Нису више са нама...

12 година без Аце Радовића.Вечна ти слава!

Вечна ти слава, почивај у миру...

Вечна слава !

Вечна му слава.

Почивај у миру !

Нек' му је вечна слава!

Нек му је вечна слава! Почивај у миру!

Почивај у миру! Саучешће породици и екипи.

Петар Цвејић 1992-2012 Погинуо синоћ у саобраћајној несрећи око 03:30.
Вечна му слава. Ултраси живе вечно!

нека ти је лака црна земља !!!

Слава му!

Нека му је лака земља...

Нека му је вечна слава.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/338338/Audijem-usmrtio-dvojicu-pesaka-ispred-nocnog-kluba-u-Pozarevcu

Стварно треба јебати матер тим гастоси и буржујима, пун ми их је курац више. Дођу у Србију да се издркавају, и још убију момка од 20 година. Јебо им пас матер, нек се глупирају по Аустријама, Холандијама......

Јуче,у 57 години живота,у Крушевцу је преминуо Ђенерал Вељко Раденовић, човек коме је посвећема песма Косовских Божура-"Ђенерале". Ђенерал Вељко биће сахрањен 01.10. у 14 часова на Новом гробљу у Крушевцу. Нека му је вечна слава и хвала !

Нека му је вечна слава и хвала !

Vecna ti slava Djenerale

Почивај у миру ђенерале!

Нека ти је вечна слава ђенерале.

Нек је твојој мајци хвала!

У овој години и у наредном времену које долази, желео бих ова тема да остане нетакнута, да се више крв међу српским навијачима не пролије, а неће се пролити ако не будемо користили никакво оружје у сукобима, без намере да противнику одузмемо живот. Навијање није и неће бити нешто безбрижно и безбедно, али ничији живот није вредан мајчиног плача, да се више не питамо "Па докле више?" и "Зашто?". Сукоби и обрачуни - да, али наравно све има неке границе које мора контролисати разум. Неко некад рече - ЗА СРПСКЕ НАВИЈАЧЕ СПАС, ОРУЖЈА НИСУ ДЕО НАС!

ВЕЧНА СЛАВА ВОЈИ ПАНЧЕВЦУ ЛЕГЕНДИ ГРОБАРА!



Legendarni Voja Pančevac izabran za "navijača veka" Partizana
Ovde će biti "Hejsel"

Gledao sam sve Partizanove utakmice od 1959, čuvam sve ulaznice i pamtim samo pobede
Voja Gačić- Pančevac u regalu drži kopačku Fahrudina Omerovića, a na zidovima sobe uramljene fotografije igrača "Partizana". Ima 58 godina, živi u radničkoj koloniji u Pančevu, radi u lokalnoj štampariji. Od nedavno nosi titulu "navijača veka" crno-belih.

Imao je nesrećno detinjstvo. Oca i majku su mu ubile ustaše dok je još bio šestomesečna beba u Kozarskoj Dubici. U domu za ratnu siročad, gde je živeo, jednoga dana pojavio se njegov rođeni brat. Dirljiv susret zapamtio je po bratovljevim rečima da navija za "Partizan". Od tada nije se rastajao od crno-bele boje.

- Utakmice Partizana gledam od 1959. godine i za to vreme maltene nisam propustio nijednu - kaže za "Glas" Voja Pančevac. U kutijama i albumima čuva ulaznice sa svih utakmica, uredno ih slaže. "Ja uvek živim za sledeću utakmicu. Evo, sad, izgubili smo na Malti, nisam izlazio iz kuće ceo dan. Kad izgubi Partizan, to je kao kad mi neko nanese težak bol. Ali, odmah sam počeo da živim za revanš. I tako čitav život".

Jedno vreme radio je u marketingu "Partizana" i za to vreme, računa, učlanio je oko 10.000 novih "grobara".
- Skupljao sam mase oko sebe. Znao sam da iz Pančeva, peške, na utakmicu odvedem po dve, tri hiljade ljudi. Beograd je uvek bio više grad "zvezdaša", dok je Pančevo bilo "grobarski" grad. Zato je i počelo ono tradicionalno okupljanje navijača pred utakmicu kod Terazijske česme, sačekivali su nas - priča Voja. Često, objašnjava, zaboravi neke Partizanove rezultate i utakmice, ali zato perfektno zna sve Zvezdine neuspehe. "Moram protivnicima da se suprotstavljam. "Zvezdaši" koji idu na sve utakmice su divni ljudi. Ali su najgori oni koji su bili na četiri- pet, a nešto se šire - njih ne trpim. Ali ne mrzim "zvezdaše". Uvek gledam da ih preobratim da postanu "grobari". Čak mi je i kum "zvezdaš", dvaput se ženio, dvaput sam ga venčavao".

Hapšen je tri puta - uvek zbog šetnje po sredini ulice, van trotoara. Učestvovao je i u tučama, ali je uvek gledao da sve protekne mirno. "Nisam bio fizički jak, ali sam imao autoritet da sprečim najgore. Druga stvar, imao sam tabadžije iza sebe". Dodaje da je ta stara garda znala za viteštvo.

- Novine su danas od tih momaka, vođa navijača, napravile heroje. Mora to neko da spreči. Jer ja sam rekao i pre tragedije na Partizanovom stadionu kad je onaj dečko pogođen raketom - ovde će biti "Hejsel". A "zvezdaši" su naše pokušali da ubiju dva puta. U Hali sportova su pucali direktno - kaže Voja.

Ne voli da meša sport i politiku. Svojevremeno je na svakoj utakmici nosio zastavu: "Volim Tita i Partizan". I danas, pored crno-bele zastave u svojoj sobi drži i bivšu jugoslovensku.

Družio se s igračima Partizana od Ćurkovića, preko Prekazija, Klinčarskog, Mladinića, Tumbakovića, do Kežmana...

Seća se i anegdota - išli su jednom u Sekešfehervar, u istom hotelu bili i suparnički navijači. Ovi drugi pokrali hotel.

- Ja i moji drugari odemo i sve ih nateramo da vrate stvari. Posle nas direktor hotela častio viskijem. U Sarajevo sam vodio pun voz navijača. I bio jedan navijač koji je ličio na fudbalera Rojevića. Njega stavimo ispred, odemo u hotel "Železničar", tamo svi pomisle da smo fudbaleri i napoje nas besplatno. Jednom nam policija nije dozvolila da priđemo spomeniku na Trgu republike. Ja se setim - uhvatimo se u kozaračko kolo i kroz kordon. Niko nije smeo da nas zaustavi - priča sagovornik "Glasa".

Najtužniji događaj u njegovoj navijačkoj karijeri bila je pogibija Partizanovog centarfora Dragana Mancea.

- Bio mi je dobar drugar. On je uz to bio najveći talenat jugoslovenskog fudbala. Kada je kupio taj auto u kome je poginuo, rekao sam mu: "Čuvaj se, to su jaka kola, ne žuri na posao". Nije prošlo tri dana - poginuo je. Išao sam mnogo puta na to mesto kod Nove Galenike gde je nastradao. Sednem i razmišljam, evociram uspomene. Vodim navijače iz unutrašnjosti na njegov grob, ali uvek se desi da posle toga izgubimo. Kao neki znak. Manceov brat radi u Partizanu i uvek kad ga vidim podseti me na njega - priča Voja.

Svaka pobeda je za njega novo veselje. Svoj život i dalje će živeti u crno-belom. "Sada nema nazad. A i ne bi se menjao, i da mogu. Partizan se voli ceo život"- zaključuje Voja Pančevac.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Proviđenje za Huanita

I dan danas se u Beogradu priča da je upravo Voja pogodio flašom u glavu španskog fudbalera Huanita, ali on to demantuje.
-- Kao da me je bog poslušao. Ja sam u tom trenutku, videvši kako pokazuje "prst", uzviknuo: "Što ga neko ne pogodi flašom u glavu". I sekund posle to se i desilo - objašnjava Gačić.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Keva i Valjevac

Nagrada za navijača veka Partizana zove se "Keva i Valjevac". Keva je bila čuvena po tome što je prala dresove, pravila ručak i kolače igračima i navijačima. Stalno je bila na "jugu" stadiona JNA. A Valjevac je stajao na zapadnoj tribini sa zastavom i zvonom, na svakom susretu.
- Oni su bili simboli Partizana, ali nisu dovodili navijače i po tome se ja razlikujem od njih - priča Voja.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Umrlice i batine

"Zvezdaši" su mu često slali umrlice na kojima je bila njegova slika i ispod natpis:"Umro ti je Partizan". Shvatao je šalu. Iz predostrožnosti je, međutim, uvek krio gde stanuje, a nikada nije nabavio telefonski broj.
Najveće batine dobio je od splitske "torcide".
- Bio sam sav krvav, u šavovima. Tukli su svim i svačim. Posle, kad su stigli u Beograd, vratili smo im još jače - kaže Pančevac.