Мафија у плавом

Репреcије у Европи
Први дeо: Србија


Драган Јочић – један осуђени криминалац, са криминалним досијеом, који је завден у државним институцијама министарства унутрашњости, и чији је најмоћнији човјек управо он са функцијом унутрашњег министра од 2007. године у 9. влади Републике Србије – човјек који је у својој младости опљачкао једну трафику и ово кривично дијело покушао кроз излизану фразу да објасни, „ то је ирелевантно, будући да то без сумње сваки млади човјек једном уради“, и скрене пажњу са своје прошлости. Тај човјек треба да суди шта је исправно а шта не. То је парадокс, али исто тако горка реалност у Републици Србији. Тако су чланови Фирме у своме интервију за треће издање овога часописа одговарајуће коментирали, да је за некога неупућенога тј. некога ван Србије веома необично, да је у једној земљи попут Србије, потрешену са многим унтрушњим политичким проблемима, већ више од 25 година организовање навијање највећо непријатељ државе. Ипак је лакше праве проблеме сакрити, када се хулигани представљају као највећи проблем државе.
У Србији полиција има у јавности депремирајуће лошу репутацију. Корупција, везе, подршка једном катастрофалном режиму у 90-им годинама као и то да су били ослонац комунистичком систему. Богати у моћни се подржавају, док су сиромашни и праведни дијелимично невјоватној репресији изложени. Ако се мало вратимо у прошлост и погледамо највеће битке навијача и полиције у 90-им годинама, које су биле у димензијама политичких ратова, може се видјети какви су сукоби били, и због чега једни друге у себи виде највеће неприајтеље.
У августу 2000. , неколико мјесеци прије него што је режим Слободана Милошевића приликом великих демонстрација срушен, предвођених навијачима београдских клубова, кулминирао је сукоб у једну експлозију приликом неспектакуларне утакмице другога кола квалификација за лигу шампиона између георгијског представника Торпеда и Црвене Звезде. Сукоб је трајао дуже од сат времена код централног сектора против трупе у плавом. Летјеле су столице, пендреци, маса људи је напала полицију, полиција је опет узвратила и напала навијаче, и тако даље док полиција није тотално изгубила контролу над дешавањима на сјеверној трибини Маракане и пиштоље уперили према навијачима. До данас људи се чуде да тада није било мртвих. То је био почетак једне велике побуне против режима на навијачкој сцени, већ неколико седмица касније је диктатор у трећем претколу квалификација за лигу шампиона прозиван и то пјесмом да спаси Србије и убије се. Полиција је тада забранила корумпираним медијима да тон са стадиона пусте у јавност, па тако када се прозивало Милошевића, једноставни би се тон искључио, иако је већ тада цијела Србија знала због чега се ово дешава.
Овај примјер треба да документира интезитет мржње између полиције и навијача. И наравно треба се рећи, да су навијачи тада послије нереда против режимске полиције хапшени,затварани и у станици пребијани, тако да је тада постало јасно да и послије промјене политичкога режима за навијаче ће највећи непријатељ бити полиција.

Има ли за то разлога?
Прекомјерна присутност сигурносних снага код утакмица српскога првенства је прије природно репресивно средство државне моћи, које би требало да на навијаче дијелује смирујуће. Прије свега три клуба из главнога града Црвена Звезда, Партизан и Рад су били жртве овакве ситуације. Ипак као најопаснији елемент покушаја убијања навијачке сцене у Србији је репресивни закон, који је 2003. године са првим колом тадашњег србијанског – црногорског првества ступио на снагу, а који је био састављен од невјораватних тачака преузетих од осталих закона донешених против навијача широм Европе. Тако су управо најригорозније мјере сличних закона осталих земаља састављене у један и кроз прописе легитимирани и од тога је настао „Закон против спречавања нереда на спортским такмичењима“. Главни узор овоме закону је онај из Енглеске, иако је доста критичних гласова одмах реаговало и против репресивних мјера протестовало. Конзумирање алкохола је 300м око стадиона од 3 сата прије утакмице до 3 сата након утакмице забрањено, иако се у Енглеској алкохолна пића на стадиону продају. То је ипак најмањи проблем.
Пријашње новчане казне су претворене у затворске казне. Тако са за паљење једне бакље и до 10 дана затвора може добити. То се једноме навијачу Црвене Звезде десило у Августу 2006., након што га је снимила једна камера како пали бакљу, а полиција данима поносно пуштала снимку у јавност. Ипак до доласка горе споменутог министра држала се репресија у границама. Полиција је увијек интервенисала и тако на примјер забранила разлгас, кореографије, људе (нпр. Ниш гостујућа утакмица Црвене Звезде) на један начин тукли, да су чак и резервисани медији критиковали поступак полиције, ипак већином су се санкције завршавале на пријетњама.



Главна тачка критике људи, који се баве јустицијом, је да ни један закон Србији не гарантује сигурност, већ да постојећи закон против криминалних радњи на још репресивији начин треба да постоји. Тако може полиција нпр. да откаже утакмице или према датој ситуацији у датом моменту реаговати тј. према „могућности нереда“ – парадоксално је, да дијелимично једним група је забрањено качити транспаренте, другима ипак не, или да је једнима забрањено уњети кошобране на стадионе а другима дозвољено. Једна невјероватна ширина закона са његовим одредбама – или једноставније речено – самовоља! Веома слабо повезана навијачка сцена Србије је планирала 2003. релеватне кораке поводом закона преузети, ипак остало је све на плановима,будући да је мржња међу групама превелика да би се акција могла извести. Ипак у октобру 2007. се ситуација ипак оптимирила по питању закона. На жељу полиције! Како доста гласова тврди, имала је како полиција тако и суд доста проблема са клубовима, који су својим навијачима ставили своје адвокате на располагање и захтјевали су репресивније мјере. Према закона је тренутно дозвољено уњети мегафон, транпаренте, заставе и бубњеве, ипак сада долази највећи проблем, а то је додатак овој одредби: полиција може све ово да забрани уколико сматрају да постоји могућност изазивања нереда. Слободне руке за самовољу. Сретни оваквим расплетом полиција се и понаша тако, па спроводе мјере како њима одговара.
2006 је један видео обишао читав свијет, који приказује сукоб ултраса Црвене Звезде са полицијом, а потом и бруталну реакцију полиције, који је на крају довело до тога да је комад трибине се одломио. Одговор министра након масовних критика због поступка његових антитерористичких специјалних јединица: „ Ви браните хулигане“! Невјероватне ријечи! Не бирајући жртву полиција је тукла све редом, и тако долазимо да репресивних законских метода које се враћају у већ од прије познати по бруталитету србијаснку полицију.
2007. је ипак читава ситуација достигла свој врхунац. Навијачи Звезде су заједно са навијачима ОФК-а напустили стадион Карабурма и том приликом заједно отпјевали пјесме посвећене министру. Према закону Србије не смије ни једноме грађану национала застава бити одузета. Да би се ограда макар мало уљепшала, навијачи су искористили ову рупу у закону и закачи нациналне заставе. Код изласка су ипак скинуте. Фирми је забрањена кореографија, којом су жељели да одају част својој братској групи поводом двадесетгодишњице постојања Вултурес Бања Лука. Фирма се ипак није жељела предати и кореграфија је изведена на степеницама испред стадиона. Јединствена идеја! Против Бајерна је навијачима Звезде било забрањено качити заставе, које су ипак успјешно унешене у стадион и када су постављене оизазвало је једну реакцију одушевљења и пјесму читавога стадиона против министра.
Навијачи ОФК-а су приликом њиховога протеста 03.11.2007. праћени од полиције, која им је уосталом безуспјешно хтјела одузети транспарент на којем је писало „Сви заједно за одржавање ултрас покрета“. Један јасан позив на све групе да се коначно у борби против највећег непријатеља уједине. Полиција је на то реаговала, и најкраћем року утакмицу проглацила утакмицом високога ризика и 8 малољетника без пратње одраслих није пустила на трибину. На семафору је умјесто имена клубова читаво утакмицу стајало „ Закон треб да вас јебе“. Један вид протеста пун хумора усред једне тужне теме. Полиција је упадала у станове и одузимала траспаренте, везала неколико ултраса и изјавила у јавности да се полиција љубазно опходила према особама а да против малољетника се не требају очекивати кривичне пријаве! Делије су на гостујућој утакмици против Чукаричког стадион већ у 20. минути напустили, будући да им је забрањено да уносе транспаренте и заставе. Непосредно послије се организовао протестни марш, који упркос бројним провакацијама полиције није ескалирао у сукоб.
Неке групе пале демонстративн бакље и успјевају некако да каче заставе, Фирма је најавила пртестни марш за 10.11.2007, али потреба за уједињење ултраса по овоме питању је веома велика. Упркос томе види се парола на великим трибинама типа: „ Свака група се мора солидарисати, али своју борбу водити“,
На крају је још порасла критика медија на министра и његове поступке. Велико разочарање због празних трибина, лоше атмосфере на стадионима, лажи полиције се све чешће виђа у медијима. Полиција, политичари и дијеломично управе, које би се најрадије своји критивчних навијача ријешили, увијек мисле, да фамилије због хулигана не желе да долазе на стадионе. Фирма је најавила да ће на утакмици против Баната 10.11.2007. стадион на полувремену напустити, како би фамилије и политичари могли у миру гледати и уживати у фудбау. Да ће након напуштања стадиона, владати мртва тижина на стадиону је свима јасно. Може се само нашим србијанским колегама све најбоље пожељети у борби против криминалца министра, једнога преварантскога закона и његовога широкога тумачења... Позитивно је порасло интересовање медија. Даље одвијање ситуације је тешко предвидјети. Делије имају паролу, која гласи: „ Ти си био као лопов неспособан“ – „Ти си као полицајац неспособан“. На то имају и пјесму против министра.“..на крају биће наша побједа“. Један бољи завршетак и жеље са србијанаску сцену се не може наћи.

Javice se kreten opet. Samo je pitanje dana...

дај стављај слике, умрла ова тема.

Што ти не стављаш ?

прво дај паре.

Постоји сајт ацаб, али не знам тачно како иде

Смедерево - Рад

http://www.alo.co.yu/vesti/1915/Policajci_ubili_boga_u_detetu

Пичка пандурска, одмах за прангију :evil:

8)

Ал' смо најурили пичке жандарске 8)

https://www.youtube.com/watch?v=k7kn3nXT0sA&feature=related

Администратор ::
Пичка пандурска, одмах за прангију :evil:

Е, где је ово било, јебем ли му семе кереће?!

ovo je u podgorici.ovo su navijaci buducnosti-varvari.

Беране, Црна Гора.

Људи кад следећи пут будете били на текми загледајте се у керове и видећете да је сваки други страшно клемпав.... То сам приметио на куп утакмици Партизан-Синђелић и рекао ортаку којисе поцепао, па смо се онда зајебавали да нам треба превоз до пионира пошто се после текме играла евролига :jump:

И сви имају велику њушку.

Примећујем свако мало несто фарбају кола па реко да им дам савет :P

А пази ону мачку доле...

Администратор ::Смедерево - Рад

Није то ништа чудно, код нас има две плаве кучке на скоро свакој текми... Али какве су јбт...

Mauzer_1389 ::

А ови цигани као, "Докле више да се убијамо?", а вамо убијају кад стигну, да човек није потегао штољпи, било би свега...