БРАТСКА РУСИЈА

Јужни ток у Србију улази код Зајечара
Руска страна разуме потребе Европске уније за укидањем сваке врсте монопола, али тражи гаранције за себе да ће гас бити продат. – Хоће ли овај гасовод бити монопол или корист за све. - Медведев: Не бојимо се Набука


Александар МедведевОд нашег специјалног извештача

Москва – Магистрални гасовод Јужни ток ући ће у Србију код Зајечара. С тим предлогом сагласили су се и Србија и Бугарска а јуче је то у сусрету са новинарима потврдио Александар Медведев, генерални директор „Гаспром Експорта”.

Упитан када се очекује улазак „Гаспрома” у другу фазу градње подземног складишта Банатски Двор, Медведев је рекао да је пре два дана с Душаном Бајатовићем, генералним директором „Србијагаса” договорио детаље око овог пројекта истичући да би Двор наредне године требало да постане оперативан. Разлози за досадашње одлагање уласка руске стране у заједничку фирму за завршетак изградње подземног складишта нису бирократске, већ питање власништва над земљиштем.

Када је реч о Европској комисији која је пре два дана затражила ревидирање споразума о градњи јужног тока између Бугарске и Русије због приступа треће стране Медведев је рекао да постоји много контрадикторности око „трећег енергетског пакета” као и да је било више консултација са ЕУ по овом питању, те да су се сложили с формирањем радне групе која би надгледала евентуални приступ треће стране целом пројекту.

Још једном ће се затражити да ЕУ објасни шта заправо стоји иза приступа треће стране, рекао је Медведев. Он је додао да ће Јужни ток сигурно бити реализован истичући да се „Гаспром” не боји гасовода Набуко јер он није конкурентан Јужном току јер имају различите правце снабдевања и због различитог избора гаса и крајњих потрошача.

Упркос проблемима са Европском комисије око приступа треће стране „Гаспром” неће одустати од градње Јужног тока, рекао је Медведев додајући да није тачно да градња овог гасовода није приоритет за Русију. Он је упитао ко у будућем Јужном току може да се појави са гасом ако то није „Гаспром”.

У Московским политичким и пословним круговима тврде да је однос Русије према трећем енергетском пакету (приступ треће стране гасоводу „Јужни ток”) негативан, јер би то значило да би се уступањем дела капацитета плиновода Русија практично одрекла значајног дела новца који би иначе искористила за истраживање нових гасних поља. То питање дошло је у центар пажње пошто је премијер Русије Владимир Путин потписао споразум о градњи „Јужног тока” са Бугарском, после чега је Европска комисија затражила ревидирање овог споразума инсистирајући управо на приступу треће стране, односно практично спречавању монопола који би Русија имала пошто цео пројекат буде готов. Зато што би осим гаса и гасовод био руски.

Јуриј Липатов, председник Одбора за енергетику Руске думе, потврдио је у разговору с новинарима земаља чланица које учествују у пројекту „Јужни ток” да је закон о трећем енергетском пакету већ усвојен и да би од 1. марта 2011. године и званично требало да почне да се примењује, па да овакве најаве Европске комисије не би коментарисао.

– Ако кажу да смо изградили гасовод, а потом инсистирају да две трећине тог капацитета уступимо неком трећем, то можда може бити добро за европског потрошача, али не и за Русију – потврдио је Липатов.

Он разуме позицију Европске уније која тежи либерализацији тржишта, али са друге стране и Русија инсистира на гаранцијама да ће руски гас који гасоводом „Јужни ток” буде пролазио наћи крајњег купца и бити продат. Капацитети гасовода су лимитирани, што практично значи да места за потенцијалне треће играче у транспорту гаса „Јужним током” нема.

Упитан шта ће бити уколико се Турска, испод чијих територијалних вода треба да прође део гасовода „Јужни ток”, одрекне овог пројекта у корист „Набука”, за чију се градњу залажу Сједињене Америчке Државе, Липатов не верује да ће Турска то урадити, додајући да не види конкуренцију између „Набука” и „Јужног тока”. То је објаснио пре свега капацитетима ова два гасовода, истичући да ће „Јужним током” протицати око 63 милијарди кубика гаса, док је за „Набуко” тај капацитет упола мањи. Он је истакао да се 2013. године очекују први конкретни радови на изградњи првог цевовода за гасовод „Јужни ток”.

На констатацију да је градња „Северног тока”, који треба гасом да снабдева Немачку, Данску, Енглеску, Холандију, ишла брже од „Јужног тока”, Липатов је то негирао напомињући да је било доста компликација и приликом градње овог гасовода. На питање како да се у оквиру пројекта „Јужни ток” избегне потенцијални ризик од гасне кризе каква је Европу задесила због већ познатих проблема на релацији Русија–Украјина, проузрокованих политичким околностима, Липатов је рекао да Европску унију види као једну велику државу, а чланство у овој интеграцији подразумева потчињавање правилима Брисела, односно уколико неко прави проблеме то је онда ствар Брисела.

Он је указао на чињеницу да ће потражња за гасом 2020. бити толика да ни под претпоставком да сва три гасовода („Јужни ток”, „Северни ток” и „Набуко”) буду изграђена не би могле да се подмире све потребе.

Јуриј Сафраник, председник Одбора за енергетску стратегију при руској трговачкој комори, тврди да од сваког кубног метра гаса више користи има крајњи потрошач него произвођач, што значи што више гасовода више профита за потрошаче.

А Леонид Чугунов, шеф одељења за пројекте „Гаспром Експорта”, изјавио је да се сада очекује да српска страна студију изводљивости за трасу Јужни ток преко Србије достави до краја новембра.

Ј. Петровић

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/166110/Beograd-oblepljen-Konuzin-ambasador-Srba-u-Srbiji#komentar_638515

Русија се спрема за рат!

У случају напада на Иран, Русија неће седети скрштених руку.
Београд, 04.01.2012
Геополитичка ситуација која настаје око Сирије и Ирана тера Русију да по убрзаној процедури комплетира своје војне групације и Закавказју, на Касијском мору и региону Црног мора и Медитерана. Војни извори саопштавају да у Кремљ долазе информације о припремама Израела да уз подршку САД нападне нуклеарне објекте Ирана. Напад ће бити неочекиван и предузет на дан «Х», али веома скоро. Одговор Техерана, претпоставља се, биће исто тако муњевит. Могућ је рат великих размера чије су последице непредвидиве.

Овај проблем је био приоритетна тема на самиту РФ-ЕУ у Бриселу у којем је недавно учествовао и председник РФ Дмитриј Медведев. Пре тога је званични Кремљ преко свог сталног представника у ЕУ, Владимира Чижова упозорио да ће напад Израела или САД на Иран довести до «катастрофалног развоја ситуације».

Овај дипломата је истакао да ће негативне последице наступити не само у региону «већ и занатно шире».
Русија појачава директни дипломатски утицај на Европу и међународну заједницу да би осујетила могући рат у Ирану, који је постао извеснији после новембарског извештаја Међународне агенције за нуклеарну енергију о иранском нуклеарном програму.
Упоредо са дипломатским напорима које улаже, Русија приводи крају војне припреме да минимизује своје евентуалне губитке због могућих војних дејстава против Ирана.

Како је открио извор у Министарству одбране РФ, у октобру-новембру 2011. године потпуно је оптимизована 102. руска војна база у Јерменији. Породице војних лица су пребачене у Русију, а гарнизон дислоциран близу Јеревана, смањен, па су те јединице распоређене у рејон Гјумри ближе граници са Турском.
Управо са територије Турске су могући ваздушни удари армије САД по објектима у Ирану. Које задатке ће морати у тим условима да решава 102. база за сада није сасвим јасно. Али је познато да је 1. децембра 2011. године у пуну борбену готовост преведена руска војска у базама у Јужној Осетији и Абхазији. Док бродови Црноморске флоте патролирају у водама недалеко од обале Грузије која у овом конфликту може да учествује на страни антииранских снага.

У Избербашу (Дагестан), непосредно уз азербејџанску границу, у пуну борбену готовост преведен је посебан обалски ракетни дивизион опремљен противбродоским ракетама обалског комплекса «Бал-Е» чија је домет 130 км. У рејон Махачкале на Каспијском мору из Астрахна су дислоцирани сви ракетни бродови Каспијске флотиле ради формирања јединствене бродске групације. При томе се командном броду флотиле, патролном ракетном броду «Татарстан», ускоро придружују мали артиљеријски брод «Волгодонск» и ракетни брод «Дагестан».

Они су опремљени ракетним системима чији је домет до 200 км.
Ових дана у Медитеран је уполовла група бродова руске Северне ратне флоте на челу са тешким носачем авиона“Адмирал Кузнецов”, који – после маневара са бродовима грчке ратне морнарице – треба да уплови у сиријску луку Тартус.
Извор из Министарства одбране РФ није потврдио, али ни оповргао да ову групацију борова прате атомске подморнице Северне флоте. Које ће задатке извршавати армија и морнарица, у случају да почне рат против Ирана, на званичном нивоу се не саопштава.

Нови напад на Грузију

Међутим, у Министарству одбране Русије су, по свему судећи, забринути стањем материјално-техниког снабдевања групе војске у Јерменији. Руска 102. бојна база представља кључну тачку, претходницу Русије у Закавказју. Она заузима веома важан геополитички положај. Али у Кремљу се брину да то место може бити изгубљено. То ће заиста бити, у случају рата САД и Израела против Ирана, катастрофа.

У априлу 2011. године Грузија је раскинула споразум о транспорту из Русије у Јерменију терета војне намене. Фактички, руско-јерменска групација је већ изолована. Снабдевање 102. базе (горивом, мазивом и намирницама) обавља се само ваздухом и путем директних уговора са Јерменијом која ове производе (бензин, дизел гориво, керозин) купује у Ирану. Рат у Ирану би значио прекид снабдевања базе тим каналом.

Генерал-потпуковник Јуриј Неткачев, који је дуго времена био заменик команданта Групе руске армије у Закавказју и лично се бавио питањима обезбеђивања јединица муницијом и наоружањем (укључујући и 102. базу), сматра да ће у случају почетка рата већих размера против Ирана Русија морати да путеве поузданог борбеног снабдевања војних објеката потражи преко Грузије. «Вероватно ћемо морати да пробијемо грузијску транспортну блокаду и да војним средствима обезбедимо транспортне коридоре који воде у Јерменију» - сматра овај војни експерт.

«По свој прилици, у руском војном ресору сада се веома подозриво односе према Азербејџану који је у последње три године два пута повећао свој војни буџет и започео куповину израелских беспилотних летелица и других савремених средстава за `топографско извиђање` које изазивају оправдани бес код Техерана и Јерменије» - процењује шеф Центра за војне прогнозе Анатолиј Циганок и додаје - «Баку је појачао притисак на Москву са захтевом да се повећа рента за коришћење радара Габалински.

Међутим, узевши у обзир спорове између Ирана и Азербејџана због нафтних налазишта на југу Каспија, тешко да се може са сигурношћу тврдити да ће Баку подржати антииранску војну кампању. Исто тако је мало вероватно да ће Баку искористити прилику за отпочињање војних дејстава против Јерменије».
Са њим се не слаже војни експерт пуковник Владимир Попов који је својевремено анализирао војна дејства између Бакуа и Јеревана у периоду од 1991. до 1993. године, а сада надзире војне реформе које изводи председник Азербејџана Илхам Алијев. Попов сматра да се «преговарачки процес за решавање конфликта у Нагорно-Карабаху неоправдано дуго отегао». У Бакуу се отворено говори о реваншу.

«Превентивни напад армије Азербејџана на Јерменију и Нагорно Карабах, да би Баку коначно решио територијални спор у своју корист, потпуно је могућ» наглашава експерт. Међутим, он сматра да је главно питање како ће се понашати Русија.
«Уколико због рата у Ирану Азербејџан нападне Јерменију, онда ће наравно, све авио ударе противника на Јерменију Русија заједно са јединицама ПВО Јерменије одбити. Да ли ће се то сматрати учешћем Москве у војним дејствима тешко је рећи. Нема сумње да руска армија неће учествовати у борбеним дејствима на територији Нагорно Карабаха.

У случају да буде директне војне претње Јерменији, на пример, из Турске или Азербејџана, учешће Русије у копненим биткама је веома извесно» – каже Попов.
Исти аналитичар не искључује војно учешће Русије у конфликту везаном за Иран. «У случају да се деси најнеповољнији сценарио, па да Техеран претрпи потпуни војни пораз и у случају да армија САД и НАТО крену у копнену инвазију на Иран, Русија ће Ирану пружити војну помоћ. У крајњој линији, бар на војно-техничком нивоу» - прогнозира Владимир Попов.

Извор: Двери, Факти

Руска Православна Црква за Космет

У руским храмовима и манастирима почело је прикупљање помоћи за Косово и Метохију. Иницијатива је кренула од московског Сретењског ставропигијалног манастира. Тим поводом је архимандрит Тихон (Шевкунов), игуман Сретењске обитељи, бесједио 4. фебруара, уочи руског празника Сабора новомученика и исповједника руских.
Данас, уочи Великог поста, по благослову Његове светости Патријарха московског и све Русије Кирила, хтио бих да вам се обратим посебним словом. Сви ви знате да се ево већ двије деценије на српској земљи дешава трагедија. Православне становнике Косова и Метохије протјерали су са њихове рођене земље. Многи су убијени, да не говоримо о имовини. Храмови су разрушени, многи манастири попаљени. Све се то дешава не само уз допуштање, него и уз хушкање многих лидера. То безакоње се наставља и данас.

Сами назив Метохија преводи се као црквена земља. И нигдје на свијету није концентрисано толико цркава и манастира као на малом простору Косова и Метохије. То је уистину била Света земља. Али, крајем четрдесетих година ту су се настанили туђини, племе које се разрасло и подстицано злим силама којих је много у овом свијету, почели су да истискују православне Србе.

Ви знате за трагедију која се тамо десила и дешава се сада. Али, дубоко вјерујем да ће Господ тамо очувати православље и да ће се правда, мир, истина и вјера на том маленом тлу православне земље, поново зацарити. Али, без људских напора до тога неће доћи. И ево, сада у тој муслиманској енклави у Европи, на Косову и Метохији и даље остају да живе православни људи. У неколико градова буквално по неколика човјека. Они су изганиници на својој сопственој земљи, и њих саме, њихову родбину, њихове пријатеље су истјерали са њихових сопствених огњишта. Њихови храмови су разрушени, многи су запаљени, али храбри људи, православни хришћани одржавају тамо Свијећу православља.

У неколико манастира и храмова и даље се служи. Монаси који живе у тим древним манастирима не могу чак изаћи ван зидова своје обитељи. Пријети им смрт и насиље. Да би купили оно што им је буквално најнужније за живот, да би испекли хљеб, они морају под конвојем Међународних војних снага да путују у Србију. Међутим, они настављају да живе тамо иако би им било много удобније и сигурније да оставе та мјеста и оду у Србију, гдје ће бити безбједни. Али, они остају тамо, гдје их је Господ поставио. Многа њихова браћа монаси и сестре монахиње живе лакши живот . А они су новомученици, исти као они новомученици чији спомен ми данас празнујемо.

На Косову је недавно отворена богословија. То је прави подвиг српскога народа. Послали су оно најдраже што имају, своју дјецу, дјечаке од петнаест- шеснаест година у мало утврђење, богословију, која се налази унутар муслиманског свијета. И нажалост, Албанци који живе тамо, према њима се односе крајње сурово. Ти дјечаци чак не могу да изађу ван простора своје школске установе. Они цио семестар живе на том простору. Све неопходно им доносе, али они одважно остају тамо. То су дјеца. Њихова богословија и остале зграде, све је запаљено. Успјели су да ремонтују само једну просторију у којој бораве и уче, у којој се одвија наставни процес.

Све то нам је врло блиско. Ми смо овдје својим рукама препорађали разрушене храмове и манастире Руске цркве. Нама је то добро познато. Како смо по благослову нашег Патријарха, прије неколико година сакупљали помоћ за Чеченију, за нашу браће и сестре у Грозном, тако да кренемо сакупљати помоћ за богословију у Призрену и за манастире и храмове на Косову.

Братија Сретењског манастира ће приложити дио манастирских средстава, наше издавачке куће, нашег домаћинства, и вас такође позивамо да учествујете у овом дјелу, да помогнемо овим православним хришћанима који храбро чувају православље у тој земљи. Средства ће отићи на ремонт здања богословије на Косову и за помоћ предавачима и самим ученицима.

Уз Божју помоћ треба да помогнемо и манастирима на Косову, који су такође у тешкој ситуацији, простим људима који живе на Косову, Србима који не напуштају своју земљу, иако је велики дио Срба, њих 250 хиљада већ напустио Косово. Људи који тамо остају су православци, вјерујући, и на првом мјесту знају да су они дужни да тамо сачувају православље, у крајње непријатељском окружењу. А шта су они молили од нас? Образовати за њих неколико народних кухиња гдје се могу хранити, јер они немају никакве друге могућности да добију храну.

Ми ћемо сабирати средства преко манастира. Пружићемо сву помоћ коју могу да дају наши парохијани. У храму смо поставили кутију са натписом „За прилоге манастирима и храмовима на Косову и Метохију“.

И послије Великог поста, даће Бог, наша братија и богословци отићи ћемо на Косово, по благослову Његове светости Патријарха Кирила, да приложимо све што смо сабрали, не само да би они тамо нешто ремонтовали, него да осјете да се и ми у Русији, који смо такође преживјели прогоне, не само молимо за њих, него да им заиста помажемо.

Да би Господ дао, да и ми својом малом лептом духовно подржимо наше браћу и сестре и не дозволимо да се угаси свијећа православља на косовској земљи.

ИЗВОР: Радио Светигора

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/315119/Aktivisti-Ruskog-Obraza-prekinuli-projekciju-filma-Andzeline-Zoli-u-Moskvi

Najviši sud Moskve potvrdio je odluku gradske vlasti da se na 100 godina zabrani održavanje parada ponosa u glavnom gradu Rusije.

http://www.mondo.rs/s256346/Info/Svet/Moskva_potvrdila-_Vek_bez_gej_parade.html

Јелена Гускова: Нова питања за нову српску власт

Тoмислав Николић је саопштио да је почела „нова ера у односима Србије и Русије“.У једном интервјуу он је изразио уверење да ће Србија постати мост између ЕУ и Русије, пошто је подвукао да са Москвом, која Београду никада није постављала никакве услове, има изузетне односе. Каква је перспектива за стабилност и чврстину таквих односа?

Да би се одговорило на то питање само се треба сетити да Западу не може да се допадне побољшање односа међу нашим двема земљама, јер је тај Запад читаве две деценије радио на његовом рушењу. Тако да су у Београду почели да се посетама смењују политичари из Европе и Америке.

Предлажемо да се не гата како ће се развијати односи између Београда и Москве, већ само да погледамо неколико чињеница које говоре саме по себи:

- Србија је подржала санкције ЕУ против Ирана, мада је Русија била њихов жесток противник,

- Србија је у Генералној скупштини УН 8. августа гласала за резолуцију која је осудила режим сиријског председника Башара, мада су Русија и Кина гласале против те резолуције,

- Србија је на заседању ОЕБС-а осудила Русију због Пуси рајот,

- Т. Николић није могао да у току састанка са В. Путином потпише са руским партнерима Уговор о испорукама гаса, јер је министарка енергетике Зорана Михајловић, која је до тада више пута иступала против постављања Јужног тока кроз Србију, заменила документа завршне варијанте Уговора без знања Председника, покушавајући да из текста избрише „Југоросгаз“, који је један од учесника у пројекту.

- Затим, док Т. Николић на састанку са В. Путином у Сочију није потписао Уговор о стратешком партнерству са Русијом, министар одбране и први заменик премијера А. Вучић у Немачкој даје изјаву да је „Немачка – главни стратешки партнер Србије“.Наравно, свакако да постоји жеља да се оправда Председник који представља власт – хајде, де – није знао шта су саветници и министри чинили. Наравно, напредњаци су млада странка, немају довољно велики кадровски потенцијал, али то не би требало да правда саветнике који чине такве грешке.

Још један пример. Саветник Т. Николића, професор Оливер Антић, шокирао је и уздрмао јавност изјавом да би за Југославију било боље да је остала у пакту са Хитлером, него што се борила против фашизма. И новинари су такође почели да мењају тон, неумешно се додворавајући власти. Појављују се чланци са називима „Руси газдују Србијом“, о руским кредитима се подругљиво пише: „Кад нема кише – добар је и град“. Такође, на пример, Д. Анђелковић у журналу „Печат“ пише: „ми, који смо одсечени НАТО кордоном и од ЕУ, и од Русије, нажалост,… нисмо у сфери… њених животних интереса“. И сам прави закључак: „Русија данас у нашем окружењу не представља најјачи војно-политички фактор“, те предлаже да се преорјентишемо на евро-атлански блок, све док и у њему не дође до распада, као некада у совјетском.

Руски политичари за сада не реагују никако на те чињенице. Али српске новинаре занима одговор на питање: „Да ли то српски политичари свесно саботирају сарадњу са Русијом или се заиста ради о дилетантима који њоме руководе?“

Млади Руси којима је стало до браће и сестара, боре се против дилера дроге на улицама Москве. Када пронађу место где се продаје дрога, након што казне дилера, обележе то место посебном бојом.
Приближан превод....
од 0:24 дечко са скривеним микрофоном одлази до трафике где се продаје дрога. Пита продавца да ли има нешто чиме би могао да се уради, продавац-дилер потврђује да има.
1:30 момци изводе продавца напоље и питају га зашто продаје дрогу деци, која немају ни 18 година. Одбија да одговори...Затим му говоре да његова дрога убија децу...
На 2:27 полиција приводи једног од нападача. Момци питају зашто не приводе дилера? Након инсистирања полиција приводи и дилера.
На 2:55 заскачу обојене имигранте који продају синтетичку марихуану (JWH) у метроу. Говоре им да се врате у своју земљу и да тамо убијају њихову децу. Након тога следи мало поливање фарбом.

Руска браћа и у акцији против педофила:
https://www.dailymotion.com/video/xq1hnz_les-nationalistes-russes-s-occupent-d...

Ово сам баш јуче гледао. Стварно свака част за ову акцију!

Свака част браћо Руси , тако и треба !!!

На 2:55 заскачу обојене имигранте који продају синтетичку марихуану (JWH) у метроу. Говоре им да се врате у своју земљу и да тамо убијају њихову децу. Након тога следи мало поливање фарбом.

А шта ћемо са руским дилерима дроге и у осталом са руском мафијом? Шта њима говоре (ако говоре) где они треба да иду и чију децу да убијају?
Коректно је то што раде,међутим и у Венецули има сличан покрет групација ''Тупамарос'', Ла Пиедрита''..итд које буквално на улици не да растерују, него убијају дилере с тим што ударају на све без обзира на боју коже и националност.

Колико видим на клипу, и Руса неког нападају. А иначе, ако се већ трују, боље њихов народ да се трује међусобно, него да их неки црнци и остали говнари трују!