Литература (текстови, интервјуи, фанзини...)

Обожавам ове текстове, прича о ситуацији на трибини Јувентуса ( 2005-2009 )

6 Januar 2005 je bio kljucan datum u istoriji najstarije i najvece grupe medju juventusovim fanovima.Posle utakmice Parma-Juventus glavni u ekipi fightersa su odlucili da udju na teren sa namerom da se obracunaju sa Parminim ultrasima.Rezultat je bio porazavajuc 19 navijaca je uhapseno a pola od njih su bili vazni ljudi i vodje .Posle meca kritike na racun njih su bile nepodnosljive,grupa nije mogla da funkcionise bez najvaznijih ljudi.
Glasine o raspadu su odavno krenule ali niko nije mogao da veruje da ce se to stvarno desiti.Dva glavna coveka grupe,tacnije dva brata dobili su zabrane i nisu mogli da ucestvuju u radu Fightersa.13 Februara na dan utakmice protiv Udinezea la curva Sciera je totalno promenjena,Fightersi su se i zvanicno raspali i njihov trans je izbacen sa tribine,zajedno sa njima izbaceno je i oko 30 razlicitih podgrupa.Tribinu i glavnu rec preuzimaju Drughi koji nisu postojali jos od 1996 god.
Drughi transparent je ponovo okacen na centralni deo tribine,pored njih svoj trans stavlja i grupa Arditi (ex Fightersi),Milano (novi trans Vikinga) i baneri razlicitih sekcija drughija.Na toj utakmici iznet je i trans koji je glasio "Sve sto se vraca nikad nije gotovo...mi smo kao i nasa ubedjenja....Besmrtni"
http://bianconeri.tripod.com/pictifo/juve222.html
Juventini su poceli tihi protest protiv Figtersa u sezoni 2003-04,neke grupe su pocele da osecaju blagi prezir prema vodjama zbog saradnje sa upravom kluba kao i zbog ucestalih primera mesanja politike i fudbala,primer,na utakmici protiv intera pevane su fasisticke himne i pesme sa cime se nije slagala umereno desna strana tribine koji su hteli da ostave politiku po strani dok igra Juve.Kulmincaija se desila na utakmici protiv Milana kada su vodje prodavale karte na crno i time sprecili dosta redovnih navijaca da prisustvuju mecu,naravno vodje nisu obracale paznju na tribinu jer su uzimali pare za sebe.
Dosta ljudi ih je kritikovalo i zbog grba koji su koristili levicari 1977 godine kao i zbog engleskog imena,naravno to je bilo paradoksalno da grupa ima englesko ime posle desavanja na Hejselu,kao i dosta drugih stvari, na primer gramaticke greske na zastavama,neuspele koreografije kao i sama cinjenica da Fighterse nije bilo briga sto im se protivnicki navijaci komotno setaju po gradu kao i ispred same tribine.
Grupa je vodila jedan tip diktature svi su morali da budu Fightersi,zbog toga su se neke vazne grupacije i raspale poput Drughia,Area Bianconera,Vecchia Guardia...
Svi se secamo cuvenog transa Ciao Dino koji je bio okacen na Dele Alpiju,vazan clan Drughia je uhapsen 1989 zbog kradje i ubistva pusten je na slobodu priblizno kad su i vodje Fightersa uletli na teren i time svesno dobili zabrane.Koincidencija ili namerno ???
Posle raspada Fightersa neki od clanova su presli u novu grupu Arditi Amici di Nessuno prevod bi otprilike glasio Ratni Veterani bez prijtelja.Posle nekog vremena Drughi su ih naterali da skinu taj deo Amici di Nessuno.Arditi i Drughi su delili tribinu na dva dela,Arditima levi deo dok su drughi uzeli desni,grupa Viking je delila sa njima tribinu (na domacim utakmicama pod zastavom Milano,jer im uprava nije dala da kace oficijalnu zastavu koja je sluzila za gostovanja)
Nucleo i jos neke grupe su pomerene na treci prsten starog Dele Alpija.
Novoj-staroj grupi pocetak nije bio lak,nastala je mala anarhija navijanje su vodile sve tri ekipe na tribini...ali posle nereda u Firenci protiv policije kao i napada na navijace Liverpula sve se polako vracalo na svoje mesto,jos je tu bilo zamerki tipa da su clanovi drughia mladi i neiskusni za vodjenje jedne velike tribine koja je imala navijace iz svih regija Italije sto znaci vise razlicitih mentaliteta.
KULMINACIJA SUKOBA NA TRIBINI
Tri navijaca pripadnici drughia napali su i izboli jednog pripadnika ex-fightersa (Arditi) Tenzija na tribini je pocela da raste,Arditi i Drughi nikako nisu mogli da funkcionisu zajedno,sve je vise bilo medjusobnih sukoba.
Na tradicionalnom okupljanju Juventusovih navijaca se videlo da sa tribinom nije sve u redu,Viking Milano je odbio ucesce na manifesticiji....Mec protiv Alesandrije ,igraci nisu ni usli na teren a 5 razlicitih grupa se zestoko sukobilo ispred stadiona tacnije Viking,Tradizione (ex-fighters),Arditi,Irriducibili Vallete i Drughi.Rezultat sukoba 50 privedenih i nekoliko izbodenih,a medju izbodenim je bio i Geraldo Mocciola poznatiji kao Dino.Tribina je bila u rasulu,pojavila su se nove grupe koje se nikako nisu slagale:Tradizione (jos jedna frakcija Fightersa,osnovana od strane dva brata koji su bili vodje) i Irriducibili Vallete su se vratili posle duze zabrane dolaska na stadione,Viking Milano nikako nisu voleli vodecu grupu tribine.....sve grupe su htele da vode tribinu,sve se cinilo bezilazno dok Juve nije prebacen u seriju B izgleda da je to pozitivno uticalo na grupe sa Curve Sciere (tribina na dele alpiju)
Danas je sve drugacije Juve ce jos koju godinu igrati na Olimpijskom stadionu,cini se da su sve grupe na vreme nasle zajednicki jezik,sukoba vise nema a da li ce ih biti kada se vrate na Dele Alpi ostaje nam da vidimo !!!![img]

IZVOR: http://crveniskinhed.blogspot.com

Orgullo Bogotano Skinhead



Članak napisao Rodrigo Almonacid

Više od trideset godina,skinhedi su zastrašivali ljude po ulicama gradova kao i na stadionima širom sveta.Bogota je možda čak bila izuzetak od pravila,jer je stadion ’’El Campin’’ nešto kasnije postao kolevka prvih barra brava skinheda u Kolumbiji.Ovi momci su dan započinjali pesmom,a ono što ih je oduvek karakterisalo je svakako specifičan stil oblačenja,ljubav prema muzici,pivu i naravno fudbalu.

Fudbal i obrijane glave

Sisas,sisas. Oi! oi! oi! Skinheads! La,la,la Skinheads! La la la... grmeli su sa tribina kratko podšišani momci hrapavim glasom, u isto vreme privlačeći pažnju običnih navijača koji su se zatekli na Nemesio Camacho ’’El Campinu’’.

Još jedna subota i opet se dešava da stadion u kolumbijskoj prestonici bude premali za sve one koji su želeli da gledaju utakmicu.Ponovo su navijači fudbalskog kluba Deportivo Los Millonarios napravili fenomenalnu atmosferu,a ni prisutna skinhed ekipa nije zaostajala za masom ljudi.Kada se podvuče crta,mladi momci u uskim farmerkama,Dr.Martens cokulama,spit fajer jaknama i tregerima različitih boja,neumornim bodrenjem nacionalnog fudbaskog šampiona jasno su stavili do znanja da nikada neće prestati da prate voljeni klub.

Evropski stil huligana,odnosno skinhed način života,nametnuo se svojim autoritetom,prisustvom na stadionu i ulicama Bogote još 1992 godine.Popularni ’’ćelavci’’ kako ih još zovu,tih godina su organizovano krenuli da posećuju utakmice,a tada je i osnovana čuvena barra brava ’’Comandos Azules’’.Nakon nekog vremena usledio je sukob sa članovima ’’Commandosa’’-a,što je imalo za posledicu formiranje sopstvene grupe ’’Orgullo Bogotano Skinhead’’,ekipe koja prati sve utakmice Millonariosa kod kuće i u gostima.

Pred početak fudbalskog meča,na platformi jugoistočne tribine sreo sam se sa Ernestom Sandovalom,ćelavim mladićem od dvadesetak godina,inače studentom političkih nauka.Ernest (koji je osrednje visine i građe) kaže da je već četiri godine član skinhed pokreta.Stiska mi čvrsto ruku prilikom pozdrava,pripremajući se da udari u bubanj.
’’Za mnoge je ovo trend ili hir,ali istina je da je to način života. To je nešto što se nalazi u srcu’’ – dodaje Ernest.

Tetovaže na njegovim rukama i grudima su dokaz da se ovde ne radi o jednostavnoj igri.Razapet skinhed na desnom ramenu,paukova mreža na levom laktu i lovor na grudima predstavljaju između ostalog simbol ponosa i vere u ono što čini pokret.

’’Obični posetioci često su menjali tribinu čim bi nas primetili.Danas se to ne dešava,mada se i dalje oseća neka vrsta odbojnosti sa njihove strane.’’

Zbog čega,da li je razlog za tako nešto način odevanja?

Možda,ali ono što je sasvim sigurno je da fama oko nasilja i uzurpacija naše kulture od strane nacističkih idiota ima itekako uticaja.

Nažalost,većina ljudi nije upoznata da je originalni skinhed pokret na samom početku bio multikuturalan i da se u svakom pogledu suzbijao rasizam i fašizam.Nacisti su stvorili pogrešnu sliku o nama,tako da mi (originalni skinsi) još od 1969 pokušavamo da je rehabilitujemo – dodaje Ernest kroz smeh – ukoliko zanemarimo izgled moje glave.I zaista njegova glava je bila puna ožiljaka,što od uličnih tuča što od sabraćajke koju je preživeo.

Izdržljivost






Utakmica samo što nije počela a Ernesto ili ’’Erni’’ kako ga prijatelji još zovu,snažno udara u bubanj u ritmu navijačkih pesama,posvećenih klubu i navijačkoj grupi.Ovi barra bravasi su dobro organizovani i lako uočljivi u svojim spit fajer jaknama okrenutim naopako.Sva pažnja obične publike usmerena ka ovoj narandžastoj družini to i potvrđuje..

Mi smo grupa skinsa na tribini kojoj se niko ne odupire.Razlog je taj što uz dobro vino ili pivo znamo da napravimo fantastičnu atmosferu.

U nekim trenucima promukli glasovi ’’Orgullo Bogotana’’ su u senci navijanja ostalih grupa Millonarios-a,međutim to ih nimalo ne uzbuđuje niti previše obraćaju pažnju na to.Ernesto nastavlja da skandira i svi iz ekipe ga prate.Ponekad se čini da se ceo njegov život okreće oko fudbala,piva,žena i zašto da ne – nasilja! Ne mogu za sebe da kažem da sam nasilan,ali nisam ni pacifista.Jednostavno volim poštovanje.To ipak ne znači da mene nasilje ispunjava,jer uvek mora postojati razlog za agresivno ponašanje.

Igrači izlaze na teren,sudija označava početak meča a onda sa tribina kreće da leti ogromna količina rolni i iscepkanih papira koji su bukvalno prekrili travnjak.Navijači u tim trenucima zaboravljaju na svoje svakodnevne probleme,jer njihovo srce danas kuca samo za Millonarios.Gusti oblaci plavog i belog dima prekrili su stadion El Campin.
Jedino što je vidljivo u ovoj pirotehnički izazvanoj magli su narandžaste postave jakni ’’Orgullo Bogotano Skinhead’’ grupe i ćelava glava Ernesta koji fanatično navija : Embajador, ponga huevo y corazón, desde que nací te llevo en el corazón, para todo el aguante te sigo a todas partes, para toda esta familia… que vive de esta alegría.



Kako minuti prolaze,a gola nema, publika pada u očaj. Vatreni navijači (barra baravasi) za razliku od simpatizera postaju nervozni i tada kreću salve psovki upućenih igračima.
Ove uvrede od strane barra bravasa nisu izazvane rasnim,nacionalnim ili kulturnim razlozima,već kako potvrđuje i sam Ernesto,igrači ne igraju kako se od njih očekuje.
U pauzi Erni se priseća kako je počeo da navija za Millonarios : Znate kako,moj deda i otac su osnovali malu grupu barra bravasa koja više ne postoji,prema tome njih dvojica su mi preneli strast prema plavoj boji fudbalskog kluba.

Ernesto je svestan da igrači ne mogu da igraju uvek onakako kako publika želi,ali isto tako smatra da navijači treba da budu izdržljivi u podršci: ‘’treba urlati i dati sve od sebe bez obzira na ishod igre’’…Skinsi počinju da skači po tribini,lupajući cokulama o beton uz obilati oblak pračine koji se dizao.Niko od nas nije pijan nisti smo pod uticajem droge.Droga je za hipike i kukavice koje nemaju snage da se suoče sa problemima – navodi član ove grupe.

Iznenada gromoglasan urlik proneo se stadionom.Millonarios je uspeo da postigne gol,tako da je sreća na licima skinheda više nego primetna.Skakanje,smejanje,grljenje .. to je ono što je obeležillo ovaj radostan trenutak uz visoko podignutu levu pesnicu u znak pobede.Izgleda da je očaj naprosto nestao pretvarajući se istog trenutka u trans.Ponovo se čuje onaj dobro poznati londonski pozdrav Oi! Oi! Oi!, kao trijumfalni uzvik ratnika koji dolazi da zada smrtonosni udarac protivniku.

Samo skinhed

Kako se utakmica približavala kraju,Deportivo Los Millonarios je uspeo da dotuče rivala sa čak četiri na prema nula.Zadovoljstvo je bilo potpuno i već se uveliko planiralo trijumfalno slavlje u centru kolumbijske prestonice Bogota.Ernesto nije prestajao da udara u bubnjeve,a ni njegovi drugovi iz ekipe nisu posustajali sa pesmom.Ono što je u tom trenutku izgledalo najinteresanije videti je da su se čak i deca zajedno sa svojim roditeljima pridružila skinsima u slavlju.Nije bilo nikakve diskusije u vezi tuče sa suparničkim navijačima,možda zbog toga što se oni na ovom meču nisu ni pojavili.Ne bih da vas lažem,bilo je nekoliko gadnih tuča sa navijačima Nacionala.Zabrana unošenja PVC cevi na tribinu je uvedena isključivo zbog nas.Bilo je itekako žestokih bitki ,ali eto nas..još smo tu – ističe Erni sa ponosom i bez lažne skromnosti.Inače za ovog mladića se još može reći da je član street-punk benda koji ujedinjuje pankere i skinse.

Čim je sudija odsvirao konačno kraj,sreća je bila neopsiva.Zastava ’’Orgullo Bogotano Skinhead,’’ koja je prilikom pravljenja svoju inspiraciju našla u filmu ’’Paklena Pomorandža’’ i na kojoj se nalazi glavni junak Alex, ubrzo je skinuta sa ograde od strane članova ekipe.Skinsi se ubrzo razilaze,jer ono što im u ovom trenutku predstoji je priprema nezaboravne proslave do kasno u noć. Ni oni sami ne znaju u ovom trenutku gde će se fešta održati,ali ono što je sigurno biće tu dosta alkohola!

Ernesto se zadovoljno smeška.Odlučio je da provede vikend relativno mirno,a ne sa svojom skinhed ekipom,koja će biti prisutna na koncertu reprezentativnih bendova u malom lokalu Chapinero.Jedan od prijatelja ga poziva da im se pridruži na slavlju..

-Doći ćeš na žurku gde će se puštati muzika 60-ih?

-Ne druže,ne mogu.Sutra rano ujutru idem na posao.

Da tako je.. Ernest radi skoro svakoga dana za minimalnu platu,kako bi mogao da plaća školarinu na privatnom univerzitetu.On je ipak deo niže (radničke) klase,jer iako je njegova estetika nekonvencionalna to ne znači da treba da bude propalica.Njegova levičarska ideologija i način života naučili su ga da se bori za svoje ideale na racionalan način.

On ne treži priznanje za ono čime se bavi,niti mu je u interesu da seje strah među ljudima.Dobro,ali šta je onda njegova namera upitao sam ga...jer koliko vidim njegov stav je zastrašujuć i nije baš sve tako ružičasto...
Na to pitanje odgovoriću vam stihovima jedne pesme – navodi Erni : ’’Tvoj dom su ulice koje su te gledale dok si rastao..tvoj dom je tvoj kvart,ali ti to nikako da shvatiš...ljudi su zbunjeni,ali šta da se radi...ne, ti nisi svetac,ti si samo skinhed!

aко неко има старије бројеве "епицентра лудила" а хоће да прода или да се мења,нек се јави на пп.

Ево и моја колекција.

Колекција за сваку похвалу!! Свака част!!

Red White Djigits – Интервју!



Вођа навијача Спартак Налчика Мурат Мизов у интервју датом за часопис ''Gazeta.ru'' осуђује кавкаске националисте. Говорећи о одлуци московских навијачких група којом се планира бојкот мечева против тимова са Кавказа, Мизов истиче како је посета Налчику апсолутно безбедна за све љубитеље фудбала.

Мурате, можете ли да нам кажете када и како је основана група ''Red White Djigits'' ?

Све је почело 1997 године. Државна телевизија је током 90-их углавном преносила мечеве московског Спартака, тако да сам импресиониран целим тим колоритом и ватреним навијањем које је носило тим Олега Романцева, одлучио да направим нешто слично и на нашој трибини. Пошто у то време, а ради се о периоду борбе клуба за улазак у Прву Дивизију, Налчик није имао своја обележја, многи наши навијачи су носили шалове Спартака из Москве. На самом почетку срж групе је чинило 20-30 људи, али и поред тога могли смо да се похвалимо поприлично великим репертоаром песама. Прва генерација (да кажемо ултраса) добија од стране симпатизера надимак ''Пушкин'', јер захваљујући њему и његовом дару поетске мисли, добили смо инспирацију да у навијачком смислу прерадимо доста тога. Сваког дана било нас је све више и како је клуб ушао у Премијер Лигу, број људи на трибини је порастао на 500.



Како стојите са гостовањима по другим градовима Русије и бодрењем клуба на страни?

Поново смо се активирали у том смислу од како је Спартак ушао у елитно такмичење. Раније док смо играли у Првој Дивизији, гостовања су зависила од јачине противника, па их је било рецимо два по сезони и није било толико занимљиво као данас. Сећам се чак да је 2006 године клуб обезбедио бесплатно путовање у Москву за меч против Динама. То је било наше набројније гостовање у престоници када се ишло са два пуна аутобуса. Међутим што се тиче градова у регији, ту су нам гостовања далеко масовнија : Грозни, Мачкала, Краснодар, Ростов итд..



Шта још можете да нам кажете о односу клуба и навијача?

Старији чланови труде се да спрече инциденте наших навијача. Морамо у корену сасећи могуће непријатне ситуације и то је једноставно тако.
С обзиром да су финансијске прилике клуба јако лоше, одлучили смо да што мање користимо пиротехнику на утакмицама. Резултат је очигледан – клуб плаћа врло мале казне или их не плаћа уопште.

Ко предстaвља симбол клуба за најватреније присталице Налчика?

Ако причамо о играчима онда је то Миодраг Џудовић.Генерално гледано симбол је председник Арсен Каноков захваљујући коме имамо овакав Спартак какав је данас и наравно истакао бих нашег бившег тренера – Јурија Красножана.Овом приликом бих желео да изразим своје мишљење као и мишљење већине навијача Спартак Налчика у вези са контраверзним ''одласком'' Јурија из московске Локомотиве. Не знамо шта се тачно десило,али Красножана познајемо мо врло добро – човек никада не би предао меч.



Колико навијачи Налчика испољавају агресију и да ли провоцирају супарничке навијаче?

Ми из прве екипе смо ту да их зауздамо. Водили смо у више наврата едукативне разговоре са усијаним главама наше групе, који су били раније поприлично вољни да се побију. Данас они троше своју енергију не на злостављање и пребијања, већ улажу 100% себе како би пружили подршку тиму.

А на гостовањима јел било непријатних ствари, инцидената туча и слично?

Има увек тога наравно. Али није толико распрострањено, више бих то окарактерисао као локалне спорадичне сукобе.

Може ли да се каже да је група ''Red White Djigits'' левичарског опредељења?

Није тајна да већина навијача у Русији припада десничарским организацијама.То је једноставно тако. Међутим ми живимо у Кабардино Балкарији, мултинационалној републици, тако да су за нас десне идеје и политика крајње неприхватљиве. Ми иступамо против расизма и национализма, велики број Спартакових ултраса је левичарског опредељења што потврђује и застава Че Геваре на огради, али треба рећи да има и оних који су ту само због фудбала и да су аполитични.



Узгред да вас питам, у каквим сте односима са навијачима Анжија, Аланије и Терека?

У сјајним смо односима. Навијачи ових клубова бодре Спартак на мечевима у Москви. То није ништа чудно, јер сви смо ми браћа и сестре са Кавказа, међу нама увек влада пријатељска атмосфера. Хтео бих да додам да ми желимо да будемо у добрим односима са свим руским навијачким групама. На пример у коректним смо односима са навијачима Зенита, Крила Совјетов и Томшка. Не би имали ништа против ни да се са навијачима Спартака из Москве спријатељимо, али то ће тешко ићи. Било како било, онај део навијача Спартака из Москве који би одржавали добре односе са нама, могли би имати проблем због тога.

Значи са навијачима Спартака из Москве како кажете, не можете никако да нађете заједнички језик?

Тако је, са московским Спартаком имамо најнапетији однос. Има и међу њима коректних људи, али већина нажалост не само да се држи десних погледа, већ велича нацизам. Замислите само заству где се поздравља ''деда'' Хитлер.

Да ли је тачно да сте у једној од туча укрстили песнице и са чувеним вођом навијача Спартака Комбатом?

Да, то се десило 2006 године када је Спартак Налчик ушао у Премијер Лигу.Искрен да будем када је кренула туча нисам ни знао ко је мој опонент. Видео сам само да је он био један од најбучнијих у гостујћем сектору. Ако говоримо о разлозима зашто је избила туча, наиме цео гостујући сектор је почео да пева песму ''Црне очи'' не због љубави према тој песми, већ да би нас провоцирали. Замолили смо их да то не раде, они нису реаговали и онда смо кренули према њима.



Шта можете да нам кажете о томе што су навијачи ЦСКА, Спартака и Локомотиве решили да бојкотују мечеве на којима њихов тим игра против тимова са Кавказа?

Ти људи изгледа стварно желе да у руској лиги не играју кавскаски клубови.
Врше пристисак на фудбалски савез етикетирајући кавкасце на непријатан начин.Иако данас нема никавих инцидената на нашем стадиону, иако је све мирно, особе које пишу саопштења ће се и даље жалити иако нема никаквих разлога за тако нешто. Сетим се често оне ситуације када је било каменовања на нашем стадиону пре пар сезона,али то је далеко иза нас. Ми немамо намеру да се светимо тиме што ћемо качити увредљиве заставе, као што они нама раде.Знате ја увек кажем нашим навијачима да се треба суздржавати и не тући се по сваку цену тј. треба окренути други образ. Јер у супротном ће избити још један скандал који ће негативно утицати на углед кавкаских навијача и све остале праве навијаче.

Дакле ви тврдите да је путовање у град Налчик безбедно?

Апсолутно безбедно. Као што сам већ рекао, радимо на томе да спречимо конфликте. Али уколико неко тражи проблеме, наћи ће их свуда не само на Кавказу.

Последњих година у Кабардино Балкарији је било опасних ситуација.
Забележени су оружани сукоби владиних снага са екстремистима у неким деловима земље.Шта на то кажете?

Искрено за све те инциденте знам само из медија.Ништа слично као што је насилан упад у станове терориста ја нисам видео.Налчик је миран град и нема никаве експлозивне атмосфере о којој медији причају.

Да ли се можда некад десило да се на трибини појаве сумњива лица која агитују међу младима? Познато је да омладина често подпада под утицај слаткоречивих говорника...

То се никада није десило. Имам све под контролом, а ако се нешто слично буде десило, верујте ми сузбиће се одмах.Лидер навијача Спартака Налчик вас уверава да гости неће морати да носе шлем када улазе на стадион.

Колико ''Red White Djigits''-а прати руски национални тим?

Одприлике 10-ак људи. Е сад зашто је то тако, па ето често на утакмицама репрезентације можете да чујете шовинистичка скандирања, затим истицање империјалистичке заставе Царске Русије и сл. И то су за нас наравно јако непријатне ситуације.

Ваш навијачки покрет се бори против расне нетолеранције.Шта имате да кажете о кавскаком национализму који је итекако присутан у Москви?

То је феномен који ми не само што осуђујемо већ и презиремо. На жалост захваљујући људима над којима немамо контролу, московљани су створили негативну слику о свим кавкасцима. Сви ти протести руских националиста у центру Москве који се тренутно дешавају под мотом ''Ко није са нама тај је против нас'' су обично дивљаштво.Очигледно је да млади људи који подржавају овај мото осећају да је власт попустљива и да ће проћи некажњено за све што раде. Мене је јако срамота због њих.

Да ли су децембраски нереди у Москви узнемирили Налчикове навијаче?

Обратио сам се нашим навијачима рекавши им да не би требало да учествују у међунационалном конфликту што је велика већина и испоштовала. Ипак било је и оних који су отишли на московску железничку станицу што ме је изиритирало.

Национално питање код навијача у Совјетком Савезу



Банда ЦСКА на гостовању Дњепетровску 1981
Извор : Русский Фан-Вестник № 20. Январь 2001

Да ли је навијачки покрет у Совјетском Савезу, односно државама формираним на његовим рушевинама одувек био близак десници? Наравно да није. Било је наравно оних који су се интересовали за политику, па и за национално питање, али ништа више од тога. Навијачки покрет, поготово московски, одликовао се пре свега по свом интернационализму. Десничарске идеје узеле су маха негде средином 90-их, у време када су на фудбалске утакмице почели масовно да долазе наци скинси. Узгред буди речено, у тој истој Москви која је још од доба СССР-а привлачила људе из целе државе у потрази за добром зарадом, националне мањине су итекако присутне у оквиру група, међутим навијачима не-руског порекла или се не даје довољно простора да изнесу свој став или су прадоксално ''прихватили правила'' политичке игре која влада данас.Стога би овом приликом желели да вам презентујемо причу једног од познатијих навијача ЦСКА Москве активног још од времена СССР-а чије је име Анзор, а која се појавила у двадесетом броју руског ''Навијачког Весника''.

''То је било време када никога није било брига какав је национални састав ваше банде, а богами ни у самој држави СССР није се осећала међунационална нетрпељивост међу становништвом. Друштво је некако било много смиреније, није било унутрашњих сукоба, иако се тачно знало да има много људи не-руског порекла који су са Русима стајали раме уз раме.
Спартак је рецимо сматран ''Татарским'' клубом, јер је доста виђенијих навијача било татарског порекла. Постојала је чак и рима Спартакове банде : ''Тары-бары, растабары – в Спартаке одни татары.'' (Тари – бари – растабари уз Спартак су сви Татари). Једна од виђенијих глава био је Рифат такође Татарин, који је касније постао вођа Комсомола, организације комунистичке омладине. Како га је Комсомол повукао са собом, Рифат је 1989 престао да долази на стадион. Наравно он није једини, виђенији Татари су били такође : Ренат, Дима Шпијун, Морнар, Лохмати, Преображенки и наравно професор Амир Хрутљинов.
Иако се Спартак сматрао ''татарским'' клубом не треба заборавити ни јермене, сиријце,грке међу њиховим фанатицима ... Пушкин и Гогољ су рецимо јевреји шта даље да се прича.

Навијачи ЦСКА такође су имали доста људи различитих националности. Татари : Ренат, Тола Машинац, Порт, Мина, Саквој, Грузин И..., Закир Јакубжанов рођен у Ирану коме је мајка Чеченка, Црни Сергеј Кабардинац, Бондари и Рома робот јевреји...итд. Касних 80-их имали смо на трибини баш странце рођене ван Русије : Хозеа Шпанца, Холанђани Аналгина...

Од Динамоваца бих извојио Саида и два јеврејина Царског и Љодоа.
Као што рекох, у совјетском друштву није било трзавица, нити је међу бандама било нетпељивости без обзира на националну разноликост.Све то је трајало до 1988 када су почели и први етнички конфликти ко је Рус, а ко не.
Умало да заборавим, са Литванцима смо увек имали проблема, јер Литванци не само да су били анти-совјетски расположени, већ су мрзели и Русе као такве без изузетка. У Риги на хокеју је било пиздарија редовно, а са Бендеровцима из Лвива (Украјина) да не причам.''