Нису више са нама...

нека ти је лака црна земља...почивај у миру

Најбоље сад цео форум да испише по 15 страна "слава му". У реду је све то, али немојте скрнавити тему, напишите нешто конструктивније ако имате.

И ОТАЦ СКРИВАО УБИЦЕ
ТИВАТСКА полиција задржала је Ника Рогановића, оца Душка Рогановића, једног од осумњичених за учешће у обрачуну у којем је дум-дум метком убијен вођа навијача "делија" Марко Веснић (29) из Београда и рањен његов суграђанин Иван Марковић (27).
Осим Ника Рогановића, који се сумњичи да је помогао сину и братанцу Владу Рогановићу, као и Дражену Чађеновићу, да се сакрију после злочина, полиција је, због сумње да је учествовао у скривању задржала и његовог пријатеља Милана Величковића.
У полицији осумњичена "тројка" је ћутала о злочину, а верује се да ће се више детаља, ипак, сазнати после саслушања пред истражним судијом Вишег суда у Подгорици Милорада Ивановића.
Окршај се догодио у петак око четири часа у Игалу. Веснић је од тешких повреда преминуо неколико сати касније. Пуцњави, која се догодила код Омладинског парка, претходила је свађа због дуга.
Наводно, браћа и Веснић су се због дуга неколико пута чули телефоном. Међусобно су се оптуживали једни другима да врате дуг, а сукоб је кулминирао у обрачун. Пуцано је из неколико пиштоља, а поред осумњичених и жртава, учествовали су и њихови пријатељи.
У сукобу, Веснић је
смртно рањен дум-дум метком, док је Марковић погођен у стопало и потколеницу, а под полицијским обезбеђењем се опоравља и ускоро би требало да буде пуштен на кућно лечење.
Рогановићи и Чађеновић, после обрачуна скривали су се у стану поред робне куће у Херцег Новом. Милан Вучековић, познат као Ципелић и пријатељ Рогановића у чијем локалу и ради, наводно је дао тај стан скровиште.
Полиција је у петак увече, посредством њихових пријатеља, ступила у контакт с њима и целе ноћи су преговарали о предаји. Осумњичени су на крају одлучили да се предају у суботу у 15 сати.
- Остаје тек да се утврди ко је испалио смртоносни хитац - истиче саговорник "Новости" из полиције.
Веснић био је један од вођа "делија", а у Београду је важио за јаког и храброг момка. Новац је зарађивао радећи као телохранитељ бизнисменима. Био је ожењен, отац двоје деце.
Рањени Марковић, у постељи Војне болнице у Мељинама, наводно је препознао осумњичене.
Браћа Рогановић су стари познаници полиције, привођени су због туча и револверашких обрачуна, док се Душко терети и да је ножем покушао да убије Владимира Ђелатовића.

ОПРОШТАЈ УЗ ПЕСМУ
МАРКО Веснић звани Буца (30) сахрањен је у понедељак на београдском гробљу Лешће. Од једног од вођа навијача Звезде опростила се породица, родбина и неколико стотина пријатеља. Маркови другари, у колони испред капеле, изјављивали су саучешће породици: супрузи Јовани, мајци Јованки и оцу Предрагу.
И док су из капеле износили Марков ковчег, за тужном поворком чули су се тактови песме "Свилен конац", која је разбијала звуке црквеног звона. На стотине пријатеља дошло је да се поздрави са Марком.
- Никада нисам упознао неког ко је био као он - рекао је у опроштајном говору Марков пријатељ. - Никада не смемо да заборавимо његово велико срце и храброст.
Мелодијом "Тихо ноћи, моје злато спава" Веснић је испраћен на вечни починак. (Ј. Су.)

СУЗЕ НАВИЈАЧА
НОВСКИ "звездаши" тугују због смрти Веснића. Док је у болници у Мељинама трајала операција били су заједно и чекали исход. Разишли су се када је јављено да је Веснић преминуо.


Вечна ти слава,почивај у миру....

Преузето са форума Варвара...


DRAZEN POPOVIC POP (1991-2009)




Dan broj 1. Grupa Blue Brotherhood se pojavila na velika vrata . Svi do jednog smo zeljeli da krcimo put na tribini , puni entuzijazma...Prve fotke,prve naljepnice,prve majice , sve je to budnim okom pratio Pop. Nas brat, oslonac ekipe , covjek koji je iznio veliki teret svega ovoga na svojim ledjima. Povucen , covjek zeljan rada , pravi ultras (bez djevojke , a skola zato sto mora) dolazio je na svaki sastanak na kojem je slusao uvjek iste stvari...Dosadni sastanak...Zalagao se za Varvare , za ekipu , bio na svakoj , bukvalno na svakoj utakmici u ovoj sezoni , vazda spreman za akciju , koja se uglavnom zavrsavala sa happy end-om...Osjecao je , i volio svoj grad i svoj klub svim srcem, bio neko na koga je ekipa racunala u buducnosti , i na kome je ekipa zasnivala buducnost...Svjedoka za sve ovo ima mnogo , njegovih najboljih 14 drugova...I tako cijelo ljeto ekipa se skupljala u park , cijelo ljeto...Vazda se crnjacila da skupi za makar jednu dvolitracu , a kada se skupi za vise , opjanili bi se i slusali seljacku muziku , i bilo bi nam super...Ujutru ka' vazda...Krenusmo na Moracu , pod Vezirov...Voda ladna , ali skupismo muda i ulecesmo...I on sa nama , a nije zna da pliva...Ekipa mu je bila sve , ono sto nikada ne bi uradio , ne bi izda' ekipu , zato je i skocio...A onaj kraj s happy end-om...Svi smo pucali od smijeha i kritikovali ga , kad smo vidjeli kako je nagrdio onaj ulaz u park..."Pogrijesio sam , sto cu?" - govorio je...I njemu je ona svrljotina bila ocajna , a sad u nasim ocima sija posebnim sjajem...Ta svrljotina je sad ekipi najljepsi grafit u grad!Poklon gradu i klubu , od njega , kakav god bio...Dogovor je bio da budemo svi do kraja uz nasu Svetinju , i on je bio do kraja...Rostilj u nedelju-posebna prica...Radio je , gajbu piva , obeca za rostilj od prve plate , al' je nije primio...Utorak-pojedosmo u Skolijeru po palacinku , i krenusmo kad se zavrsi jos jedan dosadni sastanak uoci pocetka sezone.Jedan tren , jebeni auto , i brat pade...Oci ka nebu , i krv svuda po nasoj majici...Bijela majica Varvara i tu se tocak zaustavi...Bio je i taj tren uz ekipu, na rukama ekipe...I ekipa je bila , i bice uz njega...Tribina je uskracena , more emocija je preplavilo svaku zelju , svaku nadu , on jedan , ali najvjerniji...Polakako pocinje brate , znas , bol....Polako pocinjes...Sad zelimo samo pravdu , sve sto je do nas dajemo za nju , zbog tebe , ako uopste pravda i postoji...

E i , bez brige brate , dogovor vazi...Nas je i dalje 15 , i cekamo te u nedelju na rostilj s gajbom piva.........

Blue Brotherhood

Нек му је лака црна земља!

Слава му!

Neka mu je vecna slava !!! :nosad:

Neka ti je lako nebesko carstvo brate,Chili hvala sto si objavio tekst.

Не знам ни како имам снаге да саопштим ову болесно грозну вест,да је у саобраћајној несрећи погинуо један од највећих Ултраса наше трибине Ђоле,са форума Алтернатива. Док се мешају осећања,грозоте,мучнине и беса,не знам ни шта да пишемо,ни шта да радимо,јер сви који су га познавали никада неће моћи да верују да је Бог толико пре времена узео најбољег. Не требам писати,сви знамо шта је дао за нашу трибину,али и изван ње какав је човек био. Са овом информацијом умро и један део мене,умро је и део нас.Наша срца су стала да куцају,да ли има живот смисла.



Мало је речи никада те нећу или нећемо заборавити,речи у овом тренутку ништа не значе,ништа те Ђоле не може вратити.НИШТА

Вечна ти слава, нека ти је лака црна земља! Искрено саучешће његовој породици, пријатељима и Таурунум Бојсима!

slava im svima!

Слава им! Најежио сам се читајући текст за Поповића... :nosad:

Данас се навршава десет година од трагичне погибије Аце Радовића, навијача Црвене звезде из Опова, који је на стадиону ЈНА погођен ракетом испаљеном са јужне трибине.

СЕВЕР ЈЕ ЦЕО ЦРВЕНО-БЕО И РАДОВИЋ АЦА ЊЕГА ЈЕ ДЕО!!!

Да се сетимо и наше браће која нису са нама а животе су изгубили средином 90-их година :

У знак сећања на Вујкета... https://www.youtube.com/watch?v=gSkGByQkPzI

Две године је прошло,никада те нећемо заборавити!

Слава му! :nosad:

CasualMente ::Слава му! :nosad:

:nosad:

Зоран Вујовић.
Име које не сме бити заборављено!

Вујке је рођен на Светог Саву 1988. године.
Детињство је провео у Чаглавици поред Приштине.
Са својих 11 година, протеран са свете земље, долази са својом породицом у Нови Сад. Брзо се уклопио, стекао ново друштво.
Важио је за примерног младића. Био је студент друге године Факултета техничких наука у НС-у, на смеру инжењерски менаџмент, али и врсни спортиста. Факлутет је уписао као самофинансирајући, али је марљивим учењем успео да очисти прву годину и стекне право да се на наредној финансира из буџета. Сви који су га познавали кажу да никада није направио ни најмањи инцидент, нити је био склон алкохолу или било чему другом. Био је спортиста у правом смислу речи. Био је велики фан фудбалског клуба Партизан због чега се су у појединим медијима појавиле информације да је хулиган. То није тачно. Волео је Партизан, свим срцем био уз њега, ишао је на утакмице али никада није учествовао у нередима.

Потискивана туга, слике избеглиштва и задављене прабаке Љубице, букунуле су нагло из сећања 17. фебруара. Тада је, гледајући телевизију, изобличеног лица, загрцнути Зоран рекао оцу Милану: "Тата, видиш ли ти ово, отеше нам наше Косово!"

1999. је успео да побегне из чељусти САД-а и шиптарских терориста али девет година касније, на жалост, није.
Живот је изгубио у америчкој амбасади за време митинга "Косово је Србија", 21.02.2008. год. Био је спаљен...

Његов чин се никако не може окарактерисати као чин хулигана. То је био чин очајног младића којем су "глобални усрећитељи", оличени у америчкој сили, отели детињство, успомене и завичај. И он се немилосрдно устремио ка симболу те силе. Вујке није био пропалица. Вујке није крао по београдским продавницама док је народ протествовао. Он је отишао да искали бес на симболу тираније и моћи оних који су узели оно што му је најдраже. О последицама није размишљао. Човек који нешто ради из срца и љубави према ближњима и својој земљи не уме да размишља о последицама.

Његове речи на Партизановом форуму дан, пре погибије, довољно говоре:
"У овим тренуцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренуцима... Зовем их да палимо за Бг у четвртак а њихови одговори су "не могу, идем да купим јакну", "излазим увече, јбг"...скроз сам се разочарао! Наравно има и оних нормалних који размишљају патриотски али смо у мањини..."

Живео је на КосМету и погинуо је због КосМета.

Вујке је постао симбол отпора тиранији и симбол љубави према сопственој земљи. Постао је херој и Партизановог "југа", као и многих младих у Србији. Цена коју је за то платио је превелика и ненадокнадива. Посебно за његове најближе. Ретко ко би се усудио да је плати, али он јесте.
Зоран заслужује споменик у Београду као прва жртва ослободилачког рата Срба за КиМ.

Нека му је вечна слава и хвала!

Одличан текст!

Нека му је земља лака...

Навијачи Рада погинули у саобраћајној несрећи, слава им!

30.10.1999 - 30.10.2010
Данас се навршава 11 година од погибије Аце Радовића,који је настрадао од ракете испаљене са јужне трибине ка северној

Нека му је вечна слава!

Вечна слава нашем брату!

Данас је Северна трибина остала вероватно без своје највеће легенде Бранислава Зељковића који је преминуо после дуге и тешке болести.Вечна ти слава Комаданте,ултраси живе вечно!

Заиста тужна вест. Вечна ти слава Зељо!