Навијачка историја

Далтони Змај 1995

Момци навијају за ФК Змај из Земуна. Група је основана 1995, али се распала 2000 године...
Нови момци су 2005 године успели да оживе групу, и почели са организованим навијањем... Пошто нису у контактима са старијим Далтонима, момци су направили нове две заставе, мајице и шалове... Момци стварно добро раде, тренутно непрође гостовање а да нема 30ак Далтона... На домаћем 50,60....

Tako ih malo ima a dobra izdanja prikazuju... Bili su u navijacu skoro Dobri su prikazane slike mi se svidjaju... Kakvi su sa TB ?

Gambler ::Tako ih malo ima a dobra izdanja prikazuju... Bili su u navijacu skoro Dobri su prikazane slike mi se svidjaju... Kakvi su sa TB ?

Izvestaj jednog Nomada...

Torlak-Zmaj 0-0

U kraju se skupilo nas 40. Upala nam je murija sa svih strana oduzela naoruzanje inspektori ludilo .... Tada dobijamo dojavu da su Zemunci u Kumodrazu 2 (inace ko poznaje ovaj kraj zna da je taj deo udaljen od naselja Kumodraz odakle smo mi kao na primer Jainci i Banjica) Pratnja do stadiona a kada smo stigli ispred nismo mogli da verujemo bukvalno kao na prvoj ligi oklopljeni zandari sa svih strana cimanje pretres par ljudi tu pada zbog baklji a decka koji je nosio zastavu su uhapsili tako da zbog toga nije okacena. Kada smo usli na tribinu posle jedno 10 minuta sa druge strane u pratnjni zandara dolazi 5 kola iz kojih ni manje ni vise izlaze Taurunum Boysi sve poznate glave i pocinju Sisaj Rade Pusi rade na sta dobijaju odgovor OVO JE TORLAK tu prepucavnje .... posle 15 minuta dolaze i Daltoni ocigledno je da momci nisu smeli sami pa su zvali tatice iz zemuna da ih brane ali neka nista nije moglo zbog nevidjenog broja murije za 7 ligu . Samo ono kad je bilo u Zemunu kad smo najurili ove izgleda da su ipak bili neki zemunci jer da nisu neveruj da bi se cimala ovakva ekipa TB. Napadaju Invalidi , TB .... Neka kazu da li smo bilo sta sada pruvelicali , a kazu da ih mi neiteresujemo i da se nisu cimali onda u Zemunu Bice slika i klipova pa da cujemo drugu stranu.

Наша навијачка сцена има доста навијачких група,још 70-тих када је све некако почело да се кува,па до 80,90-тих када је кренула експанзија.

Да почнем.

Јунајтед форс-ФК Рад

1987... 1997... 2007... ЗАУВЕК ВЕРНИ...

Почетак UF је везан за буђење свести српског народа које се десило осамдесетих година. После скоро пола века трулежи под комунистичким режимом тих година се полако враћа грађански дух Београду и као последица развија се низ нових структура. Главна мотивација за развој UF је било веровање да је време комформизма и националног спутавања прошло и да предстоји време слободе грађанства и националне свести. Дакле, UF је створен од стране људи који нису били део комунистичког система и који су кроз ФК Рад нашли начин допринесу развоју свести Београда и Србије.

У почетку је било релативно мало људи, али, за разлику од многих других организација, оно што је чинило ову групу јединственом били су квалитет људи и визија. Прва генарација UF је била квалитетна. Организација групе је функционисала беспрекорно, дошло је до логичке поделе рада, и с обзиром на број људи у групи UF је постизао много више него навијачи већих тимова. На гостовања је ишло у просеку од 50 до 75% људи из групе што је била права реткост. Једно од основних веровања прве генерације је било квалитет испред квантитета тј боље имати малу групу са квалитетним људима него велику групу која се ретко појављује на утакмицама,у навијачком жаргону –боље 10 правих него 1000 манекена. UF је увек имао дугорочну визију.

Та визија је најбоље осликана на једној од раних скица трибине стадионa Краља Петра. На скици се налази западна трибина где је доњи део велика шарпата у плаво белој боји. Визија се и остварила неких 10-ак година касније на прослави десетогодишњице групе. Рани период између '87. и '92. дефинише више догађаја који се и данас помену у београдским навијачким круговима. Тај период би се могао дефинисати као период изласка из анонимности и почетак онога што је уследило средином деведесетих година.

Дакле, сазревање групе се дешавало у више праваца. Као прво UF је поседовао два транспарента која су по дизајну спадали по мишљењу многих међу најлепше и најбоље у бившој држави.

Прва озбиљијнија бакљада је направљена у лето 1990. године на маракани. Прва кореографија је направљена недуго затим. UF, иако у малом броју, су се понашали као велика навијачка група, што значи без обзира на то да ли се игра у Београду или на страни UF је приређивао нешто ново на свакој утакмици а важно је истаћи да су Радовци били једини који су уз навијаче режимских тимова посећивали Хрватску и Босну.

Прва екипа се такође одликовала храброшћу а о томе сведоче многи отети транспаренти. Остаће упамћено да је и у Супертифу 1990. године изашао чланак о нашој групи.

Период између '92. и '94. је период затишја јер је доста момака отишло на ратиште, доста их је и изгубило животе а један део групе се расуо по свету.

Међутим, '94. године долази до тоталне реорганизације групе и нове снаге уз пар старијих започињу нешто што је касније названо UF експанзија. Почиње се поновним одласцима на гостовања, ширењем групе, доласком нових чланова... Прекретница је свакако била утакмица са Звездом '94. на Бањици. Тада су UF просто разнели цигане што је у навијачком свету одјекнуло као бомба. До тада неприкосновени Цигани су били понижени од стране Радоваца којима је растао рејтинг из дана у дан. Тих година су скретали пажњу на себе својим ставом да не узмичу ни пред киме а најмање пред режимском полицијом. Иако далеко малобројнија од режимских група, UF су били окарактерисани као најекстремнији и најагресивнији а због свог израженог национализма и отпора према тадашњем режиму бивају сатанизовани у свим медијима и терорисани од стране милиције. Међутим упоредо са тим расла је и популарност Радоваца међу долазећим генерацијама. Све више младих се окреће Раду али се са правом може рећи да су UF заслужни за буђење тифо сцене. Доказали су Србији да постоји више од два тима на њеној територији. Више није био фазон доказати се и потући се са Циганима или Гробарима сви су желели да се докажу баш против Радоваца. Додуше, то су покушавали углавном на свом терену јер од '92. до '97. само су Цигани долазили редовно на Бањицу што говори о јачини групе.

Када су изборили статус у навијачком свету почели су полако да доказују како су у свим сегментима најбољи. Постали су авангарда српске навијачке сцене. Одскакали од осталих по оргиналности и по начину размишљања настављајући пут који су крчили момци из прве генерације Форса. Радовци су имали оригиналне песме и оригиналне мелодије које су касније сви препевавали и копирали, први су почели са малим заставама 2х2 које сада користе све навијачке групе на овим просторима што такође можемо рећи и за заставе на два копља. '95. године су направљени први бар шалови на овим просторима који остали почињу користити пуне две године касније. Једноставно, Радовци су постали звезда водиља на српском навијачком небу. Оно што посебно осликава навијаче Рада јесте да никада за време свог постојања нису себе искомпромитовали стављајући се у службу неког политичара или партије што није одлика осталих група. Увек су истицали Српство али је Рад био изнад свих политичара и изнад сваког појединца. У другој половини 90-тих, број UF је порастао у односу на претходне године. То се најбоље видело на прославама 40 година Рада (98), и 10 година UF (97) које су прослављене на утакмици против Хајдука, истог дана када се на Маракани играо режимски дерби. То је био још један доказ да UF нису никаква Гробарско/Циганаска секција као што су то биле неке мање београдске групе. Осим неколико сукоба са Циганима, UF у овом периоду нису имали неке веће сукобе са осталим групама. У неколико наврата су неке мање групе посећивале Бањицу. Некима се то завршило само на покушају. Насупрот томе, са режимском полицијом је било сукоба у небројено наврата: Кула, Будва, Крушевац, Земун (неколико пута), Маракана, Бањица, Смедерево...

UF узимају учешће и у политичким дешавањима почетком новог миленијума. Активно су учествовали у рушењу режима Слободана Милошевића, али се након тога, за разлику од неких других група, не окрећу новонасталом режиму, већ и даље остају верни само Србији и Раду.

2002. је прослављена и 15-годишњица групе. То је била прилика да се окупи велики број UF, како садашњих чланова, тако и неких бивших, којима је Рад и даље у срцу. Данас UF чврсто држи своју позицију на српској навијачкој сцени. Многе ствари, и добре и лоше, су подједнако доживљаване уз наш клуб. Оно што сви чекамо су неки бољи дани, и надамо се, излазак UF и Рада не европску сцену.

И поред велике подршке својих навијача у сезони 2002/2003 ФК Рад није успео да избори опстанак у првој лиги.Утаккмицу задњег кола у којем се одлучивало о прволигашком статусу наредне сезоне обележили су велики нереди навиајча Рада и полиције како на стадиону тако и ван њега.Први пут од кад постоји организовано навијање на нашим просторима десило се да је полиција на стадиону пуцала из ватреног оружја.Том приликом је рањен камерман РТС-а.

Бог на небу - Рад на Земљи!!!


Фирма-ФК Војводина

Ми смо Фирма. Ми смо навијачи фудбалског клуба "Војводина" Нови Сад.

Фирма је организована група навијача која у своје редове прима само истински праве навијаче Војводине, који ће своју љубав и оданост исказати праћењем клуба на гостовањима и код куће, здушним бодрењем и свим оним што спада у навијачки живот.

Фирма је у нови век ушла на велика врата и засигурно се може рећи да је једна од најактивнијих и најмодернијих навијачких група на овим просторима.

Трудимо се да што више помогнемо нашем клубу, пре свега навијањем са наше северне трибине али и учествовањем у скупштини клуба преко својих представника, јер сви врло добро знамо шта се дешавало у последњој деценији прошлог века.

Све ћемо учинити да заштитимо углед нашег клуба и да покушамо да га вратимо на стазе старе славе, да вратимо наше старе навијаче на стадион а наравно и да анимирамо генерације које долазе. Свест новосађана полако почиње да подсећа на дане из неке даље историје када је град дисао за свој фудбалски клуб и када је клуб ношен страшћу и заносом својих навијача постизао најзначајније резултате у својој историји.

Један клуб на свету волим ја...

Ф89

Историја Фирме

Пролеће 1989.
Цео Нови Сад је у еуфорији, Војводина се бори за највиши пласман а навијачи у све већем броју посећују стадион. Најбоље навијање и бројност достигнута је на утакмицама против Ц. Звезде и Слободе из Тузле када је прослављена шампионска титула. Тог периода се сви навијачи радо сећају и напомињу да је тада била најбоља атмосфера на стадиону (навијало се стално, израђени су барјаци, качкети, шалови, мајице...).

Велики испит следеће сезоне "Ред Фирм" је имао у КЕШ-у. На прву утакмицу у Будимпешту против Хонведа, отпутовало је неколико хиљада људи, који су својим навијањем помогли клубу да избори минимални пораз. Реванш су "Фирмаши" дочекали спремни (папири, ролне, димњаци), подршка као никад, али неповољан резултат избацио нас је са међународне сцене.

Сезона 1989/90.
Ред Фирм стиче своју пуну бројност. На утакмици против Динама (ЗГ) фебруара 1990. године, због инцидената (отете заставе БББ Славонски Брод и БББ Славонска Пожега) и петнаестоминутног прекида, због претераног коришћења пиротехнике Ред Фирм се сели на југоисточни део стадиона. После те утакмице почиње нови, модернији стил у навијању. Редовно се употребљава пиротехника, барјаци, шију се нови транспаренти а почињу да се раде и прве кореографије. На гостовања се ишло масовно, а најузбудљивије је било у Осијеку, Сарајеву, Бањалуци, Београду, Скопљу, Суботици, Тузли, Титограду...

Сезона 1990/91.
Ову сезону отворило је гостовање на Маракани када смо малобројним циганима одржали навијачки час. Одлично издање имали смо кући на утакмицама против Партизана, Динама, Звезде (и куп и првенство), Осијека, Сарајева и Хајдука. Одрађена су скоро сва гостовања у великом броју.

Инциденти са Кохортом, UF (у Београду), Indians (у Зрењанину, отели им заставу Indians), Варварима (у Подгорици), Циганима, UF (у Новом Саду), UF (Земуну), опет Indians (отели им заставу Делије Зрењанин), Хордама Зла (у Сарајеву).

Сезона 1991/92.
У такмичењу учествовали Босанци до пред сам крај. Кући најбројнији против Звезде и Партизана (и првенство и куп). Гостовања одрађена сва.

Инциденти: Соколови ОФК Београд (узели им транспарент ОФК Београд), UF, Taurunum Boys (и у Земуну и у Новом Саду), Мераклије (отели им 3 транспарента: Working FC, Грб Ниша и велики Мераклије), Цигани у UF у Новом Саду, Гробари (фрка на терену око заставе РТ - отета им застава SOUTH GUARD), Мераклије у Нишу (отели им транспарент ФК Ниш), Цигани (скинули нам са ограде ОКВ и Салајка, а ми њима РС клан, после текме у тучи вратили ОКВ и отели им ANIMALS), Blue Marines (у Суботици).

Распадом СФРЈ дошло је до стагнирања међу навијачима па тако и међу Фирмашима. 1992. године распада се и Ред Фирм. Део старије екипе сели се на исток и оснива "Стару Гарду". Велики број група се распада а оне које су остале покушавају да врате углед Ред Фирм-а. Најупорнија је у томе била је и најорганизованија група навијача Војводине "Фирма". Криза је убрзо превазиђена и почиње се са новим обликом организације. На сваком важнијем мечу Фирма приређује спектакл. Поред уобичајених бакљади раде се и кореографије, на гостовања се редовно иде, туче постају толико честе да постају део имиџа.

Сезона 1992/93.
Велика бројност против Црвене Звезде и Партизана, на осталим утакмицама чврсто језгро групе. Одрађено је 70% гостовања. Почетак сезоне обележен је гажењем навијача новог прволигаша Хајдука из Куле.

Инциденти: У Земуну са полицијом (разбијена железничка станица и околне куће), са Циганима (у Новом Саду), против Радничког из Ниша (у Новом Саду), Блуе Маринес (у Суботици). Најбројнији на гостовањима у Суботици и Бечеју.

Сезона 1993/94.
Путовало се скоро свуда али у малом броју. Урађене нове мајице и мноштво транспарената. Забележене су пиротехничке феште против Ц. Звезде и Партизана. Инциденти: са Индијанцима (у Зрењанину и на две утакмице у Новом Саду), са Мераклијама (у Новом Саду), са полицијом у Бечеју, са Циганима (у Новом Саду на одбојци).

Сезона 1994/95.
Веома занимљива сезона, знатно боље кореографије, гостовања успешно одрађена. Првенство је почело са тучом са Blue Marines, где им је са ограде узета застава "Прозивка". На утакмици против Партизана забележена је добра бакљада. У Нишу фрка са Мераклијама, са Циганима у Новом Саду, са Blue Marines на западу у Суботици. Занимљиво је да је Фирма у једном дану одрадила два гостовања и то са ОФК Београдом и у Суботици са КК "Спартак" где је било инцидената. Претпоследње коло јесењег дела првенства, где смо оверили прво место, играли смо са Радничким у Нишу и у паузи између два полувремена каменовали смо Мераклије које су биле на северној трибини.

У зимској паузи првенства ишло се на кошарку у великом броју. Обишли смо Суботицу, Руму и Зрењанин где је било великих инцидената. У пролећном делу урађене су и две лепе кореграфије: против Партизана (црвено-бели картони) а против Звезде (картони у облику заставе ЕУ и порука "Ми смо за Вас Европа")..

Инциденти: разјурили смо Цигане испред севера Маракане, са Маринцима (у НС у кошарци), са Индијанцима у НС у кошарци, у Бечеју са мештанима и полицијом, са Циганима у НС-у (узели им заставу "Нови Жедник село мало, за Звезду би живот дало"), са Циганима (у НС у одбојци).

Сезона 1995/96.
Почетак сезоне је био занимљив. Играло се са Ц. Звездом и Партизаном у Новом Саду, где се окупио велики број навијача, а виђене су и лепе кореографије и бакљаде. О.К.В. је играо одлично у КЕШ-у. Најзанимљивије је било у Новом Саду против Sisley-а (најбоље навијање у дворани) и у Сегедину против "Медикемије", где долази до туче са хрватским ватерполистима и мађарском полицијом.

Дана 04.05.1996.год. на утакмици Ф.К. Војводина - Ф.К. Рад, "Фирма" се одваја од осталих навијача и прелази на јужну трибину, где јој се прикључује још неколико мањих група. Фирма је тежила да буде што различитија и у своје чланство примала само пунолетне. Фирма полако али сигурно добија све више нових чланова из утакмице у утакмицу и доказује свима да је права група која је потребна клубу и граду.

Инциденти: са Циганима (у Новом Саду на фудбалу, на рукомету са Ц.З., на рукомету са Југовићем, кад су цигани дошли на баскет са B.F.C.), са Јакузама (у Крушевцу), у Бачкој Паланци (на рукомету са полицијом), са Мераклијама (у Нишу), са Циганима (у Бг. узели су нам "Skinheads NS"), са Бекријама (у НС узели смо им главну заставу "Бекрије"). Треба поменути да је на путу за утакмицу О.К. Партизан - О.К. Војводина било већих нереда у Ст. Пазови због демолирања супермаркета. Епилог: 217 ухапшених.

Сезона 1996/97.
Војводина је играла два кола у КУПУ УЕФА, против северноирског Portdown-а и аустријског Graz-а. У Новом Саду забележена је добра атмосфера а на иногостовања ишао је јако мали број навијача, због немогућности добијања виза. Ишло се на сва домаћа гостовања, а најбројнији смо били на утакмицама у Купу, а поготово у Нишу, Зрењанину, Параћину, да би на финалној утакмици против Црвене Звезде напунили кавез на Маракани. Велике пиротехничке феште направљене су у Зрењанину, Земуну, Кули, Маракани, Нишу као и на обе финалне утакмице против Црвене Звезде.

Инциденти: На утакмицама са Пролетером (у НС и ЗР) отели смо им заставе "Јулци" и "Јулци Петровград". Отели смо Циганску заставу "Будисавчани". У Нишу због самопослуживања на пумпама цео бус завршио у полицији у Ћићевцу и Параћину. Туча са полицијом на Маракани.

Сезона 1997/98.
Рат са управом клуба је настављен, а врхунац незадовољства кулминирао је због ускраћене помоћи за одлазак у Норвешку, на утакмицу КУПА УЕФА против Viking-а из Stavanger-а. Бојкот је трајао скоро цео јесењи део првенства, па је број навијача како кући тако и на гостовањима био мали.

За разлику од фудбалера који су бележили бледе резултате, одбојкаши су играли одлично у КЕШ-у. Одлична атмосфера на свим утакмицама и сјајна кореографија против "Модене" преко читаве западне трибине велике сале СПЕНС-а. Инциденти: У Земуну са полицијом и у Новом Саду са Циганима.

Сезона 1998/99.
Сезона је почела учешћем у ITC-у, где је Војводина играла финале. У првом и другом колу противници су били мање познати скандинавци, Стабек (Норвешка) и Еребро (Шведска). Силом прилика, Фирма се нашла на истоку са осталим навијачима због забране УЕФА да се улази на југ и север. У трећем колу противник је била руска Балтика. Веома добро навијање Фирме, а због употребе пиротехнике клуб је кажњен са 10.000 швајцарских франака. У Калинињград један део навијача отишао је са клубом авионом, док остали нису могли да прате Војводину због изузетно скупих транзитних виза кроз Словачку и Пољску. У четвртом колу састали смо се са Бастиом (Француска). У Новом Саду фантастично навијање на препуном истоку, а 4:0 је било и више него довољно за пролаз у финале и двомеч са Wердером (Немачка). Оваква фрка пре текме још није виђена у Новом Саду. Отворена је и северна трибина, упркос забрани УЕФА-а. Кореографија је рађена на истоку и западу, али поред свега нисмо успели да савладамо јаке немце.

Бројност групе се нагло повећава, Фирми се прикључује велики до навијача са истока. На гостовања се путује у великом броју, употребљава се пиротехника у великим количинама, раде се и нови транспаренти и реквизити. У јануару и фебруару 1999. године путовало се на два европска гостовања КЕШ-а у одбојци. По један аутобус пратио је одбојкаше у Братислави и Тревизу. У центру Братиславе забележена је већа туча са локалним шиптарима.

После 7. кола пролећног дела првенства, долази до НАТО бомбардовања, тако да је првенство прекинуто. За време бомбардовања пратили смо Војводину на пријатељским утакмицама у Врбасу, Бачком Петровцу као и на Палићу.

Сезона 1999/00.
Сезона је почела одлично, учешћем Војводине у КУПУ УЕФА. Први противник био је Ujpest (Мађарска). У Новом Саду инциденти са Ultra Viola Bulldogs. Велика бројност и одлично навијање. Реванш се играо у Вац-у, предграђу Будимпеште. У Пешти преко 350 хулигана Војводине правило је општи лом. Почело је са обезбеђењем кинеске пијаце, пренело се на центар где су пребијени БББ (који су дан раније играли са МТК), а завршило се код наших аутобуса са SECURITY полицијом пред полазак у Вац. Епилог: 34 ухапшена фирмаша, на десетине повређених Мађарских и Хрватских навијача.

После победе над Ујпештом играли смо са Славијом (Чешка) као домаћини нисмо могли да играмо у Новом Саду, па смо играли у Скопљу. Одлази два аутобуса и тамо долази до провокација и чарки са КФОР-ом и Шиптарима. На реванш утакмицу у Праг одлази 1 аутобус. И поред несрећног пораза, Праг нам је остао у лепом сећању.

Пред крај јесењег дела, долази до штрајка фудбалера и тоталног расула у клубу тако да су гостовања одрађивана у јако малом броју. Навијачи се окрећу рукометном и одбојкашком клубу. Забележена је одлична бројност на рукомету (Црвена Звезда, Металопластика...) и на одбојци у Смедереву и у финалу плеj офф-а са Милиционаром у Београду (прву пут 300, други пут 450 навијача). Инциденти: разбијени бусеви Red Devils-а, са Индијанцима у Зрењанину, са Четама у Новом Саду и са Blue Union у НС.

Сезона 2000/01.
И поред лоших резултата клуба невероватан успон групе. Масовно се одлази на утакмице како код куће тако и на гостовања.

Инциденти: Туча у НС пре текме са Циганима, инциденти на одбојци у Београду са циганима, туча у Горњом Милановцу са полицијом кад се ишло за Никшић, пре и после текме са полицијом у Земуну, нападнуто уже руководство ФК Партизан, на Врачару фрка са полицијом и на наплатној рампи (напали смо фудбалере због лоших резултата), разбијен бус Деспотима у НС.

Други део првенства почео је одлично. Три буса одлази за Крагујевац и тамо смо "расформирали" Red Devils испред стадиона. До сада невиђено гостовање Фирме на Маракани са 450 људи, ту је било свега, разбијених полицајаца, џипова, марица, ККК капуљаче, цигани су стварно били немоћни тог дана, разјурили смо их на Новом Београду. У плеy офф-у на одбојци нас је било 400 на Милиционару. Инциденти са Земунцима пре и за време текме пала им застава ФК Земун. На железничкој станици у БГ кад се ишло за НИШ, Суботичка фракција Цигана пребијена, фрка са полицијом у Смедереву.

Сезона завршена у прелепом амбијенту прославом 12-годишњице Фирме. Током утакмице су се смењивале кореографије (огромна завеса, ролне, бакље. димне, картони огледала...).

Лешинари-ФК Борац БЛ

Као фудбалски клуб који је основан далеке 1926. године Борац је увијек имао изузетно добру подршку са трибина, међутим у другој половини осамдесетих година у бившој Југославији долази до правог навијачког бума на који ни Бањалука није остала имуна. По први пут се на источној трибини поред уобичајених застава и шалова појављују и транспаренти окачени на ограду источне трибине. Први пут се транспарент са натписом Вултурес (Лешинари) појављује 18. новембра 1987 године на куп утакмици са новосадском Војводином. Иза тог имена је стајала група момака која је на мало другачији фанатичнији начин жељела пружати подршку свом клубу. Великој навијачкој еуфорији и повећавању броја људи из навијачке групе Вултурес доприњеле су изузетно добре игре Борца у Купу, у сезони 1987/88. и уласком бањалучана у финале. У финалу купа бивше Југославије бањалучки Борац је укрстио копља са Црвеном Звездом и на изненађење бројних навијача, маја 1988. године освојио куп као први друголигаш у историји бивше Југославије коме је то пошло за руком. Поред великог броја бањалучана који су дошли бодрити свој тим на јужној трибини стадиона ЈНА налазила се и велика група младића који су иза транспарента Вултурес пружали знатну подршку својим љубимцима. Освајањем купа Бањалуку захвата навијачко лудило које се преноси из утакмице у утакмицу гдје Борац и на домаћим и на гостујућим теренима прати велики број навијача. Уз такве навијаче и фудбалери су имали много више мотива за игру, па су постизали изванредне резултате.Уз фанатичну подршку својих навијача Борац обезбјеђује улазак у Прву савезну фудбалску лигу. Поред подршке коју су Лешинари пружали на домаћем терену, група навијача прати свој клуб скоро на свим гостујућим утакмицама пружајући изванредну подршку свом клубу. Најмасовнији одласци били су у Љубљану, Винковце, Бачку Паланку, Шабац и Дубровник, али су транспаренти Вултуреса били присутни на и на многим другим гостовањима, и много су значили бањалучким фудбалерима. Те сезоне забиљежено је и неколико инцидената у којима су учествовали Лешинари што се управи, али и органима реда није свидјело, јер нису били спремни да прихвате овакав начин навијања. Те године долази до неспоразума на релацији навијачи-управа-органи реда гдје врхунац настаје на утакмици Борац-Кикинда када је милиција брутално претукла домаће навијаче, а све због неколико димних бомби и петарди које су у то вријеме за комунистичку власт били нешто ново што се није желило толерисати. Уласком у прву лигу Лешинари постају једна од најбољих навјачких група у бившој Југославији. Оно што постаје препознатљив стил Лешинара јесте велика подршка својим љубимцима и кориштење велике количине пиротехнике. У то вријеме организују се одласци у Љубљану, Загреб, Осијек, Сарајево (Кошево и Грбавица), Тузлу, Зрењанин, Нови Сад, Београд (Маракана, ЈНА, Бањица), а у мањим групама били су у најудаљенијим стадионима у Титограду(Подгорици), Приштини и Скопљу. Своју највећу снагу Лешинари потврђују гостовањем у Осијеку, кад их је на гостовање отишло преко 1000 гдје праве хаос по Осијеку, гдје нико није смио ни попријеко да их погледа. Треба истаћи да су Вултуреси у тадашње вријеме били вишенационална група, али да су већину чинили Срби. Током бројних гостовања долази и до жестоких сукоба у Љубљани, Осијеку, Сарајеву(на Грбавици), Београду(са навијачима Звезде)...До великих обрачуна долази и у самој Бањалуци, а најжешћи су били против Делија, када је демолирано пола Господске улице, те против Динамових БББ, када је бањалучка милиција од гостију из Загреба одузела велики број ножева и и осталог хладног оружја. Вриједи споменути инцидент са ријечком Армадом и Манијацима. Послиједње фудбалско првенство СФР Југославије, остаће упамћено по још једном великом успијеху фудбалера Борца у такмичењу за куп и пласману у полуфинале. Прву утакмицу полуфинала у Сплиту, са Хајдуком посебно памти група Лешинара која је отпутовала на то гостовање. Торцида је уз помоћ домаћих редара, продрла на западну трибину и окомила се на бањалучане. Хрватски реадари су све то нијемо посматрали и тек накнадно су покушали спријечити оно најгоре. На жалост, од посљедица батина добијених на Пољуду, неколико мјесеци касније преминуо је један од најватренијих Лешинара 23 годишњи Антонио Кирчанов. Избијањем рата на просторима бивше Југославије велики број Лешинара одлази у Војску Републике Српске дајући велики допринос у одбрани вијековних српских територија и српког народа. Средином новембра 1991. године гине први Лешинар, један од најистакнутијих чланова, САША КОНЧАР, као добровољац у околини Задра. Током рата гине велики број Лешинара, а многи из рата излазе као тешки инвалиди. Тих ратних година замире све што се тиче спорта, а самим тим и навијања. Почетком фудбалског такмичења на нивоу Републике Српске, тачније у финалним куп такмичењима нестала је свака бојазан да ће доћи до реорганизовања Лешинара. Још увијек се памте утакмице финала купа РС 1995. и 1996. године, Борац-Рудар и Борац-Јединство и изванредно навијање неких нових, младих Лешинара. Оно што је остало од пријератних навијача јесте само ИМЕ тако да је ''нова гарда'' која је наставила навијачку причу у Бањалуци била суочена са масом проблема. Све што се радило, радило се без ичије помоћи и без учешћа старијих, тако да је нова генерација морала сама да научи основне дражи навијачког живота и да пренесе навијачку причу на следеће генерације. Иако је пут био трновит остварен је циљ, а то је обнова навијачке групе Лешинари. Ту Лешинари нису стали, остали су и даље уз свој клуб, бројност им је стално расла, иако им је навијачка конкуренција била доста малена. Најбоље атмосфере се памте у дворани ''Борик'' када је доживљен врхунац у праћењу кошаркашког и рукометног клуба у Европи. Лешинари су наставили са гостовањима само сад у неке друге градове: Шамац, Модричу, Бијељину, Нови Град, Приједор, Српски Брод, Градишку, Добој,... гдје се памте и инциденти који су се углавном сводили на инциденте са полицијом и локалним сељацима с обзиром да у Републици Српској није постојала права навијачка група. У периоду око 2000-те године долази до лагане смјене генерација гдје се већи број старијих навијача повлачи, а причу настављају ''неки нови клинци'' тј. клинци који су од периода од 1995. године стасавали у праве Борчеве фанатике. Још већи изазов за младе снаге Лешинара долази формирањем (тј. наметањем клубовима из Републике Српске) заједничког такмичења свих фудбалских клубова на нивоу читаве БиХ. То је значило да ће се убудуће битке на трибинама водити са онима са којима су наши очеви, браћа, Лешинари до јуче водили крвави рат тј. да је уствари замјењено само бојно поље, а ратници су остали исти. Све то је још више учврстило ставове да су Лешинари чисто српска навијачка група и да ће гдје год да буду гостовали проносити славу клуба, града и крвљу натопљене Републике Српске, јер то је обавеза због свих оних што су у претходном рату дали животе за њу. Свакако вриједи напоменути да смо прва група која је од краја рата прешла ентитетску границу гостовањем у Читлуку. Послије тога слиједи и велики број гостовања у Широки Бријег, Мостар, Зеницу, Тузлу, Сарајево и остале градове у федерацији БиХ. Наравно све то је пратио и одређен број инцидената како код куће против Сарајева, Челика, Славије и других тимова, тако и на страни углавном са припадницима полиције. Међутим оно што навијачи Борца нису очекивали је то да ће се поред вјечних непријатеља из федерације као најозбиљнији појавити представници градске власти који су својом незаинтересованошћу и немаром према свим спортским светињама у Бањалуци које носе име Борац, доприњеле упропашћавању и срозавању комплетног спорта у граду на Врбасу на најниже могуће гране. Важно за напоменути је и то да су поново успостављени пријатељски односи са браћом из Новог Сада, навијачима Војводине који су били прекинути усљед рата. Тако су нове генерације показале обострану жељу за обнављањем братских односа између двије српске групе са обе стране Дрине са надом да братски односи више никад неће бити нарушени .Оно што је сигурно, је да ће Лешинари наставити да проносе славу клуба, града, нације и да су упркос бројним проблемима кроз 20 година свога постојања, показали да их ништа није сломило и да их ништа неће сломити.

Таурунум 1987

Није био лак задатак променити старе навике и из доба комунизма наслеђену заблуду да за навијаче постоје само два клуба у Србији. TAURUNUM BOYS - заједнички је назив за све навијаче Ф.К. Земун. Прво организовано бодрење клуба, који се тада звао Ф.К. Галеника, датира још од средине осамдесетих, тачније 1986. године када долази до појаве и стварања првих навијачких група. Тадашње групе: Testas Caldas, Пајтоси и Godfathers долазе на идеју да се окупе под једним именом 1987. године. За име и заштитни знак групе узет је латински назив града Земуна - Таурунум. У то време Ф.К. Галеника такмичи се у Српској лиги, а Таурунум је био смештен на северној трибини, која је увек била препуна. Недуго затим остварује се пријатељски контакт са момцима из Панчева и Таурунум добија секцију навијача из Панчева под именом Rangers. Ова група је редовно долазила на утакмице, како код куће тако и на гостовања са транспарентом Supporters Pančevo и Rangers. Ф.К. Галеника мења име у Ф.К. Земун 1990. године, међутим убрзо долази до рата, економских санкција, многи навијачи одлазе у рат, долази до наглог пада квалитета фудбала, што све заједно доприноси да стадиони буду све мање посећени, а навијачке групе буду све мање и мање. У том периоду Таурунум стагнира али се навијачка култура одржава и што је још битније преноси се на млађе генерације. За прекретницу организованог навијања узима се 1995. година, када млађи део навијача са источне трибине полако преузима одговорност у организовању и вођењу групе (пре свих THE BOYS - DRAGONS), са тада већ новим именом Taurunum Boys. Јасна идеја и циљ групе, како би све дигли на виши ниво и како би Земун као град и наравно фудбалски клуб добио навијаче какве заслужује, покреће се све из почетка. Мото Taurunum Boys-а је - један град, један клуб, само Земун.- Изазов је прихваћен и из дана у дан све је више људи који се окрећу свом градском клубу. Постављен задатак је дао резултате тако да је од тада група све организованија и бројнија. Данас Taurunum Boys су једна од ретких мањих група које могу да се похвале тиме да дуги низ година нису пропустили ниједну утакмицу свог клуба, било код куће или на гостовању. За нас не постоје никакви изговори и свака утакмица је нови изазов и ми ћемо увек бити ту да бранимо име и част клуба. Никада од свог оснивања нисмо давали политичку подршку ни једној странци, јер је наша политика пре свега Земун и Србија, а наша странка се зове Taurunum Boys. Сукоби са другим навијачким групама неизбежни су у навијачком животу, тако да је долазило и до туча. Са навијачима Војводине и ОФК Београда имали смо честе и жестоке окршаје. Када се наши клубови састају увек буде занимљиво и на трибинама и ван њих,а органи реда имају пуне руке посла,међутим ми њих и остале навијаче доживљавамо као ривале,никако као непријатеље.Они који у другим навијачима виде непријатеље,а не ривалску групу јесу искомплексиране будале и нису достојни српског имена.Верујемо да су људске жртве у навијачким сукобима само ружна прошлост које ћемо се сећати са осећањем гађења.Ми Земунци смо се држали од оснивања навијачких кодекса,даћемо све од себе да тако остане заувек.Нема већег богатства од чистог образа и мирне сасвести..Данас је група Taurunum Boys најорганизованија од свог осивања. Број навијача расте из сезоне у сезону што многи који нас не познају не могу ни да разумеју. Клуб нам је испадао за 3 сезоне од прве до треће лиге, а наша бројка је сваким даном све више расла. Као потврда нашег дугогодишњег рада стигла је и награда на мечевима полуфинала купа против ОФК Београда,финала купа са Партизаном,а свима нам је у лепом сећању прослава повратка у другу лигу против Београдског Железничара. Наша издања са тих утакмица,али и многих других су потврда да радимо на прави начин и да смо на здравом колосеку.

Од оснивања групе до данашњих дана кроз трибину су прошле многе подгрупе,оно што су са почетка деведестих били Lions,Пацијенти,Кум,Ретензија,Фосили,Palestines,Батлери,Смајли данас су нове подгрупе које су и извршиле реорганизацију Таурунума. Осим већ поменутих група The Boys и Dragons, на трибини делују и Земун Трг,УМК-Ултра Мунзе Конза,Нова Гарда, а веома активни делови Земуна који немају статус подгрупе су Галеника и Ћуковац. Наравно на трибини има велики број старијих навијача Земуна који су загазили и у четврту деценију живота.

Таурунуми редовно прате и утакмице репрезентације Србије. За то имамо разлог више услед недостатка гостовања са нашим клубом. Ми смо првенствено Срби,па све остало. Поносни смо што међу "мањим групама" предњачимо у подршци репрезентацији. Били смо на Светском првенству у Немачкој, а у добром броју смо одрадили Брисел,Париз,Констанцу и Беч. Ишли смо и са националним тимом још у заједничкој држави са Црном Гором и на меч квалификација у Сарајево против репрезентације Босне и Херцеговине.

Што се тиче односа са полицијом ту је ситуација као и у целој Србији. Полиција је у нашем народу одавно изгубила углед који је некада имала. То су сада углавном затуцане шабанчине,подмукли помагачи криминалаца,или банда крвождерних батинаша.Постоји и мизеран број оних који су положили животе и борили се за отаџбину. Њих можемо да споменемо само уз огромно поштовање.

Ђаволи из Крагујевца су наша браћа. Такав однос са Шумадинцима траје од 1998.године, а у последњих неколико година везе између нас су учвршћене. Верујемо да ће тако остати заувек . Гостопримство које доживимо у срцу Шумадије тешко се може описати речима.

ОСТАЈЕМО ВЕРНИ 1987

Дивља телад-ФК Раднички ВА

О нама

Године 1967 својим рођењем Ф.К. Раднички је освојио срца многих љубитеља фудбала широм нашег града, а нарочито становницима Петог Пука, краја у ком је и рођен. Сваким даном било је све више и више заљубљеника у Раднички, љубитеља фудбалске игре и доброг провода, нормалних људи који тада нису представљали навијачку групу, нису били оно што ми данас називамо група, али су свакако били представници краја, група људи која је своје пријатељство јачала на стадионима бодрећи клуб ма где он играо. За њих су све утакмице Радничког биле празник, дан који се проводи са пријатељима и уз вољени клуб, тако да су на све начине покушавали да од фудбалског дана направе спектакл, а поготово путујући са клубом, па је тако оно што ми данас називамо гостовање и тада као и сада било нешто најлепше што један навијач проживљава бодрећи клуб који воли.

На гостовања се често кретало доста раније, да се организује роштиљ, охлади пиво и да се добро расположење пренесе са трибина на терен, а након тога се неретко дешавало да се разапну шатори и намести камп како би се продужило дружење и наставила забава.

Прича везана за заставу дужу од аутобуса и срећна лица људи прекривених њом, док само возач гледа пут којим се креће на неко ново гостовање, и даље се препричавају међу старим љубитељима фудбалске игре у нашем граду.

Колико је људи бодрило Раднички на гостовањима говори податак из 1981 године када се у Осечини нашло преко хиљаду навијача радничког, а такође и утакмице код куће биле су масовно посећене, тако да је стадион Крушика који се користио услед лоших услова на петом пуку углавном био крцат и тражила се карта више. Године 1987 Раднички добија нови стадион и опет се враћа на Пети пук где се настављају многа занимљива дешавања и на коме се игра и дан данас. О броју присталица које су пратиле Раднички говори податак да су трибине које примају 500 гледалаца увек биле крцате и да је Раднички са трибина бодрило преко 1500 људи против Љига,а тај кишовити дан остаће заувек у сећању свих навијача радничког.

Тек у мају 2000 навијачи Радничког по први пут одлазе на утакмицу као права организована навијачка група, а априла 2001 настаје и име које краси и красиће још дуго нашу групу. Сасвим случајно, под дејством алкохола у кафани, човек изван свега тога упоредио је групу и њено понашање са дивљом телади, а реакција и масовно одушевљење остаће свима у сећању. Као и име и прва застава настала је спонтано, пар сналажљивих момака скинуло је наранџасту цираду са локалне продавнице, а једина фарба које се нашла је била плава, тако су настале боје групе, боје које постају препознатљиве на тифо сцени Србије. Настанак групе није никад био повезан са успехом клуба већ искључиво као припадност крају и граду у коме се и за кога се живи.

п.с. не би било лоше да члаво форума који су у да кажем ''мањим групама'',попут Солунци,Зелена Армија,итд. напишу нешто о њиховој историји.
Написаћу касније како су ДТ добили име занимљива прича.

Навијач у Србији... и даље смо ту!

У почетку смо само долазили, махали смо клупским реквизитима, нисмо схаватали да полако улазимо у навијачку причу. Временом су се најватренији издвојили у жељи да подршка буде што боља, хтели су да се дистанцирају од мора публике које је у то време било много. Ти најватренији су почели да прате како то раде италијани и енглези, у то време њихове трибине биле су узор нашим навијачима. Управо из ових разлога наша сцена је од почетка микс различитих утицаја, из чега се изродио неки условно речено наш стил. Средином осамдесетих на нашим трибинама почеле су да се појављују организоване групе навијача, које су и својим транспарентима и навијањем давале до знања да су присутне. Те групе почеле су да раде све што једну навијачку групу цини навијачком, организована гостовања, туче, прве кореографије (папирићи и сл.), дружење и ван утакмица, заједнички договор око акција, итд. Крајем осамдесетих када су се такве групе испрофилисале долази до појаве националих идеја на нашим стадионима. Национална идеја довела је на стадионе нове људе који су се препознали у тој идеји, а појава национализма је довела до тога да су се на стадионима појавили људи којима је примаран циљ био сукоб са навијачима из других република, на неки начин то је било место где су људи налазили свој национални идентиет и где су несметано могли да се поносе тиме. Копови су постали масовнији, самим тим и навијачка сцена је кренула узлазном путањом. У то време навијачи из Србије и Хрватске често су знали да помогну ривалској екипи из исте републике када је гостовала или дочекивала екипу из омражене републике. Било је то време када се поларизација дешавала искључиво по националној основи. Као што то бива на овим просторима дошао је неки нови рат који је пресекао напредовање навијачког покрета, а многе истакнуте људе са навијачких трибина одвео је на ратиште. Многи од навијача дали су своје животе за одбрану отаџбине, а навијачки покрет у то време доживљава своје најтеже тренутке, довољно је рећи да су на појединим утакмицама навијачки копови бројали по 15-так људи. У то време било је тренутака када се у целом колу није навијало ни на једној утакмици, практично цео навијачки покрет свео се на неколико стотина људи и претило му је гашење. Ипак и поред тавкве ситуације и тих 15 - так људи знало је да навија као да их је хиљаду. Малобројни клинци који су одрасли на причама старијих навијача преузели су одговорност и покушали су да реорганизују навијачки покрет за који је у то време постојало готово никакво интересовање знајући у каквим је тешкоћама била цела нација.
Поред свих тешкоћа са којима су се сусрели, трудили су се да сачувају навијачку културу и да сачекају боље дане.Поред очајног квалитета никакве лиге нису губили вољу и наставили су да ударају темеље некој новој навијачкој сцени Србије.После свих кризних година, неке нове навијачке групе полако уносе живост у тадашњи навијачки покрет и почиње да се кристализује идеја онога што данас зовемо СРПСКА НАВИЈАЧКА СЦЕНА. Младе снаге које су поседовале навијачку свест крећу са свим стварима које красе организоване навијацке групе, поновно се креће са релативно бројним гостовањима, инцидетима, кореграфијама, пиротехником, гласном подршком. У то време на навијачкој сцени се појављује навијачки фанзин Коп који је у великој мери допринео очувању и унапређењу навијачке свести меду навијачима на овим просторима.Поновно буђење навијачке сцене испратиле су младе снаге и убрзо копови постају масовнији, а навијачке групе поцињу да презентују неке нове идеје, маркетинг је подигнут на виши ниво, рађа се отпор према режиму који гуши сваки покушај слободне мисли,а навијачи као и увек носиоци слобоних идеја налазе се међу првима на удару. У периоду касних деведестих навијачи се ангажују у тежњи народа да се са власти збаци режим који је претио да угуши сваку слободну мисао. Из тог периода остаће упамћени многоброји инциденти између навијача и полиције који су били мотивисани искључиво негодовањем навијача на тренутно стање у држави. Због оваквих ставова навијачки копови наилазе на све већу подршку међу младим људима (навијачки покрет више није "ексклузивно право" радничке класе, све чешће у њој се налазе људи из свих социолошких средина) који сматрају да се са репресивним апартатом само силом може обрачунати и навијачка сцена у то време доживљава благи процват који је прекинут бомбардовањем Србије. Када је изгледало да ће навијачи изнети терет промена на својим плецима, уследио је рат који је поново донео замрзавање свих навијачких активности. Крај рата који је режим представио као победу, навијачи су доживели као повољан тренутак да задају коначан ударац режиму. У стању конфузије владајућег режима навијачи практично замрзавају своје навијачко деловање и посвећују се националном интересу, који се своди на обарање режима. Коначно дошла је 2000. година и насилно смењивање Милошевићевог режима у којем су навијачи одиграли велику улогу, као и увек навијачи су били у првим редовима тамо где је било најтеже. Пад Милошевићевог режима донео је олакшање целој земљи, међутим водећи људи полиције из тог режима остају на позицијама и убрзо је као једна од "тековина" нове власти стигао закон о навијачима.Упркос свим тим чињеницама навијачки покрет јача, на сцени се појављују нове групе, реактивирају се неке већ заборављене групе, покреће са сајт који се бави навијачком сценом, а убрзо се ствара и фанзин посвецен навијацкој сцени Србије. Због свих ових дешавања (заједничка акција против репресије), многобројних група, учесталих инцидената, српска навијачка счена израста у водећу сцену у окружењу. После свих ових тешких година кроз које је прошла српска навијачка сцена,може се рећи да су српски навијачи тотално непредвидиви. Нема јасно изграђеног стила, другим речима присутне су групе које су по стилу блиске разним навијачким сценама, кежуал, ултра, али и неком источноевропском фазону за које се са правом може рећи да је недефинисан и да се никада не зна шта носи. Мноштво група је у стању да приреди беспрекорну кореографију, али и да запањи све својом бруталношћу и способношћу да превазиђе сваки облик репресије од стране полииције. Оргиналне идеје, способност трансформације, способност превазилежење препрека, смисао за организацију, показују да је навијачка култура дубоко укорењена међу Србима. Данас је губљење времена сваки покушај да се навијачи у Србији уклопе у неке оквире, они личе на многе, на енглезе, италијане, аргентинце, међутим никада се са сигурношћу не може говорити шта ће донети сусрет две ривалске групе, нити на шта су све спремне ривалске групе у жељи да се сретну.Недефинисан је и стил облаћења, стил који се протеже од дизелашког преко ултра до кежуал фазона, једноставно правило је да нема правила и сваки нови сусрет доноси дозу неизвесности....

Глупо што пишем ван теме али... У извештају Фирме пише да су ''расформирали'' Црвене Ђаволе у сезони 2000-01, и то у Крагујевцу. До блиског контакта није ни дошло,један од Ђавола је добио епи напад,полиција није дала да хитна интервенише па су ђаволи пробили ограду али ка спољној стране,не ка северу где су били Сланинари. Ђаволи су обишли стадион,дођли до севера и ту је дошло до туче са муријом и размене бакљи са Сланинарима...Толико о том ''расформиравању'' Ђавола од стране Сланинара...Слику ћу наћи па ћу је окачити ових дана...

Почеци Гробарског покрета

Већ деценијама, најбоља навијачка група на овим просторима, великим словима пише своју историју, и из године у годину, на најбољи могући начин репрезентује наш клуб, земљу и народ.



Настанак гробарског навијачког покрета може се везати за 1945. годину, када уз новоосновани ФК Партизан почињу да се окупљају и прве присталице. Наредних пар година прошле су у некаквој чудној летаргији, а навијачи су били тотално неорганизовани. Међутим, већ почетком педесетих, појављују се прве екипе Гробара. Момци са Чукарице, Раковице, Сењака и Топчидера окупљали су се на северној страни стадиона ЈНА, а остали део града на јужној трибини. Крајем педесетих и почетком шездесетих појављују се и прве заставе али су, већ тада, код неких момака постојале тенденције за заједничким окупљањем на једном месту.

Седамдесете нам доносе појаву првих транспарената и прве песме. Тада су, Гробари и званично постали Гробари, и од те године се може рећи да Партизан има организовану групу навијача која је каснијих година проносила славу имена свог клуба. Верност је доказивана из утакмице у утакмицу, у време највеће резултатске кризе на трибинама их није било испод 7-8 хиљада.

Пуну потврду вредности Гробари доживљају у сезони 1975/76. Масовни одласци за Ниш, Нови Сад и Љубљану показали су да се ради о изузетно добро организованој навијачкој групи.

Епитет најверније навијачке армије на свету добијен је после меча са Хајдуком 1976. године (1:6). Тог дана на стадиону ЈНА видјено је до тада нешто незабележено. Иако поражени и то катастрофално Гробари су смогли снаге да остану велики и у поразу. Навијање није престајало ни једног тренутка, песме су се смењивале једна за другом, а када је Партизан постигао једини погодак, Коп се претворио у вулканско гротло. На крају меча играчи Партизана су испраћени са терена овацијама и песмом.

Како је то изгледало најбоље могу да илуструју следећи стихови песника Душана Средића:
Пролеће '76.
Партизан-Хајдук, меч одлуке.
Југ никада није био лепши...
Почиње.
Први промашај... Други...
Промашаји који обећавају.
Али, не!
Гости воде !!!
Пала је прва омба на узаврелу навијачку душу.
Затим друга ... Па трећа...
Нек' одлазе. Где!?
Зар се тако воли Партизан?
А онда - песма!
Из промуклих грла, никада лепше, никада јасније.
Чува песма црно-беле.
Чува песма навијачку душу.
Следеће три бомбе само склизнуше са ње.
У заборав.
Гоол!!! Гоол!!! Југ слави. Хоћемо други, хоћемо други.
Крај.
На семафору 1:6
Аплауз!?
Да, то је аплауз победнички.
Са Југа, Партизановог Југа.
Да се види, чује и памти...

Од тог дана успостављена је нека навијачка веза измедју играча и навијача овог клуба, која траје до данашњих дана. Наредне године су прошле у апсолутној доминацији Гробара у односу на неке конкурентске групе.

Осамдесете, на сцену ступа нова генерација момака предводјена неким новим клинцима, који уз жестину у навијање уносе много нових елемената. За њих је свака утакмица била прилика за доказивање, свако гостовање је једна нова прича, један мали рат, борба прса у прса, како на трибинама, тако и ван њих. Оно што су тих година Гробари представљали била је чиста авангарда и претеча онога што ће се касније дешавати на овим навијачким просторима.

Сваки од градова домаћина и данас памти казнену експедицију која је свој мото: До гроба уз Партизан доказивала и у пракси. Њихова доминација трајала је дужи низ година, а оно сто је занимљиво је и то да се ова генерација никада дефинитивно није повукла из копа на Југу.

После једног краћег предаха, крајем осамдесетих, генерације деведесетих, отвореног гарда крећу стазама својих славних претходника, али им распад земље даје мање могућности да се покажу и докажу.

Данас су они ту у свом копу на Југу, где се фудбал воли више од свега, а Партизан и више од тога, спремни за нова искушења и доказивања.

Једна занимљивост у вези Дивље Телади.
Написао (прекопирао) сам у тексту мало изнад да су боје узели тако што су имали плаву фарбу и мазнили наранџасту цираду.
Име су добили случајно,у некој кафани су седели пили,мало дивљали и неки маторац (вероватно стандардни алкос из биртије) је наглас изкоментарисао њихово понашање и упоредио га са понашањем дивље телади,што су они прихватили и добили јако занимљиво име на домаћој сцени.
Мени су они као екипа у неку руку симпатични у неку руку не,сама група има добру историју иако је јако млада имају добра издања и мислим да ће у следећим сезонама усписати дебелим словима своју историју у српску ултра сцену.

Паранормал ::
Мени су они као екипа у неку руку симпатични у неку руку не,сама група има добру историју иако је јако млада имају добра издања и мислим да ће у следећим сезонама усписати дебелим словима своју историју у српску ултра сцену.

Tesko je to uraditi bez napretka kluba, ali se trude maksimalno... Klub im igra katastrofalno i nema nikakve sanse za plasman u visi rang, niti se nazire kakav plan za pojacavanje tima, ali zato DT sve bolji...

Нису баш толико млада екипа, али тренутно мени једна од најсимпатичнијих дефинитвно.

Floyd Yunior ::Нису баш толико млада екипа, али тренутно мени једна од најсимпатичнијих дефинитвно.

Па 2001 и није баш далеко...

NIsam znao gdje da stavim, pa reko ovdje cu, neka mod. premjesti ako ovdje ne odgovara...
Za koga navijaju navijači
BALKANSKI RAT SEVERA I JUGA

Istorijski događaji u poslednje dve decenije uglavnom počinjali ili se završavali na tribinama. Slom socijalizma i buđenje nacionalizama, ratovi, smene režima, glorifikovanje i sahranjivanje vođa... Stadion je na ovim prostorima, jednostavno, uvek neka vrsta društvenog seizmografa



Kako se Jugoslavija definitivno raspala na "Maksimiru"? Ko je prvi klicao Miloševiću i Draškoviću? Kako su navijači krenuli s Arkanom da "materijalizuju" srpstvo? Iznenađenje države četništvom među zidinama JNA. Tordica i NDH, Lešinari iz Banjaluke prvi navijači s Alijinom slikom. Delije kao junaci petooktobarskih promena. I na kraju, izbor Dan Tane, čoveka koji je u ratu s navijačima, kao dokaz da je tranzicija stigla i do navijačkih tribina...

Jedina ideologija je klub za koji se navija. I to će reći svaki navijač. Istorijski događaji u poslednje dve decenije koji su promenili ne samo geopolitičku već i civilizacijsku sliku Balkana počinjali su ili se završavali na tribinama. Slom socijalizma i buđenje nacionalizama, ratovi, smene režima. Rat Severa i Juga.

Toliko je već puta rečeno da se raspad SFRJ nije dogodio u Centru "Sava" na 14. kongresu Saveza komunista, već na "Maksimiru" kada je došlo do čuvene tuče srpskih i hrvatskih navijača. Ali i to da je scenario za taj događaj napisan negde u političkim krugovima.

Krajem osamdesetih, politički lideri su i preko navijačke tribine promovisani u vođe. Pre nego što je na Gazimestanu postalo jasno ko će biti novi srpski vožd, na severnoj tribini stadiona Crvene zvezde uveliko se pevalo: "Zvezda, Zvezda - to je srpski tim, Slobodan Milošević ponosi se s njim". Nedugo potom, s iste te tribine pevalo se i "Zvezda, Zvezda, to je nama spas, Vuk Drašković navija za nas". I to je bilo mnogo pre nego što je ovaj postao kralj trgova i prvi vođa otpora režimu. U isto vreme, pevalo se i Vojislavu Šešelju i Mirku Joviću.

Nenad Zorić, koautor je dokumentarnog serijala "40 godina bodrenja u Srbiji - Dosije navijači". U pripremi serijala razgovarao je sa više od osamdeset navijača, sociologa i novinara koji su u to vreme putovali s navijačima.

- Sociolozi vole da kažu da su tribine neka vrsta društvenog seizmografa. Da se po ponašanju navijača mogu predvideti određeni društveni potresi. Navijači po svojoj prirodi streme ekstremnim ideološkim opcijama. I zato su im s oživljavanjem nacionalizma bili privlačni političari koji su pružali takvu opciju, kao što su Mirko Jović, Drašković ili Šešelj. A u prvo vreme, i Milošević - kaže Zorić za Pressmagazin.

On, međutim, dodaje da u to vreme političari nisu slali svoje "emisare"' kako bi obezbedili podršku navijača. Ta podrška je dolazila iznutra.

- Ako na tribini bude desetak hiljada navijača, dovoljno je po pedesetak njih koji podržavaju neku političku opciju, da nose stranačke zastave i pevaju pesme, da tako postignu efekat. Navijači su se učlanjivali u stranke, išli na mitinge, kasnije i napredovali u stranci i postajali kopča s tribinom. A političarima je to svakako odgovaralo, što bi se odricali takve mase - objašnjava.

Navijanje u Srbiji

Nakon raspada SFRJ, u Srbiji su ostale samo dve velike navijačke grupe: "delije" i "grobari". Uz njih, tu su i novosadska "firma", "radovci" ili "junajtid fors" i "tautunum bojs" iz Zemuna, koji se mogu nazvati drugom ligom - nema ih mnogo, ali se ističu "navijačkim podvizima". "Red devilsima" iz Kragujevca, "jakuzama" iz Kruševca i "meraklijama" iz Niša nedostaje jak klub kako bi došli do izražaja. U nižim ligama ističu se "fridom fajtersi" iz Užica i "otrovi" iz Zaječara.

U Republici Srpskoj najveća grupa su "lešinari" iz Banjaluke, a za njima idu "sokolovi" iz Srpskog Sarajeva. Trenutno najperspektivnija grupa je "liders" iz Teslića. U Crnoj Gori, osim "varvara", navijača Budućnosti, nema ozbiljnijih grupa. Malo je poznato da je oko sto navijača "varvara" na dan prve utakmice reprezentacija Crne Gore protiv Mađarske došlo u Beograd da gleda Srbiju u meču protiv Portugala.

Zvezda srpski, Partizan jugoslovenski?

Jedan od uspešnih marketinških poteza navijača Zvezde je u tome što su uspeli da klub za koji navijaju predstave kao srpski, a njegovog suparnika kao jugoslovenski. Partizan je bio armijski klub i, kao takav, privlačan za sve narode i narodnosti.

Zvezdu su u srpski klub uglavnom promovisali Srbi iz Hrvatske. Nakon maspoka, Srbi nisu mogli da navijaju za hrvatske klubove. Potrebno im je bilo da se razlikuju, a kako su za Partizan navijali i Hrvati, Srbi su onda birali Zvezdu. Posebno su bile poznate "delije" iz Knina, grad koji je gotovo ceo navijao za Zvezdu. Doduše, njima je od utakmica bitnije bilo da sačekaju voz s navijačima Dinama koji idu u Split ili obratno da ih "pozdrave" kamenicama.

Jednom je nakon raskola u SPO-u na "šešeljevce" i "vukovce", Drašković organizovao skup, a njegov dojučerašnji kum Šešelj došao je sa svojim ljudima da ga rasturi. Dogodilo se da u obezbeđenju i jednog i drugog budu navijači sa Severa. Do većeg sukoba među Zvezdinim navijačima zbog politike, ipak, nikad nije došlo.

Već je izašlo iz okvira javne tajne da je jedini čovek koji je "poslat" na Sever bio Željko Ražnatović Arkan. On je kao vođa navijača proizvod Slobodana Miloševića. Na Severu je imao misiju da ujedini navijačke grupe i da ih umiri.

- Bio je potreban neko koga će se navijači plašiti, a ko, s druge strane, ima autoritet. I to su našli u Arkanu - nastavlja Nenad Zorić.

Postoji i priča da je Arkan rekao navijačima: "Puna su vam usta srpstva, 'ajte sa mnom na ratište da to materijalizujemo". Pa kako je ko shvatio to "materijalizujemo".

Borba oko osvajanja južne tribine, na kojoj se okupljaju navijači Partizana, nije bila toliko intenzivna. Buđenje nacionalizma kod "grobara" je išlo nešto sporije, mada i je i među njima bilo onih koji su čak s Arkanom išli na ratište. Grobarima se takođe pripisuje da su u prvo vreme pevali pesme Miloševiću, ali i da su prvi krenuli s četništvom na tribinama. To je bio odgovor s Juga na prvu "nacionalističku" pesmu Zvezdinog navijača - "Igrale se delije". Ostalo je tako zabeleženo da je 1990. s Juga prvi put zagrmelo: "Sprem'te se, sprem'te četnici", što je u to vreme stvarno bio državni incident, posebno zato što je došao od navijača kluba koji je oformila Jugoslovenska narodna armija, najveći neprijatelj ravnogorskog pokreta.

Taman kada je policija krenula da interveniše, oglasio se Sever: "Silna će borba da bude". Pa onda zajedno: "Zagrmi Draža Vojvodaaaaaa". Policiju, ali i kompletnu državu, verovatno je najviše šokiralo kako je čitav stadion tada napamet znao celu četničku pesmu. Onda se desio 9. mart sa sve telohraniteljima Vuka Draškovića s crveno-belim šalovima, ali i jedinom žrtvom među demonstrantima - Branivojem Milinovićem, navijačem Partizana.

I u Hrvatskoj nacionalizam počinje na tribinama. Kao i veći deo Hrvata, i Dinamovi "bed blu bojsi" i Hajdukova "torcida" za svoju političku opciju biraju Tuđmana. Loši plavi momci su i otvoreno transparentima podržavali HDZ. Hajduk je do osamdesetih godina pretežno bio dalmatinski klub, pa tek onda hrvatski. Ali krajem osamdesetih, "torcida" se okreće ustaškoj ideologiji. Regrutuje i dobar deo organizacije Ustaška mladež. Isticanje zastava "Naš Dragi Hajduk", s istaknutim početnim slovima N-D-H, bilo je možda i prvi put javno promovisanje zločinačke hrvatske države iz Drugog svetskog rata.

Među navijačima postoji priča da je grupa Srba iz Hrvatske, inače navijača Zvezde, odgovorila zastavom: "S vama Sada Stupamo Smjelo, vjerni navijači iz Miošića kod Drniša". Navodno, ti momci su zbog toga završili u zatvoru, a zastava na severnoj tribini "Marakane". Doduše, bez prvog dela.



"Torcida" i "bed blu bojs" su u više navrata zajedno nastupali u to vreme ističući da je borba protiv Srba važnija od klupske pripadnosti. Čak su pravili i zajedničke zastave. "Grobari" i "delije", s druge strane, nikad javno nisu promovisali savezništvo, ali nije tajna da su išli zajedno u okršaje s hrvatskim navijačima.

Te tuče navijača "velike četvorke" polako su pokazivale kako se urušava velika Jugoslavija. A za to vreme, ne toliko zapaženo, prolazio je prodor politike na tribine u Bosni. Dok se kod srpskih i hrvatskih navijača znalo "ko je ko", bosanske navijačke grupe su uglavnom bile multietničke.

Procvetala bela lala...

Deni Dajer, autor Bi-Bi-Si-jevog dokumentarog serijala "Real football factory", jednu epizodu posvetio je Balkanu. Ovde ga je dovelo to što su ovdašnji srpski i hrvatski navijači bukvalno ratovali jedni protiv drugih.

"Delije" nisu htele da se vide s njim jer "strani novinari uvek loše predstave njihovu vezu s Arkanom". "Grobari" su ga dočekali s pečenjem i tonom alkohola i oružja. Kada su mu ispričali jednu priču, pobegao je glavom bez obzira.

Ispričali su mu čuvenu priču iz osamdesetih kada je "grobare" posetio vođa "torcide" Parangal. Odveli su ga na groblje da poljubi Manceov grob. Nije hteo. Kako mu se stari grobar Žare osvetio, nije za priču. Tek, trijumfalna pesma "Procvetala bela lala, osvojismo Kup maršala" dobila je nove reči: "Procvetala bela lala, jeb'o Žare Parangala".

Malo je poznato da je jedna od prvih navijačkih grupa koja je isticala zastave SDA Alije izetbegovića bila grupa "lešinari" iz Banjaluke. Kada je počeo da ključa "bosanski lonac", među navijačima Borca uticajniji su bili banjalučki muslimani. To je, međutim, kratko trajalo, tek utakmicu ili dve. Iako su se u jednom trenutku Srbi povukli iz "lešinara", brzo su preuzeli kontrolu nad tribinom.

Jedna od zabluda koja je postojala kod nas glasi da su u Sarajevu pre rata Srbi navijali za Željezničar, a Muslimani za Sarajevo. A navijači "Želje", "Manijaci", prvi su počeli s isticanjem bošnjačkog nacionalizma. I to u vreme dok još nisu znali da se zovu Bošnjaci. Još 1988. počeli su s crtanjem grafita "FCŽ", sa zvezdom docrtanom u "C", praveći od ovog slova polumesec. Kasnije su isticali zajedno privezanu hrvatsku šahovnicu i stranačku zastavu SDA. Na utakmici protiv Crvene zvezde na Grbavici, "manijaci" su zapalili srpsku zastavu. Zabeleženo je da su srpski navijači "Želje" tada pobacali šalove i prešli na drugu tribinu da navijaju s "delijama".

"Horde zla", navijači Sarajeva, bile su projugoslovenski orijentisane gotovo do 1992. godine. Otvoreno su podržavali Ante Markovića. A bili su poznati i po transparentu: "Po nacionalnosti Jugosloven" i "Jugosloven, pa šta". Posle rata, istorija je morala da se "pere" pa su "horde" isticale transparent "Bošnjak, pa šta", kao i šalove sa stranačkim obeležjima SDA.

Ljubav navijača i stranaka nikada ne traje dugo. Hrvatski navijači su još pre "Oluje" počeli da pevaju: "Ima jedan čovek buđav, ime mu je Franjo Tuđman". I režim Slobodana Miloševića dobio je jednog od najvećih protivnika na tribini. Opet se na Severu Zvezdinog stadiona prvi put zapevalo: "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane", zbog čega su u nekoliko navrata izbile velike tuče navijača i policije. Isto tako, ostaće upamćeno kada su na "Marakani" igrale SR Jugoslavija i Hrvatska. Karte za utakmicu deljene su preko SPS-a, a kada su navijači ipak zapevali: "Spasi Srbiju...", nestalo je struje na stadionu.

- Opšte je mišljenje da mnogi slogani nisu smišljeni na stadionu. Već su tu puštani kao "probni baloni". Teško je utvrditi kako su ti slogani dospeli među navijače. Moguće je da neki slogan prvi put čuje veliki broj ljudi iako je već promovisan na nekim manjim političkim skupovima - tvrdi Nenad Zorić.

Navijačima Zvezde je već mnogo puta odata zahvalnost za učešće u petom oktobru. Te 2000. godine, pre petog oktobra, navijače je posećivao Vladan Batić, predsednik DHSS-a. U njegovu stranku su se učlanili i neki od priznatih vođa "delija". Pre svih, Jovan Šurbatović, koji je posle toga napravio i političku karijeru. I to je bio "glavni link" tadašnje opozicije s navijačima.

Jedan navijač sa Severa sa kojim smo razgovarali seća se da je u to vreme nositi majicu DHSS-a bila prestižna stvar.

- Nikad navijači nisu imali zvaničan stav da treba podržavati Batića. Ali, kad vidiš te vođe koje ljudi poštuju na tribini da su članovi, to ne može da ne utiče na navijače - kaže naš sagovornik koji iz straha od policije ne želi da mu objavljujemo ime. Naravno, otkada je otišao s Čedom, Batića baš ne vole na Severu. - Jer, "delije" od političkih stranaka najviše mrze LDP - priča nam ovaj navijač. Zvezdaši su zato 5. oktobra izašli u prve redove jer "oni ipak najbolje znaju kako se bije s policijom".

Jedan od vođa "grobara" Predrag Simić, poznatiji kao Sima Srbija, kaže da se neopravdano stekao utisak da su samo Zvezdini navijači učestvovali u demonstracijama, što je kasnije "delije" promovisalo u "oslobodioce 5. oktobra", a "grobare" u "čuvare režima".

- Bili smo tamo. I to ispred Majke Jevrosime, gde je bilo najteže. Nismo palili zastave u Skupštini, to su bili neki drugi. Samo, mi to nismo marketinški ispratili - seća se Sima Srbija.

Stalne priče o zakonu koji bi "doveo navijače u red" okretale su navijače protiv vladajućih stranaka posle 5. oktobra. Kada je policija uvela restrikcije za zastave i barjake na tribinama, navijači svih naših klubova ustremili su se na tadašnjeg ministra Dragana Jočića.

Kako nam pričaju navijači Zvezde, "'delije' su razočarane posle svega što se dešavalo nakon 5. oktobra". Nakon što je "pravda za Uroša" ostala nedostižna i nakon što je njihov klub preuzeo Dan Tana, čovek s kojim su u otvorenom sukobu, teško da bi neko mogao da računa na podršku "delija" u skorije vreme.

- U zadnje dve-tri godine promenilo se mnogo toga na tribini. Ranije se govorilo o politici, sada se to izbegava. Mnogi političari su govorili najnegativnije o tribini. Čini mi se da su navijači danas više nego ikada vezani za pravoslavlje. Često se organizuju putovanja na Kosovo. Posećuju se ljudi tamo, nosi se pomoć. Ide se u enklave, navijači pomažu u manastirima. U Pećkoj patrijaršiji, a posebno Visokim Dečanima - priča on.

"Grobari" su ovog leta koštali svoj klub zbog podrške Radovanu Karadžiću. Na njihovoj tribini se već godinama, pored crno-belih zastava, može videti i jedna plava, radikalska. Sima Srbija je nedavno izjavio da, iako su njemu radikali blago odvratni, većina južne tribine jeste za njih.

- Nisu sve vođe "grobara" bile srećne kada smo prvi put ugledali zastave radikala na Jugu, ali ne možemo uticati na ljude da odustanu od svojih uverenja. Ako bismo pokušali, navijači bi otišli - objašnjava.

A kako nam je rekao jedan navijač koji poznaje situaciju na Jugu, "među grupom mlađih i agresivnijih navijača Južni front postoje vođe koje od proglašenja nezavisnog Kosova insistiraju na ulici, a i bliski su radikalima". Prvi put se radikalske zastave pojavljuju na Jugu još 2003. godine. Kako kaže naš sagovornik, veza je bio jedan od starijih vođa koji je radio u Šešeljevom obezbeđenju.

Nove generacije navijača, međutim, sve manje znaju za koga uopšte navijaju. Često im je bitnije samo da nerviraju drugu stranu. Tako navijači Čelika iz Zenice, kada im dođu gosti iz Sarajeva, pevaju: "Ovo je Srbija", i "Radovan Karadžić, Radovan Karadžić". Ili: "čete" (četnici) iz Čačka, koji su proglašeni rasistima, jer su vređali tamnoputog igrača s kojim su bili u sukobu. Mada niko od mladih Čačana ne bi mogao da kaže šta je to Kjukluks klan, ili, ne daj bože, da objasni vezu četničke ideologije i rasizma.

Navijači postaju sve nevažniji faktor, što pokazuje i izbor za predsednika Zvezde Dan Tane, čoveka koji je u otvorenom sukobu s navijačima. Njihovo mišljenje očigledno više nije tako bitno. Na poslednjim izborima, marketing političkih kandidata bavio se svime, od globalne ekonomije do uzgajanja ljutih papričica.

Jedino što nisu pominjani fudbal i navijači.

Piše: Veljko Miladinović (PRESS)

Bez obzira na to sto se naziv ''Jakuza'' prvi put pojavio krajem osamdesetih godina,koreni navijanja (to jest izdvajanja od ostalog dela publike, pre svega po nacinu bodrenja svog tima) u Krusevcu datiraju jos iz ranih sedamdesetih godina. Fudbalski klub Napredak je vec tada bio dozivljavan kao jedan od najboljih proizvoda koje je iznedrio Lazarev grad, i kao takav je oduvek imao izuzetnu posetu na svom stadionu, a sa prosekom od 15.000 navijaca po utakmici nalazio se na petom mestu po broju gledalaca u staroj Jugoslaviji. Negde u to vreme nastala je i prva organizovana navijacka grupa naseg grada, pod imenom ''Klub navijaca Napretka''. Po zavrsetku izgradnje stadiona, mesto njihovog okupljanja postaje juzna tribina. Takodje se u velikom broju odlazilo na sva gostovanja, pa i na utakmice u evropskim kupovima (protiv Dinama iz Drezdena i u Bohum kod istoimenog kluba). Ova grupa imala je svoje prostorije, sopstvenim sredstvima izradjivala salove, zastave i ostala klupska obelezja, i svojim nacinom rada predstavljala svojevrstan nagovestaj onoga sto ce godinama kasnije postati nezaobilazan deo nasih zivota.
A onda je dosla ta 1988. godina. Grupa mladica sa krusevackog asfalta, kojima je Napredak prirastao za srce, odlucuje da navijanju u nasem gradu da jednu novu dimenziju. Novoformiranoj grupi dali su naziv Jakuza, sto je u originalu naziv za jednu od najjacih mafija na svetu-japansku mafiju, a za mesto svog delovanja izabrali severnu tribinu stadiona, na kojoj se i danas okupljaju najverniji Napretkovi navijaci. Iako se Napredak tada takmicio u drugoj ligi, Jakuza vrlo brzo postaje poznato ime na ondasnjoj, neuporedivo jacoj navijackoj sceni. Organizacija je u pocetku brojala cetrdesetak clanova, da bi se kasnije broj povecao i do sest stotina. Tadasnja uprava kluba nije imala mnogo sluha za navijacke potrebe, pa su gotovo sve akcije bile izvodjene sopstvenim snagama. Jakuza je odlazila na gotovo sva gostovanja, izradjivala obelezja, i pravila incidente zbog kojih je postala trn u oku mnogima. Oni koji ce najduze ostati upamceni su bili sa navijacima Vardara (masovne tuce u Skoplju i u Krusevcu), zatim sa navijacima splitskog Hajduka (u Krusevcu), kao i prekid kosarkaske utakmice u Aleksincu, posle cega dolazi do sukoba sa policijom na ulicama, i demoliranja velikog broja okolnih objekata. Takodje treba izdvojiti i gostovanje u Pristini, u jeku nemira koji su se u ono vreme desavali na Kosovu, cime je Jakuza, pored navijaca Crvene Zvezde i Partizana, postala jedina srpska grupa koja je tamo otisla. Od navijackih rekvizita su bile koriscene baklje, dimne bombe, trake, papiri, bubnjevi, itd. Jezgro Jakuze tada su cinili Sova, Jerko, Dzosi, Zika Sekirce, Mario Stoka, Dzeri, a grupa je imala dve postave: ''Skins'' i ''Idiots''. Neki od ovih momaka danas nisu medju zivima, ali ce ih se, zbog njihovog neizmernog zalaganja i doprinosa razvitku grupe, svako od nas zauvek secati.

DEVEDESETE...
Sa raspadom drzave, navijacka scena se iz korena menja. Situacija u zemlji donosi bezbroj problema, pa pocinje osetno osipanje grupe. Medjutim, i pored toga, Jakuza nastavlja da navijanjem pomaze svom voljenom klubu. Tih godina gotovo u svakom vecem mestu nastaju navijacke grupe, pa je sukoba sa protivnickim navijacima bilo na skoro svakoj utakmici. Jedan od najvecih nereda u to vreme desio se1995. godine, na utakmici koju je Napredak kao domacin igrao sa OFK Beogradom, kada je napadnuta sudijska trojka na celu sa Miroslavom Radomanom, a sam stadion bio pod policijskom blokadom gotovo tri sata. Zbog ovog incidenta, Napredak je sledece tri utakmice igrao kao domacin na stadionu u Kraljevu, a kuca u Vrbasu pomenutog sudije bila pod obezbedjenjem sledecih deset dana. Posle smrti jos jednog legendarnog vodje, Igora Radicevica-Radicka, grupa na kratko prestaje sa radom. Ponovno okupljanje pocinje na utakmicama ZORK Napretka u krusevackoj hali sportova, gde se pravi fenomenalna atmosfera, a izdvajaju se utakmice protiv podgoricke Buducnosti, zatim susreti u evrokupovima sa hrvatskim Krasom, danskim Fridrihshafenom i ukrajinskim Motorom. U saradnji sa upravom kluba ide se na vecinu gostovanja, ali sukoba sa protivnickim navijacima gotovo i da nema. Zbog zabrane igranja kod kuce od strane evropske rukometne federacije, ZORK Napredak je utakmicu protiv danskog Ikasta igrao kao domacin u Beogradu, u hali ''Vozdovac'', a na ovu utakmicu krenulo je cak petnaest autobusa krusevackih navijaca. Ovaj period ostace upamcen po osvajanju Kupa Jugoslavije i Kupa Gradova od strane ZORK Napredak, prvih u istoriji krusevackog klupskog sporta, u cemu je udeo Jakuze bio zaista ogroman. Ubrzo dolazi i do povratka na stadion, gde se za kratko vreme dostize i prestize brojnost clanova grupe sa pocetka devedesetih,a vrhunac je dostignut na utakmicama protiv Zemuna (polufinale kupa sezone 1999/2000) i grckog OFI-ja (kup UEFA), na kojima se u kopu nalazilo 800-900 Jakuza.

SADASNJOST...
Danasnja ekipa Jakuze je zadrzala skoro sve osobine svojih prethodnika, sa nekim promenama koje donosi vreme. Za razliku od mnogih navijackih grupa koje su nastajale i gasile se preko noci, Jakuza je od svog osnivanja bila konstantno prisutna, sa svojim usponima i padovima, na srpskoj navijackoj sceni tokom svih ovih godina, sto je dokaz kvaliteta i postojanosti grupe. Totalno nepolitizovana ili ideoloski obojena, Jakuza je otvorena za sve one kojima je Napredak i Krusevac u srcu. U okviru grupe deluje vise podgrupa, od kojih su najvece ''Mentol Boys'', ''Red Magic'', ''Vinjak Boys'' i ''Insane Force''. Grupa ima svoje clanove i u drugim mestima, poput Varvarina, Vrnjacke Banje, Brusa, Aleksandrovca, a takodje i u naseljima koja se nalaze u blizoj ili daljoj okolini Krusevca. Sve akcije se finansiraju zajednickim sredstvima, a odluke o delovanju grupe donosi krug clanova koji sacinjavaju vodje pomenutih podgrupa i drugi istaknuti pojedinci.
Jedno je sigurno, dok je Napretka bice i nas. Bilo gde i bilo kada. Oslanjajuci se sami na sebe,povezani drugarstvom i navijackom strascu, nastavicemo da stadionima sirom Srbije pronosimo slavu Napretka. Sa njime u srcu, i pesmom na ustima, zauvek!

BELGRADE BOYS

U poslednje vreme doslo je do opadanja brojnosti svih navijackih grupa na Severu, sto je bio i slucaj sa mladima. Par njih doslo je na ideju da vrati ljude, da opet napravi jaku, al stvarno jaku ekipu. Posto je dosta mladjih grupa zauzelo sa pravom svoje mesto na Severu, tesko da bi neko hteo da tek tako - izgubi svoj identitet pretapanjem u jednu zajednicku grupu. Tako su i osmisljeni Belgrade Boysi. Svaka ekipa i dalje postoji kako je i do sad, ali su svi pod jednim okriljem. Zasto je to uradjeno?

- Ima nas mnogo koji smo, evo 4, 5 godina uz Zvezdu, konstantno. Veoma je glupo da se mi medjusobno ne znamo, pa je prvo usledilo okupljanje tih grupa, da bi se upoznali medjusobnom, da bi se druzili i van stadiona. Na kraju krajeva mi treba da ostanemo na tom Severu. Poenta je da sto jedinstvenije delujemo, kada je nasa Zvezda u pitanju. Mislim, pre par godina, jednu grupu nije mnogo interesovalo sta ona druga radi, a sada je drugacije. Glupo bi bilo da se mi pokupimo i prevozom odemo sa tekme, a drugi da nalete sami na sacekushu. Jedni druge pomazemo, bodrimo, i atmosfera je sjajna. I na tekmi, i van nje. Mi pokusavamo da izbacimo sve ono sto se pojavljuje vremenom, zavist, zloba. Jesmo i ostacemo kao neka familija.

Kakvi su vasi planovi, sto se tice uvecanja broja ljudi?

- Pa pazi, Belgrade Boysi su grupa koja je okupila skoro sve mladje ekipe sa Severa: Red Boyse, Brigate, North Army, Kenjaj, Lunatics-e, Iron Boyse, Goblinse, Red Evil.. Svi smo mi mladi, i tako smo se postavili i prema novim clanovima. Ekipa okuplja podmladak severa, i to joj je i cilj. Kod nas su najstariji 21, 22 godine.

Kako je to kad neko hoce da udje u grupu, sta on uradi, dodje kod vas i kaze 'ja hocu u Belgrade Boyse', ili .. ?

- Upravo tako. Al' .. nama nista ne znaci clan manje, clan vise. Iz svake nase ekipe, mislim na ove starije u Belgrade Boysima - ti mozes da izvuces jedno 40-50, pravih. Ludih. Najboljih. I to je dovoljno. Ako ti imas konstantno 50ak takvih na raspolaganju, to je onda ono pravo. Da se razumemo, i ostali su tu, stalno. Mi i radimo na masovnosti, i mladjima se svidja taj fazon. I najbitnije je sto se svi ljudi znaju, druze, i mislim da to do sada nije uradila nijedna od ranijih grupa Delija, da celu generaciju sa severa okupi i od nje napravi tako jaku ekipu.


Poznato je da su sve mladje ekipe i ranije saradjivale, imale zajednicke akcije, ali su i dalje bile - svaka grupa za sebe. Kada ste formirani kao Belgrade Boys-i?

- Mladje ekipe okupile su se 09.01.2000. i dogovorile ovo o cemu smo pricali. Nemamo neki staz, al imamo dosta toga zajednickog od ranije, dok Belgrade Boysi nisu zvanicno oformljeni. Ma, i od sada, od kad smo formalno svi zajedno, imali smo dosta akcija.

Kako se odlucuje u Belgrade Boysima, s obzirom da svaka ekipa i dalje ima svoje vodje?

- Sve funkcionishe po dogovoru. Svaki drugi put neko ima ideju, i dobro je to. Neko zamisli nesto, pomisli 'ne moze bolje', a neko drugi na to doda recenicu - i ispadne tri put bolje. Jedni druge slusamo, i jedni druge savetujemo. Da nije tako, i da nismo tako odlucili na pocetku - Belgrade Boysa u ovom obliku nikad ne bi bilo. A ima ih, i bice ih, jer smo stalno zajedno, jer se momci druze i van stadiona, i postali smo stvarno nerazdvojni.

Lepo je to cuti, ali.. kakav je vas odnos sa starijima?

- Sasvim ok. Sada je mnogo bolji nego pre. Pomazu nam dosta. Karte dobijamo, mesta za neka gostovanja. Imamo njihovu podrsku. Mi ne bi smo mogli bez njih, ni oni bez nas, i dobro je sto smo svi zajedno.

Belgrade Boysi su, iako skoro oformljeni, imali dosta toga da pokazu u navijackom svetu?

- Pa evo, sad za derbi - celu koreografiju su izveli Belgrade Boysi. Dole su bile sve male zastave svih grupa 'clanica', a iznad velika zastava Belgrade Boys. A sve to zavisi od dogovora... ko zna.. mozda na sledecem derbiju bude drugacije, dogovoricemo se. A i prvi smo napravili bakljadu u Beogradu posle zabrane od onog derbija (kada je Aleksandar Radovic poginuo) - protiv Cukarickog na Banovom brdu. Nesto manje od 10ak baklji, tek, dovoljno da pokazemo da su i na takvim utakmicama Belgrade Boysi uz svoj tim.

A incidenti?

- Pa ono, bilo je dosta toga i ranije, pre zvanicnog formiranja Belgrade Boysa. Mislim, zajedno smo isli na grobare, isto po dogovoru. Na Zelenjaku smo odvalili prvu ekipu mladjih grobara - Young boyse. Uleteli smo medju njih 50ak, i odvalili ih. Ne da su se razbezali, nego strasno.. Oni sto smo ih pohvatali, nisu se lepo proveli (opsti smeh Sta znam.. OFKovce smo razbili, mozda nas desetak. Posle tekme, njih 30ak bilo na stanici, odvalismo ih. A i ove Kragujevcane smo, sad kad su bili na kup utakmici u Beogradu. Mislim, bilo je mnogo murije, marice su ih obezbedjivale, al sacekali smo ih kod grobarskog stadiona i izkamenovali buseve. A ranije smo isto zajedno radili neke akcije, Pa ono kod Toshinog bunara, pred derbi. Dolaze grobari vozom, u sezoni 97/98, a mi napravili sacekusu tamo i iskamenovali ih bash bash. Bili su tu i Red Boysi i Kenjaj i North Army..

Koji su ciljevi Belgrade Boysa?

- Da animiramo ljude da dolaze na tekme. Da se stalno nesto desava. Da bude pevanja, da bude barjaka, da bude baklji, bilo gde da igramo. Da bas furamo Delije stil, znaci - dobre koreografije i mnogo jaka ekipa za incidente. Poenta je da sto vise ljudi bude uz Zvezdu, zato i forsiramo nove pesme, nove koreografije, shalove i slicno. Volimo bakljade, volimo da pesmom bodrimo svoj tim i volimo da izuvamo protivnicke navijace (opsta ludnica od smeha i odobravanja )

Protivnicki navijaci. Zanimljiva tema. Sta Belgrade Boysi misle o njima, i o nasoj i o inostranoj tifo-sceni?

- Pa ono, Grci su sasvim ok. Grke bas cenimo. Otrpilike mi i oni imamo isti fazon navijanja. I isti mentalitet. I pevaju, i biju. Bas smo ono.. slicni u svemu. A od domacih.. pa sta da ti kazemo.. tukli smo se bas sa svima, i pojednicno, i kao grupe, i kao Belgrade Boysi dok nismo formalno formirani. U svim tim drugim grupama imao jedno 10-20 momaka koji veruju i stvarno su zagrizli ono sto rade za svoj klub. Mislim, ima svuda fazona 'sad je cool biti Red Devils, jer ulazi nas Radnicki iz Kragujevca u prvu ligu' - pa onda ih bude i 500. I sad su kao svi ludi. Svi su ono s vremena na vreme navijaci. Postoje svakojake grupe, al mi smo daleko daleko ispred svih njih. U ovoj zemlji - niko nije ni zasluzan da mu pomenemo ime. Tu nema tu nikog posebnog, a znaju svi dobro ko smo mi.

Cak i grobari?

- Ma oni su smesni. Cuj 'Juzni Front', kao to sad treba da zvuci strashnije. Ma bre, oni nisu vredni pomena. Oni nam i nisu konkurencija. Nikakva. Samo rivali, i nista vise.


Sta bi sa marketingom grupe?

- Ma, marketing je sad k***c. Mislim, nije to sad nikakav problem kad ima 150 ljudi u ekipi. Evo, uradili smo sad ove dukseve, koje mislim da niko nema, sa kapuljacom i prorezima sa ocima. A sigurno ce uskoro biti i shalova, i kacketa, i majica. Nismo mi u fazonu Radovaca, ono - nosi shal Rada i misli da je mangup.

Neko ima i na shalu ono sto je moto Belgrade Boysa?

- Da. 'Pride of Belgrade' ili Ponos Beograda je nas slogan. I zabole nas sto to neka druga navijacka grupa ima na shalu.

Sta bi jos dodali za kraj, a sto nismo spomenuli?

- Svi smo srpski nacionalisti. I vrlo bitno - anti-jugosloveni. Svi odredom. Samo sever, i nista vise. Zatim, treba pomenuti i dosta individualaca. Dolaze likovi na Sever, konstantno, i nisu ni u jednoj grupi. A aktivniji su od mnogih drugih. Mi se trudimo da sve takve mladje ljude pojedinacno i aktiviramo, da svako pruszi najvise sto moze za Zvezdu, da pruzi ono sto najbolje ume. I tako je sve mnogo bolje i lakse. Stvarno dosta znace ti iskusniji, jer masa klinaca dolazi na sever, a brza kod pevanja, jer nikad maltene i nisu culi kako to zvuci kad peva ceo Sever. Dakle polako, sporo i glasno, da se sve trese, desetinama minuta, da bodrimo nas tim, ma koji da je rezultat u pitanju.

* AKTUELNO *
( ili, 'bezali su kao mishevi')

Na poslednjem derbiju ligaskog dela kosarkaske sezone, uoci samog play-offa, Delijama su bile upucene prozivke od strane one stoke prekoputa. Posle toga se crno-beli uopste nisu dobro proveli, sto je opste poznato. Ajd' pojasnite to ...

- Oni su hteli tucu pred taj derbi u poslednjem kolu kosarkaske lige. Zvali su telefonom, a mi smo naravno prihvatili. Posto su oni trazili da dodjemo na Kalemegdan, a mi - da se nadjemo u 21-om (bloku Novog Beograda) jer tamo ima fina poljana, od dogovora nije ispalo nista, i na tome se sve zavrsilo. I ladno na tom basketu, oni kao neke prozivke, te kao niste dosli, te uplasili ste se. Sve sto im se kasnije zbilo, mozda im se ne bi ni desilo da nisu imali dugacak jezik.

A desilo im se... ?

Posle druge polufinalne tekme u basketu - oni su nas cekali na Zelenom Vencu, ko sto su nas cekali i derbi pre toga. Bilo ih je .. sta znam.. 25. Nas iz Belgrade Boysa je bilo 18. Krenuli smo najpre kroz grad, trazili ih, i na kraju krenuli na Zeleni Venac. Spustali smo se sa Terazija, dakle od cesme - pa Prizrenskom ulicom, i ugledali ih skroz dole, na samom izlazu iz tunela koji vodi ka Zelenjaku. Dakle, njihova prva mladja ekipa, a nas 18 iz prve nase mladje ekipe. Sedeli su tamo kod onog prolaza, gde se silazi na Zeleni Venac. Sedeli i cekali nas. Neki nasi momci su ranije prosli tuda, i cak javili da ih nema, al grobari bili rastrkani, pijuckali, pa ih zato valjda nisu primetili.

Dakle..

Mi silazili Prizrenskom, i oni nas provale. Grobari su imali stangle, flase, kamenje, a mi dve baklje. Ustala ta stoka, i pocela da peva "Mi smo grobari, najjaci smo najjaci" (opsti smeh I sta da ti pricam... Oni su kao krenuli nesto, izasli na ulicu. Odmah tu, bas ispred tunela smo se tukli. Cuj mene, 'tukli smo se'.. Oni su prvo pobacali kamenje na nas, a mi se zatrcali ko ludaci. Na jedno .. sta znam.. 15 metara od njih upalili smo baklje i utrcali medju njih. Posto smo poceli da ih odvaljujemo ko stoku, odma' su poceli da beze, jedna grupa ka Brankovom mostu, pa gore ka Palasu, a druga.. ma nemam pojma, mnogo su brzi. Nismo stigli ni sve da ih prebijemo do kraja. Pa pazi kad ih je jedno 100 metara jurilo nas cetvoro, petoro samo, a oni nista. Njih nekoliko je dobilo batine tu kad smo uleteli, i jos neki dok su bezali, stanglama po ledjima. Ma, beze ko zecevi, bukvalno. ("Misevi, misevi" odzvanja u prostoriji gde smo radili ovaj mini intervju sa Belgrade Boysima E, da.. cak su i zandari, jedna obicna patrolna kola, stali dok smo sa upaljenim bakljama leshili grobare, al ni oni nisu smeli da izadju.

Ipak, kod "Vozda" je bilo mnogo zanimljivije?

Uf, kako nije. To je bilo samo dva dana kasnije, pred pocetak trece tekme polufinala u basketu. Mi smo bili na polufinalu fudbalskog kupa, protiv Milicionara, u Makishu, i krenuli smo 40-icom ka Pioniru, na derbi. Izasli smo kod Ktitora, i krenuli pravo ka Taksiju (Taksi = mesto ispred ulaza u halu Pionir, gde se Delije uvek okpljaju i piju pred derbije i vaznije tekme u Pioniru, 100-tinak metara od hale). Znali smo naravno da se dole kod Vozda, sa suprotne strane Pionira, kao i uvek - okupljaju grobari. Nas nekoliko je to glasno konstatovalo, i na prvo 'Ocemo li?' usledilo je 'Ajmo'. Dakle, potpuno spontano, nas .. sta znam.. 25-30, krenulo je ka grobarima, prvom ulicom levo, i pravo na njih.

E, sad, njima je stajala patrola, i cim nas je jedan video odmah je potrcao na dole, ka ostalima, a mi - cim smo njega ugledali - mi odmah trk za njim. Imali smo tri baklje, i cim smo skrenuli dole kod onih trafika videli smo ih. Bilo ih je.. aj da ne preterujem, jedno 60-70. Krenuli su odmah da gadjaju. Flashama i kamenjem. Njih par je stalo sa stanglama. A mi.. ni korak nazad. Sve na juris, samo trchi u njih. I oni poceli da beze, opet se razdvojili u dve vece grupe. Ove sto su ostali oko zgrade smo izlomili, poskidali im salove i prebili ih. Ovi drugi sto su bezali ka 29om, trcali su glavom bez obzira. Pa j****e, nas petoro ih jurimo, sa dve upaljene baklje, a oni preko kola, na sv e strane. Ma, padali su jedni preko drugih. Onda su u jednom trenutku stali, i kao 'Ajde, ajde Grobari', a mi na to 'Sta ajde!?' i opet na njih. Tu istrche i zandari, i nista, tako se zavrsilo.. A zakljucak... pa, opet su grobari bezali ko misevi, i to je to (opste odobravanje i smeh

B R I G A T E



Kada je i kako grupa BRIGATE nastala?

- Nastanak ekipe Brigate, moze se vezati za januar 1994. godine, tacnije za 13. 01. 1994. Tog dana, uoci doceka Srpske nove godine, grupa momaka sa severa odlucila se na pravi korak tj. osnovali su ekipu "ULTRA' BRIGATE". Momci iz raznih delova grada bili su osnivaci grupe, koja i dan danas vazi za bitan faktor severa. Po osnivanju, grupa je uradila veliki transparent i ucestvovala u svim akcijama severa.


Brigate u Sofiji, 1999. godine

Zasto i kada je grupa dobila novo ime?

- 1996/'97 desavaju se promene unutar grupe. Grupa je dobila novi naziv tj. samo je odbacila prefiks i odlucila da u dalje pohode krene pod nazivom "BRIGATE". Hteli smo vec steceni ugled grupe ULTRA' BRIGATE jos poboljsamo necim novim, necim sto ce jos vise skrenuti paznju na nas. Misljenja smo da smo uradili pravu stvar i organizovali grupu navijaca koja se moze ponositi mnogim stvarima ucinjenim za sever i Zvezdu uopste. I ovde je potvrdjena stara izreka: da svaka promena godi, jer se odmah pocelo ozbiljnije raditi: Regrutovano je novo clanstvo. Uradjen je veliki transparent "Brigate", koji je i dan danas jedan od najlepsih na severu.

Takodje uradjen je i mali transparent, za gostovanja. Pocelo je ozbiljnije da se radi na marketingu grupe. Do tada su uradjene samo majice "Ultra' Brigate", a pod novim nazivom uradjeno je: 4 vrste majica; 3 vrste dukseva; kacketi; salovi (prvi bar salovi na severu) i ostali "sitniji" materijal

Koliko ste aktivni u vecim incidentima, tj. da li u njima ucestvujete organizovano, sa ostalim ekipama sa severa, ili imate i samostalne akcije?

- Od nastanka grupe, ekipa redovno ucestvuje u svim akcijama Delija, naravno odradjujemo i individualne akcije, ali ne bih smo sada navodili primere jer se vec sve dobro zna. Ne bismo da se hvalimo, ali kao grupa nikada do sada nismo bili porazeni (ne racunam organe reda) u sukobu sa drugim grupama. I nasa mladja grupacija redovno ucestvuje u "akcijama" Belgrade Boysa.



Brigate u prijateljskom "caskanju" sa engleskim navijacima, na terenu, u Becu (Zvezda - Lester, 2000)




Koliko vas sada ima, i chini grupu?

- Iako clanstvo raste iz godine u godinu, kvalitet grupe uopste ne opada, dok je kvantitet na zavidnom nivou. Trenutni broj clanova je oko 70!
Organizovali smo sekcije van Beograda i Srbije, tako da sada pored ljudi iz raznih delova Beograda (Banovog Brda, Vracara, Mirijeva, Zeleznika...) grupu cine i momci iz Panceva, Rume, Banja Luke, Stutgarta...

Brigate u Budvi (pred tekmu Zvezda - Mogren)

Ko vam je uzor u inostranstvu, i koji uopste navijacki stil furate?

- Iako je naziv nase grupe italijanska rec, mi ne furamo samo zabarski stil navijanja. Naravno iskombinovali smo sve sto je dobro i tako stvorili odlican fazon. Trudimo se na odlicnoj organizaciji, zapazenom marketingu uz incidente, koreografije i naravno sve to uz "dobar" alkohol. (kada kazem dobar, mislim na pivo!

Nemamo uzore u inostranstvu, ali moram napomenuti svima vec poznato prijateljstvo sa navijacima Olimpijakosa (briGATE 7). Nekoliko nasih ljudi je u kontaktu sa njima, a jedan od nas je i gostovao u njihovom kopu!


Ekipa Brigate, na turniru Delija u malom fudbalu


Kako stojite sa ostalim ekipama na severu?

- U odlicnim smo odnosima sa celim severom. Samo Sloga Srbiju Spasava! Uvek smo bili i bicemo slozni, jer samo takvi mozemo uraditi mnogo. A vreme koje je iza nas, nosi neizbrisiv trag Delija, ne samo u navijackim zbivanjima, vec i u politickim tj. ne-fudbalskim. Deo tog traga smo i mi. I veoma se ponosimo time.

Brigate u busu za Bec, i na ulicama Sofije, sa Brankom Jelicem

Koje je vase vidjenje nase tifo scene?

- Cenimo samo prave navijace, kojih je sve manje na nasim prostorima. Nije pravi navijac onaj koji sa jos desetoricom pretuce i izbode klinca, samo zato sto je imao sal drugog kluba i da se posle hvali u fazonu: "Al'smo im je*ali kevu" i sl. Nikom nije tesko da ponese i utoku na tekmu, pa 'ajde da ratujemo. Naravno to nije odraz hrabrosti niti junastva, zna se kako se dokazuju navijaci. To su osetili i ti sto pucaju i ti sto bodu i seku klince.

U Sofiji, na tribini, i na sajmu piva

Imate li neki slogan.. i, koji su vam ciljevi za buducnost?

- Drzimo se naseg slogana "Zvezda je zivot,ostalo su sitnice" i u narednom periodu nadamo se uspesima ne samo grupe Brigate vec i naseg voljenog kluba. Uz sto vece clanstvo i jaku pesnicu, u narednom veku svima nam je zelja da dozivimo jos jedan "Bari" i "Tokio". Nadamo se da cemo nasa dokazivanja i u Evropi nastaviti vec na jesen, u Ligi Sampiona naravno!!!

Pozdrav svim Delijama!

V E T E R A N I



To je drustvo koje se skupljalo po novobeogradskim kladionicama i mi smo gledajuci taj evropski fudbal videli da je na svim stadionima na udarnom mesti transparent "veterani", pa posto smo mi svi stariji od 30 godina, vecina oko 32-33, i druzimo se i preko nedelje, znaci van sportskih dogadjaja, odlucili smo da i mi napravimo grupu, tako da smo je osnovali '96. kad smo napravili i prvi transparent. Sto se tice drugih rekvizita nase grupe, nemamo ih - ni clanske karte ni majice ni salove, bas nista. Clanarinu placamo medjusobno

Do pocetka ovog rata smo bili u boljoj finansijskoj situaciji tako da smo na sva gostovanja isli u spostvenoj reziji sa po 2-3 automobila. Sad smo finansijski pukli tako da nas van Beograda ide vrlo malo. Sto se tice beogradskih utakmica, tu nas uvek ima, pa cak i kad je na utakmici samo par stotina ljudi, medju njima je bar 15 veterana.

Grupa broji otprilike 40-50 ljudi koji se skupe kad su velike utakmice, a na malim nas nikad nije ispod 15. Gledamo maltene sve, ali najvise fudbal i kosarku. Sto se tice Evrope, to smo odavno apsolvirali, proputovali smo je celu i to u sopstvenoj reziji, pocevsi od '70-ih godina. Ovo sad, idemo kad Zvezda organizuje. Ovi mladi misle nas nas, ostave nam po neko mesto - lepo od njih, lepo od njih ).

Sad imamo novi transparent, to je treci po redu. Doduse, ovi raniji su bili neki plasticni, bili su bojeni, tako da nisu oni "pravi". Da ne bude zabune, onaj u Bariju ne pripada nasoj grupi, on je pripadao ljudima koji vise ne dolaze, mi cak nismo bili u istom kopu.
MI smo skoro svi ozenjeni ljudi, tu su deca, tako da sa pravom ocekujemo da cemo siriti clanstvo, jer svako mora da dodje u nase godine, a racunamo i na nasu decu .

Veterani imaju izuzetno misljenje o devojkama na stadionu: "Recimo moja zena je sa mnom 13 godina gledala svaku fudbalsku, kosarkasku i hokejasku utakmicu u Bg - do Barija. posle toga nije pogledala bukvalno nijednu. Takodje, gde god sam isao po Evropi, ona je isla sa mnom".

Sto se tice gostovanja u ex Yu, isli smo svugde, ali nas je bilo jako malo, ako izuzmemo gostovanja u Novom Sadu, Subotici i Nisu. Doduse mi smo sve placali sami, cak i utakmice u Bg. Posle su uveli da ljudi koji su clanovi dobijaju karte sa popustom. Ja sam prosao celu YU, sem Splita, tamo nikad nisam bio. U Zagrebu sam bio 7 puta, ali oni tada nisu bili nista. prve godine kada smo otisli bilo nas je 20 i bili smo na njihovom severu, na njihovoj tribini i mi smo 'ladno navijali, nosili salove... kakvi navijaci, nisu oni tad znali sta je to. Drugo, kad se igralo u Bg, oni nikad nisu dolazili, vec su dolazili ovi iz Slavonije - Osijek, Bjelovar, Vinkovci i vojska koja je bila u Bg. Jedne godine je nas 65 islo autobusom koji prima 50 ljudi, tad smo se i tukli sa celim gradom, nosili smo zastave i salove, ali njih tad nije bilo, bilo je navijaca, ali nije bilo grupa, bili su smesni.

Mi smo tamo negde, '75 - '76, kad je Bosko Kajganic poginuo, napravili prvi beogradski transparent na kome je pisalo "Klub navijaca Crvene Zvezde Bosko Kajganic - sever- Beograd". Nosili smo ga do '80 kada je finale Kupa Zvezda - Dinamo zavrseno 1:1 i Zvezda izgubila Kup, i tad smo ga ostavili na stadionu.



Razgovor smo vodili sa "Kapicom", vodjom grupe VETERANI

ULTRAS


Prvi poceci organizovanog navijanja u Jugoslaviji se vezuju za 1983-84 godinu. Tada je nas nekoliko Zvezdasa iz Beograda pocelo da se dopisuje sa navijacima iz Italije gde je taj pokret organizovanog navijanja vec uhvatio jake korene. Preko Guerin Sportiva smo nabavljali adrese i pocinjali da menjamo slike sa drugim navijacima u Italiji zeleci da i ovde napravimo nesto slicno.

Prva ULTRAS zastava se pojavila u prolece 1984 , mala jedna zastava od dva metra, i nosena je u Split. Vec na sledecem derbiju je izgubljena ali ne u tuci nego je decko koji je nosio izgubio. Tada su napravljene prve clanske karte Ultras Crvena Zvezda ali to tada nije bila prava navijacka grupa.
1986. godine pred pocetak prolecneg dela sezone napravljena je nova zastava ULTRAS . To je bila mala zastava sa Zvezdinim grbom u sredini a promocija je bila na gostovanju u Osijeku . Tada je pocelo ozbiljno pravljenje grupe. Skupila se jedna grupa zaljubljenika u sport i navijanje, pre svega, od 10-15 ljudi koja je odlucila da postanu grupa ULTRA RED DEVILS. To je bila grupa koju je ceo sever podrzavao. Posle su se razdvojili na Red Devilse, a ona druga grupa je postala Ultras. Ultras je bila grupa onih koji su vise cenili taj italijanski stil organizovanog navijanja. Znaci organizovano odlazenje na utakmice, organizovano pevanje, bakljade i drugi lepi momenti. Naravno nismo bili protv nereda ali smo bili za nerede i tuce kada se znalo s' kim kad i zbog cega . Znaci ne neredi radi nereda. Tada nas je bilo oko 15 i mi smo osmisljavali sve akcije na severu. U toj prvoj ekipi Ultrasa su bili Tima, braca Antici Joca i Milan , Dzipsi, Maul , Djani , Sloba Bugarin, Milovan , Nebojsa iz Novog Beograda, Andreja Don Vito ( dusa i srce severa koji je zasluzan za 90% stvari koje imamo sada na severu) i bilo je tu jos ljudi koji su povremeno bili clanovi grupe.


Sledece dve tri godine dosta ljudi je proshlo kroz grupu ali je jezgro bilo ovo nabrojano. 1987.godine je napravljen novi transparent sa munjom u sredini i dva grba sa strane. Glavni stab i glavno mesto okupljanja je bila kuca Joce i Milana Antica na Vracaru. Tu smo danima se druzili , organizovano odlazili na utakmice , cuvali pirotehniku , pravili zastave. Njihova kuca je bila baza tadashnjih Ultrasa. Svi ti clanovi grupe su i danas manje vishe aktivni i gotovi svi idu na utakmce i verovatno ce i dalje ici.


Ultrasi su bili u dobrim odnosima sa svima na severu i razlikovali su se samo po fazonu koji su gurali. 1988. godine su napravljeni prvi platneni salovi i majice koji su smeshno izgledali sa danashjnih pogleda, ali su ostali upamceni kao prvi salovi i majice grupe. Ultrasi zajedno sa Red Devilsima su bila prva grupa u Jugoslaviji sa clanskim kartama.


Grupa kakva je tada bila prestala je da postoji 1989. godine kada su osnovane Delije. Ponovno osnivanje Ultrasa je bilo 1993. godine. Dosle su sankcije, ratovi , utakmice sa 200-300 ljudi na njima i moralo je da se uradi nesto da bi ponovo sve to postalo interesantno, jer Delije su tade postale sinonim za opsteg navijaca Crvene Zvezde. Bilo ih je oko 30 i niko osim Time i Andreje nije ostao od starih Delija( koji su prestali aktivno da idu na utakmice). Tu je bila jedna grupa ljudi sa Fontane koji su nosili svoju zastavu Fontana i grupa mladjih delija sa Savijom , Gagom , Ivicom , Vasa.... koji su sada jezgro Ultrasa. Tada je napravljen novi veliki transparent ULTRAS RED STAR BELGRADE . Napravljeni su i prvi vuneni salovi grupe , crveni i beli sa kontra bojama sala i natpisa ULTRAS. Kasnije su se momci sa Fontane odvojili i cak prestali da idu na utakmice. I u staroj i u novoj grupi ULTRAS bila je ideja da se ide na kvalitet i kvantitet i zbog toga nije bilo vise ljudi u jezgru, bili su samo oni koji vrede. Grupa se nije sirila mnogo i uvek je isla na kvalitet. Sada clanovi Ultrasa su Tima, Savija, Gaga, Joca, Zelja iz Skele, Marta , Andreja, Deki Maneken, Vasa i ima josh gomila ljudi kojima se svidja ultras fazon. Pre dve tri godine napravljen je dvostrani sal Ultras Red Star koji je najrasprostranjeniji na severu i koji za razliku od grupe moze da kupi bilo ko i da ga nosi . Ali grupa ce i dalje ici na kvalitet i nece biti preteranog sirenja grupe.Trenutno Ultrasi su najuticajnija grupa na severu bash zbog kvaliteta clanova koje poseduju.

RED DEVILS



RD su nastali negde.....sta je rekao Tima, kad su nastali oni njegovi? E, sta god da je rekao - kontra, znaci mi smo stariji godinu dana i sve ostalo ).
Znaci '85, jaci smo od Time sigurno, uvek smo bili bolja grupa od njih. Tada je, u principu, islo 200-300 ljudi na utakmice i svi smo se poznavali. meni je prvi Zagreb 81/82. Tada je vec isao i Tima, Vito, Stane, Zelja, Sima, onda ovi moji sa Dusanovca. Tad je vec poceo huliganizam, isli smo mi vec tad, gadjali se kamenjem.


Ime - ja sam uvek navijao za Manchester United, bas sam otkidao na njih i onda je normalno zasto se zovemo RED DEVILS. A ove "vucibatine" su vec pocele da cepkaju one papirice i koreografije. To sa papiricima mi nikad nije bilo jasno, i sad bojkotujem to. Bilo je jedne godine.... ma nije ni cele godine, mozda 6 meseci, ULTRA RED DEVILS, a onda smo se pocepali, nije da smo se posvadjali, nego jednostavno razliciti stilovi.


Bilo je tad dobro, jer smo za 2 godine udesetostrucili kop. i to pravim navijacima. Izbacili smo, nije tu vise bilo ono "delije bele carape", bas su poceli beogradjani, po krajevima, da idu. Tad je nastalo mnogo grupa, svako ko je imao pare za zastavu bio je grupa, bilo je 500 grupa u pi*ku materinu...stvarno je bio prenatrpan sever, pocela su deca da se biju ko ce gde da stavi transparent, a sto je najcrnje sve neke marginalne grupe... gostovanje od 300 ljudi, a 50 zastava...mnogo indijanaca se pojavilo. Sve smo ih ukinuli dekretom, koja ja licno nisam potpisao, podrzao sam ali nisam hteo da se ujedinjujemo u DELIJE, ali nisam hteo da se isticemo kao jedini koji nece da se udruze.


Ja sam u principu za grupe, treba da postoji konkurencija, 5,8.ne vise od 10. Sta grupe od 7 clanova? To ne moze da postoji....Pa bude nas na severu 200, a dole ceo sever pod transparentima....ja sam protiv toga. Kontrolisano brate. Dok je ovo stanje...5 grupa i dosta. Mi nikad nismo imali podmladak, koji ce na ku*ac. Mi smo originalna grupa.


Od sadasnjih aktivnosti....znas sta , decidirano tvrdim da nas 15 vredi vise od 100 drugih, ali brate, mi smo tu negde '64, neki su poranjavani po ratovima, neki ubijeni po ulicnim ratovima itd. pa je od originalnog dela ostalo malo zivih i da nisu u zatvoru. Nravano i dalje idemo i na gostovanja. Ja gledam sta god mogu. Smederevo kolima- kolima, pa kad moze Tima, sto ja ne bih mogao. Ma mi ti dodjemo kao glas savesti severa, kao neko Vece staraca.


Sto se tica navijanja u bivsoj YU i sada, ja nisam kompetentan da pricam o tome. Mi smo uvek bili izracito nacionalisticka grupa i dans stojimo na tome. Mrzim i dan danas i Hrvate i Siptare i Turke nek' se nose u pi* ku lepu materinu, zao mi je sto ih nismo sve pobili, tako da uopste ne zalim za bivsom YU. Mislim, ne kazem da je sad bolje navijanje, zezanje, sigurno je da je tad bilo bolje zbog putovanja. Jendo je sesti u voz i odvaliti 14 sati do Splita, a drugo kad je najdalje gostovanje sad 3 sata. Ali u principu ne zalim ni ja ni moja grupa, nek' se nose svi u pi*ku lepu materinu. Je**o ima pas mater mrtvu svim jugo nostalgicarima. Dabogda pocrkali svi. Od onih cigana slovenackih, onih dragonsa, pa armada, torcida, bbb, sto smo im je*ali kevu kad god smo trebali, svi oni cigani makedonski, oni, oni..kako se zovu. komiti, je**o im pas mater zvalalvu i one surutke iz Sarajeva, ona go**arija, ma je**o im pas mater mrtvu, dabogda ih moje oci nikad ne videle.
Mislim, ne kazem da je sad bolje navijanje, zezanje, sigurno je da je tad bilo bolje zbog putovanja. Jedno je sesti u voz i odvaliti 14 sati do Splita, a drugo kad je najdalje gostovanje sad 3 sata. Ali u principu ne zalim ni j ani moj deo grupe, nek' se nose svi u pi*ku lepu materinu. Je**o ima pas mater mrtvu svim jugo nostalgicarima. Dabogda pocrkali svi. Od onih cigana slovenackih, onih dragonsa, pa armada, torcida, bbb, sto smo im je*ali kevu kad god smo trebali, svi oni cigani makedonski, oni, oni..kako se zovu. komiti, je**o im pas mater zvalalvu i one surutke iz Sarajeva, ona go**arija, ma je**o im pas mater mrtvu, dabogda ih moje oci nikad ne videle.


Prosli smo celu YU, ja sam prvi put bio u ZG '82. na finalu Kupa. Najveci utisak na mene je ostavilo gostovanje u Vinkovcima kad je Dinamo usao u prvu ligu. Tad sam imao 16 godina. Mi smo krenuli za Vinkovce, ali u Mitrovici se prevrnuo voz i uglavnom, umesto da kupujemo 2 sata, putovali smo 6. Stigli smo u Vinkovce na sam kraj utakmice, prelazimo reku kod hotela Terane, a oni izlaze sa stadiona - kraj tekme. Mnogo ih je bilo, a nas nekih 150-200. E mnogo je dobro bilo kamenovanje i batinanje i jurisanje 5 puta jedni preko drugih, stvarno je junacki bilo. Mi kad smo se povukli, da se ne lazemo, oni su olupali celu stanicu. Sva su ona ogromna stakla polupali. Mi smo krenuli na sine, pa su oni kao krenuli sa druge strane, a kod nas je bilo ono lepo kamenje, e mamicu vam je*em u pi**u... i onda je stigla murija, ali dobro smo prosli. To je na mene ostavilo najjaci utisak jer sam imao 16 godina iako je bilo mnogo krvavijih tuca - od Drezena pa Maksimir '88 kad nam je Skoro dao gol u poslednjem minutu tad smo im uzeli onu veliku zastavu, murija nas je drzala na tribini dugo, a oni su se vec razisli, ostalo njih 20-ak i poceli da motaju zastavu. Tu Vojvoda, Sima i ostali, njih isto 20-ak preskoce ogradu, nas bilo 1.000, mi poceli da galamimo, murija na nas i za to vreme su im oni zapalili zastavu; masakr na Jelacica placu, ja sam u Splitu '89 bio onesvesecen ispred busa kad sam istrcao na onu gomilu. Taj Split, tu samo jedna istina postoji. Bilo je nas 200, a i onni su se skupili vec, njih 20,50, 100. nije bitno. Bil oje i murije i nas su nabili u ona 2 busa i mi smo isli ka Poapaju, kaficu koji je murija odredila za nas stek. Ja sam provalio da ce da nas bombarduju i stao sam do vrata. A isla su i ova go*na, ova murija nasa, beogradska. Cim je prvi kamen puk'o, ja sam razvalio ono iznad vrata, stisnuo dugme i istrcao napolje. E tu je jedan od pubova stao na vrata i ostali nisu mogli da istrce, Sima i ostali. Ja sam nokautirao onog sto se vidi na snimku da mu je razbijen nos. Bio sam i pijan, ali tu me je odmah neko udario u vrat, ja sam siknuo glavom o beton i sto se mene tice - kraj. Posle se videlo da su nasi istrcali kroz prozore, ovi nis neke stepenice, malo se gurali i to je to.
Doduse sa Drezdenom nista ne moze da se meri i murija i ona go*na, oni nacisti. Da ne gresim dusu i u Kelnu je bilo dobro, tu su nam dosli ovi gastarbajteri, i Hravti i grobari, pazi grobari?? Te hajdukove zastave i te grobarske mi uhvatimo i pocnemo da deremo, a ovi ljudi ne mogu da veruju. Koji ce nam ku*ac ta govna na tribini.
Mislim da smo u to doba bili jedna od spremnijih grupa u Evropi. Bilo nas je oko 180, vrlo dobro spremni, naoruzani i blesavi, mogu ti reci. Tu su bili strasni ljudi, oni Grubaci, Sima sa kruznog puta, Zizi bokser, Vojvoda, Kemba itd, vrlo, vrlo jaka ekipa.

Devilsa je bilo tako....negde 50-60, nisam ja dao da se to previse siri. Koj' ce mi ku*ac da imamo 500 clanova, a da ne poznajem nijednog? Mi smo se bas druzili, bas smo drugovi, Stane, Zelja, Sicko, Daic, Zuba, Cvele, Sima sa kruznog puta, Zizi bokser, Cobi pokojni, Stanisa itd. Nismo prelazili 50 ljudi, koj' ce nas ku*ac vise. Mi nismo isli da cepkamo papirice. Bio je jedan decko Bosko Metak ,on je voleo te zastave pa smo njemu uvaljivali da nosi nasu, a posle kad se Tima motorizovao uvalili smo njemu.
Vecina nas je sa Dusanovca, ovi sto nisu, sa njima bi se skupili kod stadiona ili na cirku kod mene kuci ili kod nekog drugog, takozvane pripreme . Ako bi se islo rano ujutru, onda ostanemo celu noc i pravo na stanicu.


Tuce sa grobarima. Meni su sve protiv njih drage. Imali smo i dobrih, ali i losih, ne mogu da gresim dusu. Bila je jedna opasna, kod Hale sportova. Mi smo tada igrali i u Novom Sadu fudbal, pa nas je malo doslo na basket. Tu smo ih bas odrali ispred hale. Njih je bilo u p.m., oni su igrali s Radom pa su posle dosli pravo na basket. Nas nije bilo vise od 200, ali smo se skupili jer smo znali da ce da dodju pred nas ulaz. Mi smo skupili cigllice i motkice, mislili su "lako cemo" jer nas nema mnogo, ali obili su po dupetu. mamicu im je*em, iza Fontane smo ih ganjali.
To ti je to... skupilo bi se nas 20-50, kako kad, nekad su npr. ovi sa Miljakovca krenuli sa svojima iz kraja pa bi se posle prikacili, ali znalo se, skupljanje kod stajge vec od 7 ujutru pa udri po stoci, da l' po grobarima, da l' po ostalim govnima. Ta govna su kod grobara dolazila kod grobara na sendvice i kolace, a kod nas na batine. Uvek se tu nasao neko pametan da se odvoji od grupe. E, mi smo te docekivali.


Radovci. Najbolja sveza krv koja se pojavila u proteklih nekoliko godina. Mi smo se malo uspavali, za onu stoku necu ni da pricam, mada su i oni pukli dosta. Rad deca, rad ovo, Rad ono, pa kad su prvi put dobili batine ispred banjice bilo je deca porasla... Eto, nasa neaktivnost je njima napravila grupu. Kul su. Prebili smo ih gore kod Pere Zdere gore, nek' znaju gde su , da ni oni ne preteruju. Mali klub, male komsije .ali super sveza krv. Bilo bi dobro kad bi se jos negde takvi skupili. Ono u Cacku nije bio navjacki obracun - ono je bio grad protiv nas svih. Na tribinama je bio ku*ac, napolju je bilo ono pravo, ali bih voleo da vidim te indijance iz Cacka da oni dodju sa 2 autobusa u Beograd, 3 nije bitno. To ti je kao sto je fudbal bio nekada. Non stoop si imao presiju - dolazio ti je ovaj, onaj, isao si stalno na gostovanja, a sad slabo. Tu se i iskristalisao kvalitet. Ako se ednom neko pokaze kao pi*ka, pa drugi put, cao. Ne ide vise sa nama. Ja sam vise voleo da idem sa 50 ili 100 dobrih, nego sa 300 indijanaca da mi dizu paniku, da beze jer onda povuku i one neodlucne. Nikad nisam voleo tu masu. I kad bi u ZG isli, dodje nas 1.500, ja sam uvek gledao da se nas 30-40 odvoji i polako ceo dan.... razvucemo se po 4-5 u grupi na 50 m, tako da uvek mozemo da pomognemo jedni drugima, a i glupo je da nas 40 bije trojicu.. Ovako lepo ishaketas ga, pokupis one salove i zdravo. Ako se oni skupe, i nas ima...
U Niksicu smo jednom bas lose prosli. Masakrirali su nas i policija i ne samo navjaci nego ceo grad. Doduse nije bila bas normalna situacija. Mi dajemo gol u 90. minutu i postajemo sampioni, oni ostaju u ligi. Pristina je tad igrala sa Celikom 2:2 - ovima je to odgovaralo jer ostaju u ligi. Tamo sudija produzava utakmicu, Siptari onda puste Celik koji dobije 3:2 i Sutjeska ispada iz lige. Joj, kad su skocili...nismo stigli da se organizujemo. Neki su vec poceli da uskacu u teren, pocelo je da leti kamenje, a murija da nas izbacuje sa tribine. Razbili su nas u male grupe. Ja licno sam dobro prosao, ali da je dosta ljudi popilo sto dlan, sto kamen, muriju necu ni da racunam. Do stajge od stadiona ima oko 2 km preko Bistrice. Tu se skupilo i kriminalaca i ljudi koji nemaju veze sa fudbalom. A murija kako je isterivala, ispadne grupa od 3 dobra momka i 7 obicnih navijaca, koji nisu za ofanzivu. Tu te na svakih 20 m napadne druga banda. Tamo je svako drvo imalo svog sefa....samo pritrcavaju, dok se oporavis vec nalecu sledeci, a murija kao pravi kordon i sprovodi pendrecima. Kad smo se skupili i pronasli na stajgi to je bila druga prica. Tu je murija vecinu potrpala u autobuse, a mi sto smo ostali poceli smo sa kamenjem pa su ovi stali . Onda je murija napravila pravi kordon i to je to... cekali smo voz 2 sata i otisli kuci. Pazi tu gro ljudi sto je doslo to su bili oni sto se farbaju, oni kekeci, ja sam uvek bio protiv toga.
U Beogradu se nikad nije desilo da nesto urade gostujuci navijaci. Nikad.
Bilo je jednom na Partizan-Dinamo, otislo je nas oko 200 na sever, koliko je bilo i BBB. 10 min pre kraja nas nas 15-20 smo otislu u klonju i stekovali se tamo. Posle 20-ak min, uslo je i njihovih 15-20 u WC, polomili smo im i ruke i noge i sve, ali desilo se da jedan koji je imao slobodne ruke stigne da stavi bokser i odvali Cigu, da mu rasece jezik. Kad je murija usla, njih 8-9 ostalo je da lezi, ono, tipa glava u WC solji i slicno..


Split - ja sam bio jedno 4 puta tamo, prvi put sam bio sa jedno 15-ak jludi, od kojih 7-8 iz moje grupe. Onda nam se prisruzilo 100-ak Kninjana i jos kasnije oko 20 ljudi, to je bilo valjda '84. Odmah posle tekma neki njihovi su izasli, i njih smo pregazili, bas smo ih odrali, ali kad su se skupili bilo je gadno, jurili su nas po stajgi. Ja sam uleteo u neki kafic, uzeo 2 flase, oni stoje ispred i vicu izadji, a ja njima da oni udju... posle dosla murija i drzali su me u marici 3 sata i pustili, a svi vozovi busevi otisli. Prilaze mi 4-5 momaka i pitaju da li sam iz Bg. E, tad sam pomislio "Gotovo je Crvko. Sta si igrao, igrao si...". Mislio sam da ce u najboljem slucaju da me bace u more. Medjutim, ispostavilo se da su i oni Srbi i zvezdasi, pa smo otisli kod njih u kraj, sedeli, cirkali, prespavao kod njih i sutra ujutru za Bg.
Mnogo se dugo putovalo u Split brate. 14 sati je 14 sati i to ako ne kasni...Tad i '89 nas je bilo vise iz Bg, za razliku od Zg gde nas nikad nije islo manje od 500. U Split se islo od neke '86, nije tu bilo ni mnogo vremena da se ide, zbog rata, ali mislim da smo mogli i morali bolje da ga odradimo. NIje tad bilo nista organizovano, a sad imas "Zvezdo, daj autobus". Bilo je onda i svercovanja i izbacivanja iz voza, cak i na signalu, pa imas sledeci voz sutradan, a do stanice jedno 10km...


Bila su gora gostovanja u Skoplju. Oni kad se skupe svi niski, sa jos manjim celima....uuuuu.. nas je manje islo, ali bilo nas je dosta jer su masovnije isli ljudi iz juzne Srbije, a i pola Makedonije navija za Zvezdu. E, njih, domace su drali, njima su je*ali majku..."izdjanice, za koga navijas"...

Sto se tice saradnje sa navijacima iz unutrasnjosti, tu su jedino Sarajlije bile kul, pokojni Toma. Na primer mi igramo sa Zeljeznicarom u Sa, a on dodje u Bg pa ide sa nama na tekmu. Sarajlije su bile najbolja grupa van Bg, moze da prica ko sta hoce, kakve Nislije. Stvarno su bili dobri momci, i dobri Srbi, uvek ih je islo mnogo.


U Bg pamtim 2 gostovanja stranih navijaca. Prvo Drezden, doslo ih je oko 1000. Mi smo ih napali ispred istoka, kamenjem i lopatama, nas jedno 100. Tad je bila ona prodavnica na istoku, joj kad je murija uletela..... unakazili su svakoga koga su dohvatili, provalili su i ona gvozdena vrata, upali unutra, ubili su ih sve, Ilketa, Vojvodu, Ljubinka...
Drugo je PAO '86. Tu smo mi prebili 100-ak njih, neke indijance, i uzeli im jedan transparent na Dusanovcu "PAO we are mad for you" i mnogo salova po gradu. Ali, brate, kad su se skupili, jedno 2.000 njih, svi cizme i majice na bretele, pa kad su krenuli od Slavije, samo sam se sklonio...

Kosarka - bojkot. Bojkot, je*em im majku, prestao sam posle Solea, ovo kad su dali 15 poena za poluvreme. Nisam je ni ranije voleo, ali vise nikad necu otici. Ono, sa grobarima ok, na nabadanje, recimo kad smo m usli na tribinu i omastili ih tamo, malo Cibona, Jugoplastika vredjanje. Ma nikad me nije fascinirala kosarka i dan dans tvrdim da je odvratan sport. Ja bih voleo da ZVEZDA izbaci KK.


Sad nas dolazi 10-ak na bas svaku utakmicu, a kad je nesto vece dodje nas pun ku*ac. Ne moze brate, imas tu puno izranavljenih ljudi. Sednemo u Romu i tu polako... Ako klinci nesto organizuju mi im se pridruzimo i zdravo. Ja nisam driapdzija da sad mi moramo da vodimo jer smo najstariji, i ja kad sam bio klinac nisam starije mnogo pitao za misljenje. I treba tako, na njima je buducnost severa, sigurno nije na meni.


Moze se reci da smo najekstremniji na severu. Mogu ti reci da smo mi omastili vecinu tih grupa, a i opste je poznato da smo svi veliki Srbi.

RED BOYS



Jedna od nekoliko postojecih mladjih grupa sa Severa za koju se sa pravom moze reci da je ostavila zaista snazan utisak u armiji crveno-belih navijaca - jeste i - grupa Red Boys. Za svojih 4, 5 godina postojanja - imaju ovi momci iza sebe mnogo toga, kako i dolikuje jednoj pravoj navijackoj grupi. Osnovani krajem 95. godine, Red Boysi su u pocetku imali 80ak clanova, da bi posle 2, 3 godine ostalo 50 najvernijih. Sada, sto zbog vojske (prosek godina u grupi je 19-20), sto zbog drugih stvari - ima nesto oko 20ak momaka u ekipi, uglavnom sa Novog Beograda, Fontane, Bezanijske Kose a ima i nekoliko clanova sa Starog grada, Borche..

Evo sta su oni rekli na pitanje 'Sto su oformljeni Red Boysi, tj .. sta je to po cemu ste vi bili najprepoznatljivi?'

- U nase vreme, od svih mladjih ekipa - bili smo najjaci. Da se razumemo - nismo mi 'samo' za tucu ili 'samo' za koreografiju... to jedno bez drugog - ne moze. Nasa grupa je svestrana, jer su se Red Boysi uvek isticali - i u jednom i u drugom, za nas nerazdvojnom segmentu navijanja.

Sta bi valjalo pomenuti od koregrafija koje ste bas vi odradili?

- Do 97, 98-me - najveci udeo u svim koreografijama na Severu imali smo mi, Red Boysi. Neke tekme smo i potpuno samostalno odradili, npr. trake i dimovi na derbiju na JNA, Zrenjanin, Lucani itd..

Red Boysi su imali niz samostalnih akcija.. mozda bi to trebalo nazvati 'incidentima', tek, sta sami clanovi grupe imaju da kazu o tome?

- Kao i svaka mladja navijacka grupa - u pocetku se uvek krece sa dokazivanjem - tuche, sachekuse. Nije to izostalo ni kod nas. Imamo par otetih transparenata, 2-3 grobarska, jedan od Varvara, itd..
Mozda bi trebalo spomenuti otetu zastavu Sivac, grobarsku, kad je nas 13 uletelo medju njih 40, na stajgi. Oni su tad igrali bakset sa Barselonom i nisu ni sanjali da cemo ih bas tad prebiti i oteti zastavu. Ma, sto se tice odnosa nas i Grobara - to pitaj njih

Zatim, uneredili smo one Zemunce. Glavnu ekipu smo im tukli kod opstine, kad je njih 2-3 zavrsilo u Urgentnom. Nas je bilo 20ak, njih 15oro, mahom starijih od nas. Izrazbijali smo ih ko majmune. Pa onda, na nashem stadionu, opet Zemunce. Mas 7-8 tuklo njih 30. Cekali smo ih da udju na Marakanu, i zaleteli se na njih. Oni poceli da beze, ma.. trcali su ko ludi. Al kod Zapada smo ih stigli. (opsti smeh
A i Slanirare smo odvaljivali. Nekoliko puta. Poslednji put u Novom sadu, nas osmoro je tuklo prvu ekipu njihovih Firmasha. Iza one zgrade, kod stadiona.. gde se oni skupljaju, e pa tu. Mi uleteli, poceli da ih shibamo, pa kad su ukapirali da ih ima pet puta vishe poceli oni nas da jure. E, reko, da vam j***m mater, saberemo se - i odvalimo ih.
A i u Nishu, isto. Nas cetvero, petoro, njih 15ak, Meraklija. Oni se zatrcali na nas, upalismo jednu baklju i prebismo ih.. ono.. rasterali smo ih ko zeceve.
Treba pomenuti i konstantno jurenje sa jednom grobarskom grupom, sa njimo smo ono.. godinama ratovali. Epilog? Pa, vidi.. mi smo opstali, ojacali, prosli dalje - oni su odustali. A da... ima i ona, za nekog neobicna akcija. Na Novom Groblju smo sacekali grobare. Sakrili smo se iza grobova, napravili sacekusu sa te .. Fighters-e, tako su se zvali. Do tad. Mi smo ih rasforimirali (opsti smeh ) Pa ono.. bilo nas je 10, njih 7, 8. Ok, manje ih je bilo, al ko im jebe mater. Jednom smo slomili nogu.. Ma, odvalili smo ih ko picke, bash.


A gostovanja? Red Boysima nisu nepoznate stvari da Zvezdu bodre dok je u Evropi?

- Red Boysi su, kao kompaktna ekipa odradili 5, 6 medjunarodnih gostovanja, a ukupno, gledano pojedinacno - imamo 10ak odlazaka sa voljenim klubom put Evrope. I tu smo pokazali ko su Red Boysi, naravno.


Sto se tice marketinga, sta ste na tome uradili, a tice se Red Boysa?

- Uradili smo dve vrste majica, naravno sa nazivom grupe, zatim smo imali dukseve, a odradjeni su bili i sheshiri.

NORTH ARMY



Grupa North Army osnovana je '94, mada danasanja, podmladjena ekipa Northy Army redovno i organizovano ide na tekme od '97-me. U Zvezdinoj Reviji je greskom objavljeno da je grupa osnovana 1977me, pa su momci iz ove grupe iskoristili priliku da demantuju tu gresku.


- Pa pazi, prvi pripadnici grupe North Army bili su sa Liona. Kasnije, mi sa Novog Beograda 'reaktivirali' smo grupu. Ideja da se osnuje neka grupa potekla je od nekoliko momaka koji su redovno isli na tekme, pa su usli u postojecu pomenutu grupu. Vremenom smo sve preuzeli na sebe, i potpuno oziveli North Army, ekipu kakvu danas imamo.

Koliko vas ima?

- Sada nas redovnih, tacnije stalno aktivnih ima oko 10-15. Za vece akcije se mozda skupi i vise pripadnika North Army-ja, u proseku 19-20 godina, a cilj grupe je da budemo stalno prisutni i da aktivno ucestvujemo u svim akcijama navijaca Crvene Zvezde.

Sta je to sto je North Army furao od navijackih fazona, a sto je bilo novo na Severu?

- Pa mi smo prvi poceli sa fazonom - ekipa sa barjacima. Ono, kad smo vec ekipa, da imamo i svoje barjake. Trebalo je da se uradi vishe tih barjaka, jer smo gotivili italijanski stil navijanja.

Dolazili ste uvek zajedno na tekme?

- Da. Za tekme su dolazili ljudi iz drugih krajeva, potezali na Novi Beograd ne bi li organizovano isli, kao prava ekipa, na utakmice.

Isticete da ste uvek uz Zvezdu?

- Uvek. Uvek smo tu. Na svakom gostovanju, na svakoj pripremi koreografije, u svakoj tuchi. Bili smo uvek prisutni.. nismo se nikad lozili, kao .. nas je sad 20 ovde i pravimo haos, a sutra, na sledecu tekmu da niko ne dodje. Cilj je da uvek budemo tu, na svakoj tekmi, bilo gde. Tu smo zbog Zvezde, zbog Severa..

A marketing grupe?

- Uradili smo majice grupe, i pomenute barjake. Naravno, i zastave.. pa ono.. sve sto ima jedna navijacka grupa.


I tako, skromno pricaju ovi momci, a za Zvezdu su dali mnogo vishe. I ne samo na tekmama. Svima je u secanju proslava godisnjice, u vreme NATO bombardovanja, kada je na Novom Beogradu napravljena bakljada, usred noci, pod sirenama, na ulici.


North Army jeste jedna od mladjih ekipa, ali je zauzela svoje mesto na Severu, te nastavlja zapoceto i pruza zaista mnogo i u novonastalim Belgrade Boys-ima.

KENJAJ!



31.10.1996 na utakmici protiv Barselone, prvi put se pojavio transparent 'Kenjaj!'. Pitali smo momke iz ove ekipe 'Odkud bas to ime?'

- Hehehe.. pa pazi.. ovi stariji momci iz naseg bloka, navarili se i smisli 'Kenjaj!' - i to vise kao zajebanciju, kao transparent. Tada, na tekmi sa Barselonom, bilo nas je samo 7, a kasnije je broj narastao..

Vi ste svi iz istog kraja?

- Aha.. nosili smo u pocetku obe zastave zajedno.. i Legija 21 i Kenjaj. Ma.. mi smo najkomaktnija grupa (opsti smeh Salu na stranu, svi smo iz istog bloka, 21-og, pa otud i ona pomenuta zastava 'Legija 21'.

I, koliko vas ima?

- 322. Jeste bre, pusti ti ove sto se smeju Ima i pesma "Trista dva'es' dva .. luda Kenjaja.. " ))) Shalu na stranu ... Pa bilo nas je npr. na Beobanka - Zvezda, preko 30. U principu, oko 20ak momaka je stalno aktivno, a ono.. prosek je 18-19 godina.. ima i momaka u grupi od 17 godina, aktivnih kao i ostali.

Dosta toga ste odradili na tzv. marketingu vase grupe?

- Auf Da krenemo polako.. Sami smo odradili majice, i to mnogo dobre, majice u vishe boja. Neki nam nisu ni verovali da smo to odradili sami. Kasnije su dosle i druge, sa likom Chicha Draze na ledjima, jer kao i ostale Delije - srpski smo nacionalisti, rojalisti. A zastave.. imamo ih odradjenih (za sad) - 8. Nashih. A radili smo dosta toga i za Sever, uopste. I shalove smo uradili, sami, al ne previse toga.

Poznati ste i po par slogana..

- Da.. 'Zvezda je nasa vera', onda 'Poznati po zlu' i 'Zvezda je zivot, Sever je Srbija'. A da, ima i ono 'Ko dodje - lose prodje' i 'Bijemo sve!'

Stalno ste imali probleme sa pandurima?

- Ma da. Nikako nisu hteli da nas puste na tekme za zastavom na kojoj pise, lepo i jasno - Kenjaj! Jedno godinu dana smo je krili, tj morali da se umotavamo u nju, ono, ispod odece, cisto da prodjemo pandure.. te na tekmi, odjednom, na severu se zavijori Kenjaj. Bilo je oduzimanja, pa vracanja, pa tako unedogled..

Ok, to je prica o jednoj od vasih zastava. Kenjaj, kao ekipa, je uzimala i grobarske zastave?

- Uf, kako nismo. Kao, jedna od jacih grobarskih grupa, Rebels - a mi im oteli zastavu. Oteli, ne ukrali. I zamisli, dodje kod tog jednog naseg clana ekipe - pandur, i keva momka cija je zastava bila - i kao, vracaj zastavu, ili ce da bude kasapljenja, sta ja znam.. Isto to vece, kad smo saznali o cemu se radi, otisli smo na gajbu tom decku, i oteli zastavu 'Rebels'. I pazi sad.. ujutro, na moja vrata - dolazi taj grobar, sa kevom (eeeeeeej, kevom, j****e!) - i troclanom patrolom milicije. Ma.. ma mi smo ti maleri. Odemo u grad, prebijemo grobare, i - nema zastave. Napravimo sacekuse, tuchemo ih i tuchemo, a nema zastave nikako. Pa mislim stvarno...
Al' dobro.. bilo je i uspesnih akcija. Ono zajedno sto smo sa Red Boysima i North Army kamenovali 100-tinak grobara u vozu koji je dolazio na derbi, pa smo posle naleteli na punu stanicu grobara, koji se uopste nisu dobro proveli A posle tekme zamalo da im otmemo Fan Club Mladenovac zastavu. Tu ispred njihove agencije maltene. Ono.. kod juga maltene. Ma .. razvukli smo je celu, i udri i udri, al ono.. izleteo pun kombi grobara na nas sedam. Jes da smo upalili baklju al vec je bilo kasno. Bili su mnogo stariji, mada smo ih prebili .. al ipak.. nismo se docepali te zastave. Da nije murija dosla, oni sa kacigama, mozda bi se i drugacije zavrsilo, ne znam..

Koji fazon fura grupa Kenjaj?

- Srpski. Od svega po malo (ili mnogo . Napisi slobodno, svi, cela grupa Kenjaj su srpski nacionalisti, iako Delije nisu stranacki opredeljene, sto je u neku ruku i ok, jer smo mi tu zbog Zvezde. A opet, pojedinacno, mi, iz ekipe Kenjaj - svi smo bas ekstremno srpski orijentisani, pa otuda i Chicha Draza na nasim majicama.

LUNATICS



Poznato je da se na severu pojavio veliki broj ekipa u poslednjih nekoliko godina. Momci su spremni da daju sve za Zvezdu, prate je, bodre, luduju. Al.. samo su jedni - Lunatics.

Lunatics, jedna od nekoliko grupa koje sacinjacavaju Belgrade Boyse, vec sada, posle 2 ipo godine postojanja - sa pravom zauzima svoje mesto na severu. Poznati po svojoj odanosti Zvezdi, ludosti u akcijama (mora se opravdati ime, zar ne?) - uvek su gde i nas voljeni klub.

Grupa je osnovana 19.09.1997. godine i od tada momci iz Lunaticsa odlaze redovno na sve tekme sirom Srbije, a odradili su i nekoliko ino-gostovanja. Na tekme dolaze zajedno, a ima ih oko 25, uvek aktivnih.

Mladi su, kao i ostale grupe koje sacinjavaju Belgrade Boyse, no sa svojih od 18 do 20 godina - imaju dosta toga iza sebe. Ucestvovali su u niz incidenata zajedno sa drugim mladjim ekipama, kao npr. kada su zajedno sa Red Boysima, Kenjaj i Brigatama oleshili prvu mladju ekipu grobara, Young Boyse - na Zelenjaku, uletevsi medju njih 50ak sa tri puta manje ljudi.


Do sada su Lunaticsi odradili 2 vrste majica, sa parolama "Bog, Zvezda, Srbija" i "Sve prolazi - Zvezda traje". Ekipu sacinjavaju, kao sto rekosmo - mladji momci, a evo i imena nekih koji od samog pocetka vode Lunaticse: Miki, Draza, Dejan, Pegla, Tule, Gagi, Taske, Shumar i Zarko. Kako isticu, grupa prima nove clanove, a svi koji su do sad usli u ekipu Lunaticsa - od prvog do danasnjeg dana - aktivno su ucestvovali u svim aktivnostima grupe.