Нису више са нама...

Kole-Zemun ::Нака му је лака црна земља!!!

Ултрас КВ ::Почивај у миру!

ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ ::Пошто видим да још нико није писао о сахрани великог Зеље написаћу ја пар речи...

Опет не знам одакле и како да започенем причу... Јако пуно људи. Мислим и до 1000. Навијачи свих генерација, од најмлађих, и свих осталих, преко Зељиних Девилса до ветерана... Џаја, Лукић, Кристић, Бутулија, Ђоровићи, садашња управа, фудбалери, запослени на стадиону, познати политичари... И јако битно, да би се употпунила слика о његовој величини, момци из екипе Гробари 40+ од којих су му неки били и ратни саборци. Наравно, Српска Добровољачка Гарда. И ко зна ко све још, кога нисам приметио или препознао. А мене је највише гануло кад сам видео уплакану кафе куварицу са Маракане која је годинама већ у пензији. Какав је то човек био, то се не може описати овде.
Ковчег прекривен српском тробојком. Поворка је кренула од његове куће у Врчину до цркве удаљене неколико километара уз звуке оркестра који је свирао Тамо далеко, Марш на Дрину, Креће се лађа француска... Лично сам се суздржавао од размишљања која су ми надолазила јер би ми то натерало сузе на очи а било ме је срамота, као и све остале, да плачем. А многи нису могли да се суздрже. А размишљало ми се о томе какав је то Србин био, чини се као један од ретких данас који је достојан својих и наших предака. Као да је дошао из неке лепше српске епохе где су се гајиле неке другачије вредности. Хришћанин, слободољубив, родољуб, породичан човек, пожртвован, несебичан... Све оно што је красило оне Србе због којих се ми поносимо својом земљом, народом и његовом историјом и традицијом.
Не верујем да има много људи његових година којима толико младих дође на испраћај. Од једног ветерана који познаје одлично прилике на Северу последњих 40 и кусур година, чуо сам потврду пре неког времена да је Зеља највећи од свих. Једини који нема апсолутно ни једну мрљу, макар била измишљена. У сваком погледу нај.
Потпуна тишина у поворци, сви удубљени, невероватно поштовање. А посебан утисак су људи који су изашли на балконе, испред кућа, ђаци на прозорима, радници испред продавница... Све је стало. Многима међу њима сузе у очима. Да нисам ово прокоментарисао са више људи мислио бих да ми се учинило да је Врчин за тренутак потпуно стао да би се сви поклонили и испратили Зељу.
Након опела у цркви кренуло се ка гробљу. А на гробљу је мало оних који су обуздали емоције. Говором су се од Зеље опростили Шавија у име Делија и Зељин стриц у име фамилије. Оба говора морамо да нађемо и препишемо да остану документи за историју који можда најбоље описују овог човека. Након другог говора, ковчег је спуштен уз звук трубе и мелодијом Добро знај. Онда су пришли сви и ковчег прекрили шаловима. Није било цвећа ни кукања јер је тако заповедио командант Зеља! Трећу заповест испунили смо након сахране тако што смо сви отишли у кафану! То је био његов аманет и испоштовали смо га. Није било кукања јер није било потребе за тим. Кад испраћаш душу која се спасла у вечност, онда се треба радовати. А Зеља се спасао сигурно јер је био човек који је то својим животом и делима заслужио. Пред смрт се исповедио и пречистио и на празник свог небеског покровитеља Светог Георгија великомученика упокојио у Господу.
Остаће прича о једном великом човеку, великом родољубу и великом Делији, и ми ћемо ту причу чувати од заборава и препричаваћемо је генерацијама које ће тек доћи на Север да би кроз његов пример могли да уче какви и они треба да буду као људи, као Срби и као Делије. А и ми, данашња генерација Делија, који смо имали част да делимо трибину са њим, имамо велику и тешко оствариву обавезу да следећи његов пример покушамо макар делимично да достигнемо идеале које нам је он оставио.
ЛЕГЕНДЕ НЕ УМИРУ - ЗЕЉА - ЗАУВЕК СА НАМА!

Ultra' Style ::

навијачкаСвест! ::немам речи за потез 40+ који су и у новостима дали и читуљу Комаданту,то је пример који би данашња деца требало да следе да увек треба поштовати противника и човека са друге стране макар он био твој најљући ривал

CasualMente ::Вечна му слава!