Историја
+18
Крагујевац
ultra munze
навијачкаСвест!
сицилија
1.3.1.2.
consigliere
IstoK
Ђомла Београд
Blitzkrieg
Milos_011
CasualMente
LimunNS
Djomla993
BooDalla
маестрално
ФкБАЧКАпаланка
ултра
Косово је Србија
22 posters
Страна 4 of 4 • 1, 2, 3, 4
- КрагујевацЦрвени Ђаволи
- Број порука : 1967
Локација : VineyaRD
Регистрован : 13.04.2009
Re: Историја
19/4/2011, 13:00
Неке историјске слике :
Талијански фашисти хапсе Патријарха Гаврила и спроводе у Дахау. Патријарх Гаврило иначе близак са Љотићем
партизани спроводе свештеника на стрљање
Талијански фашисти хапсе Патријарха Гаврила и спроводе у Дахау. Патријарх Гаврило иначе близак са Љотићем
партизани спроводе свештеника на стрљање
- КрагујевацЦрвени Ђаволи
- Број порука : 1967
Локација : VineyaRD
Регистрован : 13.04.2009
Re: Историја
24/4/2011, 12:35
Код Димитрија Љотића све је почињало и завршавало се са Христом
http://novo-videlo.com/prva/intervju-sa-g-vladom-ljoticem
http://novo-videlo.com/prva/intervju-sa-g-vladom-ljoticem
- навијачкаСвест!Корисник
- Број порука : 972
Локација : Велика Србија
Регистрован : 06.12.2009
Re: Историја
27/4/2011, 21:02
118 година од рођења Драже Миахиловића.
Re: Историја
14/6/2011, 03:53
Обавезно одгледати, позивам Стила да исто погледа, има делова који ће га занимати.
Чисте чињенице, за које постоје докази, писмени. Па ко како схвати то.
Чисте чињенице, за које постоје докази, писмени. Па ко како схвати то.
- сицилијаКорисник
- Број порука : 117
Локација : боемска четврт
Регистрован : 24.04.2009
Re: Историја
14/6/2011, 04:29
да бар 10% зна нешто основно о сопственој прошлости овде би текао мед и млеко.не би се делили на србијанце,босанце,косовце,избеглице...ког дела наше прошлости би ми требали да се стидимо да би нам неки деретић измишљао прошлост дугу хиљаде година?бесмислице.
Re: Историја
14/6/2011, 05:25
Шта је тачно измишљено и чега треба да се стидимо тачно?сицилија ::да бар 10% зна нешто основно о сопственој прошлости овде би текао мед и млеко.не би се делили на србијанце,босанце,косовце,избеглице...ког дела наше прошлости би ми требали да се стидимо да би нам неки деретић измишљао прошлост дугу хиљаде година?бесмислице.
- сицилијаКорисник
- Број порука : 117
Локација : боемска четврт
Регистрован : 24.04.2009
Re: Историја
15/6/2011, 16:57
брате да ли сам ја негде рекао да ми треба нечега да се стидимо?хоћу да кажем да историја није оно што би смо ми или овај деретић волели,већ оно што је чињеницама доказано.исто тако не кажем да је ова нама презентована историја у потпуности тачна,сви знамо да неки воле да пишу историју по сопственој потреби.давно сам гледао ово деретићево излагање,па сам мање-више неке ствари и заборавио,углавном постоје неке ствари које су му у неку руку на месту и на нама је да извучемо оно што је логично,али већина ствари које је изложио су по мом мишљењу обично претеривањеда не кажем будалаштине.имамо довољно славну и светлу историју и нисам сигуран чему оволика потреба за компромитовањем оваквим стварима.
- КрагујевацЦрвени Ђаволи
- Број порука : 1967
Локација : VineyaRD
Регистрован : 13.04.2009
Re: Историја
12/8/2011, 20:59
Као последњи Мохиканац, у истоименом роману Џона Фенимора Купера, осведочени антикомунист и родољуб грађанске земље Србије, Б. Карапанџић верно бележи хронику братоубилачког рата, под окриљем германских окупатора. Он то чини под виделом Истине, која допире у све сенке таме и инфлагранти греха и злочина вајних родољуба
http://www.novo-videlo.com/images/biblioteka/bora/gradjanski-rat.pdf
http://www.novo-videlo.com/images/biblioteka/bora/gradjanski-rat.pdf
Re: Историја
29/1/2012, 15:18
Круне коришћене на грбовима Србије:
Различите варијанте грба из времена Душановог царства:
Грбови Кнежевине и Краљевине Србије у XIX-веку (извор дневни лист "ПОЛИТИКА"):
Грб Народне Републике Србије (НРС), а затим и Социјалистичке Републике Србије (СРС) и Републике Србије (РС):
Грб Савезне Републике Југославије (СРЈ), а потом и државне заједнице Србија и Црна Гора (СЦГ), користио се од 1992. до 2006. године:
Велики грб Републике Србије (у употреби од 2006. године):
Мали грб Републике Србије (у употреби од 2006. године):
Заставе од времена Првог српског устанка до данас:
Извор за заставе од 1. до 27. је:
Наставак:
Државна застава Републике Србије у употреби од 2006. године:
Грбови српске властеле:
Балшићи: Бранковићи: Црнојевићи: Југовићи:
Косаче: Котроманићи: Мрњавчевићи: Обилићи:
Облачићи: Орловићи: Хребељановићи:
Различите варијанте грба из времена Душановог царства:
Грбови Кнежевине и Краљевине Србије у XIX-веку (извор дневни лист "ПОЛИТИКА"):
Грб Народне Републике Србије (НРС), а затим и Социјалистичке Републике Србије (СРС) и Републике Србије (РС):
Грб Савезне Републике Југославије (СРЈ), а потом и државне заједнице Србија и Црна Гора (СЦГ), користио се од 1992. до 2006. године:
Велики грб Републике Србије (у употреби од 2006. године):
Мали грб Републике Србије (у употреби од 2006. године):
Заставе од времена Првог српског устанка до данас:
Извор за заставе од 1. до 27. је:
Наставак:
Државна застава Републике Србије у употреби од 2006. године:
Грбови српске властеле:
Балшићи: Бранковићи: Црнојевићи: Југовићи:
Косаче: Котроманићи: Мрњавчевићи: Обилићи:
Облачићи: Орловићи: Хребељановићи:
- навијачкаСвест!Корисник
- Број порука : 972
Локација : Велика Србија
Регистрован : 06.12.2009
Re: Историја
18/6/2012, 16:14
Још једно прекројавање српске историје,овога пута од америчког канала "Хистори".
По њима је у Јасеновцу убијено око 50.000 Срба,32.000 Јевреја и око 10.000 рома,што је апсолутно неистинито и нетачно
- КрагујевацЦрвени Ђаволи
- Број порука : 1967
Локација : VineyaRD
Регистрован : 13.04.2009
Re: Историја
9/10/2012, 16:18
Сећање на Гвоздени пук, отишли су у рат, у историју и вечну славу!
У току ослободилачких ратова 1912-18. године, Србија је мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова. Све ове ратне јединице су храбро и пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини.
Међутим, само је један пук, због легендарне храбрости, као најбољи пук српске војске добио почасни назив “Гвоздени пук”, био је то 2. пешадијски пук “Књаз Михаило” првог позива Моравске дивизије, који је мобилисан од људства са подручја прокупачке окружне пуковске команде. Сачињавали су га војни обвезници од 21. до 31. године живота, који су учествовали у свим ратовима које је српска војска водила од септембра 1912. све до средине децембра 1918.
У рат и вечну славу пук је кренуо 7 октобра 1912 из Прокупља. Постројен пук, после кратког говора команданта, уз звуке пуковског марша “Дрино водо хладна” кренуо на пут са којег се већина неће вратити. Отишли су у рат, у историју и вечну славу.
http://srbin.info/2012/10/%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D0%BA-%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%82/
У току ослободилачких ратова 1912-18. године, Србија је мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова. Све ове ратне јединице су храбро и пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини.
Међутим, само је један пук, због легендарне храбрости, као најбољи пук српске војске добио почасни назив “Гвоздени пук”, био је то 2. пешадијски пук “Књаз Михаило” првог позива Моравске дивизије, који је мобилисан од људства са подручја прокупачке окружне пуковске команде. Сачињавали су га војни обвезници од 21. до 31. године живота, који су учествовали у свим ратовима које је српска војска водила од септембра 1912. све до средине децембра 1918.
У рат и вечну славу пук је кренуо 7 октобра 1912 из Прокупља. Постројен пук, после кратког говора команданта, уз звуке пуковског марша “Дрино водо хладна” кренуо на пут са којег се већина неће вратити. Отишли су у рат, у историју и вечну славу.
http://srbin.info/2012/10/%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D0%BA-%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%82/
Re: Историја
11/10/2012, 02:12
11. октобра 1942. у селу Крива Река, Немци и Бугари су затворили 320 цивила у цркву и дигли је у ваздух.
Re: Историја
24/10/2012, 20:17
100 ГОДИНА ОД КУМАНОВСКЕ БИТКЕ
ОБЕЛЕЖЕНА СТОГОДИШЊИЦА КУМАНОВСКЕ БИТКЕ
24. октобра 2012. са почетком у 12 часова, у центру Београда одржана је велика шетња захвалности поводом обележавања 100 година знамените Кумановске битке, у којој је Српска војска победила турску војску и на тај начин окончала турску владавину на Балкану. Неколико хиљада патриотски настројених Срба окупили су се у 12 часова испред зграде Владе Републике Србије, након чега су се прошетали улицама Београда. На челу колоне ишло је возило са кога су са разгласа пуштане патриотске песме, а грађани су носили пароле као што су „Србијо сећаш ли се слободе?“, „1912 били смо поносни ратници“ и „Балкан балканским народима“ и повремено су скандирали „Косово је срце Србије“. Скуп се завршио на Новом гробљу, где су одржани пригодни говори и положено цвеће на гроб великог војводе Радомира Путника, који је командовао Српском војском у Кумановској битци.
Величина овог јубилеја још је већа када се сагледају данашњи услови, јер се данас покушавају негирати сва достигнућа Србије у херојским ратовима 1912-18. Косово, за чије ослобађање је Српски народ са незапамћеним заносом хрлио у војску да положи своје животе, данас је од великог броја земаља признато као независна (шиптарска) држава и на Србију се врши велики притисак да то призна. Исти они народи, које су српски војници поред Срба затекли на ослобођеним територијама и према којима су показали велику хуманост (краљ Петар Први у свом прогласу поводом објаве рата својим војницима је рекао да Арбанасе третирају као своју браћу којој Срби доносе слободу, братство и једнакост), данас те своје ослободиоце представљају као окупаторе и завојеваче. Данас, у периоду када Српском народу патриотизам и национализам желе да се представе као неко зло и пошаст, а историја као неки терет кога се треба што пре ослободити, послата је порука да се прави Срби не одричу себе и свог идентитета и да непријатељи Србије никада неће успети у свом злочиначком науму. Кад знамо да су наши преци у првом Балканском рату са поносом и усхићењем давали своје животе за ослобођење Косова, како можемо ми данас да се тог Косова одрекнемо само зарад несигурног учлањења у капиталистичку Европску Унију, која ће нам донети само доминацију страног капитала и губитак националног суверенитета? Одговорност према херојима палим за Отаџбину налаже нам, не само да чувамо успомену на њихова дела причајући о њима на годишњицама и приликом празника и разних одавања почасти, већ да и у садашњости, у националној политици, наставимо њиховим путем и пратимо њихову мисао, и никад и ни за шта да не дамо оно за шта су они положили животе. Као што су они после пет векова ослободили Косово од Турака, зато што је свест у народу била јака, тако ако га ми за својих живота не ослободимо можда ће га ослободити наши потомци. Једино не смемо никада да се одрекнемо онога што је наше увек било, од давнина остало. Сједињене Америчке Државе, НАТО и Европска Унија нису ни прве ни последње велике силе које раде против Српског интереса. И 1912. године међународне околности нису биле ништа повољније по нас, велике силе су тада такође говориле да неће бити промене граница како год да се заврше Балкански ратови. Да су Срби у историји увек „прихватали реалност“ како им се сада саветује, Србије и Срба свакако данас не би ни било. Економска криза, задуженост, сиромаштво, незапосленост, јесу велике несреће, али нису ништа према губитку националног суверенитета и територијалног интегритета, нити бисмо их ми решили неким европским фондовима када бисмо се одрекли своје територије. Те ствари ћемо још лакше решити ако се одвојимо од неправедног светског капитализма и заснујемо националну привреду на основама поштења, врлина и пре свега вредног рада.
Оно што смо данас видели на улицама Београда, то је била права парада поноса, јер је сваки њен учесник осетио понос што је Србин, понос због херојства својих предака, који су у периоду између 1912-18 извели једну од највећих епопеја у светској ратној историји, борећи се против три велика царства, на крају, после најстрашнијих мука и страдања, сва три их урушивши у темељу и ослободивши целу своју Отаџбину, после чега је и сам турски председник Ататурк рекао да су Срби најбољи војници на свету који су „потамнели славу старе Спарте“ а Немачки цар Вилхелм је рекао да би он са Србима на својој страни могао да покори цео свет. Посебно охрабрује велики број младих људи, средњошколаца и студената који су присуствовали данашњој шетњи, јер то значи да су и нове генерације свесне историјске улоге Србије и да имају државотворну одговорност према својој држави. На крају, сетимо се да је и велики песник Милан Ракић, који је и сам био учесник Балканских ратова, само годину дана пре избијања овог величанственог рата написао:
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.
http://www.aktivizamcasopis.com/1054107...21077.html
ОБЕЛЕЖЕНА СТОГОДИШЊИЦА КУМАНОВСКЕ БИТКЕ
24. октобра 2012. са почетком у 12 часова, у центру Београда одржана је велика шетња захвалности поводом обележавања 100 година знамените Кумановске битке, у којој је Српска војска победила турску војску и на тај начин окончала турску владавину на Балкану. Неколико хиљада патриотски настројених Срба окупили су се у 12 часова испред зграде Владе Републике Србије, након чега су се прошетали улицама Београда. На челу колоне ишло је возило са кога су са разгласа пуштане патриотске песме, а грађани су носили пароле као што су „Србијо сећаш ли се слободе?“, „1912 били смо поносни ратници“ и „Балкан балканским народима“ и повремено су скандирали „Косово је срце Србије“. Скуп се завршио на Новом гробљу, где су одржани пригодни говори и положено цвеће на гроб великог војводе Радомира Путника, који је командовао Српском војском у Кумановској битци.
Величина овог јубилеја још је већа када се сагледају данашњи услови, јер се данас покушавају негирати сва достигнућа Србије у херојским ратовима 1912-18. Косово, за чије ослобађање је Српски народ са незапамћеним заносом хрлио у војску да положи своје животе, данас је од великог броја земаља признато као независна (шиптарска) држава и на Србију се врши велики притисак да то призна. Исти они народи, које су српски војници поред Срба затекли на ослобођеним територијама и према којима су показали велику хуманост (краљ Петар Први у свом прогласу поводом објаве рата својим војницима је рекао да Арбанасе третирају као своју браћу којој Срби доносе слободу, братство и једнакост), данас те своје ослободиоце представљају као окупаторе и завојеваче. Данас, у периоду када Српском народу патриотизам и национализам желе да се представе као неко зло и пошаст, а историја као неки терет кога се треба што пре ослободити, послата је порука да се прави Срби не одричу себе и свог идентитета и да непријатељи Србије никада неће успети у свом злочиначком науму. Кад знамо да су наши преци у првом Балканском рату са поносом и усхићењем давали своје животе за ослобођење Косова, како можемо ми данас да се тог Косова одрекнемо само зарад несигурног учлањења у капиталистичку Европску Унију, која ће нам донети само доминацију страног капитала и губитак националног суверенитета? Одговорност према херојима палим за Отаџбину налаже нам, не само да чувамо успомену на њихова дела причајући о њима на годишњицама и приликом празника и разних одавања почасти, већ да и у садашњости, у националној политици, наставимо њиховим путем и пратимо њихову мисао, и никад и ни за шта да не дамо оно за шта су они положили животе. Као што су они после пет векова ослободили Косово од Турака, зато што је свест у народу била јака, тако ако га ми за својих живота не ослободимо можда ће га ослободити наши потомци. Једино не смемо никада да се одрекнемо онога што је наше увек било, од давнина остало. Сједињене Америчке Државе, НАТО и Европска Унија нису ни прве ни последње велике силе које раде против Српског интереса. И 1912. године међународне околности нису биле ништа повољније по нас, велике силе су тада такође говориле да неће бити промене граница како год да се заврше Балкански ратови. Да су Срби у историји увек „прихватали реалност“ како им се сада саветује, Србије и Срба свакако данас не би ни било. Економска криза, задуженост, сиромаштво, незапосленост, јесу велике несреће, али нису ништа према губитку националног суверенитета и територијалног интегритета, нити бисмо их ми решили неким европским фондовима када бисмо се одрекли своје територије. Те ствари ћемо још лакше решити ако се одвојимо од неправедног светског капитализма и заснујемо националну привреду на основама поштења, врлина и пре свега вредног рада.
Оно што смо данас видели на улицама Београда, то је била права парада поноса, јер је сваки њен учесник осетио понос што је Србин, понос због херојства својих предака, који су у периоду између 1912-18 извели једну од највећих епопеја у светској ратној историји, борећи се против три велика царства, на крају, после најстрашнијих мука и страдања, сва три их урушивши у темељу и ослободивши целу своју Отаџбину, после чега је и сам турски председник Ататурк рекао да су Срби најбољи војници на свету који су „потамнели славу старе Спарте“ а Немачки цар Вилхелм је рекао да би он са Србима на својој страни могао да покори цео свет. Посебно охрабрује велики број младих људи, средњошколаца и студената који су присуствовали данашњој шетњи, јер то значи да су и нове генерације свесне историјске улоге Србије и да имају државотворну одговорност према својој држави. На крају, сетимо се да је и велики песник Милан Ракић, који је и сам био учесник Балканских ратова, само годину дана пре избијања овог величанственог рата написао:
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.
http://www.aktivizamcasopis.com/1054107...21077.html
- сицилијаКорисник
- Број порука : 117
Локација : боемска четврт
Регистрован : 24.04.2009
Re: Историја
4/11/2012, 00:30
прошле недеље у емисији "да можда не" на ртс-у говорило се на тему балканских ратова, гости су били двојица историчара милош ковић и милић милићевић, као и потпуковник иван мијатовић. добро, то мање-више није битно, оно што је важно или боље рећи поражавајуће јесте анкета на основу које чак 93% људи није знало које године је ослобођено косово. 75% анкетираних није знало против кога је србија ратовала у 1. балканском рату! то је управо оно о чему сам писао горе на врху странице, везано за оно деретићево излагање, пре нешто више од годину дана чини ми се.
сицилија ::да бар 10% зна нешто основно о сопственој прошлости овде би текао мед и млеко.не би се делили на србијанце,босанце,косовце,избеглице...ког дела наше прошлости би ми требали да се стидимо да би нам неки деретић измишљао прошлост дугу хиљаде година?бесмислице.
- GamblerСолунци Лозница
- Број порука : 1628
Локација : Loznica
Регистрован : 26.10.2008
Re: Историја
5/11/2012, 13:36
А што појединци преко Дрине нас зову Србијанци, па онда ученици и студенти када иду овамо кажу рецимо "узео сам Србијанску картицу", није ми јасно, ја сам то чуо милион пута овде
- сицилијаКорисник
- Број порука : 117
Локација : боемска четврт
Регистрован : 24.04.2009
Re: Историја
6/11/2012, 23:26
исто можеш да чујеш и од људи са севера србије. некима је то свакодневница да србе из централне србије називају србијанцима и мислим да је то само питање територијалне одреднице. нпр. према неким изворима тај термин србијанци је први забележио вук караџић у 19. веку и он је србијанцима називао људе који су живели искључиво у том централном делу србије, а не на пример у војводини.
Страна 4 of 4 • 1, 2, 3, 4
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму