Политика

Не разумеш ме шта говорим, упореди Србију и Француску. Да ли си икада видео тамнопутог Србина? Да ли стварно верујеш у могућност да се Срби помешају са неким арапима или шиптарима? Причамо о расној подељености, а не о верској. Али када си се већ до'ватио тога, шта ти имаш против муслимана или католика који се декларишу као Срби? Зашто нам је потребан расизам? Шта су нама црнци, кинези или неки индијанци лоше учинили? Знамо ко су све наши непријатељи. Али мислим да сам предалеко отишао у задњем посту, не би требало да расправу водимо даље од трибине и навијања. Кад смо код тога, не бих имао ништа против када бих на трибини имао муслимана који се декларише као Србин, који је спреман да стане иза вољеног клуба и Србије, и да се према Србији односи са поштовањем. И лично сам упознат са једним таквим случајем.
Што се шиптара, балија, усташа и потурица тиче, наравно да нећу имати лепо мишљење о њима, али то не подразумевам расизмом. Више је из националног интереса, национализма. Национализам - културни покрет са циљем буђења националне свести, ослобођења, заштитом свога народа и његових интереса, уједињења и стварања националне државе.
А то да ћемо кроз 50 година постати мањина у својој земљи, је нажалост истина, али већим делом је то наша кривица. Зато боље на следећој утакмици мајмунске крике заменити паролом "Српкиње, рађајте децу".
Нисам баш најбоље објаснио шта желим да кажем, журим па сам ово на брзину откуцао. Надам се да ћеш сконтати шта желим да кажем.

лепо што сте се дотакли ове теме, мада мислим да овде нема шта да се прича, свака група је различито оријентисана и има своје ставове.

Калимеро ::А то да ћемо кроз 50 година постати мањина у својој земљи, је нажалост истина, али већим делом је то наша кривица. Зато боље на следећој утакмици мајмунске крике заменити паролом "Српкиње, рађајте децу".

то, о томе се ради! нема потребе доносити заставе са симболима који пропагирају нешто што нема везе са нашом средином! боље доносити заставе са родама, како би се подстакла српска породица да ствара више српске деце.

или још боље,певати ово
мог'о би да се искобинује добар прелазни ритам између стихова.

Ево да и ја кажем коју.На трибини не би требало да буде страначке политике,јер та политика никад ником добро није донела.Само здрав национализам би требао да постоји,јер сваки појединац на трибини има своје политичко опредељење,али то не би требало да има везе са трибином никако.
Видео сам да се у предходним постовима доста расправљало о мандовима и осталим отпадним масама код нас и мислим да није проблем у томе да ћемо ми постати мешана нација попут Француза.Ствар је у томе да у Србији никако не би смео један Мађар,Бугар,Словенац,итд. да добије посао бре Србина.Јер ово је Србија,а Србија је првенствено за Србе!
Е сад расизам код нас мислим да и није толико развијен и радикалан.Рецимо мајмунски крици,мислим да то није намеран расизам,већ један од најбољих начина да се један тамнопути човек изнервира.Ја први кад изгубим на клаџи због неког црнца што је дао гол,ја кажем да је чамуга и шта још.Ал` то није зато што сам расиста.Слично је и за Новосађане,тј. фирмаше.Колико је само парола на њихов рачун било ''Мађарске пичке'' и сл.А колико људи то стварно смисли,практично нико.То је само начин да се неко изнервира.
Ето то је неко моје виђење.
ULTRAS NO POLITICA!

СРБ-37
Ti hoces da kazes da su za sve krivi Jevreji za sve sto se desilo? Brate, nisam ja kriv sto je onom bolesnom majmunu hitleru sef bio Jeverej pa je on odlucio da ih pobije sve. Ti si jos veci bolid zato sto sledis tu bolesnu ideologiju, koja je i Srbe ubijala. Oni su i Srbe smatrali za nizu rasu a ne samo Jevreje. To sto je par debila(a igrom slucaja Jevreja) krivo za bombardovanje ne znaci sve jevreje treba pobiti. Mnogi ljudi su hteli da bombarduju Srbiju, a pritom nisu bili Jevreji, ali jebiga vazno je da je tu bilo i Jevreja pa da imate jos jedan razlog da mrzite iste te Jevreje. Kada ste se slikali ispred onih komunistickih spomenika, i tad ste cak drzali nacisticke pozdrave, a posle si pricao kako svi nacionalisti da budu ujedinjeni. Pa ne mogu da budem zajedno sa ljudima koji slede bolesnu Hitlerovu ideologiju.
To sto pricamo da cemo izumreti, nisu krivi siptari i cigani, vec smo krivi mi sami. Sada pricate tu Srbija Srbima, a kada neki cigan, madjar, ili goranac osvoji zlato za Srbiju, onda nema frke odma cemo im skandirati. Pravi primer je Nadja Higl. Ima ih jos mnogo samo me mrzi da pisem...

Παοκ* ::СРБ-37
Ti hoces da kazes da su za sve krivi Jevreji za sve sto se desilo? Brate, nisam ja kriv sto je onom bolesnom majmunu hitleru sef bio Jeverej pa je on odlucio da ih pobije sve. Ti si jos veci bolid zato sto sledis tu bolesnu ideologiju, koja je i Srbe ubijala. Oni su i Srbe smatrali za nizu rasu a ne samo Jevreje. To sto je par debila(a igrom slucaja Jevreja) krivo za bombardovanje ne znaci sve jevreje treba pobiti. Mnogi ljudi su hteli da bombarduju Srbiju, a pritom nisu bili Jevreji, ali jebiga vazno je da je tu bilo i Jevreja pa da imate jos jedan razlog da mrzite iste te Jevreje. Kada ste se slikali ispred onih komunistickih spomenika, i tad ste cak drzali nacisticke pozdrave, a posle si pricao kako svi nacionalisti da budu ujedinjeni. Pa ne mogu da budem zajedno sa ljudima koji slede bolesnu Hitlerovu ideologiju.
To sto pricamo da cemo izumreti, nisu krivi siptari i cigani, vec smo krivi mi sami. Sada pricate tu Srbija Srbima, a kada neki cigan, madjar, ili goranac osvoji zlato za Srbiju, onda nema frke odma cemo im skandirati. Pravi primer je Nadja Higl. Ima ih jos mnogo samo me mrzi da pisem...

Као прво где си ти видео да сам ја рекао да следим идеологију Хитлера? Ја сам рекао да сам Расни националиста. И не знам како то може идеологија да убија некога.
Не кажем ја да су јевреји криви за све, али сваки већи рат у Европи су јевреји или организовали или на неки начин били умешани у њега. Стаљин, Лењин сви већи "Руски" комунисти су били јевреји. Али то је сад друга тема, и не вреди се расправљати кад очигледно ниси упознат са неким стварима.

Националисти који су се сликали код комунистичког споменика то су радили да би прозивали комунисте, а ја сам рекао да сви националисти требају бити уједињени, и православни и национал-социјалисти итд.јер су свима углавном исти циљеви.


Кад је неки циганин освојио било какво злато за Србију? Не верујем да је ико расно свестан скандирао неком циганину, горанцу или сл. Мађари су бели народ па су ту мишљења подељена, а ја лично не скандирам некоме ко није Србин осим ако је Белац и притом се залаже за Србију.

Мрзимо јевреје зато што они мрзе нас, и зато што су убијали нашу децу и наш народ и уништавали Белу Европу кроз векове. Таква гамад и заслужује презир.

Pa nemci nas 100x vise mrze nego isti ti jevreji. Kazes ta gamad zasluzuje prezir, a ja ti kazem zasluzuju oni koji su krivi za sranja a ne svi jevreji, a ti ih ocigledno sve mrzis.

Националисти који су се сликали код комунистичког споменика то су радили да би прозивали комунисте, а ја сам рекао да сви националисти требају бити уједињени, и православни и национал-социјалисти итд.јер су свима углавном исти циљеви.

Zar nije dovoljno prozivanje to sto su se slikali sa zastavam antikomuna ili sta je vec pisalo tamo? I kada ste se slikali ispred filozofskog zar je taba bio potreban nacisticki pozdrav? Tu nigde nema komunisticki spomenik, koliko ja znam, ali jbg mozda sam ne upucen.

Не кажем ја да су јевреји криви за све, али сваки већи рат у Европи су јевреји или организовали или на неки начин били умешани у њега. Стаљин, Лењин сви већи "Руски" комунисти су били јевреји. Али то је сад друга тема, и не вреди се расправљати кад очигледно ниси упознат са неким стварима.

Pa aj mi ti objasni u sta nisam to upucen...

СРБ-37 ::
а ја лично не скандирам некоме ко није Србин осим ако је Белац и притом се залаже за Србију.

То је цела поента

Pa nemci nas 100x vise mrze nego isti ti jevreji.

А ја се питам онда зашто су сви Немачки националисти пружили нама подршку за Космет ако нас мрзе...То је обична небулоза, мрзе нас Расни издајници њихови као и наши домаћи овде попут ових на власти, антифа и др.а не њихови националисти који се залажу за исто оно зашта се ми залажемо.
На медијима се сервира увек да ми требамо да мрзимо друге беле народе (ту нерачунам хрвате) а не нпр.шиптаре, цигане, јевреје итд,који су уљези у Европи и који не припадају ни једној Европској земљи, према њима се увек пропагира толеранција, а сви они су Расни странци, док увек према братским Белим народима се пропагира мржња што је заправо само доказ шта је поента те толеранције, братски бели народи се мрзе, док расни странци живе од Белих народа

Zar nije dovoljno prozivanje to sto su se slikali sa zastavam antikomuna ili sta je vec pisalo tamo?

Филозовски факултет је омиљено место комуниста где се они окупљају, ту често долази до окршаја између националиста и комуниста и пошто антифа има обичај да се хвали како је то њихово место, онда су се се ови националисти намерно сликали ту и салутирали на свој начин Србији.


Јевреји су посебна прича, и то није сад тема, потребно је исписати 50 страна о њима да би се изнеле све чињенице и то би било мало.
Погледај шта је све Николај највећи "нациста" и "анти-семита" причао о њима и све ће ти бити јасно...

Скрећете с теме,овде се прича о Политици на трибини,а не о јеврејима и осталим гамадима.
Немојте да сјебете тему па да и ова иде под кључ!

Acropoli ::Скрећете с теме,овде се прича о Политици на трибини,а не о јеврејима и осталим гамадима.
Немојте да сјебете тему па да и ова иде под кључ!

]

A jok nece je sjebati, raspravlja se o politickim opredeljenjima 2-3 coveka, umesto o ideologiji i politici navijackih grupa

ајде пре него што се расправа настави,да издефинишемо поједине појмове.

ПОЛИТИКА - наука и вештина управљања државом; наука о циљевима државе и о најбољим средствима и путевима који воде остварењу тих циљева; дели се на унутарњу (трговина, финансије, привреда, просвета, војска) и спољну политику, која се бави односима према другим државама; фиг. метод рада неке државе, странке, установе или појединца, мудрост и вештина опхођења са људима и сналажења у животу, довитљивост, сналажљивост, лукавост, препреденост.

НАЦИОНАЛИЗАМ - народњаштво, љубав према свом народу, родољубље; народни егоизам; културно деловање са националног становишта које се испољава у различитим облицима: 1. као друштвено-политички и културни покрет грађанске класе у циљу буђења националне свести, ослобођења, уједињења и стварања националне државе (управо оно што је Калимеро рекао); 2. као идеолошки и политички израз затварања, самодовољности и култа сопствене нације којег карактерише шовинистички однос и потцењивање права и вредности других нација.

ФАШИЗАМ - систем државног капитализма и националистичка, империјалистичка, антидемократска, аристократска и апсолутистичка идеологија и политика коју је спроводио у Италији Бенто Мусолини, са циљем да одржи капитализам у Италији и прошири италијанску империју.Тој сврси стављене су у службу све појединачне области јавног живота. Јединка је само државни грађанин, део нације оваплоћене у држави; она мора своје мишљење, осећање, хтење и делање првенствено да посвети целини и да јој служи телом и душом, имањем и крвљу; индивидуална слобода има да се утопи у свемоћи државе и њеног вође; "не слобода, него ред, хијерархија и дисциплина"; фашистичка држава хоће да буде "господар над свима ради добра свију"; симбол фашизма је свежањ прућа са секиром (власт над жовотом и смрти); уп. национал-социјализам.*

НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗАМ - Хитлеров фашистички поредак у Немачкој (1933-1945) и његова идеологија. Националсоцијалитичка партија, основа 1918, нагло узела маха у годинама велике кризе (1929-1933), која је најјаче погодила Немачку. У оштром класном сукобу, који се разгарао, успела је, подупрта крупним капиталом, да привуче у своје редове велике масе упропашћене ситне буржоазије а делом и пролетаријат, служећи се демагошким паролама "социјализма", "контроле капитала", "национализма". Победили и због опортунизма социјал-демократије и секташтва немачке ком. партије, које нису умеле да искористе кризу капитализма у интересу радничке класе. Терор, гушење свега демократског, и најагресивнији империјализам одлике су њене политике на власти. Победом национал-социјализма (1933) финансијски капитал је решио кризу у своју корист, али у облику развијања најтерористичкије и најзверсије форме државног капитализма. Проповедајући своју псеудонаучну, уствари мизантропску, теорију о чистоти германске расе и големашки национализам, овај систем је успео да заведе и опије знатан део немачког народа и идеолошки га припреми за освајачки рат. За филозофску подлогу своје империјалистичке политике хитлеровци су узели Ничеову мисао: "Слаби и нетворни нека угину, а први знак наше милости према њима биће да им помогнемо да што пре дођу до пропасти". Изазвавши Други светски рат и прегазивши, у муњевитом налету, готово целу Западну Европу, Југославију, Грчку и велики део СССР, Хитлерови Немци су примењивали Ничеову мисао немилосрдним масовним убијањем и пљачкањем подјармљених народа, остварујући тако свој злогласни "животни простор" (Lebensraum). Овај паклени насртај на човечанство изазвао је оправдан револт целог напредног и демократског света и удружио га против Немачке и њених савезника, Италије и Јапана, т. зв. "Осовине Берлин-Рим-Токио". Резултат овога револта био је потпун војни, морални и политички пораз осовинских сила, чији је логичан епилог био Међународни војни суд у Нирнбергу, који је главне вође националсоцијализма осудио, као ратне злочинце, на смрт; нацизам, хитлеризам; уп. фашизам

НАЦИЗАМ - скраћен облик израза националсоцијализам

ШОВИНИЗАМ - распаљивање националне мржње, проповедање националне искључивости.

што се расправе тиче,трудите се да иде у правом смеру. држите се политике на трибинама.

ko kod je sledijo hitlerovu ideologiju nije ostvario svoje ciljeve prvi primjer hrvati hteli su drzavu do zemuna ali je nemaju hteli su bosnu al je nemaju htjeli su mnogo toga al nemaju pustite ljudi hitlera nista dobro srbskom narodu nije doneo!i ne razumijem ljude koji slijede njega i njegovu ideologiju to je samo moje misljenje a misljenja su razlicita!

јебем вас у очи,јесте ли ви ћорави или шта? колико пута човек треба вам да каже? кад је доста,доста је! вратите се теми.

покушаћу нешто да извучем од ове теме,штета би била да пропадне.
што се тиче наше навијачке сцене,неке групе јасно пропагирају своје идеолошко опредељење. између појединих,нису ми кристално јасни гробари. не сећам се да ли сам некад на југу видео неки симбол четника,што је сте случај код делија. дакле јасно је да делије пропагирају монархију. није ми јасна ситуација код гробара,нађе се ту неки келтски крст,али бих ипак замолио неког гробара да ме "просветли".

УлтраСрбија ::покушаћу нешто да извучем од ове теме,штета би била да пропадне.
што се тиче наше навијачке сцене,неке групе јасно пропагирају своје идеолошко опредељење. између појединих,нису ми кристално јасни гробари. не сећам се да ли сам некад на југу видео неки симбол четника,што је сте случај код делија. дакле јасно је да делије пропагирају монархију. није ми јасна ситуација код гробара,нађе се ту неки келтски крст,али бих ипак замолио неког гробара да ме "просветли".

Гробари су прошле сезоне на пријатељској утакмици против Лиона,
јасно показали којој странци припадају(наравно не сви)...
Виориле су се заставе Шешеља,СРС,Ратка Младића и Радована Караџића,
а палиле се заставе ЛДП-а,ДС-а...
Ако си на то мислио...

извињавам се,погрешно сам се изразио,тек сад примећујем. све групе у Србији подржавају монархију,зар не? довољан доказ је скандирање "живела краљевина Србија". за цигане сам хтео рећи да следе четничку идеологију. постоји слика са задње утакмице на којој се примећује четничка и застава са Дражиним ликом.
мислим да они једини истичу четничке симболе,исправите ме ако грешим.

На огради Таурунума сам пар пута видео заставу четничког војводе Ђујића...

УлтраСрбија ::извињавам се,погрешно сам се изразио,тек сад примећујем. све групе у Србији подржавају монархију,зар не? довољан доказ је скандирање "живела краљевина Србија". за цигане сам хтео рећи да следе четничку идеологију. постоји слика са задње утакмице на којој се примећује четничка и застава са Дражиним ликом.
мислим да они једини истичу четничке симболе,исправите ме ако грешим.

у праву си стоји доле застава са Дражиним ликом

ЧЕТНИЧКА ИДЕОЛОГИЈА

Књига војводе Доброслава Јевђевића "У служби српском народу (мемоарски и други записи) ", која у издању "Погледа" ускоро излази из штампе, има свој значај у опису историјских догађаја, али је пре свега важна јер се у њој најбоље дефинише идеологија четничког покрета генерала Драже Михаиловића.


ПОРУКА СРПСКИМ ЧЕТНИЦИМА

У свим тешким и великим часовима наше историје српске народне масе имале су развијенији осећај крвне заједнице, од својих кнежева, војвода и властеле. Увек, било да се је тај осећај испољавао у оданости заједничкој вери, заједничкој држави или у најновијим вековима, заједничкој нацији. Догађаји су се увек развијали на једнак начин, од Косова кад су министри, партиске величине и генерали или побегли у иносранство или отишли у ропство, а сиротиња раја прихватила светло оружје и дохватила се својих планина. Планине које су криле вилу Равијојлу, Новака и Грујицу, Вујадина и Мркоњића загрлиле су и српске четнике ђенерала Драже.
Нестало је државе на географским картама, нестало је и у срцима оних који су у туђину пренели њено злато и трошећи паре нашег народа служили туђим државама, али је српска држава живела у душама оних, који су у сени стогодишњих јела и борова голи и боси сањали о златним оклопима Душанових копљаника и молећи се Богу под грмом зеленим мислили на царске лавре староставне. Ја не знам је ли правно, стварно или духовно била умрла Југославија, али знам сигурно да је живела Србија Душанова, Карађорђева и Милошева и то живела у срцима нас српских четника. Кад нас не би обузимала туга што има синова српских мајки, који фалсификују историју, смејали би се оним, који причају како смо се Дража и ми били и крвили за Југославију радикала и демократа, Мачека и Корошеца. Никад после сретних дана првих година слободе у васкрслој Шумадији није било тако лепе и тако истинске Србије, какву смо ми стварали крвљу нашом. Никад није било на свету веће демократије, ако демократија значи владу народа, него на нашим слободним територијама. Кад су се против нас дигли и пријатељи и душмани и Бог и ђаво, ми ни онда нисмо попустили. Носећи своју Србију у душама нашим ми смо напуштали српску груду, не да утечемо, него да спасемо варницу из које ће планути ново српско сунце, не да се уклонимо, него да узмемо замаха за нови залет против непријатеља.
Остали смо и у туђини верни нашем идеалу, остаћемо му верни до последњег даха свог живота. Да би чували српски аманет, да би створили што јачи бедем против српских душмана, да би нас као организовану снагу осетили и Срби у Отаџбини и душмани у и изван Отаџбине створили смо организацију српских четника. Иако можда немамо то написано у нашем програму сваки пастир српски који је пушку носио, сваки дрвосеча српски, који је бомбу бацао, сваки радник српски, који је бацач палио знао је од првог дана, какав нас циљ руководи. Организација Српских Четника је српски покрет, који је одблесак свенародног српског покрета, који је под ђенералом Дражом спасао част српског имена и славу српског оружја. Организација Српских Четника својом моралном снагом, својом материјалном снагом, снагом своје идеје и својим бројем будно пази да се на српском послу ништа не учини што се противи светим принципима, који су управљали нашом борбом у Отаџбини. Организација Српских Четника постоји, да би својом снагом деловала да српска црква иде српским путем, да српска политика иде српским путем, да Српска Круна иде српским путем да српска просвета иде српским путем. Организација хоће да има на сваком српском већу и сабору свој удео раван њеној снази у српском народу уопште и у српској емиграцији напосе.
Из књиге војводе Доброслава Јевђевића
"У служби српском народу (мемоарски и други записи)
НАСТАВИЋЕ СЕ

ОСНОВНИ ТЕКСТ:

Значај књиге "У служби српском народу (мемоарски и други записи)" војводе Доброслава Јевђевића (1895-1962) долази понајпре отуда што она уверљиво објашњава четничку идеологију. Уистину, после силних клевета на четнике и посебно на њихову идеологију, а збуњени чињеницом да су у окриљу Равногорског покрета деловале многе партије супротних политичких програма - од левих до десних, од монархистичких до републиканских - данашњи читаоци имају мало могућности да тачно одговоре на питање шта је то, заправо, четничка идеологија? Здрав став према многостраначју у четницима тешко се може заузети и стога што демократске тековине достигнуте у Србији још почетком 20, нису враћене ни почетком 21. века. Онда је, наиме, укинуто право гласа за војску, како се она не би мешала у неизбежне страначке борбе и како би, као и династија, служила читавом народу, без скретања овамо или онамо. Војска је учена да су све демократске партије народне и да другомишљеници наравно нису непријатељи.
Дража, који се заклео краљу, без предрасуда је на Равну Гору најпре довео политичаре из Републиканске странке, којима, разуме се, у ратним условима није било ни на крај памети спровођење сопствене страначке политике, већ само оне која је помагала борбу и за краља и за отаyбину.
У рату, по природи ствари, леве идеје бивају надјачане од десних, зато што ове подразумевају традицију, веру и националне вредности. Чак је и најекстремнији левичар 20. века, Ј. В. Стаљин, у тешким тренуцима 1941. године позвао у помоћ елементе деснице, стављајући у први план борбу за отаyбину, уместо борбе за комунизам.

ЧЕТНИЦИ, ЛЕВИЦА И ДЕСНИЦА

У четничком покрету доминирале су идеје десничара др Стевана Мољевића, међутим, када је Дража проценио да од једне леве странке српска борба у једном тренутку може имати користи, без премишљања ју је довео ни мање ни више него на челно место Равногорског покрета. Наиме, председник Социјалистичке странке, др Живко Топаловић, преко предратне социјалистичке интернационале успоставио је блиске односе са лидером британских лабуриста, Атлијем. Дража је погодио да ће конзервативац Черчил изгубити долазеће изборе и да ће премијерско место заузети Атли. Наравно, видео је одакле ветар дува, а боље рећи, не ветар, већ необично снажна олуја. Тако је сковао план да из Београда доведе на Равну Гору председника Социјалистичке странке, да му да легитимитет именовањем на највише политичке положаје у земљи, да притом и читав Равногорски покрет прилагоди програм за ову операцију, скретањем улево, па да онда др Живка Топаловића пошаље на "немогућу мисију" у иностранство.
Другим речима, Дража је мерио политичке странке и њене лидере према томе колико могу помоћи или одмоћи одбрани српских интереса. А управо то је суштина четничке идеологије: делати што је боље могуће у српском интересу. Или, како је то војвода Јевђевић писао: "Нама је једини циљ свесрпско груписање на свесрпском програму". Односно: "Организација српских четника постоји, да би својом снагом деловала да српска црква иде српским путем, да српска политика иде српским путем, да српска круна иде српским путем, да српска просвета иде српским путем". У темељу четничке идеологије је национално осећање, то јест, осећање за своје и за одбрану свога. Ево још једном Јевђевићевих речи: "Иако можда немамо то написано у нашем програму, сваки пастир српски који је пушку носио, сваки дрвосеча српски који је бомбу бацао, сваки радник српски који је бацач палио, знао је од првог дана, какав нас циљ руководи."
Четничка идеологија је дакле српска идеологија, односно, у ширем смислу, национална идеологија. Свака нација је може узети, само стављајући своје уместо српског имена. Али је не може свака нација спроводити. Спроводе је само велике и јаке нације, па је чак и релативизују до апсурда. Данас на пример најјача нација тврди како је у њеном националном интересу освајање територија хиљадама километара далеко од њених националних граница - а како се чини и покоравање свих других нација.

КАКО СПРОВЕСТИ СРПСКУ ИДЕОЛОГИЈУ?

Четништво је настало ради одбране српског народа, па је и четничка - то јест српска - идеологија одбрамбена. Али како је спровести, како се одбранити од агресивних страних националних идеологија? Основни услов је да српску политику воде људи који једу српски хлеб, а што није случај већ дуги низ деценија. Када су се првих поратних година у емиграцији нашле две српске струје: четничка, дакле национална, патриотска, за коју је јасно да ће изгарати за српске интересе и југословенско-левичарска, западне силе одмах су се определиле за ову другу. О томе како југословенство разара српство више не вреди трошити речи. Леве идеје се у овом случају посматрају као потпора југословенству, односно антисрпству, тако што се вулгаризују свођењем на антинационалне, антиправославне и модернистичке елементе. Истовремено, искључују се или своде на демагогију леве идеје које би и десничари радо подржали: социјална правда, виши животни стандард за што шире слојеве становништва, антимонополизам, итд. Уосталом, видљиво је да Србија поодавно не ужива најбоље елементе не само десних, већ ни левих идеологија, па отуда у левичарском поретку више од пола века влада изразита социјална неправда, животни стандард је недопустиво низак, монопол на национално богатство држе малобројне олигархије итд.
Још педесетих година прошлог века војвода Јевђевић је написао како "извесне антисрпске снаге у Лондону" спремају југословенско-левичарске елементе да их "у случају расплета балканске ситуације као кукавичије јаје убаце у Београд, да тамо за њихов рачун воде њихов посао". До расплета је дошло касније него што је ико очекивао, па је из читаве ове дружине деведесетих година прошлог века из Лондона дошао само један једини политичар. У међувремену, "извесне антисрпске снаге" спремале су нове и нове генерације својих агената. Тако, када се 2000. године расплет коначно одиграо, неупућена српска јавност нашла се у чуду видевши како "стручњаци" из емиграције, чак и из Јужне Америке, заузимају важне функције у Београду, придружујући се домаћим "експертима", који су накратко такође емигрирали, до Будимпеште, да заврше некакве курсеве. Наводно, све су то били "велики стручњаци", понекад толико "велики" да их је било могуће постављати и на положаје у оним струкама са којима се никада раније нису сусретали. И сви су се окупили само да би "помогли" обнову Србије. Наравно, српски народ је брзо приметио плодове рада свих ових "стручњака".
Зато се уместо српске националне идеологије из Београда и даље спроводи једна антисрпска, пројугословенска и вулгарно-левичарска политика, укључујући и даљу сатанизацију четника и четништва. Војводи Доброславу Јевђевићу у овоме припада једно од "почасних" места. Наравно, на првом месту негативних ликова и у данашњој историјској науци је сам Дража, који је оглашен "неспособним", па ни његови потчињени нису могли бити ништа бољи. Ружење војводе Јевђевића, специјално, у оваквом реду ствари допринела су два елемента.

ЈЕВЂЕВИЋ И ИСТОРИЧАРИ

Прво, како су и нове генерације историчара стасале под црвеном заставом, то им је била најближа левичарска и пројугословенска струја из Равногорског покрета. И када уопште цитирају равногорске књиге, они убедљиву превагу дају издањима "Социјалиста" др Живка Топаловића и "Нашег дела" из Лондона, органа "Југословенске алтернативе". Разуме се, те књиге имају своје место у равногорској историји и без њих се не може стећи пун утисак о многим важним догађајима. Али ако се њихови аутори и протагонисти по правилу посматрају као позитивни ликови, док се припадници десне струје игноришу, или се њихово деловање извлачи из контекста, а сви до једнога се боје најцрњим бојама - ту је од историјске науке мало шта остало.
Нема ничег природнијег од чињенице да је у књигама др Живка Топаловића војвода Јевђевић негативан јунак, као што је и у овој књизи војводе Јевђевића др Топаловић изложен тешкој критици. Не треба, међутим, судове ни једнога ни другога узимати здраво за готово, већ сваку ситуацију рашчланити до најситнијих детаља. Случај војводе Јевђевића је нарочито сложен због оног другог од малочас поменута два елемента. А наиме, њега је пред међународном јавношћу критиковао, па га се чак јавно и одрицао - и сам Дража. Наравно, он га је притом међу поверљивим сарадницима хвалио, лично му честитао на сјајним успесима и подстицао га да само тако настави. Јер та међународна јавност, и уопште међународна политика, иако формално савезничка заправо је према Србима имала непријатељски став, који је резултирао наметањем српском народу тешке катастрофе и огромних људских и материјалних губитака. Зато се према њој често морало постављати као и према формалним непријатељима, из табора Сила осовине. На пример, када је Дража у осовинске редове убацивао своје официре, истовремено их стављајући под слово "з", како би непријатеља што боље обмануо.
Дакле, за војводу Јевђевића су важила оба ова фактора. Он је био убачен међу Италијане и одиграо је једну од најбољих улога у читавом овом рату. Показало се, у ствари, да је игра са Италијанима била нешто најмудрије што су Срби учинили од 1941. до 1945. године. Наравно, Италијани нису смели сазнати да је Јевђевић под Дражином командом. На Западу се то јавно никако није смело рећи - а ни тајно, због подмукле антисрпске акције високих западних политичара.
Према томе, када је Дража слао др Живка Топаловића на Запад, а још имајући у виду његове и Јевђевићеве политичке разлике - није му било друге до да овога пред Топаловићем тешко искритикује, унапред се радујући како ће после, уз кафу, препричавати тај догађај једном од својих најповерљивијих људи, са којим је делио добро и зло у многим критичним ситуацијама - том истом војводи Доброславу Јевђевићу. Јевђевић је, наравно, Дражину тактику разумео и подржавао.

У ЕМИГРАЦИЈИ

Књига војводе Јевђевића, с друге стране, значајна је и за проучавање историје Другог светског рата, као и поратних догађаја. Јевђевић се, поред осталог, старао и о избеглицама из комунистичке Југославије. Ова бекства из земље скривана су од јавности, а било их је много: према Јевђевићевој процени, бежало је годишње 4-5.000 Срба и два пута толико Хрвата и Словенаца, јер су им западне границе биле ближе. Бежали су и политички противници комунизма, али и млађи људи, лишени перспективе у комунистичком поретку. Када је враг однео шалу, Јевђевић је апеловао да се шири пропаганда о спречавању бекстава из земље, јер ко ће се супрптстављати комунизму, ако оду најборбенији национални елементи. Оваква ситуација потрајала је до средине шездесетих година, када је режим био принуђен да дозволи "привремени одлазак на рад у иностранство". Тада су, уместо хиљада, у слободни свет нагрнуле десетине хиљада Срба годишње. На жалост, овај процес никада није заустављен, јер последице комунизма и данас узимају свој данак.
Војвода је од избеглица прикупљао податке о стању у земљи, пратећи истовремено и домаћу штампу. Тако, он је оставио белешке о борбама последњих четничких група у Источној Босни 1958. године, о жртвама комунизма у Трстеничком срезу, али и о општем отпору Срба комунистима, који је био много јачи него што је, наравно, познато. Срби су се надали да тако велико зло не може потрајати односно да ће комунизам брзо пасти било сам од себе, било неком интервенцијом споља, али како се то није десило, већ после неколико година широм земље су почеле да се оснивају многобројне антикомунистичке организације. Само пред београдски окружни суд сваке године су извођени представници двадесетак оваквих организација, али штампа о томе није писала. Вође група комунисти би ликвидирали без суда, док је чланство упућивано на сурову вишегодишњу робију. Још много година после рата број политичких осуђеника мерио се стотинама хиљада.
Јевђевић пише и о методу комунизирања омладине званом "добровољне радне акције", односно, народски, "моралне акције" (од глагола морати). Сваког лета хиљаде омладинаца одвођено је у радне логоре, не да би нешто урадили, јер је дара била скупља од мере, већ да не би током летњих распуста код бабе и деде на селу слушали о Солунцима, о косовском миту и Светом Сави, да се не би причешћивали о Петровдану и уопште одлазили у цркву - речју, да не би одрастали у српском духу. "Ове године Тито је те пропале акције поновно наредио, иако су како он каже скупље него плаћена радна снага, али они су касарна за социјалистичко васпитање", писао је Јевђевић.
Исто тако, војвода је још 1958. године сазнао да су Американци дали Албанцима гаранције "за припојење Албанији после ослобођења од комуниста знатних делова српског Косова", јер су им они потребни ради борбе против Совјетског Савеза, односно, данас, Русије.
Војводи је такође било јасно и британско фаворизовање Хрвата на рачун Срба, у шта је имао прилике и лично да се увери. Тако, он пише:
"Не сме се потцењивати њихов (хрватски) утицај у Британији одувек оријентираној против Срба, доста је да напоменемо да је британска влада 1943. била пристала да прими хрватску као ратујућу страну и да јој призна Павелићеве границе, а самом Павелићу да даде статус политичког емигранта, као што се не сме заборавити да су Британци спасили Павелића у Риму, кад сам ја 1948. открио њега и Ванчу Михаилова у улици Гиаццомо Венециани."

САМОУБИСТВО 320 СРПСКИХ ДЕВОЈАКА

Када је реч о Другом светском рату, војвода је најмеродавнији сведок у питању италијнско-српских односа, а бележи и низ значајних мање познатих догађаја. Најпотресније је колективно саоубиство - највеће у историји Срба - 320 српских девојака, 7. априла 1942. године. По слому четничке одбране испред здруженог немачко-усташко-партизанског напада, у Источној Босни, хрватске усташе стижу последњу групу српских избеглица на Дрини и масакрирају хиљаде цивила. На стени изнад надошле мутне Дрине стајало је још 320 девојака, које, знајући да ће бити силоване па убијене, све скачу у реку, наочиглед запањених Немаца, који су се налазили на другој обали и који су, занемели пред призором, обуставили паљбу на преостале малобројне четнике.

Politici naravno da nije mesto na tribini,i stvarno je bezveze sto grobari imaju barjak sa likom Seselja...Sto se tice nacizma i rasizma,ne vidim potrebu da to bude na nasoj tribini,jer kroz istoriju mi smo bili zrtve nacista i rasista...A ovog Blietzkriga odstranite sa foruma jer decku je svaki post usmeren protiv jevreja,ma kakva god tema da je on je usmeri ka jevrejima i kako su oni krivi sto smo tu gde smo...sve u svemu topic otiso u k***c.

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/kakav-narod-takva-i-vlast-q.html

Blitzkrieg ::Како немамо проблем од других раса? Колико само живи расних странаца у Србији? Ево узмимо нпр.цигане, њих има око пола милиона у Србији, шиптара има преко 2 милиона, а ако гледамо целу Србију колико има такође и балија и др....Дакле ми имамо огроман проблем од других обојених раса и самом чињеницом да долази до мешања машег народа са њима и да се они већ деценијама намерно интегришу у наше друштво доказује да је наша нација на ивици уништења, јер ћемо за 50.год.бити мањина у сопственој земљи.
Расисти чине само вољу природе, они се боре за опстанак своје сопствене врсте, своје Расе...


Ја лично сам срећан што је трибина којој припадам Десничарски оријентисана и што иде у том правцу.
А приметно је све више да се на нашој сцени истиче национална припадност и то може бити само добра вест.

Odakle ti to da je jug desnicarski orijentisan.Na jugu ima samo vise desnicara,kao sto na primer kod PAOKa ima vise levicara.Inace celo moje drustvo koje ide na jug su levicari,ali se to ne istice.Zato nemoj da pises gluposti,jer nisi u pravu.To sta bi ti voleo je tvoja stvar i ja bi voleo da su grobari levicari,al se to nece dogoditi nikad

Blitzkrieg ::

Pa nemci nas 100x vise mrze nego isti ti jevreji.

А ја се питам онда зашто су сви Немачки националисти пружили нама подршку за Космет ако нас мрзе....

Jebale te navijacke grupe ograniceni mozgu,pogotovo nacisticke koje broje po 200 ljudi.Mrzi nas Nemacki narod a ti pominjes 0,1% ljudi koji nas ne mrzi.A mrzi nas zbog propagande koja se tamo vrsila, i vrsi,a za koju je kriva njihova vlada i njihovi mediji.Nemce sad da mrzim samo zato sto su glupi,jebe mi se.Takvi smo i mi,glupi ko k***c,verujemo u sve sto se prica na TV-u,pa ne trebam valjda zbog toga da mrzim Srpski narod.Reci mi inace sa kakvim uredjenjem ti zamisljas Srbiju,posto vidim da kao imas svoje misljenje