Литература (текстови, интервјуи, фанзини...)

CasualMente :: али Срби знају да буду лењи, радије гледају ријалити програме на телевизији.

CasualMente ::. Гледао сам фудбал на 4 континента али никада нисам видео овакву тензију и страст као што сам видео у Београду.

consigliere ::Ултра Самб


Један минут ћутања да остану у сећању... 30 година којих нисмо заборавили! 1981 - 2011...Карла и Марија Тереза

Последњу утакмицу на свом стадиону ове сезоне, Ултрас Самб је искористио да подсети на две жртве највеће трагедије која је погодила Самбенедетезе у својој, 88. година дугој, историји. Карла Бисири (21) и Марија Тереза Наполеони (23), две девојке које су као и сви остали са курве суд волеле свој клуб, и дале живот 7. јуна 1981. у пожару који се десио на јужној трибини стадиона у Сан Бенедетеу. У току утакмице, огроман број папира се запалио под ногама 3.500 људи који су неколико минута били заробљени на степеницама јужне трибине. Пошто су капије биле закључане, људи су немо посматрали како се пламен све више и више ширио и постајао опаснији по живот, људи су чинили све да спасу живу главу, па је већина почела да прескаче ограду стадиона. Док се све ово дешава, играчи и судије на терену су дешавања беспомоћно посматрали, без било какве могућности да учине нешто. Велики број људи са озбиљнијим опекотинама и повредама пребачени су у најближе болничке центре, међу њима су биле Карла и Марија као најтежи случајеви. Након неколико дана агоније, обе девојке су подлегле опекотинама првог, другог и трећег степена на преко 70% њиховог тела.

consigliere ::Ултрас Про Патриjа

Клуб Аурора Про Патрија 1919, из града Бусто Арсицио, неких 25 км северно од Милана. Иначе Про Патрија на италијанском носи значење "за отаџбину", а тренутно се налазе у Серији Ц2. Што се трибине тиче, две групе које воде главну реч су Командос Тигри и Бусто Кру. Командос Тигри је основана 1973. године. На самом почетку крећу са израдом првих реквизита, шалова, застава, бубњева... Међутим прву генерацију Командоса замењују Тајгерс Супортерс, иначе важе за једну од респектабилнијих екипа баш зато што у то време са остатком италијанских ултраса почињу да граде сцену. Раде прве шалове, иду организовано на гостовања. Где је год Про Патрија играла, било је и њихових навијача. У сезони 1987/88 Про Патриа испада из Ц2 лиге, и самим тим губи статус професионалног клуба. Тајгерси престају са радом, а најмлађи од њих поново оснивају Командос, који настављају тамо где су ови стали и почињу неговати енглески стил навијања. Тек у сезони 1994/95 Про Патрија поново улази у Ц2 лигу уједињавањем са клубом Галаратезе. Полако постаје приметан напредак групе, на дерби гостовању против Лењане одлази 1.500 људи. Међутим, 2000. године поново долази до интерних несугласица међу Командосима, али овог пута из тога излазе још јачи, и убрзо настаје нова група Бусто Кру. Касније те године због учесталих нереда и сукоба са муријом долази до репресије и опадања броја чланова групе. Чланови Бусто Круа су углавном били скинхедси, трају само две године, а 2002. године чело трибине преузима Векија Гуардија, док се ове две групе повлаче и тек 2004. поново враћају на трибину и полако заузимају место које им је припадало.

consigliere ::Ултрас Салерно


Клуб из града Салерно, из провинције Кампанија са јужног дела италије, са око 140 хиљада становника. Клуб се последњих година углавном вуцара по регионалним лигама, а тренутно се такмичи у трећој жабарској лиги, до скора познатијој као Серија Ц1. Наступали су у Серији А у сезонама 1947/48 и последњи пут у сезони 1998/99. Салернитана, клуб познат по комплетној бордо опреми, неколико пута га је задесила промена имена у својој историји од 1919. године, године њиховог оснивања. Први пут се то догодило када су се фузионисали са локалним клубом Аудак Салерно. Последњи пут се то десило 2005, када је клуб банкротирао, али је убрзо затим стао на ноге. Међутим, били су приморани да се одрекну некадашњег имена "Салернитана Спорт" зарад новог, и тренутног, имена "Салернитана Калчо 1919". Када сам споменуо бордо опрему, хтео сам да кажем да су некадашње боје клуба биле светло плаво-беле са пругастом комбинацијом на дресовима, због тога и њихов некадашњи надимак "бјанкочелести". Плаво на дресу је репрезентовало море (Салерно је град који лежи тик уз залив Салерно, и самим тим носи традицију лучког града). Током 40их, Салернитана мења основну боју у тренутну препознатљиву бордо боју.
Што се навијачке приче у граду тиче (ала бацам риме), водећа група на трибинама стадиона "Ареки" је Граната Саут Форс. ГСФ је основан 1981. године, а настао је од старе групе Салернитана Пантерс, која је основана 1977. године. Остале групе које чине "Ултрас Салерно" су: Ултрас Плаитано, Клуб Федилисими Антика Салерно (група старијих навијача Салернитане основана још 1976. године), Урагано Граната - Мариконда, Нуова Гвардја, Векијо Стампо, Викинг Гуерери, Лајнс, Нуклео Сторико, Опулента Салерно, Мумионс, Ле Феделисиме (најватреније навијачице Салернитане). Углавном Ултрас Салерно су познати по спектакуларним кореографијама, и оно што је изненађујуће за једну жабарску екипу...аполитични су.

consigliere ::Ултрас Специја

Екипа је настала у граду Ла Специја, током сезоне 1974/75, када је неколицина момака, који су непрестано пратили фудбалски клуб Специја, одлучила да удружи све навијаче, било да се игра код куће или на страни...

Смештен на средини ограде, транспарент "Ултрас Специја" препознатљив је по својој црној подлози са белим словима и великој лобањи у центру. У то време Ултрас Специја су се састајали у бару "Монтенегро", или у бару "Cavallino" у срцу града. Прво организовано гостовање било је у градићу Сан Ђовани Валдарно, из провинције Арецо, 27. октобра 1974. године. Специја је ту утакмицу победила са 1:0.

За памћење су чувени дерби сусрети са Лукезеом, Масесеом, Ареком, Пистојезеом, Ређијаном, и посебно са навијачима Пизе. Али посебно меч за памћење је одигран 3. октобра 1976. године у Пизи, у "Арени Гарибалди", стадион који је угостио око 150 присталица Специје који су се сукобили са локалним навијачима, што је значило почетак великог ривалства између ове две групације.

У сезони 1979/80 током утакмице на стадиону "Марасију" у Ђенови између Сампдорије и Пизе, почело је велико пријатељство са "Ultras Tito Cucchiaroni Sampdoria", које постоји и данас.

На трибини се појављују први велики барјаци, заједно са фанатичном подршком Ултраса. Због "кључале" атмосфере коју су ултраси правили, стадион "Пико" је постао место где се противнички навијач требао усудити да дође и истакне свој транспарент. Дан за памћење је гостовање у Вогери, у јуну 1985. године када су Ултрас Специја својом ватреном подршком дали крила свом тиму до Серије Ц1. Тих година тим је имао огромну подршку својих ултраса и код куће и у гостима, од Луке до Сасарија (бродом), од Кивитавећа до Рима. Ултрас Специја је многима одржала лекције што се кореографија и подршке тиче, што их је чинило веома респектабилним. У јуну 1986. године, око 12.000 присталица на стадиону "Пико" прославило је успех свог тима. Најпознатији играчи Специје су Серђо Борго и Андреа Телесио, звани "бомбардер".

Сезона 88/89 је била веома успешна за групу. Виђено је 5.000 присталица Специје у Луки, 3.000 у Ређо Емилији, 2.000 у Бергаму, 1.500 у Монци и Тортони. Страх, дивљење али и завист била су осећања ривалских навијача из Италије тих година.

Пријатељство са У.Т. Дориа и Бојс Парма напредовало је тих година, док је пријатељство са Б.Г.Б. Модена и У.Ф. Ливорно потпуно нестало.

Током 90их У.СП били су присутни на сваком стадиону, са бројком између 100-300, упркос лоших партија њиховог тима. Упркос свему томе, УСП је и даље уз свој тим, и даље постоји пријатељство са Сампдоријиним и Парминим ултрасима, а од скора и са Бојс Варезе.

Током година маса чланова групе је напустила причу, неки самовољно, неки из неких других разлога...Занзучи и Тепепа (двојица најзначајнијих људи у историји УСП) су преминули. Али кад једном постанеш део УСП, целога живота носиш црно-бело у срцу.

consigliere ::Кавезе

Кавезе је тим из жабарског градића "Кава де' Тирени". Овде је све мало... Градић има око 50.000 становника (мали градић за човека ко живи у окружењу од више од 2 милиона људи), и свој тим...чији је највећи успех икада 6. место у италијанској серији Б, 1983. године. 1991. клуб је банкротирао, и с обзиром на то "бачен" је међу бетон лиге италијанског шампионата. Тренутно наступају у трећој жабарској лиги.
Као што је речено, све везано за овај тим је такорећи "мало"...све сем њихових навијача. Свако ко се колко толко интересује за навијачки покрет, сигурно је чуо за Acid Boys Cavese, Nucleo Mods и остале групе са стадиона "Симонета Ламберти". "Прославили" су се фамозним клипом и песмом са јутјуба "dale cavese".

Инвалид ::Текст о пријатељству ултраса Динамо Дрездена и Хорда из Сарајева



Причу о упознавању и почетком контакта са Ултрас Дyнамо мање-више сви хордаши знају, а већ раније је испричана форуму хз.ба. Након упознавања и посјета Ултрас Дyнамо нашим утакмицама и приватним дружењима, дошао је ред на нас да узвратимо посјету. Због познатог проблема с визама било је јако тешко одредити датум и број људи који ће отићи у прву званичну посјету. Наш приједлог је био да Дресден закачи транспарент у Трнави или на гостовњу Цлују, међутим они су инсистирали да их посјетимо, те да пријатељство озваничимо на њиховом стадиону, што је за нас било сасвим у реду, јер људи су долазили неколико пута на домаће првенствене утакмице Сарајева, домаће европске, гоставање у Бања Луци и сва европска гостовања гдје смо били присутни, чак и на прославу нове године. Један куриозитет је везан за задњу Бања Луку, а то је да су 7 момака аутом дошло из Дрездена на утакмицу, да би послије утакмице отишли право кући јер нису имали времена да дођу у Сарајево. Кад се узме у обзир да им је за ту егзибицију требало најмање 16 сати вожње у једном правцу, а да је неким нашим далеко отићи у БЛ, сваки коментар на ово је вишак. Дакле, заиста је био ред на нас да узвратимо.

https://2img.net/h/oi48.tinypic.com/2598tch.jpg

Посјета је договорена крајем прошле године, оквирно је то био фебруар. За оне који немају стране пасоше стигло је позивно писмо из Дресдена и резервација хостела за све који допутују. Упркос томе 3 захтјева за визу су одбијена. У Дрезден су се запутила 2 комбија. Како функционише полиција у њемачкој видјели смо на примјеру телефонског позива газдарице хостела, која је контактирала наше домаћине и рекла да ју је звала полиција и упозорила је да у њен хостел стижу хулигани из Сарајева, али да се не брине да ће полиција у цивилу обилазити хостел с времена на вријеме. Не знамо одакле је дошла таква информација до полиције, али нити је било проблема у хостелу нити смо ми имали проблема ни сусрета са полицијом у Дресдену. Домаћини су нам објаснили да то није ништа чудно јер они имају секцију полиције која се бави само навијачима (посебно Ултрас Дyнамо) и прате све што се дешава у граду, а наша посјета и намјере су била енигма за полицију.

У петак послијеподне стижемо у град гдје нас дочекују представници Ултрас Дyнамо. На самом дочеку срдачна добродошлица уз неколико гајби пиве и сокова. Кратак одмор и прича у хостелу, а онда одлазак на организовано дружење. За ову прилику су закупили један пуб у којем смо се уз храну и пиће дружили до раних јутарњих сати. Тешко је испричати како смо дочекани. Људи су били толико срдачни да је једноставно немогуће ријечима захвалити за све што су нам приредили. Овакву гостољубивост нигдје нисам доживио. Још једном свака им част!

У суботу ујутро креће се у обилазак града, а придружује нам се још један наш који је у раним јутарњим сатима стигао из Нирнберга. Један мали кортео састављен од Ултрас Дyнамо и Хз је кренуо од новог града, преко старог града, све до мјеста окупљања. Морам рећи да смо очекивали једну сасвим другачију слику од онога што смо видјели. С обзиром да је 90% града уништено у бомбардовању у другом свјетском рату, а након тога Дрезден завршио у источном блоку, мислили смо да ћемо затећи сиве оронуле зграде својствене сваком другом граду који је био под комунизмом, међутим видјели смо нешто сасвим друго. Стари дио града је прелијеп. Кад пређете ријеку Елбу имате осјећај да се налазите у неком средњовијековном граду. Дворци, споменици саxонским краљевима, позоришта, цркве, тргови... нешто стварно прелијепо. Иако је већина тога срушено у другом свјетском рату, сви ти споменици културе су обновљени као наш стари мост кориштењем оргиналног камења из рушевина. Кратко речено препоручујем свима који имају прилику да посјете Дрезден.

У старом граду налази се и мјесто окупљања навијача. Међутим, заобилазимо главно мјесто окупљања јер се тамо налази 20 марица које чекају окупљање навијача. Мало даље у зраку се види полицијски хеликоптер који лебди између жељезничке станице и мјеста окупљања надзирући прилазне путеве станици јер Ерфурт долази специјалним возом. Само из даљине гледамо трг испред цркве, а онда настављамо у другом правцу и долазимо до саме ријеке Елбе гдје нас чекају млади Ултрас Дyнамо. На самом сусрету се видјела војничка дисциплина и поштовање према старијим ултрасима. Клинци стварно дјелују моћно и организовано. Нова генерација Ултрас Дyнамо има велику перспективу, биће то једна јака и компактна екипа ако се наставе овако држати заједно, а нема разлога да престану. Већ сада изгледају добро. Рукујемо се и упознајемо са младим ултрасима, а онда сви заједно крећемо на трг на који долазимо у већој групи уз скандирање Дyнамо, Дyнамо... На окупљању нас поново чека пива и срдачна прича са свима. У цивилизованим земљама се може пити на сваком јавном мјесту све док не нарушавате јавни ред и мир, па тако смо се напокон поново осјећали слободним и уживали у правом навијачком амбијенту.

Пред сами полазак кортеа одржан је мали говор везан за утакмицу, за нашу посјету и пут којим ћемо се кретати. Поздрављени смо аплаузом од свих навијача, а онда смо позвани у први ред кортеа и крећемо према стадиону. На путу до стадиона полицијска пратња поред и иза кортеа. Кажу да је велики број полиције дијелом и због нас, а већ сам горе спомињао да никоме осим Ултрас Дyнамо наша посјета није била јасна. Уз пјесму и понеку петарду стижемо до платоа стадиона гдје се упознајемо са навијачима Зwикау који су пријатељи Дрездена. На утакмици су били присутни и навијачи Гере. Неке од њих смо упознали на партију након утакмице. Сликамо се још једном сви заједно испред стадиона, а онда дајемо наш транспарент да се унесе и полако улазимо на стадион. Невјероватна информација је да је цијена улазнице била 11,50 еура за наш сектор. То није спријечило да на стадиону буде око 20 000 људи. Ради се о трећој лиги, а цијена је превелика чак и за неке прволигашке клубове. На жалост испред стадиона смо се морали растати са неким од наших домаћина јер имају забрану. Горак окус у устима али ми ту не можемо ништа. Претрес као и сваки други, а на платоу испред улаза на трибине штандови са реквизитима Ултрас Дyнамо. Одлазимо до штандова да купимо нешто од реквизита, међутим ниједан реквизит нисмо платили. Све што смо узели са штанда добили смо на поклон.

Нови стадион је стварно модерно и лијепо изграђен. Једноставно милина за гледати утакмицу. Да га неби превише описивао погледајте слике. Сам доживљај терена је нешто посебно. У склопу стадиона се налази и велики клупски фан схоп. Навијачима Дyнама се не свиђа њихова трибина због великих улаза који сметају код прављења кореофије јер остављају велику рупу. Ми смо били одушевљени са оним што смо видјели. Мени лично је стадион прелијеп.

На нашој трибини стоји постоље за вођу навијања и озвучење по цијелој трибини окренутно према навијачима + мегафон за још једног момка. Надам се да ће ово прочитати неко од наших власти, иако смо им 1000 пута поновили да нигдје у свијету није забрањено имати разглас на трибини све док не омета ток утакмице и није јаче од стадионског озвучења. Први ред је био ограничен најлонском траком коју нико није прелазио, а наше мјесто је било одмах испод траке поред постоља. Гостујући сектор је пола сата прије утакмице већ био попуњен. Тешко ми је процјенити, али мислим да сам чуо информацију да прима око 1200 људи. Могуће да је било чак и више. Осим пар скандирања прије утакмице и мањих инцидената које су правили убацивањем предмета у терен код извођења корнера није се примјетило да су ту. Можда је разлог у томе што се боре за улазак у другу лигу па је са ултрасима допутовао и велики број обичних навијача, али по мени нема оправдања за њих. У онако великом броју свака група на гостовању мора бити више него гласна. Од њих нула бодова. Имали су кореографију на почетку утакмице.

К – Блоцк је био пун (ово је сектор гдје се налазе домаћи навијачи). Ултрас Дyнамо је припремио кореографију са мотивом тијела које напада вирус. Вирус је имао ознаку Дyнамо Дресден уз паролу. За више детаља погледајте слике, ово је само објашњење мотива на кореографији ако неко није схватио о чему се ради. Кренуло је навијање у којем смо учествовали колико смо могли. Ограничено знање њемачког језика нам није оставило простора помогнемо 100%, али смо дали све од себе кад год смо могли. У првом полувремену је навијање било слабије него другом. Разлог је био у навијачима који долазе у к-блоцк због јефтиније карте, мада се не може рећи да је било слабо. Напротив било је сасвим ок. У другом полувремену један момак са мегафоном се помјера мало више према средини копа док други остаје на постољу и то значајно поправља навијање. Друго полувријеме је било доста боље од првог. СГ Дyнамо има пуно финансијских проблема, па самим тим је и екипа лоша. Налазе се на самом дну 3 лиге. Били смо свједоци доста лоше игре па смо мислили да ће и ова утакмица завршити лоше за Дyнамо. Ипак, у 87 минути прелијеп го и велико славље на стадиону. Надајмо се да смо им ми донијели срећу, а клуб као што је Дyнамо и његови навијачи заслужују да играју европска такмичења као некад, а не да се муче у трећој лиги. Надајмо се да ће и за њих доћи бољи дани. Одлазимо са стадиона сретни због добре кореографије, навијања, дружења и побједе Дyнама. На стадиону смо прије, током и послије утакмице размјењивали реквизите.
Послије утакмице одлазимо у клупски схоп и узимамо неке сувенире, а онда правац хостел гдје имамо јако мало времена за одмор јер у 7 сати почиње партy који је организован за наше дружење. У хостелу вријеме до поласка кратимо пивом и причом о утакмици са нашим домаћинима, а онда сви заједно аутима крећемо у близину старе жељезничке станице гдје су изнајмили клуб. Успут одлазимо да видимо велики графит ФК Сарајево – Ултрас Дyнамо који су урадили код нове жељезничке станице.

На партију који је био организован за нас је улаз и све остало било бесплатно. Невјероватно је колико су се људи потрудили око нас да нас је било и помало срамота. На партију је одржан поздравни говор, поново су подијељени поклони које ћемо понијети у Сарајево са собом да подијелимо нашим навијачима (мајице, мараме, наљепнице, салови....). Уз помоћ наших момака који знају њемачки и ми смо одржали краћи говор, захвалили се на свему, позвали све Ултрас Дyнамо који имају жељу и могу да дођу у Сарајево да буду наши гости. И овом приликом још једном хвала на гостопримству ми то знамо да цијенимо и сигурно им у Сарајеву неће фалити ништа. Њихово је да дођу, а остало је наша брига.

Након поздравног говора, гледали смо на великом платну двд навијача Дyнама. У питању је био резиме полусезоне. Било је јако занимљиво прегледати све уз објашњење домаћина за сваку поједину утакмицу.

Након тога и наш двд са резимеом 2009 године је доживио премијеру. Овај двд су урадили момци са фксинфа и још увијек није кренуо у дистрибуцију. И нама је био први пут да га гледамо, тако да је ово стварно била премијера.

Дружимо се до раних јутарњих сати у клубу, а онда тотално пијани и исцрпљени таксијем крећемо према хостелу. Испред хостела се растајемо привремено од домаћина који ће ујутро пред полазак поново доћи да нас испрате.

Око 11 сати устајемо и полако се спремамо за пут. Наши домаћини су већ стигли и поново нам припремили пиве и сокове за пут. Растајемо се уз зезање и пјесму. Још једном се захваљујемо на свему и позивамо их да дођу кад год могу и ко год може. Сваки припадник Ултрас Дyнамо је добродошао у Сарајево! Што се тиче наших навијача, кад год неко жели и има могућност да оде у посјету врата Дресдена су широм отворена за Хз. Ми желимо и надамо се да ће ово пријатељство постати традиција, јер момци из Дресдена су стварно права раја.

На повратку далеко од Дресдена срећемо на једној пумпи навијача са обиљежјима Леипзига који је побјего главом без обзира кад нас је видио. Могу замислити страх и изненађење кад се усред ничега видио два комбија људи са обиљежјима Дyнама и који уз то чудно причају. Пар минута послије тога појављује се полиција у цивилу која нас легитимише, ради алко тест и пушта даље без икаквих проблема јер нисмо ништа направили, а возач је напухо 0. Претпостављамо да је неко с бензинске звао полицију.
Пут назад је протекао као и два дана у Дресдену. Са пуно зезања и још више алкохола. Још једно заустављање словенске полиције негдје око шентиља, па још једно од наше кад смо ушли у БиХ и то је било то. Стижемо кући у раним јутарњим сатима прилично сломљени и задовољни. Врло брзо очекујемо већу посјету наших пријатеља и радујемо се поновном сусрету.

УЛТРАС ДYНАМО – ХОРДЕ ЗЛА