сачекати одлуку Међународног суда правде и онда смо спремни да поново разговарамо са представницима Албанаца на Косову о једном одрживом решењу, али Србија никада неће признати независност Косова”, рекао је Тадић. Медведев је поручио да ће Русија и даље пружати подршку Србији по питању Косова. „Русија ће и даље подржавати територијални интегритет и суверенитет Србије и то на бази међународних норми. Међутим, подржаћемо и друге одлуке Србије, као што су оне везане за европске интеграције”, рекао је први човек Русије.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је данас да је од председника Русије Дмитрија Медведева добио позитиван одговор у вези са захтевом Србије за руском кредитном подршком и пројектом гасовода Јужни Ток.

„Наишли смо на позитиван одговор председника Русије и руске владе у вези са нашим захтевом за кредитну подршку Србији, али истовремено заједнички учествујемо у пројекту Јужни ток”, рекао је Тадић после састанка, који је, према његовим речима, имао историјски значај.

Двојица председника размотрила су могућности даљег продубљивања сарадње двеју држава, пре свега у домену економије, као и низ конкретних пројеката.

„Ми смо данас размотрили низ питања из домена билатералних односа и закључили да они већ годинама иду узлазном линијом, да постоји изузетно политичко разумевање у свим областима у којима сарађују Србија и Русија”, рекао је Тадић.

Председник Србије је навео да су у разговорима идентификоване многе области у којима две државе могу сарађивати, попут успостављања центра за реаговање у кризним ситуацијама у Нишу, као инвестиције у путну инфраструктуру и железницу.

Такође, према Тадићевим речима, постоји могућност изградње нових лучких капацитета на Дунаву као и нових инвестиција у домену енергетике.

Говорећи о енергетским пројектима, Медведев је истакао да он и председник Србије имају подударне ставове и када је реч о новој архитектури енергетске безбедности у Европи.

„Имамо веома сличне погледе на међународну ситуацију и безбедност у Европи”, рекао је руски председник, додавши да је Русија спремна да са свима разговара о иницијативи за нови систем безбедности у Европи.
Медведев је указао на значај неколико великих пројеката из сфере енергетике, али и других области сарадње.
Он је посебно истакао модернизацију НИС-а, компаније која претендује, како је рекао, да буде регионални лидер у енергетици, изграђњу складишта Банатски двор као и пројекте из области саобраћаја.
Двојица председника разговарала су и међународној политици и глобалној економској ситуацији, и заложила се за нову еру мултилатералности у међународним односима.
"Русија је данас незаобилазни фактор у међународној политици, не само зато што се ради о највећој земљи на нашој планети и зато што она има традицију учешћа у глобалним збивањима, већ зато што мултилатералне институције данас можда имају већи значај него икада”, рекао је Тадић.

„Данас свет проблеме не може да решава, а да се у решавање тог проблема не укључе све битне земље, а Русија је једна од најбитнијих земаља”, истакао је Тадић. Према његовим речима, економска криза која је погодила свет може бити и безбедносни изазов, и зато треба изградити нову економску инфраструктуру света како до нове кризе не би дошло.

Тадић је изразио задовољство због тога што се са Медведевим сусрео на годишњицу „заједничке победе у ослобађању Београда у време када смо се заједно борили против фашизма”, и констатовао да је српско-руске билатералне односе одувек красило изузетно разумевање и међусобна подршка и солидарност.
„Без обзира на то ко буде на челу двеју држава тај дан ће нас повезивати. Тада смо се заједнички борили за ослобођење, али и за изградњу наших независних држава”, поручио је Медведев.

-----------------------------------------------------------

Потписано више међудржавних споразума

Представници влада Србије и Русије потписали су данас у Београду, у присуству председника две државе Бориса Тадића и Дмитрија Медведева, пет међудржавних споразума о сарадњи у низу области и два „гасна” уговора.

Споразум о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавању непогода техногених хаварија и уклањања њихових последица потписали су министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу.

Вицепремијер Дачић и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров потписали су споразум о сарадњи у области ун утрашњих послова.

Шеф српске дипломатије Вук Јеремић и његов руски колега Лавров потписали су и споразум о сарадњи у области културе, науке, спорта и омладинске политике за период од 2009. до 2011. године.
Председница Скупштине Србије и потпредседник руске Думе, Славица Ђукић Дејановић и Александар Бабаков, потписали су споразум о парламентарној сарадњи две земље.
Меморандум о сарадњи администрације Курске области са Министарствиом економије и регионалног развоја Србије потписали су државни секретар у српском министарству Весна Арсић и губернатор Курске области Александар Михајлов.

Уговор о гасоводу Јужни ток и о формирању заједничког предузећа за складиште гаса „Банатски двор” потписали су генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић и председник управе „Гаспрома” Алексеј Милер.

-----------------------------------------------------------
Председници положили венце ослободиоцима Београда

БЕОГРАД– Председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев положили су данас венце на Споменик ослободилаца Београда у Другом светском рату.

Венац је положио и градоначелник Београда Драган Ђилас и делегација бораца који су учествовали у борбама за ослобађање главног града.

Уз интонирање државних химни, Тадић и Медведев одали су почаст ослободиоцима Београда и потом се уписали у Спомен књигу посвећену палим борцима.

Председнике двеју држава аплаузима и повицима „Србија - Русија” дочекало је више стотина грађана, који су носили српске и руске заставе и транспаренте са сликама руског премијера Владимира Путина и Медведева.
Тадић и Медведев су се, по завршетку церемоније, кратко задржали у разговору са негдашњим борцима, ослободиоцима Београда
За ову прилику први пут после 1985. године испред Споменика ослободиоцима Београда биле су постављене заставе партизанских јединица које су учествовале у ослобађању престонице.
Церемонији одавања почасти присуствовали су и заменик премијера и министар унутршњих послова Ивица Дачић, министри Драган Шутановац, Вук Јеремић, Расим Љајић, председник градске скупштине Александар Антић, амасадор Русије у Београду Александар Конузин, као и чланови државне руске делегације.
На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника Народноослободилачке војске Југославије од тога већина (2.092) сахањена је у заједничкој гробници.
Сви они су дали животе за ослобођење Београда октобра 1944. године а у заједничкој гробници сахрањен је 1.381 борац Народноослободилачке војске Југославије и 711 припадника Црвене армије.
Својом лепотом и уметничком вредношћу истиче се рељеф израђен у камену на улазу у гробље, рад вајара Радета Станковћа.
У средишту гробља је скулптура Црвеноармејца, рад вајара Антуна Аугустинчића

На Дан победе над фашизмом 9. маја 1988.године испред Гробља ослободилаца Београда откривен је споменик партизану, рад вајара Радета Станковића.

Споменик је висок 2.80 метара и представља партизана победника са спуштеном пушком, као обележје мира који, на вечној стражи чува пале борце.
------------------------------------------------------------

Председник Русије Дмитриј Медведев допутовао је данас преподне у 11 часова у Београд, у прву званичну посету Србији.

Руског председника на аеродрому „Никола Тесла” дочекали су потпредседник Владе Србије Ивица Дачић и министар спољних послова Вук Јеремић.

Колона возила је потом са председником Русије и члановима руске државно-привредне делегације, уз изузетне мере безбедности, дошла до Палате „Србија”.

Председник Србије Борис Тадић дочекао је уз највише државничке и војне почасти шефа руске државе Дмитрија Медведева пред Палатом „Србија”.

После интонирања химни Тадић и Медведев су извршили смотру почасне гарде.
-----------------------------------------------------------
Економска и политичка подршка Русије

Стране агенције јављају да је руски председник Дмитриј Медведев стигао данас у званичну посету Београду која ће бити обележена одобравањем зајма Србији од милијарду евра, и чији је циљ ширење утицаја Москве на Балкану.

Агенција Франс прес наводи да је Медведев дошао да изрази подршку Србији, свом главном савезнику на Балкану, на економском плану - одобравањем значајног зајма, као и на политичком плану - у вези са Косовом.

Како пише агенција Ашошиејтед прес (АП) „зајам доприноси растућем руском политичком и економском утицају у Србији која се ослања на дипломатску подршку Москве у Савету безбедности УН у супротстављању отцепљењу Косова”.

Франс прес такође указује да посета руског председника треба да „реафирмише подршку Москве Србији у вези са Косовом” чије проглашење независности у фебруару 2008. Београд није признао.

Француска агенција наводи да ће кредит бити употребљен да надокнади буџетски дефицит Србије и за финансирање инфраструктурних пројеката, као што су подземна железница и обилазница око Београда.

Како преноси Франс прес, позивајући се на локалне медије, током ове посете економска питања имаће предност у односу на политичка, и главна порука две стране је да покажу да је Србија водећи партнер Москве у овом региону.

Агенција Ројтерс истиче на свом сајту да Србија и Русија деле Православно и словенско наслеђе, али да је Кремљ заступао тврду позицију приликом недавног склапања енергетских споразума са Београдом, као и да је обим билатералне трговине ове године опао.

Британска агенција наводи да је Србија у јулу од Русије тражила зајам од милијарду евра и да намерава да утврди, током посете Медведева, колико ће је тај зајам коштати.

Агенција Блумберг истиче поводом посете Медведева током које ће вероватно бити одобрен зајам од милијарду евра, да „Русија покушава да поврати део свог утицаја после губитка савезника и утицаја у другим деловима региона”.
-----------------------------------------------------------
Најмлађи савремени лидер Русије

Руски председник Дмитриј Медведев (44) најмлађи је лидер Русије у последњих 100 година.

Дужност шефа државе преузео је 7. маја 2008. године од другог председника независне Русије, Владимира Путина, актуелног руског премијера.

Медведев је доктор правних наука, а рођен је 14. септембра 1965. године у Санкт-Петербургу.

У Кремљу је орви пут ангажован 1999. године, а од октобра 2003. године је обављао дужност шефа администрације председника.

Председник Русије Дмитриј Медведев и председник Србије Борис Тадић извршили су смотру почасне гарде (Фото Танјуг)
Истовремено, од 2000. године до ступања на председничку дужности, био је у врху руководства руског гасног гиганта „Гаспром”.

Као нестраначка личност, за кандидата на председничким изборима, одржаним 2. марта 2008, Медведев је изабран 17. децембра на конгресу владајуће Јединствене Русије.

Медведев је тада прокламовао „политику четири И” (иновације, инвестиције, инфраструктура и институције), чији развој и унапређење представљају и основ за развој економије.
На положају шефа државе Медведев ће бити до маја 2012. године.
Он, међутим, није искључио могућност да ће се по истеку садашњег мандата кандидовати за шефа државе и 2012. године, додајући да сматра да је исправно да се о таквим питањима договара са Путином.

-----------------------------------------------------------
Руске инвестиције милијарду, а српске 400 милиона евра

БЕОГРАД – Руске инвестиције у Србији у последњих пет година достигле су милијарду евра, док су улагања српских компанија у Русији премашиле 400 милиона евра.

Два највећа улагања у Русији, око 350 милиона евра, реализовале су две српске компаније – „Синтелон” и „Хемофарм”, речено је на састанку.
Укупна робна размена између две земље за осам месеци ове године достигла је 1,54 милијарде долара, што је 46 одсто мање него у истом периоду прошле године.
Робна размена Србије и Русије прошле године је износила је 4,04 милијарде долара.
Русија је седми партнер Србије кад је реч о извозу, са учешћем од 5,05 одсто, а први у увозу са учесћем од 13,25 одсто, наведно је на Пословном савету.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић истакао је да је у 2008. години Русија била највећи спољнотрговински партнер Србије.

-----------------------------------------------------------
Око 550 новинара прати посету Медведева

БЕОГРАД – За извештавање о посети руског председника Дмитрија Медведева Србији акредитовано је око 550 новинара, сниматеља и фоторепортера, међу којима су и 52 екипе из Русије, и извештачи великих западних агенција и медија из земаља региона.

У околини Палате Србија и Сава центра распоређен је велики број припадника полиције. Полиција је размештена око свих важних објеката и дуж улица.

ПРЕДСТАВНИК МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ У ПОСЕТИ КОСМЕТУ

ГРАЧАНИЦА – Шеф Одељења Мословске патријаршије за спољне послове, архиепископ волоколамски Иларион изјавио је у Грачаници да је дошао да би се поклонио светињама на Косову и Метохији, једној од најстаријих колевки православног хришћанства, где су се одиграли велики историјски догађаји.

Иларион који борави у вишедневној посети Епархији рашко- призренској Српске православне цркве на Косову и Метохији, је рекао да је Руска православна црква увек била и да ће увек бити заједно са СПЦ у свим оним невољама које јој по допуштењу Божијем падају у део.

Он је позвао сестринство и монаштво у манастиру Грачаница да не напуштају ову земљу и храмове, јер, како је објаснио, док су они овде, овде ће се чувати и православна вера.

Госта из Русије, како је саопштила Епархије рашко- призренска, на приштинском аеродрому дочекао је епископ Артемије.

Артемије је оценио да је посета госта из Русије доказ његове љубави и бриге за Србе на Косову и Метохији и да ће они покушати да Илариона упознају са правим стањем ствари на терену како би он о томе известио руског патријарха.

Руски добровољци


Први руски добровољци у српским оружаним снагама појавили су се 1991. године, на самом почетку борбених дејстава у Хрватској. То су били Руси који су се случајно затекли у зони борбених дејстава (радници, “транге-франге” трговци). Тешко је судити о њиховој бројности, али Срби мало-мало па се присете овог или оног Руса који је пре рата нешто продавао на локалној пијаци, а после његовог почетка постао добровољац. Током рата у Српској Крајини највероватније није било организованих група добровољаца; појавили су се касније, после примирја са Хрватима у јесен 1991. године.

Црвеним тачкама означене су локације руских добровољачких одреда.

Током 1992. и 1993. године у Републици Српској Крајини (РСК) било је неколико група добровољаца - или самоорганизованих, или организованих на иницијативу и уз учешће Срба. Међу њима је било добровољаца с Урала преко козачке линије, и неколицина из Казахстана и Москве. Укупна бројност тих група износила је 20-30 људи*. Налазили су се у саставу Арканових јединица и Војске Републике Српске Крајине (ВРСК). Хрвати су управо међу њима и заробили једног руског добровољца.

После почетка рата у Босни и Херцеговини априла 1992. године исто су руски радници и “транге-франге” трговци постали први добровољци у Војсци Републике Српске (ВРС). Неколико група добровољаца се у лето 1992. године пребацило из РСК у Босну. Тада су се сви добровољци по правилу прикључивали организацији “Бели орлови” Драгослава Бокана. Претпоставља се да је у времену од априла до септембра 1992. године у Босни боравило око 10-15 добровољаца.

У лето 1992. године када је постало очито да рат у Босни постаје дуготрајан, а међународна изолација је јако утицала на морални дух народа, Срби су заузели нови став по питању руских добровољаца.
Издвојена су знатна средства за организацију доласка у РС знатног броја добровољаца из Русије. Изгледа да се рачунало на следеће - мањи одреди (5-10 људи) распоређени су на најважнијим секторима фронта у Источној Босни и Херцеговини, тј. непосредно уз границу са Србијом. Ти су одреди имали један циљ - да дижу и одржавају морални дух Срба. Претпоставља се да су у ту операцију били укључени Срби у расејању с њиховим финансијским средствима, могуће чак и југословенске специјалне службе да руководе операцијом.

Први организатор с руске стране постао је познати Јарослав Јастребов. Он је са својим помоћницима углавном преко козака тражио добровољце, организовао их и у мањим групама (2-3 човека) слао у Југославију. У Београду их је дочекивао курир с надимком Брада и пребацивао у РС. Тако су формирани 1. и 2. Руски Добровољачки Одред (РДО). Први је бројао 10-15 људи, био базиран у Требињу и постојао од септембра до децембра 1992. г. Други РДО се одржао скоро годину дана и прошао пут од Вишеграда преко Прибоја до Праче, учествујући у многим биткама. Бројао је око 15-20 људи. У разно време кроз њега је по заједничком прорачуну прошло до 50 људи. Први командир одреда био је чувени Ас кога је Јастребов још у Москви поставио. Касније је одредом командовао мајор-Авганистанац који је био један од најбољих командира током читавог рата. На чело 2. РДО маја 1993. године долази Михаил Трофимов - официр који је за учешће у авганистанском рату добио 2 ордена Црвене Звезде. Погинуо је у покушају да ухвати живог непријатељског војника у противничкој позадини. Одред је основан 5. новембра 1992. године и престао да постоји новембра 1993. године, застава одреда предата је музеју Београдског подворја Руске Православне Цркве где се налази заједно са заставама Беле Добровољачке Армије. За годину дана свог постојања одред је изгубио 3 човека**. У одреду је осим руских добровољаца било и Бугара.

У Скеланима је новембра-децембра 1992. г. настао мањи одред Александрова од 5-7 људи. Касније се одред из Источне Босне пребацио у регион Сарајева. Тамо се одред распао после погибије командира - то се десило маја 1993. године.

У јесен 1992. и зиму 1992-1993. г. у РС су дејствовала два мања одреда у Милићима у Босни, и у рејону Коњица у Херцеговини, укупне бројности 10-15 људи.

Козачка епопеја у РС започела је 2. јануара 1993. године. Тог дана је у источнохерцеговачки град Вишеград пристигла велика јединица козака (до 50 људи). Став Срба у погледу руских добровољаца почео је да се мења после више него успешних дејстава руских одреда, поготово Другог РДО. Срби су највероватније закључили да је целисходније да Русе, уместо за сокољење српских ратника, користе за решавање сложених борбених задатака, тим пре што су припремане крупне операције против непријатељских групација у Горажду и Сребреници. Руководећи се тим разлозима, Срби су знатно повећали финансирање општих мера за пристизање добровољаца, надајући се да у првој половини 1993. године повећају укупну бројност руских одреда до 150 људи дислоцираних у Требињу, Вишеграду и Скеланима. Основне снаге је требало да се налазе у Вишеграду (100-120 људи). Та је група, сачињена углавном од козака, заједно са јуришним четама 3 бригаде ВРС (Вишеградском, Горажданском и Рогатичком) извршила снажан упад дуж реке Дрине у центар непријатељске енклаве Горажда.

Организацију доласка козака преузела су на себе двојица добровољаца из Казахстана. Они су тесно сарађивали с руководством српских добровољачких одреда “Бели орлови”. У првом козачком полуескадрону било је козака с Дона, из Саратова и Москве, а осим козака било је представника појединих родољубивих организација Русије. Тај одред је у Вишеграду ратовао 2 месеца, њиме су заредом командовала 3 војна атамана. Други међу њима, Генадије Котов, козачки пуковник из Волгодонска, погинуо је фебруара 1993. године. Атаман Генадије Котов несумњиво спада међу најдостојније команданте Руског Добровољачког Покрета.

Крајем фебруара 1993. године у Вишеград почињу да пристижу нови добровољци, а претежну већину међу њима више не чине козаци. У другој декади марта 1993. године од остатака Другог РДО, 1. козачког полуескадрона и новоприспелих добровољаца формиран је 2. обједињени РДО у чијем саставу је било око 35 људи. Одредом су командовали разни командири, већином козаци. Одред је постојао до маја 1993. године и учествовао у одбијању два већа напада на утврђени рејон планине Заглавак код Вишеграда.

До лета 1993. године, осим Другог РДО који је и сам већ био у стању распада због одсуства командира, није остао ниједан организован одред. Доста добровољаца се, по један или двојица, налазило у саставу српских одреда. Понекад су се ти добровољци удруживали у мање одреде као што је такозвана “Озренска бригада” (око 5 људи). До октобра 1993. године се после коначног распада Другог РДО знатан број добровољаца окупио у сарајевском рејону Јеврејско гробље. Управо је тамо новембра 1993. године основан 3. РДО и његов командир је постао Александар Шкрабов. Тај одред је учествовао у великом броју операција, понекад врло успешних - пробоју према Олову децембра 1993. г., заузимању фабрике оружја “Победа” у Горажду итд. Кроз тај одред је прошло врло много људи - између 60 и 80 њих. Уочи 1994. године, убрзо после погибије свог командира А. Шкрабова, и 3 РДО је престао да постоји.

У лето 1994. године се од 3 РДО отцепила мања група добровољаца и у сарајевској општини Добриња од њих је настао мањи одред који је постојао све до краја рата завршеног новембра 1995. године. Кроз њега је прошло 10-15 људи.

У јесен 1995. године почеле су опсежне борбе у средишњој Босни. То је била последња офанзива ВРС која је имала за циљ да распарча противничке снаге и победоносно заврши рат. У ту сврху су на Нишићкој висоравни усредсређене велике снаге од којих је најважнију улогу играла јуришна извиђачка јединица централне подређености “Бели Вукови” под командом Срђана Кнежевића. У ту јединицу су ушли скоро сви добровољци из 3 РДО и одреда у Добрињи. Одред “Бели Вукови” постао је најпознатија јединица с краја рата у којој су се окупили руски добровољци.

Јединица је била базирана у Олимпијском центру “Јахорина” 20 км од Сарајева. Успешно је учествовала у многим познатим операцијама 1994-1995. године. У њеном саставу је ратовало око 50-80 руских добровољаца и десетак Бугара, Грка, Румуна итд.

Од друге половине 1993. г. у Вишеград се вратила неколицина козака који су касније чинили основ мањег руског одреда бројности око 5 људи.

Група добровољаца (7-10 људи) се у јесен 1995. године одвојила од одреда “Бели Вукови” и пребацила у Власеницу где је ушла у одред “Вукови са Дрине” у коме је остала до краја рата. У истом граду Власеници је у то време постојао мањи одред (до 10 људи) грчких добровољаца “Грчка гарда”. Неколицина Грка била је и у одреду “Бели Вукови” и код српских четника у Сарајеву на Јеврејском гробљу.

После почетка борбених дејстава НАТО на СРЈ добровољци из Русије су у великом таласу похрлили на Косово. На Косову је 1999. године било око 200 добровољаца. Притом треба истаћи да је у тој групи био значајан постотак из Украјине, малтене половина. Добровољци су се налазили на најразличитијим местима Косова, у групама по 5-15 људи. Познато је да су се одреди налазили у Рашки недалеко од Дечана, као и на граници с Албанијом. Зна се да су у рату на Косову погинула двојица руских добровољаца.

Мања група руских добровољаца (око 7 људи) појавила се у Македонији августа 2001. године где је успешно учествовала у борбама против албанских сепаратиста.

Закључак.

Дакле, у Отаџбинским ратовима Срба од 1990. до 2001. године учествовало је отприлике од 529 до 614 добровољаца из Русије, Бугарске, Грчке, Румуније и других земаља. Притом је њих око 40 погинуло.

Руководство Отаџбинског Савеза Добровољаца обраћа се свим добровољцима с молбом да се одазову и заједно прецизирају податке наведене у чланку.

Примедбе.
* - састав добровољачких одреда није био сталан због специфичности положаја добровољаца на фронту. Добровољци нису били везани уговорима који би одређивали трајање службе, те су зато у сваком тренутку могли да прелазе из једног одреда у други, из руских у српске и обрнуто, зависно од потребе или личног нахођења. Такође су могли да у било ком тренутку отпутују кући и у било ком тренутку се врате.
** - у војној пракси се стандардним губицима сматра 10% погинулих од укупног броја људи у јединици. Према другој статистици, од 20.000 испаљених метака само један погађа. Томе треба додати специфику борбених дејстава у планинама која не спадају у позиционе  не користе се у пуној мери артиљерија, тенкови и друга тешка техника. Полазећи од тога, губици руских добровољачких одреда не прелазе оквире уобичајене борбене праксе.

Добровољци


1. Адријан Дима
Рођен у Румунији 1970. године. Служио у специјалним јединицама Румуније. Од 1993. г. ратовао у Српској Крајини (између осталог у центру “капетана Драгана”). У Републици Српској од краја 1994. г. ратовао у саставу извиђачког одреда “Бели вукови” (ПалеЈахорина) СарајевскоРоманијског корпуса. Погинуо у борби на планинском масиву Трескавица 03.05.1995. г. Сахрањен на гробљу Пала.

2. Анисимов Валериј
Рођен 1956. г. у СанктПетербургу. Погинуо 1995. г. Посмртни остаци допремљени у Русију.

3. Александров Александар
Рођен 1961 г. у СанктПетербургу. Артиљеријски официр, ветеран Придњестровља и Абхазије. У Републици Српској од краја 1992. г. Командир руског ударног одреда (Одред Александрова) који је деловао код Скелана и у Сарајеву (Хреша). Погинуо 21.05.1993. г. у рејону Борија од експлозије мине током извиђачке акције. Сахрањен на гробљу с. Хреша (Српско Сарајево).

4. Астапенков Анатолиј Сергејевич
Рођен у граду Перм 17. новембра 1968. г. У Совјетској Армији служио у морнаричкој пешадији. Ожењен, има сина. У Републици Српској од зиме 1993. г. Ратовао у саставу ударног одреда код Власенице (Источна Босна), у Одреду Александрова (ХрешаСрпско Сарајево), 2. Руског Добровољачког Одреда (ПрачаПале) и 3. РДО (Јеврејско гробљеСрпско Сарајево). Јуначки погинуо на положају Златиште (на северу Српског Сарајева) 20. јануара 1994. г. Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

5. Баталин Сергеј
Рођен 14. септембра 1961. г. у Москви. По струци лекар. Ожењен. У Републици Српској од јануара 1993. г. Као војни лекар у саставу 1. Козачког одреда непосредно учествовао у борбеним дејствима. У борби за село Твирковићи од експлозије противпешадијске мине изгубио стопало. Умро у јесен 1993. г. у Вишеграду (Република Српска). Сахрањен на гробљу Црнућа у Вишеграду (Република Српска).

6. Богословски Константин Михајлович
Рођен 4. фебруара 1973. г. на Памиру (Таџикистан). Живео у Москви. У Републици Српској од краја марта 1993. г. Ратовао у саставу 2. Обједињеног Руског Добровољачког Одреда (2. ОРДО) (ВишеградГоражде). Погинуо 12. априла 1993. г. током јуначке одбране узвишица Заглавак и Столац, као митраљезац бранећи заставу на положају. Сахрањен на војничкоцрквеном гробљу у Вишеграду.

7. Бондарец Олег Дмитријевич
Рођен 4. априла 1969. г. у Кијеву (Украјина). Од 1994. године ратовао у саставу српских одреда у Српском Сарајеву (“Бели вукови”, батаљон на Добрињи). Погинуо 20. новембра 1995. г. у Озренској улици Српског Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

8. Бочкарјов Александар Јурјевич
Рођен 6. априла 1971. г. у Вороњежу. У Републику Српску стигао крајем 1993. г. Ратовао у саставу 3. РДО (Јеврејско гробљеСрпско Сарајево). Погинуо 10. фебруара 1994. г. од снајперске ватре. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

9. Булах Виктор
Погинуо 1999. г. на граници са Албанијом. Посмртни остаци пренети у Русију и поново сахрањени. (Његова погибија описана у књизи А. Дрецуна “Косметска легенда”)

10. Биков Валериј
Рођен 1962. г. Активан официр у чину капетана. У последње време живео у СанктПетербургу. У Републици Српској од краја октобра 1992. г. Ратовао у саставу 2. РДО (Вишеград) и 3. РДО (Јеврејско гробљеСрпско Сарајево), као и у саставу српских јединица. Завршио тенковску школу у Бања Луци. Погинуо августа 1995. г. у рејону Добриња од снајперске ватре. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

11. Гаврилин Валериј Дмитријевич
Рођен 1963. г. у Гродну (Белорусија). У последње време живео у СанктПетербургу, где је и завршио економски факултет. Ратовао у Придњестровљу. У Републици Српској од новембра 1992. г. Ратовао у саставу 2. РДО (Вишеград), 2. ОРДО (Горажде) и 3. РДО (Јеврејско гробљеСрпско Сарајево), и краће време у бригади “Пантери” (Бјељина). Био међу најпознатијим и најиздржљивијим добровољцима. Погинуо 5. априла 1995. г. од снајперске ватре на Грбавици  Српско Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

12. Ганијевски Василиј Викторович
Рођен 16. јануара 1960. г. у граду Кримск (Краснодарска област). У последње време живео у граду Саратову, активно учествовао у Саратовској козачкој организацији. У Републици Српској од јануара 1993. г. Ратовао у саставу Козачког одреда (Вишеград). Погинуо 12. јануара 1993. г. у селу Твирковићи током операције заузимања долине Ораховци код Вишеграда. Сахрањен на војничкоцрквеном гробљу у Вишеграду.

13. Гешатов Виктор

14. Десјатов Виктор Николајевич
Рођен 12. јануара 1955. г. Питомац дечјег дома. Учествовао у раду Козачке организације. Ратовао у Придњестровљу. У последње време живео у граду Јекатеринбургу. У Републици Српској од марта 1993. г. Ратовао у саставу 2. ОРДО (Горажде) и 3. РДО (Јеврејско гробљеСрпско Сарајево). Јуначки погинуо 6. јануара 1994. г. извлачећи трудницу под снајперском паљбом на Јеврејском гробљуСрпско Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

15. Желински Мечислав
Рођен и живео у Пољској. Ратовао у саставу извиђачког одреда “Вукови са Дрине” (Зворник) Дринског корпуса Војске Републике Српске. Погинуо 1995. г. током одбијања непријатељског јуриша у рејону Санског Моста. Сахрањен на гробљу у Зворнику.

16. Иванов Сергеј Јевгењевич
У последње време живео у СанктПетербургу. У Републици Српској од септембра 1995. г. Погинуо у Сарајеву. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

17. Котов Генадиј Петрович
Рођен 1960. г. у граду Волгодонску (Ростовска област). Ратовао у Придњестровљу. У Републици Српској од децембра 1992. г. Ратовао у саставу Вишеградског козачког одреда. Био начелник штаба, а потом командир тог одреда. Погинуо 9. фебруара 1993. г. у заседи код Вишеграда. Био сахрањен на војничкоцрквеном гробљу у Вишеграду. Посмртни остаци 1994. г. пренети и поново сахрањени у граду Волгодонску, где живи његова удовица са децом.

18. Куцаров Јордан
Рођен 1968. г. у Бугарској, у граду Стара Загора. Ратовао у извиђачком одреду “Бели вукови” (ПалеЈахорина) СарајевскоРоманијског корпуса Војске Републике Српске. Погинуо у борби на планинском масиву Трескавица 4. јула 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Бугарској.

19. Лучински Леонид
Рођен 1970. г. у граду Адлер (Краснодарска област). Погинуо 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.

20. Малишев Роман Серафимович
Рођен 20. фебруара 1970. г. у граду Вјатка (Киров). Три године био послушник Валаамског манастира. У Републици Српској од средине 1994. г. Ратовао у саставу 3. РДО (Јеврејско гробљеСрпско Сарајево) и одреда “Бели вукови” (ЈахоринаПале). Одликовали су га посебна одважност и снажан дух. Погинуо 25. октобра 1994. г. током борби на Мојшевичком брду у северозападном делу Српског Сарајева. Романово тело је откупљено од непријатеља и сахрањено на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

21. Малишев Петар Анатољевич
Рођен 25. јуна 1967. г. у Москви. Ратовао у Придњестровљу. У Републици Српској од децембра 1992. г. Ратовао у саставу 2. РДО (ВишеградПрибојПрача (Пале)), 3. РДО (Јеврејско гробљеСрпско Сарајево) и одреда “Бели вукови” (ЈахоринаПале). Одликовали су га храброст и предусретљивост. Погинуо 3. октобра 1994. г. током борби за Мојшевичко брдо у северозападном делу Српског Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

22. Мелешко Сергеј Владимирович
Рођен 29. јуна 1965. г. у граду Минералне Воде (Ставропољска област). Служио као специјалац у ОМОН-у (специјалним снагама милиције) у граду Риги (Летонија). У Републици Српској од почетка јесени 1992. г. Ратовао у саставу 1. РДО (Српска ХерцеговинаТребињеБилећа). Погинуо 30. септембра 1992. г. у рејону Гацка у оклопном возилу од експлозије мине. Сахрањен на гробљу у Билећи.

23. Мирончук Сергеј Александрович
Рођен јануара 1970. г. у Одеси (Украјина). У Републици Српској од децембра 1993. г. Ратовао у саставу батаљона на Добрињи (Српско Сарајево) и јединице “Бели вукови” (ЈахоринаПале). После рањавања заробљен 18. јуна 1995.г. Муслимани га после зверског мучења убили на планини Трескавици код Трнова. Његово тело је размењено и сахрањено на гробљу у Доњим Милићима (Српско Сарајево).

24. Неоменко Борис Владимирович.
Рођен 1963. г. У Републици Српској од лета 1993. г. Ратовао у саставу 3. РДО (Јеврејско гробљеСрпско Сарајево). Погинуо 3. октобра 1994. г. на Јеврејском гробљуСрпско Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

25. Нименко Андреј Николајевич
Рођен 10. септембра 1972. г. у Москви. У лето 1992. г. ратовао у Придњестровљу у саставу ТСО. У Републици Српској од новембра 1992. г. ратовао у саставу 2. Руског Добровољачког Одреда као митраљезац. Јуначки погинуо на Орловој гори код Вишеграда 3. децембра 1992. г. током операције ослобађања рејона Почивала. Сахрањен на војничком гробљу у Вишеграду.

26. Петраш Јуриј Сергејевич
Рођен 1967. г. у Белорусији. Активни официр. У Републици Српској од 1995. г. ратовао у саставу “Бели вукови” (ЈахоринаПале). Погинуо 11. октобра 1995. г. у рејону планине Хум (Трново). Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

27. Пигарјов Владлен
У Совјетској Армији као припадник ваздушно-десантних трупа служио у Анголи. У Републици Српској од 1995. г. Ратовао у саставу одреда “Бели вукови” (ЈахоринаПале).

28. Пилипичик Јуриј Павлович
Рођен 3. марта 1967. г. у Кишињову (Молдавија). Живео у Одеси. Ратовао у интервентној (ударној) чети Илијашке бригаде Војске Републике Српске. Погинуо 16. јуна 1995. г. у рејону Мошевичког брда (Нишићки плато) северозападно од Сарајева, приликом одбијања непријатељског напада. Сахрањен на гробљу у Сокоцу (Република Српска).

29. Попов Димитриј
Рођен и живео у Санкт-Петербургу. У Републици Српској од фебруара 1993. г. Ратовао у саставу 2. Обједињеног Руског Добровољачког Одреда (2. ОРДО) Горажданске бригаде Војске Републике Српске. Погинуо 12. априла 1993. г. током јуначке одбране узвишица Заглавак и Столац код Вишеграда. Тело Димитрија Попова остало на бојном пољу, а после ослобађања села Ђанкићи сахрањено са почастима на војничкоцрквеном гробљу у Вишеграду.

30. Самојлов Виктор
Рођен 1965. г. у Новосибирску. Погинуо 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.

31. Сапоњенко Андреј
Рођен 1956. г. у Ростову на Дону. Погинуо 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.

32. Сафонов Владимир Васиљевич
Рођен 30. маја 1957. г. у Семипалатинску (Казахстан). Активан поморски официр у звању капетана корвете. У последње време живео у СанктПетербургу. У Републици Српској од фебруара 1993. г. Ратовао у саставу Горажданске бригаде. Јуначки погинуо 12. априла 1993. г. током одбране узвишица Заглавак и Столац код Вишеграда. Сахрањен на војничком гробљу у Вишеграду (Република Српска).

33. Старцев Сергеј
Живео у граду Черкаси (Украјина). Радио као милицајац у Дњепропетровску (Украјина). У пролеће 1999. г. ратовао на Косову и Метохији у руском ударном одреду тенковског батаљона 37. моторизоване бригаде (Рашка) Војске Југославије. Нестао у борби с албанским екстремистима и по непотврђеним подацима погинуо у рејону Дренице (Косово и Метохија).

34. Славен Олег
Рођен 10. априла 1970. г. у граду Доњецку. У Републици Српској од лета 1995. г. Ратовао у руском ударном одреду 1. (Касиндолског) батаљона 1. Сарајевске бригаде Војске Републике Српске, одреду “Бели вукови” (ЈахоринаПале) СарајевскоРоманијског корпуса. Погинуо 24. јула 1995. г. приликом заузимања муслиманске енклаве Жепа. Сахрањен на гробљу у Милићима.

35. Сиљвестров Александар Борисович
Рођен 17. децембра 1952. г. Живео у Москви. Капетан ваздушно-десантних јединица. У Републици Српској од августа 1993. г. Ратовао у 3. Руском Добровољачком Одреду, ударном воду 3. батаљона (ГрбавицаЈеврејско гробље) 1. Сарајевске бригаде (Српско Ново Сарајево). Погинуо 1994. г. Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

36. Сиљвестрова (Котова) Јелена Павловна
Рођена 1963. г. Радила као лекар у болници Касиндол (Српско Сарајево). Погинула 1994. г. Сахрањена на војничком гробљу Доњи Милићи (Српско Сарајево).

37. Сичов Јуриј
Рођен 1967. г. Живео у граду Курган (Чељабинска област). Погинуо 1995 г. Посмртни остаци допремљени у Русију.

38. Тептин Александар Георгијевич
Рођен 12. септембра 1969. г. Живео у граду Перм. У Републици Српској од почетка 1993. г. Ратовао у српском ударном одреду у граду Власеници, руском ударном одреду Александрова (СкеланиХреша), 2. Руском Добровољачком Одреду (Прача. Подграбски батаљон 1. Романијске бригаде (Пале)). Током дубинског извиђања 2. РДО у рејону Челопека (село Дјатели) недалеко од Сарајева нестао 7. јуна 1993. г.

39. Тамилин Алексеј Валерјевич
Рођен 9. јула 1961. г. Пре поласка у рат служио као мајор у милицији града Краснојарска. У Републици Српској од јесени 1994. г. Ратовао у саставу српских јединица у рејону града Трнова и одреду “Бели вукови” (ЈахоринаПале). Био је храбар, омиљен и поштован од својих ратних другова. Погинуо 14. децембра 1994. г. током борби у рејону Трнова на југозападу Српског Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

40. Трофимов Михаил Викторович
Рођен 16. фебруара 1963. г. у граду Дивногорску (Краснојарска област). Завршио десантни факултет Новосибирске више војнополитичке школе. Служио у Авганистану где је тешко рањен и одликован са два ордена Црвене Заставе. После напуштања војне службе живео у граду Одеси, радио као инструктор борбе прса у прса и каскадер у Одеском филмском студију. Ратовао у саставу 2. Руског Добровољачког Одреда, био његов командир. У то време је 2. РДО био смештен у селу Прача у рејону Пала. Био је вешт командир, храбар, омиљен и поштован од својих ратних другова и српског становништва. Током извиђачко-диверзантског упада на непријатељску територију, 7. јуна 1993. г. смртно рањен и издахнуо истог дана у болници “Коран” на Палама. Био сахрањен на црквеном гробљу села Прача (Пале). Касније су посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Калиновки, Виницка област у Украјини, где живе његови родитељи.

41. Чекалин Димитриј Јевгењевич
Рођен 3. јануара 1971. г. у Москви. Био искусан планинар. Ратовао у Придњестровљу. У Републици Српској од децембра 1992. г. Ратовао у саставу 2. РДО (ВишеградПрибој). Јуначки погинуо 10. марта 1993. г. у рејону Прибоја (североисточна Босна). Сахрањен на црквеном гробљу у Прибоју.

42. Шашинов Владимир

43. Шкрабов Александар Владимирович
Рођен 4. априла 1954. г. у Литванији. Пре рата живео у граду Керч (полуострво Крим, Украјина). Служио у “спецназ”-у Ратне морнарице СССР као заставник. Ветеран борбених дејстава у Анголи и Грузији. У Републици Српској од лета 1993. г. Командовао РДО3 (Ударни вод 3. батаљона (ГрбавицаЈеврејско гробље) 1. Сарајевске бригаде (Српско Ново Сарајево). У војсци РС имао чин мајора. Погинуо 4. јула 1994. г. у приликом јуриша на непријатељске положаје на Мошевичком брду (Нишићки плато) северозападно од Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

44. Шуљга Фјодор
Дошао на Косово из Русије. Погинуо 1999. г. на граници са Албанијом. Посмртни остаци пренети у Русију и поново сахрањени. (Његова погибија описана у књизи А. Дрецуна “Други косовски бој”- погинуо 31. маја на положају Мрчај, код карауле Кошара).

45. Јангоњевич Виктор Валерјевич
Рођен 1960. г. Погинуо 1995. г.

46. Непознати бугарски добровољац
Погинуо 9. октобра 1995. г. у рејону Возућа - Озрен (Северна Босна). Посмртни остаци пренети у Бугарску и поново сахрањени.

Слава им

Апел: Помозимо Руском брату!



Наш Руски брат Борис Пичугин из Доњецка који је учествовао у ратовима 90-их година на Српској страни осуђен je на 6 месеци условно с тим да мора да плати 1200 евра казне до 21 септембра за поседовање ''експлозивне материје'' упаљача званог ''вјешбовне''. Према мишљењу стручњака''експлозив се не може активирати без бојевог упаљача. Сам упаљач има врло мало експлозива али довољно за активирање. Иначе и највећи упаљачи не могу чак ни да повреде на раздаљини од 10 метара''.

Борис је девет упаљача због којих је оптужен добио од ''пријатеља'' у пакету да му причува, а да није ни знао шта је унутра. ''Наша'' полиција га је ухапсила, а ''наш'' суд оптужио. Пошто смо своје официре који су нам бранили отаџбину послали у Хаг и панзију изгледа су дошли на ред и Руски добровољци?!

Рекао ми је да ако буде морао да оде у затвор да ће у затвору штрајковати глађу. У веома тешком је положају. Осуђују га они за које се борио, они које воли и међу којима је остао да живи. То је више него жалосно!

Борис је успео да прикупи 400 евра, фали му још 800. Ако не успе да их прикупи одлази у затвор, а ако успе мораће на шест месеци да оде у Русију како налажу наши закони пошто је Борис држављанин Русије.


Браћо Срби апелујем на све вас да помогнете нашем Руском брату у складу са својим финансијским могућностима.

Сви који желе новчано да помогну Борису да плати кауцију могу га контактирати на:
tel: +381656028271
skype: boki135
e-mail: boki13@list.ru

Борисове похвале и одликовања





Борис и његове колеге после деминирања Нишког аеродрома:



Борисова оптужница и пуштање на слободу уз кауцију: